Pages

08 May 2012

Gde i kako uštedeti?

Politika je pitala neke domaće ekonomiste šta ministar finansija treba da uradi i manje-više postoji konsensuz da će nova vlada morati da štedi, a možda i da povećava neke poreze. Jednostavno, ovaj nivo deficita neće moći još dugo da se zadrži.

I, tako dolazimo do mnogo težeg, ali i zanimljivijeg pitanja - gde tačno treba da se štedi? Odgovor uopšte nije lako dati, naročito ako gledamo na kratak rok. Prvo, pogledajte ovu tabelu, koja daje prikaz ukupne javne potrošnje po ekonomskoj klasifikaciji.

1. Ubedljivo najveći trošak su penzije i plate. Ali, otpuštanje viška zaposlenih, jedna od očiglednih mera, ne samo da ne smanjuje trošak, ona ga na kratak rok povećava, jer treba isplatiti otpremnine (a koje su često veće od jednogodišnje bruto plate). Dodatni problem je osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Dakle, ne samo što nekome isplatiš otpremninu, već on "pada" na teret NSZ-a. Alternativno, bivši zaposleni odlazi u prevremenu penziju. To znači da su realne uštede usled otpuštanja čak i na dugi rok mnogo manje nego što izgledaju. Da se sutra otpuste SVI zaposleni u javnom sektoru, ovogodišnji trošak bi bio znatno viši nego što je onaj koji je predviđen budžetom za plate, a i na srednji rok bi ušteda bila možda 50%.

2. Manje-više isto važi i za drugi omiljeni recept, "reformu penzijskog sistema", jer su tu sve moguće reforme (ovde pod reformom podrazumevam štelovanje koeficijenata, bodova, godina za odlazak u penziju i slično), čak i zamrzavanje penzija, suviše dugoročne, nema nikakvog efekta odmah. Dodatno, čak i kada su penzije zamrznute, trošak penzija raste, jer se broj penzionera uvećava.

3. Kao opcije ostaju samo nominalno smanjivanje plata i penzija. Čak i da koalicija SPS-PUPS-JS nije ovako dobro prošla, tako nešto bi bilo skoro nemoguće sprovesti. Dakle, koja god vlada da se napravi, mislim da nema ni teorijske šanse da ministar finansija (makar bio i supermen) ubedi ostale članove vlade da je tako nešto u njihovom dugoročnom političkom interesu. Takođe, čak i da vlada uspe nekako da to progura kroz skupštinu, mislim da naša policija i vojska (čije bi plate takođe bile smanjene u ovom slučaju) ne mogu da generišu nivo represije koji bi bio potreban da se, na primer, omogući normalan protok saobraćaja.

Dobro, šta onda ostaje?

4. Trošak kamata je toliki koliki je, tu je nemoguće ostvariti uštedu na kratak rok.

5. Slično važi i za "kupovinu roba i usluga", mada tu verovatno postoji neki prostor. Veliki deo tu su lekovi koje kupuje Fond zdravstvenog osiguranja (recimo oko 90 mlrd), a tu su veliki "potrošači" i Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo prosvete. Uštede je tu svakako moguće pronaći, ali ne verujem da se dosta može naći u kratkom roku. Imajte na umu da je zdravstveni fond već generisao ogromne neplaćene obaveze prema dobavljačima, a to verovatno važi i za neke druge državne organe. Relativno velika stavka tu su i plate državnim naučnicima, oko 100 miliona evra. Nikada mi nije bilo jasno zašto se to vodi kao "kupljene usluge", a ne kao "plate", ali to sada nema mnogo veze.

6. Ne verujem da je iko spreman da "dira" socijalnu pomoć, bilo da se to odnosi na MOP i dečije dodatke (koji su usmereni na siromašne), bilo da se radi o porodiljskom i trudničkom bolovanju.

Sve u svemu, ostaju subvencije i kapitalni rashodi.

7. Što se subvencija tiče, od iznosa od oko 80 mlrd, 30 mlrd se odnosi na lokalne subvencije komunalnim preduzećima i za gradski prevoz. Pola od toga je Beograd, sve ostalo (uključujući i Vojvođansku vladu) je oko 15 mlrd. Od 50 mlrd koje raspoređuje vlada, nešto manje od pola su subvencije poljoprivredi, subvencije železnici su oko 12 mlrd, Ministarstvo ekonomije raspoređuje nešto manje od 10 mlrd, i još ide za PEU Resavica oko 2-3 mlrd.

Ovde treba dodati i "neto budžetske pozajmice" koje su prethodne godine iznosile oko 25 mlrd, a mislim da su ove godine znatno manje. Dominantan deo toga su bile antikrizne mere (subvencionisanje kredita), subvencija FIAT-u i slične stvari koje je administriralo Ministarstvo ekonomije. Mislim (a mrzi me sada da proveravam budžet) da to za ovu godinu nije više od 10 mlrd. Ako i jeste, najveći deo se odnosi na FIAT:


8. Što se kapitalnih rashoda tiče, tu se najveći deo sprovodi na lokalu, recimo oko 2/3. Tu je, naravno, moguće smanjiti rashode, ali a) pitanje je da li treba i b) najveći deo kapitalnih investicija na republičkom nivou se finansira iz međunarodnih kredita.

Sve u svemu, biće vrlo teško smanjiti deficit na kratak rok. Pogledajte naredni grafikon da biste malo bolje shvatili problem. Ovako je izgledala javna potrošnja u Srbiji 2010. godine, podeljena na glavne komponente:



Vidite i sami koliko je budžet Srbije mali u odnosu na ukupnu javnu potrošnju (transferi iz budžeta su "preneti" na krajnje korisnike, recimo na lokal i PIO fond). U međuvremenu se udeo lokala (ovde je dodata i Vojvodina) dodatno povećao u odnosu na budžet Srbije. Dakle, ako nećemo da reformišemo sisteme socijalnog osiguranja (a i ako hoćemo, pitanje je da li možemo u kratkom roku i kakve će realno efekte to dati) potrebno je da u okviru budžeta koji bez transfera iznosi oko 600 mlrd dinara nađemo uštede od recimo 100 mlrd. To je, praktično, nemoguće, a ja mislim da je orijentisanost ka veoma kratkom roku upravo jedan od glavnih problema.

Jedno od pominjanih rešenja - "bolja kontrola javnih nabavki" je takođe prilično "jalova" sa stanovišta budžeta. Iako su ukupne javne nabavke u Srbiji verovatno reda veličine 4-5 mlrd EUR, samo jedan deo se odnosi na budžet, a veliki deo se odnosi na javna i komunalna preduzeća. Hoću da kažem da čak i ako se pojavi neki genije (a koga traže i sve druge zemlje na svetu) koji će da osmisli sistem javnih nabavki koji em nije administrativno previše zahtevan, em dovodi do nižih cena u kratkom roku, nije realno očekivati neke velike uštede. KONEPS je super, ali kad bi sutra počeo razvoj sličnog sistema u Srbiji, trebalo bi nekoliko godina da on počne da daje rezultate.

Drugo moguće rešenje "bolja kontrola sive ekonomije" je opšte mesto i, kao takva, potpuno bespredmetna. To nije mera, to je cilj. Ako ne smisliš kako tačno i konkretno da poboljšaš rad Poreske uprave, a da on ne naruši u značajnoj meri opšte poslovno okruženje, to bolje nemoj ni da pominješ.

Problem sa dosadašnjim merama koje su usvajane kao deo programa sa MMF-om je što su manje više sve mere bile kratkoročne. Uvek je bilo pitanje - kako da deficit OVE GODINE bude na nivou koji je dogovoren sa MMF-om, pa su i mere uvek bile ad hoc i kratkoročne, tipa "Ajde da smanjimo rashode na robe i usluge", "ajde da uvedemo dodatni porez na mobilnu telefoniju" i slično. Odredbe o fiskalnoj odgovornosti jesu bile orijentisane na duži rok, ali mi se čini da su fiskalna pravila već izgubila kredibilitet.

Nova vlada ima šansu da bude orijentisana na naredne četiri godine. Ako se kao cilj postavi uravnotežavanje budžeta (ili relativno nizak deficit) po isteku četiri godine, onda mnoge mere koje kratkoročno koštaju, ili nemaju nikakav efekat, počinju da imaju smisla, poput reforme penzijskog sistema, reforme zdravstvenog sistema i sistema javnih nabavki, smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru, smanjivanje subvencija na lokalu kroz povećavanje cena komunalnih usluga, reforma Železnica i PEU Resavica sa ciljem smanjenja subvencija, ukidanje brojnih programa Ministarstva ekonomije kroz stečaj propalih društvenih firmi koje i dalje dobijaju subvencije, eventualno reforma sistema poljoprivrednih subvencija.


Pošto mi se čini da je visok deficit u narednih par godina praktično neizbežan (čak i uz relativno oštru reformu) postavlja se pitanje kako finansirati te deficite. Moj omiljeni odgovor je - prihodima od privatizacije. Prosto, ne vidim kako drugačije. Srbija verovatno ima prostora da se još malo zaduži, naročito ako se pripremi neki realan i kredibilan program smanjenja rashoda. Stvari za privatizaciju i dalje ima. Ne mnogo, ali bi iz toga verovatno moglo da se finansira 1-2% BDP deficita godišnje u naredne 3-4 godine.

Svakako, najbolji način budžetske konsolidacije bi bio ekonomski rast, dok inflacija uglavnom ne pomaže. Danas se plate u javnom sektoru i penzije indeksiraju tako da se uz privredni rast njihovo učešće u BDP smanjuje. To pravilo ne znači ništa ako nema realnog rasta. Takođe, rast bi podigao i prihode i smanjio deficit. Dakle, program budžetske konsolidacije treba da prati i program poboljšanja poslovnog okruženja sa ciljem povećanja stope privatnih investicija (kako stranih, tako i domaćih). To je tema za sebe...

Da li ima ikakve šanse da nova vlada sprovede program koji je zasnovan na smanjenju subvencija, penzija, broja zaposlenih u javnom sektoru, reformi zdravstvenog osiguranja i prodaji svega što realno može da se proda? Realno, ne.

Međutim, kao što je jednom rekla Ayn Rand "Možemo da ignorišemo realnost, ali ne možemo da ignorišemo posledice ignorisanja realnosti". Jednostavno, nama sledi smanjivanje deficita ovako ili onako. Poverilaca koji će da nastave da finansiraju naš deficit uskoro neće biti. Verovatno je bolje da smanjenje deficita bude deo jednog celovitog plana, nego da do toga dođe haotično i da bude praćeno inflacijom, otpisivanjem dugova i sličnim stvarima kroz koje smo već prošli. Naravno, samo zato što je nešto bolje, uopšte ne znači da će to i biti odabrano.

26 comments:

Jovan said...

Treba sacekati da vidimo ko ce biti u novoj vladi, nista jos nije izvesno, osim mozda da ce Dacic biti premijer.

Obzirom na rezultate izbora, ja ocekujem sve isto kao prethodne 4 godine.

Brojke sve govore:
DS/SNS/SPS/URS 204
DSS 21,
Preokret 20,
Manjine 9

Marko Paunović said...

Jovane,

Mislim da nece moci da bude isto kao prethodne 4 godine jer nema prostora da se drzava zaduzi za jos 6 mlrd EUR da isfinansira "da bude isto".

Jovan said...

Sest milijardi eura je sica lova, s tim "da bude isto" treba im bar 10, sto je i dalje u principu sica.

Ja mislim da ce se vec nekako zaduziti, samo ne kod privatnih kreditora, vec kod MMF-a, EU, Rusije, Kine, tj kod onih koji znaju da im ne mozemo bankrotirati kako mi hocemo. Srbija josh ima nesto obradive zemlje, elektroprivredu, autoputeve, telekom, mozemo ovako dok to ne pojedemo.

Срђа said...

DS/SNS/SPS/URS 204
DSS 21,
Preokret 20,
Manjine 9

Повећао се и број посланика?

Прво што желим написати, то је да је "Преокрет", заокрет, изокрет, лева коалиција, у најбољем случају, а највероватније само служинчад дс-а, који, као што знамо, нису демократска странка :)))

УРС је заступник стероида, а ДСС је социјално, социјалистички мекан по питању економије.

Дакле, сви су, мање-више левичари, и тиме се поносе!

Друго.
Има људи који још увек живе у 19. веку.
Има људи у 20, а има и оних који су у 21.

Нисам сигуран где бих тачно политичку касту угурао, у коју деценију, али свакако нису у 21. веку.

Углавном су у питању мафијаши и пајаци, а има и понеког чувара логора.

Дакле, ту нема добре воље, осећаја одговорности, знања ни маштовитости. Вероватно ће група највећих бедника формирати владу.

Треће.

1. Можете да пишете шта год 'оћете, али ја бих ослободио средства плаћања. Знате шта то значи :)

2. Одма' би кренуо на пензије и плате, тј. на бирократију и јавни сектор, у току прилагођавања. Пореска реформа, реформа система просвете и здравства, реформа јавних предузећа.

То би трајало једно шес' месеци, а после тога ништа, али ништа не би било исто. Тачерка би изгледала као мало дете :) у односу на ово.


А шта ће пајаци и убице да раде?
1. Смањиће инвестиције,
2. Смањиће просвету и здравство,
3. Смањиће трансфер локалу,
4. Смањиће пензије,
5. Продаће неку фирму, ако неко буде желео да купи,
6. Дефицит ће остати и даље висок, инфлација,
7. Гледаће да се задуже додатно,
8. Поднеће оставку.

Ово последње опционо :)

Укратко, послушаће Марка :)

Срђа said...

"Ja mislim da ce se vec nekako zaduziti, samo ne kod privatnih kreditora, vec kod MMF-a, EU, Rusije, Kine, tj kod onih koji znaju da im ne mozemo bankrotirati kako mi hocemo. Srbija josh ima nesto obradive zemlje, elektroprivredu, autoputeve, telekom, mozemo ovako dok to ne pojedemo."

Најезда скакаваца.

Vladimir said...

Srđo,

praštajte mi nepristojnost, ali baš me interesuje gde Vi radite. Ako radite, razume se.
Delujete mi kao osoba iz privatnog sektora kome je državni sektor trn u oku. Ali, teorija je jedno, a porodice sa decom na ulici nešto sasvim drugo.

Срђа said...

Повећаће порезе... ПДВ је превише низак. 25% је одговарајуће.

"Delujete mi kao osoba iz privatnog sektora kome je državni sektor trn u oku. Ali, teorija je jedno, a porodice sa decom na ulici nešto sasvim drugo."

Нисам у приватном сектору. Био сам. Сада сам на улици, пишем из говорнице. Деца ме чекају испред. Жена ради у бирократији. Не плаћа алиментацију.

Marko Paunović said...

"Повећаће порезе."

Naravno. :(

Aleksandar Stevanović said...

Povecanje poreza nista nece doneti. Samo ce se povecati siva ekonomija, zahvatice se realno jos manje. Ako se bude uterivalo silom, onda jos gore.
Inace kada nek ostane bez posla na kome nista i ne radi, on sa velike socijalne pomoci predje na onu realnu, koliko treba da se prezivi. Ne zavrsi na ulici. A uvek moze i da se nadje neki posao, ima konkursa gde niko nece da se javi sto rece jedan od predsednickih kandidata.
Sve u svemu, trazili ste gledajte.

Срђа said...

Најважнија ствар је да пацијент не рикне у твојој смени, јер је после баш смор око папира.

А нико неће да оперише, јер је ризик велики...

Aleksandar said...

Sta mislite o ovome>

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/219653/Srbija-dobija-najveci-solarni-park-na-svetu

andreas breme said...

Link 1

Link 2

Evo gde na primer... + iznos dokapitalizacije za komercijalnu banku i za agrobanku (valjda primer znacaja i koristi "domacih banaka") + subvencije za javna preduzeca/drzavne firme + subvencije za privatne firme... Kad se sve to sabere, mislim da cifra dolazi do blizu iznosa budzetskog deficita, jos kada bi se na to dodala redovna uplata poreza/doprinosa od strane drzavnih preduzeca, eto balansiranog budzeta. Nisam proveravao brojke koje si izneo, ali mi se cini da je tu negde...

Naravno, da bi se stvari dugorocno dovele u ravnotezu, potrebno je sve ovo sto si komentarisao, reforma skolstva i zdravstva, koji bi sa sadasnjim nivoom usluga morali da budu jevtiniji ili da unaprede usluge za iste pare, potrebna je privatizacija vecine drzavnih preduzeca, pa se time istovremeno resava nekoliko problema (uticaj politike na privredu, stranacko zaposljavanje, pokrivanje gubitaka od strane budzeta...). Sto se tice drzavnog cinovnistva i penzija, tu mislim da nema mnogo prostora. Sa jedne strane, mozda se drzavni aparat moze malo smanjiti (agencije, NBS...) ali sa druge strane nuzno je da policija i sl. budu dobro placeni. Isto vazi i za penzionere, nema prostora za relativno smanjenje izdataka, a ni opravdanja za tako nesto.

Sa prihodne strane, mogla bi se zaista suzbiti poreska utaja koja je cini mi se znatna, ako bi bilo politicke volje, ali je nema jer su politicari glavni dobitnici ovog sistema u kome u praksi (ne znam kakvi su zakonski propisi) niko ne proverava izvore prihoda i da li su na njih placeni porezi, ne poredi stanje imovine sa istim....

usput, mislim da je jedna od dugorocno najvaznijih stvari decentralizacija, ali ne po dinkicu :-) vec u smislu jasnog prenosa nadleznosti i vlasti na nizi novo (okruzi, opstine), a posebno u segmentu finansiranja t.j. samostalno prikupljanje i odredjivanje poreza i njihovo trosenje, a ne kao do sada opstine samostalne u trosenju a na strani prihoda se javljaju transferi centralne vlade...

Dugo nisam napisao ovoliki post :-)

Jovan Galtić said...

Nažalost, kod nas može da prođe jedino neka "Pinoče varijanta".

Срђа said...

usput, mislim da je jedna od dugorocno najvaznijih stvari decentralizacija, ali ne po dinkicu :-) vec u smislu jasnog prenosa nadleznosti i vlasti na nizi novo (okruzi, opstine), a posebno u segmentu finansiranja t.j. samostalno prikupljanje i odredjivanje poreza i njihovo trosenje, a ne kao do sada opstine samostalne u trosenju a na strani prihoda se javljaju transferi centralne vlade...

"- Sva energija koja se proizvede u ovom parku biće namenjena izvozu, mahom u zemlje Evropske unije, i zato Srbija nema obavezu da proizvođačima plaća takozvane podsticajne (feed in) tarife - objašnjava Bojan Đurić, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja koje će u ime Vlade Srbije potpisati ugovor sa investicionim fondom."

Добра ствар. Само је питање типа земљишта.

MMiillaann said...

Što se ušteda tiče,mislim da bi uz zamrzavanje i plata i penzija javnog sektoru,morali svi budžetski korisnici da proporcionalno svojoj veličini ostvare uštede(svi jašu iste poreske obveznike valjda). Ali naravno pitanje izbegavanja deficita je mnogo bitnije staviti u kontekst definisanja buduće uloge države,tj javnih finansija u ekonomiji.
Mislim da je liberalizacija u mnogo sfera rešenje,npr neka te parcijalne deficite lokali finansiraju svojim zaduživanjem,samo tako se diversifikacijom može sprečiti neka opšta opasnost od budućih kolapsa javnih finansija.
Deluje mi nekada da režimski,old school, ekonomisti loše razmatraju sistem poreskih podsticaja u našoj ekonomiji. Porez na rad od 35+ posto,sa PDVom od 15(efektivna naplaćena stopa) čini realnu platu mnogo manjom od bruto iznos koje poslodavci plaćaju nevoljno.
Dodatne prepreke poput minimalne plate moraju se ukloniti radi uključivanja što šireg sloja društva u radnu snagu,pogotovo mlađe i starije populacije. Sviđa mi se i čileansko rešenje gde se 10 posto plate moralo plasirati u privatne penzione fondove. Jedna od najgorih stvari u ekonomiji je intervencionizam,ali u zemlji kao našoj koja je 50+ godina crvena da ne može biti crvenija,mora se i nešto kapitala na silu akumulirati kako bi se obezbedilo stabilno dugoročno finansiranje javnih deficita svih budžetskih korisnika.

Marko Paunović said...

Breme,

Ukupne subvencije (dakle cela poljoprivreda, privreda, zeleznice i lokalna komunalna preduzeca, FIAT) su 2011. bile oko 100 mlrd dinara. Dakle, da se SVE subvencije ukinu, ostaje deficit od 50 mlrd. To znaci da tvoj predlog (koji zanemaruje daleko najvece stavke, a to su poljoprivreda i lokalna komunalna preduzeca) ne moze ni priblizno da bude dovoljan. Prekid subvencija Zeleznici je kraj firme, njima je to, koliko se secam, skoro pola ukupnih prihoda. Mislim, mozemo da zatvorimo firmu, nemam licno nista protiv, ali cisto da nam je jasno sta to znaci.

Sto se "bolje naplate poreza i doprinosa tice", to je za mene stvarno prazna prica, narocito kada se veze sa "nedostatkom politicke volje". To znaci "nemam pojma kako, ali ako me pustite da vodim Poresku upravu jedno 2-3 godine, sigurno cu da nadjem neki nacin koji ovi pre mene nisu probali". A, koliko ja znam, probali su. Prosto ne ide.

Tesko je od slabo motivisanih, slabo placenih i lose obucenih poreskih inspektora ocekivati cuda. Sa druge strane imas dobro placene, pametne i sposobne advokate i poreske savetnike koji znaju kako da zaobidju sistem.

Mozes da probas da promenis sistem, ali oni ce opet naci nacin da ga zaobidju. Ako nikako drugacije, korumpiranjem poreznika. Ako ne njih, onda korumpiranjem sudija. Mozes ti da probas da naplatis vise, ali privreda se prosto odupire jer sasvim prirodno ne zele da placaju poreze.

andreas breme said...

"reforma Železnica i PEU Resavica"

Iz licnog iskustva znam dosta o JP PEU Resavica, pa pretpostavljam da slicno vazi i za druga slicna javna preduzeca.

Dakle, pre 4-5 godina je bila u igri varijanta gde bi doslo do privatizacije ove firme. Od ukupno desetak jama (koliko se secam) investitor bi 5-6 zatvorio jer nije isplativo da se na njima radi a u ostatak bi dovukao nove masine, osavremenio i znatno povecao proizvodnju i to bi pravilo neki profit i radilo, umesto neplacenih poreza i doprinosa koje sada ima, ta firma bi doprinosila.... e sad, prva posledica toga je da bi deo radnika ostao bez radnog mesta a druga posledica bi bila da lokalni DS politicari (Zlatko Dragosavljevic i dr.) bi izgubili jednu od "koka nosilja" :-)

Verovatno da slicno vazi za JAT, EPS, drzavne "domace" banke, firme koje su godinama u stecaju, Postansku stedionicu, Srbijagas i zavisne firme.... ciju dobit prisvajaju zaposleni u njima i politicari a gubitke snose svi ostali.

andreas breme said...

Pa ako je tako, onda ostaje onaj model koji si naveo, prodaja drzavnih firmi koje nesto vrede za zapusavanje deficita, uz smanjenje tih subvencija a u medjuvremenu reforme, mada malo verovatno, imajuci u vidu ovakvu politicku elitu i socijalni kapital u Srbiji, na kraju kao resenje ostaje jedino ovo sto kazes: "Možemo da ignorišemo realnost, ali ne možemo da ignorišemo posledice ignorisanja realnosti"

Kad pomenu subvencije lokalnim komunalnim preduzecima, mislim da je Priboj u vrhu, posto u tom gradu skoro niko ne placa centralno grejanje, pa gradjani duguju toplani, a toplana duguje dobavljacima....i tako do svake zime, kad vlada odresi kesu. Mislim da takve subvencije bi morale biti ukinute, pogotovo imajuci u vidu da je lokalna vlast pre par godina imala par suludih "infrastrukturnih" projekata (n.pr. gradnja bazena po 3 puta vecoj ceni od trzisne). Jednostavno, na lokalu nema jasne veze izmedju neke odluke i posledica te odluke, to je jedan od najvecih problema, po mom misljenju, u lokalnim javnim finansijama, sistemski se motivise neodgovornost i primitivni populizam.

andreas breme said...

marko, izvinjavam se na opsirnosti i skretanju sa teme, ali sam ovih dana malo frustriran rezultatima izbora i nepostojanjem iole pristojne politicke opcije, pa pisem sta mi je na dusi :-)

Aleksandar said...
This comment has been removed by the author.
Marko Paunović said...

Iskreno, ja ne vidim skretanje sa teme. Mislim, u okviru teme smo sve dok se ne otvori pitanje cetnika i partizana. :)

Aleksandar said...

Breme,
u potpunosti te razumem, situacija nimalo nije bajna.
Ja to lecim tako sto se odlogujem iz surove stvarnosti i ulogujem u moj internet dzenet- Mises.org

Срђа said...

ЈП су боранија... Што не занчи да их треба прескочити. Ликвидација, распарчавање, продаја и јпп...

Али пензије... Зашто морају постојати државне пензије? Баш глупа идеја.

Срђа said...

youtube

Велика изборна крађа у Зајечару

Vladimir said...

Velika izborna krađa u Zaječaru. Ko nam garantuje da se to nije dešavalo svuda po Srbiji?! Samo što niko nije bio dovoljno kuražan i priseban da to snimi i objavi. Ponavljaju se izbori na 17 biračkih mesta u Nišu, na 11 u Smederevu. Ja još nisam čuo za preliminarne rezultate sa Kosova.
Zrno po zrno pogača, glas po glas Dačić premijer.

Срђан said...

Pa... Krađe je bilo i u NS, Bg i Subotici. Šta reći? Mediji ćute, a prilog na b92, koji je bio posvećen zaječarskom događaju, imao je interpretaciju da policija mora uhapsiti izgrednike - snimatelje. Toliko za sada :)