Zakon o tržištu kapitala, koji je usvojen pre jedno godinu dana predviđa osnivanje Fonda za zaštitu investitora.
Koliko ja kapiram odredbe zakona i Pravilnik o Fondu za zaštitu investitora (koji stupa na snagu ovih dana), ideja je da se oformi nešto što veoma liči na Agenciju za osiguranje depozita. Dakle, kao što Agencija (na papiru) garantuje za vaš depozit u banci do 50.000 EUR, ovaj Fond garantuje za vaš ulog u investicionom fondu i sličnoj instituciji do 20.000 EUR, ukoliko ta institucija ode u stečaj. Fond će se finansirati iz obaveznog doprinosa, a organizovaće ga upravo Agencija za osiguranje depozita. (Zakon i Pravilnik su pisani u najboljem srpsko-birokratskom maniru, a ni sama terminologija mi nije previše poznata, tako da ako nešto nisam dobro shvatio, molim čitaoce da me isprave.)
Ako je to tako, evo nekoliko problema:
1. Koliko ja vidim, nigde ne piše eksplicitno šta se dešava ako ni sam Fond nema dovoljno para. Ali, budući da piše da Fond nema status pravnog lica, ovo može da znači da obaveze u stvari snosi "organizator", odnosno Agencija za osiguranje depozita. Budući da iza Agencije sasvim jasno stoji država (u skladu sa Zakonom o osiguranju depozita), to znači da sada država, svojim budžetom, "stoji" iza igranja na berzi.
2. Naravno, potencijalne državne obaveze po ovom osnovu su za sada znatno manje od potencijalnih obaveza po osnovu osiguranja depozita (em je garantovani iznos niži, em je daleko manji broj "osiguranika"), ali je i rizik mnogo veći. Pošto je stanje u javnim finansijama već loše, ovako nešto nam svakako nije trebalo.
3. Ideja je, svakako, da se "podstakne" tržište kapitala i neki finansijski instrumenti. Ali, teško da će ovo da ga podstakne. Cela poenta rizičnijih instrumenata je da budu rizičniji. Ko želi sigurnost, može da štedi u banci, a ovako se naše tržište kapitala samo dodatno "unifikuje".
4. Glavni problem sa savremenim bankama je upravo to što su depoziti osigurani. Pisali smo na blogu dosta o tome, ne bih da se ponavljam, ali suština je u tome da kada država garantuje depozite, štediše prestaju da vode računa o sigurnosti svojih depozita i počinju da vode računa samo o visini kamatne stope. Time se ceo sistem "gura" ka rizičnijim plasmanima, pa je onda nužno da centralna banka strogo kontroliše bilanse poslovnih banaka. Ovo sa fondom mi zato liči na uvod u strogu regulaciju i kontrolu rada investicionih fondova sa aspekta rizika. Time se ubija konkurentska prednost investicionih fondova - da ulažu u potencijalno veoma profitabilne, ali i veoma rizične stvari.
Sve u svemu, još jedna stvar koja je u Srbiji prošla bez ozbiljne javne rasprave.
Koliko ja kapiram odredbe zakona i Pravilnik o Fondu za zaštitu investitora (koji stupa na snagu ovih dana), ideja je da se oformi nešto što veoma liči na Agenciju za osiguranje depozita. Dakle, kao što Agencija (na papiru) garantuje za vaš depozit u banci do 50.000 EUR, ovaj Fond garantuje za vaš ulog u investicionom fondu i sličnoj instituciji do 20.000 EUR, ukoliko ta institucija ode u stečaj. Fond će se finansirati iz obaveznog doprinosa, a organizovaće ga upravo Agencija za osiguranje depozita. (Zakon i Pravilnik su pisani u najboljem srpsko-birokratskom maniru, a ni sama terminologija mi nije previše poznata, tako da ako nešto nisam dobro shvatio, molim čitaoce da me isprave.)
Ako je to tako, evo nekoliko problema:
1. Koliko ja vidim, nigde ne piše eksplicitno šta se dešava ako ni sam Fond nema dovoljno para. Ali, budući da piše da Fond nema status pravnog lica, ovo može da znači da obaveze u stvari snosi "organizator", odnosno Agencija za osiguranje depozita. Budući da iza Agencije sasvim jasno stoji država (u skladu sa Zakonom o osiguranju depozita), to znači da sada država, svojim budžetom, "stoji" iza igranja na berzi.
2. Naravno, potencijalne državne obaveze po ovom osnovu su za sada znatno manje od potencijalnih obaveza po osnovu osiguranja depozita (em je garantovani iznos niži, em je daleko manji broj "osiguranika"), ali je i rizik mnogo veći. Pošto je stanje u javnim finansijama već loše, ovako nešto nam svakako nije trebalo.
3. Ideja je, svakako, da se "podstakne" tržište kapitala i neki finansijski instrumenti. Ali, teško da će ovo da ga podstakne. Cela poenta rizičnijih instrumenata je da budu rizičniji. Ko želi sigurnost, može da štedi u banci, a ovako se naše tržište kapitala samo dodatno "unifikuje".
4. Glavni problem sa savremenim bankama je upravo to što su depoziti osigurani. Pisali smo na blogu dosta o tome, ne bih da se ponavljam, ali suština je u tome da kada država garantuje depozite, štediše prestaju da vode računa o sigurnosti svojih depozita i počinju da vode računa samo o visini kamatne stope. Time se ceo sistem "gura" ka rizičnijim plasmanima, pa je onda nužno da centralna banka strogo kontroliše bilanse poslovnih banaka. Ovo sa fondom mi zato liči na uvod u strogu regulaciju i kontrolu rada investicionih fondova sa aspekta rizika. Time se ubija konkurentska prednost investicionih fondova - da ulažu u potencijalno veoma profitabilne, ali i veoma rizične stvari.
Sve u svemu, još jedna stvar koja je u Srbiji prošla bez ozbiljne javne rasprave.
1 comment:
Ne bi ti ta javna rasprava ništa doprinela. Uvek se nađe dovoljan broj intervencionista i Krugmanajta :)
Post a Comment