Prokopijevic je toliko dobar da bi ga trebalo "eksploatisati" dok još možemo, jer je ipak u godinama, a ja ne vidim, u Srbiji, čoveka sa približno takvim kvalitetima koji bi ga mogao zameniti u budućnosti. Po mom mišljenju, da se niko ne naljuti, eventualno bi mu se mogao po znanju, ispravnom rezonovanju približiti Slaviša Tasić, ali Slaviša je običan bloger, njegove javne nastupe nisam imao prilike da gledam, te ne znam kako se tu snalazi i da li može tu biti bolji od žovijalnog Prokopijevica. Da se vratim na "eksploatisanje": trebalo bi podstaći Prokopijevića da grune sa jednom obimnom knjigom recimo o liberalizmu ili austrijskoj skoli. Imao sam prilike da procitam njegove dve knjige -Evropska unija i Sloboda izbora, i to su sjajne knjige- medju najbolje koje sam procitao, i to sa uzivanjem.
Prokopijević je jedan od retkih koji zna tačno šta se dešava. Nezamenjiv čovek, a to što piše knjige, umesto da reformiše ovu zemlju, govori o zemlji, ali i o njemu.
@Aleksandra, par dopuna. Prva, Proka i nije tolko mator, 57 ako se ne varam. Drugo ima još sjajnih ekonomista koji se ne pojavljuju u medijima ali su sjajni, pored onih koje znaš evo izdvojio bih dvojcu profesora: Božo Stojanović i Boris Begović itd. Prokopijević je napisao jednu veoma obimnu knjigu o public choice-u "Konstitucionalna Ekonomija". Nema potrebe da iko piše novu knjigu o austrijancima, ima tolko važnijih poslova, jer je Božo Stojanović napisao najbolji uvod u austrijsku teoriju koji sam video, bolji i od Salerna po mom mišeljenju. Uz svo dužno poštovanje prema mom mentoru profesoru Prokopijeviću ima dosta kvaliteta u srpskoj ekonomskoj sceni koji valja otkriti.
Prokopijevic je 1953. godiste, ali je po svojoj odluci odlucio da ostane u srednjim dvadesetima. Stoga su mu misli brze, tenis i dalje zadovoljavajuci, a intelektualna nepotkupljivost princip.
Dobrih protrzisnih ekonomista ima jos, ali neki nece u medije (Boza Stojanovic, na primer). U mladjoj gardi bice ih sve vise, ali ne menjaju ekonomisti jedno drustvo. Za to su potrebne i jos poneke vestine, posebno kada je vox populi takav kakav jeste.
Inace, Slavisa Tasic se lepo snalazi pred kamerama i u dijalozima, ali nam nije bas cesto dostupan, mada IPTV i slicne stvari ce da cuda cine, pa makar u proseku bio daleko par hiljada kilometara. I nije bas on obican bloger, guglujte malo, samo se ne hvali.
Pavle, Knjigu Stojanovića sam pročitao a Begović mi je predavao na 2 godini. Ne znam, sve su to kvalitetni ljudi, čak šta više predavanja kod Begovića i ostalih profesora Osnova ekonomije na Pravnom su mi bila nešto najbolje što sam slušao na faksu i koja su me ozbiljno zainteresovala za ekonomiju, ali oni su nekako previše usko profesorski, naučni, šematski, ne znam kako bih to objasnio. Možda bi akademski bi bila prava reč. Reci mi samo ovo: Da li oni mogu doći sa farmerkama i leptir mašnom u emisiju u kojoj će pričati ,na opšte zaprepašćenje svih prisutnih, kako je pohlepa dobra stvar jer je izgradila ovaj svet, da ljudi žive bolje nego ikad u istoriji, da su siromašni sami krivi što su siromašni, i da usred svog medijskog mraka u Srbiji, kažu otvoreno usred emisije da su na čelu države ortodoksni pljačkaši i banditi?
Dakle, da li oni mogu doprineti popularizaciji liberalizma u Srbiji? Ja mislim da bi Prokopijević sa knjigom o liberalizmu, nešto na foru proširene Slobode izbora, mnogo doprineo popularizaciji liberalizma medju laicima, jer on ima taj neki opušteni stil, pun slenga. Knjiga Stojanovića Osnove austrijske teorije ne bi mogla da doprinese tome, jer nije tome namenjena, već stručnoj javnosti. Ja sam na to mislio.
Meni je, kad je reč o javnom nastupu, Danica Popović favorit. Žena govori jasno i bez uvijanja, tako da je i običan svet razume. Ona budi više empatije kod prosečnog gledaoca. Najvažnije je da misli ispravno i bistro.
odgovor na vase pitanje je - ne mogu. Ali ne treba ni ocekivati to, svako ima svoj nacin kako zeli da zivi zivot i zastupa neke stavove. MEdjutim, kada hocete da menjate jedno drustvo puno toga vam jos treba - sposbnost da prikupite novac, da inspirisete ljude, da vas vox populi razume i da mozete u bilo sta da ih ubedite... puno je to strucnosti, od kojih su one koje se ticu samog poznavanja ekonomije manje bitne.
Slažem se. Ono što čini dobrog govornika (onog čije reči mogu da imaju efekat) je, osim lične harizme (koja se ne može naučiti ni na jednom fakultetu), sposobnost i umeće da izuzetno komplikovane stvari objasni na jednostavan način. Preterano korišćenje stručne terminologije pri obraćanju „masama“ (dakle, isključujem obraćanje stručnoj javnosti), osim što je kontraproduktivno, ukazuje i na svojevrsni amaterizam, pa će tako neki student auditorijumu „stručnije“ objašnjavati materiju od njegovog profesora.
Ekonomisti i pravnici su posebno skloni (zlo)upotrebi komplikovane terminologije i još komplikovanije teorije. To je ljudima prosto dosadno iako većinom dobro razumeju šta se htelo reći. Lekari su se dobro izvežbali da pacijentu na odgovarajući način objasne od čega boluje i koja terapija sa kojim razlogom treba da se primeni. Poneki ekonomisti koji imaju ambicije da nastupaju u javnosti bi mogli da se ugledaju na njh.
Prokopijevićev intervju je vrlo zanimljiv (i stoga potencijalno uticajan) upravo zato što je „jednostavan“, uz sasvim jasnu analizu i poruke.
Po meni prof. dr Prokopijević je u ovom intervju izostavio najbitniju stvar od svih, a to je neophodnost postojanja NEZAVISNOG sudstva. Kad kažem NEZAVISNOG, ne mislim na nezavisnost u smislu odsustva bilo kakve odgovornosti za rezultat kao kriterijuma smenjivanja ili reizbora sudija, kao što je to slučaj kod nas, nego upravo suprotno. Sudstvo mora da bude NEZAVISNO od pritisaka drugih nivoa vlasti i imuno na korupciju, ali istovremeno mora da postoji i odgovornost za rezultate rada sudija. Tu pre svega mislim na brzinu rešavanja dužničko-poverilačkih sporova i stvaranje pretpostavki za ubrzani stečaj i likvidaciju "problematičnih" preduzeća. Bez toga nema uspešne tranzicije iz centralno-planske u tržišnu ekonomiju. Nije normalno da dužničko-poverilački sporovi traju 4 i više godina, niti je normalno da niko ne smenjuje sudije koje su odgovorne za takvu situaciju. Stvaranje pretpostavki za efikasno sudstvo je prvi preduslov, a tek nakon toga liberalizacije spoljno-trgovinskog poslovanja, deregulacija i monetarna stabilnost mogu dati rezultate.
Grešiš za profesora Božu i ostale akademske ekonomiste. Njihov posao je da obrazuje nas koji smo u medijima i koji širimo ideje i edukujemo ekipu koja ima te druge veštine koje pominje Aleksandar. U prevodu svi smo mi jedan sistem ideja koji je potrebno da funkcioniše na više nivoa, a kamen temeljac cele priče je znanje, bez koga ne bi bilo ni TR ekipe a ni nas nove trćee generacije tržišnih ekonomista
Kod nas je sudska vlast "sveta krava", a floskula da je sudska vlast nezavisna se, čini mi se, tumači u jednom totalitalirnom, skoro teokratskom smislu. Kod nas sudije mogu da rade šta hoće, sve dok je u skladu sa zakonom, a zakoni očigledno ne valjaju. Prema tome, za početak treba promeniti nakaradne zakone, a bogami i ustav i tako stvoriti pretpostavke da kriterijum izbora, reizbora i smene sudija bude isključivo odgovornost za rezultate. Toga sada nema. Ili možda ima, ali ja onda ne znam kako to funkcioniše, što znači da ne postoji transparentnost u radu sudske vlasti. Opšte poznata činjenica je da je dužina trajanja dužničko-poverilačkih sporova kod nas među najvećima u Evropi, kao i da sudije u nekim drugim slučajevima najčešće dodeljuju minimalne kazne ili čak ispod toga. Reper mogu da budu zemlje koje se nalaze u samom vrhu kada je dužina trajanja dužničko-poverilačkih sporova u pitanju. Treba otpustiti višak radnika u javnom sektoru, odnosno republičkim i opštinskim organima i javnim preduzećima, a dobijene uštede usmeriti na zapošljavanje novih sudija, a onda svima dati koliko sporova jedan sudija mora da reši za četiri godine ili tako nešto, kao uslov reizbora na funkciju. Oni koji ne ispune postavljene kriterijume dobijaju otkaz jer ne znaju da rade svoj posao, a ostaju oni koji znaju da rade. Nakon toga nema zapošljavanja novih sudija, pri čemu se za sudije koje ostaju podižu kriterijumi za još jednu lestvicu, pa se u takvom ambijentu ponova razmatra reizbor nekog sudije. Drugim rečima, potrebno je uvesti malo "tržišne" demokratičnosti u sudstvo, budući da je kod nas sudstvo jedan potpuno otuđeni centar moći, koji ne polaže račune nikome. Političari barem imaju izbore i izborne kampanje, a račune polažu glasačima, samo su sudije izgleda kod nas nezavisne u pravom smislu te reči i njihov rad ne podleže nikakvoj kontroli.
"Da li je neko upoznat sa tekstovima R. Ognjanovica? Pise prilicno jednostavno i pitko."
Jednostavno, pitko i pogrešno. Nisam čuo za čoveka ali čim sam video frazu "marksističko-kejnzijansko-fridmanovske" bilo je jasno o čemu se radi. To se dešava kada neko iz Dveri otkrije mises.org. Svet je crno-beli, sve je zavera političara i bankara, svi ekonomisti su prodane duše, jedino mizes.org-ovci govore istinu.
Saša, rekla bih da ste samo delimično u pravu. Naime, ipak postoji kontrola sudske vlasti, koja se prvenstveno ogleda u načelu višestepenosti suđenja, načelu suđenja u sudskom veću, ustavne žalbe kao posebnog pravnog sredstva, postojanja institucije Visokog saveta sudstva, kao i hijerarhije unutar samih sudova.
Sudsku vlast ne može da kontroliše i ocenjuje niko van nje same jer bi upravo to narušilo nezavisnost sudstva. Naravno, s obzirom na činjenicu (a to ste i Vi dobro primetili) da su sudovi ipak samo „usta zakona“ (Monteskje) zakonodavna vlast uvek ima prvenstvo nad sudskom. U vezi sa tim se slažem da su zakoni prilično loši i pored silnih njihovih izmena i dopuna sprovedenih u poslednjih nekoliko godina. Novi zakon o stečaju i parničnom postupku su na malo bolji način regulisali neka pitanja što će se direktno odraziti na dužinu trajanja parnice ili stečajnog postupka.
U vezi sa izricanjem minimalnih kazni, kao i oslobađanja optuženih treba imati u vidu da sud sudi po zakonu - na osnovu optužnice. Ako policija nije dobro sprovela neke radnje ili ako tužilaštvo nije dobro kvalifikovalo delo, i uzevši u obzir i osnovna načela krivičnog prava (koja štite optuženog), sudu često jednostavno budu vezane ruke. Takođe, ako tužilaštvo ne uspe da na nesumnjiv način dokaže nečiju krivicu, sud neće osuditi to lice bez obzira na eventualna lična ubeđenja. Tako da, ono što se nekad u medijima ističe kao propust i nemar sudstva je zapravo često upravo nezavisnost, nepristrasnost i pravičnost suda u pitanju, u odnosu na pojedinca. Daleko bilo ako bi sudovi presuđivali po onome kako narod misli da treba ili po onome šta je trenutno politički pogodno - svi bi bili potencijalno ugroženi. A to što se mediji posle instruirano obruše na sud (i na taj način vrše pritisak na viši sud) je, po mom mišljenju, značajnije pitanje od pitanja nezavisnosti sudstva.
P.S. Da ne bude zabune, nije mi namera da preterano branim sudstvo, zameram sve slično kao i Vi. :)
U suštini, nedostaje unutrašnji model evaluacije, podsticaja (plate) i kazni (penali i razrešenja), zakonodavni okvir koji bi bio potaknut i spoljno u nekim slučajevima.
Mediji su klasične boljševičke jazbine, pro-linč ekipe, koje umesto da sistemski prate rad celog sistema preko pojedinačnih slučajeva, imaju zacrtane "pravedne" kazne, i celo izveštavanje svode na to koliko je neko zaglavio. Mislim da sudovi određuju ispod zakonskog minimuma kada nije van sumnje utvrđena krivica, a blagonaklono gledaju na optužnicu. I tu mediji igraju vrlo lošu ulogu, jer bi trebalo ići na oslobađanje, a odgovornost usmeriti na policiju+tužilaštvo. Pored toga, evidentan je uticaj stranaka, pored zakona ("labavi"), i cenim da će rehabilitacija opet doći na red kroz deceniju ili dve.
Slavisa, nemojte molim vas omalovazavanja, dosta je mislim toga bilo na ovom blogu. bez namere da budem njegov advokat, svima je jasno da imate odredjeni bias prema "drugoj srbiji", koji se ogleda u tome da ma koliko druga strana bila liberalna, to nije nije dovoljno da bi bili pravi liberali. Evo, vaš drug Jankovic piše iste takve tekstove, pa čak i otrovnije, ali je on ipak pravi liberal, samo zato što je na "ispravnoj" strani. Nadam se da gresim.
Ja jednostavno mislim da je čovek crackpot, na korak od teoretičara zavere, ne znam kako to da izrazim a da ne zvuči kao omalovažavanje. Prema "drugoj Srbiji" nemam nekih simpatija, tek oni ništa ne razumeju. Ne kažem ni da Ognjanović nije pravi liberal, verovatno jeste ekonomski liberal, mada to obično ne ide zajedno sa nacionalizmom pa kad zagusti ekonomska strana obično popusti. Ali ne mogu posebno da cenim njegove ekonomske uvide kad se oni svode na prepisivanje Rothbarda, uključujući neka opasna pojednostavljenja.
Sa druge strane zdušno preporučujem čitanje samog Rothbarda, sve je dostupno na mises.org a ima i srpskih prevoda.
Srđane, ako me pitate šta mislim o sprovedenoj reformi sudstva, reći ću vam da nemam baš neko visoko mišljenje po mnogim pitanjima u vezi sa tim. Ali, ipak ne bih puno kritikovala jer je to odavno sažvakana priča (sve manjkavosti su opšte poznate). :)
Istakla bih najveću zamerku – to što se zakonom omogućilo direktno uplitanje izvršne vlasti u sudsku na taj način što je član Visokog saveta sudstva ministar pravosuđa (a Savet bira i razrešava sudije). Mnogi ostali problemi mogu proizaći direktno iz te činjenice.
Međutim, rekla bih da za aljkavo sprovedenu reformu pravosuđa nisu odgovorni samo organi koji su je sproveli, već i stručna javnost, koja je vazda zabavljena nekim drugim pitanjima umesto da se uključi u procese (napr. advokati). Pa onda, TEK pošto se nešto uradilo - eto svih da se jave i kažu kako je loše urađeno.
Najsvežiji primer je novi Zakonik o krivičnom postupku (potencijalno katastrofalan za srpsko ekonomsko i ustavno-pravno nesređeno društvo). Nakon njegovog donošenja ogroman broj uglednih pravnika, od profesora do sudija i advokata, se javno oglasio oštro kritikujući isti. I to je sasvim u redu, jedino što čovek ne može a da se ne zapita zašto se to nije uradilo ranije. I ko onda uopšte sedi u tim radnim grupama za izradu zakona...?
Pa kako ste se baš LDP-a setili, otkud on u ovoj priči? :)
Ne znam za Speaker-a ali ja se ne slažem sa Vama, iako me je LDP prilično razočarao.
Znate kako, budite uvereni da ništa ne bi bilo bolje ni ako bi „vaš“ DSS došao na vlast. Samo bi hiperprodukcija zakona postala hiper na kvadrat, sve dok Različci ne počiste i poslednju mrvicu prethodne vlasti (bez obzira na to da li je nešto od toga možda i bilo dobro). Upravo je to problem u Srbiji. Smem slobodno da kažem da su neki Miloševićevi zakoni imali bolja rešenja od postojećih i da ih uopšte nije trebalo dirati, osim u eventualno kozmetičkom smislu.
"Moj" dss, ako bi došao na vlas', sigurno ne bi pokazao dovoljno odlučnosti, principijelnosti i izdržljivosti u "čišćenju" zakona u velikoj skali, koja bi prevazišla domete ovih trenutnih totalitaraca (a i tu bi podbacili), dosegnula dalje, mnogo dalje u prošlost. Oni su minigaciju, scilu i haribdu :) Kajak-tipovi :) Uopšte, za jednog valjanog konzervativca je potrebna snaga. Glas. Stas. Ali ne ka nekom autoritarnom a la speaker spektru, već u javnom domenu rasprave. Jer, kako odgonetnuti način na koji je donet tako fundamentalni zakon, poput krivičnog, ukoliko čovek ne pomisli na tamne koridore pune tipova koji su spremni na napad s leđa, prekriveni kapuljačama, piskavih šapata, dugih prstiju, opremljenih noževima i gajtanima, koji su istovremeno lutkari pajacima u skupštini, odgovorni za predstavu i šarlatanstvo što se rasprava i usvajanje zakona zove? Samo svetlost javne rasprave može rasterati te hijene sakupljene oko umirućeg tela privrede i stanovništva Srbije.
Da, jedna od tih hijena je i ldp. Čvrst i uporan protivnik transparentnosti.
Slavisa, ok, vase misljenje, ali ja mislim da su takvi ljudi vrlo potrebni u ovoj nasoj etatistickoj Srbiji. Koje su to knjige na srpskom od Rothbarda? Ja znam samo jednu.
Usput, izvesni Vladimir Milutinovic kritikuje ovaj Prokopijevicev intervju u ovom tekstu http://pescanik.net/2012/04/moramo-li-biti-rezani/
28 comments:
A B92 ga prenosi, ali izostavlja ključne delove...
Prokopijevic je toliko dobar da bi ga trebalo "eksploatisati" dok još možemo, jer je ipak u godinama, a ja ne vidim, u Srbiji, čoveka sa približno takvim kvalitetima koji bi ga mogao zameniti u budućnosti. Po mom mišljenju, da se niko ne naljuti, eventualno bi mu se mogao po znanju, ispravnom rezonovanju približiti Slaviša Tasić, ali Slaviša je običan bloger, njegove javne nastupe nisam imao prilike da gledam, te ne znam kako se tu snalazi i da li može tu biti bolji od žovijalnog Prokopijevica.
Da se vratim na "eksploatisanje": trebalo bi podstaći Prokopijevića da grune sa jednom obimnom knjigom recimo o liberalizmu ili austrijskoj skoli. Imao sam prilike da procitam njegove dve knjige -Evropska unija i Sloboda izbora, i to su sjajne knjige- medju najbolje koje sam procitao, i to sa uzivanjem.
Prokopijević je jedan od retkih koji zna tačno šta se dešava. Nezamenjiv čovek, a to što piše knjige, umesto da reformiše ovu zemlju, govori o zemlji, ali i o njemu.
@Aleksandra, par dopuna.
Prva, Proka i nije tolko mator, 57 ako se ne varam. Drugo ima još sjajnih ekonomista koji se ne pojavljuju u medijima ali su sjajni, pored onih koje znaš evo izdvojio bih dvojcu profesora: Božo Stojanović i Boris Begović itd. Prokopijević je napisao jednu veoma obimnu knjigu o public choice-u "Konstitucionalna Ekonomija". Nema potrebe da iko piše novu knjigu o austrijancima, ima tolko važnijih poslova, jer je Božo Stojanović napisao najbolji uvod u austrijsku teoriju koji sam video, bolji i od Salerna po mom mišeljenju. Uz svo dužno poštovanje prema mom mentoru profesoru Prokopijeviću ima dosta kvaliteta u srpskoj ekonomskoj sceni koji valja otkriti.
Prokopijevic je 1953. godiste, ali je po svojoj odluci odlucio da ostane u srednjim dvadesetima. Stoga su mu misli brze, tenis i dalje zadovoljavajuci, a intelektualna nepotkupljivost princip.
Dobrih protrzisnih ekonomista ima jos, ali neki nece u medije (Boza Stojanovic, na primer). U mladjoj gardi bice ih sve vise, ali ne menjaju ekonomisti jedno drustvo. Za to su potrebne i jos poneke vestine, posebno kada je vox populi takav kakav jeste.
Inace, Slavisa Tasic se lepo snalazi pred kamerama i u dijalozima, ali nam nije bas cesto dostupan, mada IPTV i slicne stvari ce da cuda cine, pa makar u proseku bio daleko par hiljada kilometara. I nije bas on obican bloger, guglujte malo, samo se ne hvali.
Pavle,
Knjigu Stojanovića sam pročitao a Begović mi je predavao na 2 godini. Ne znam, sve su to kvalitetni ljudi, čak šta više predavanja kod Begovića i ostalih profesora Osnova ekonomije na Pravnom su mi bila nešto najbolje što sam slušao na faksu i koja su me ozbiljno zainteresovala za ekonomiju, ali oni su nekako previše usko profesorski, naučni, šematski, ne znam kako bih to objasnio. Možda bi akademski bi bila prava reč.
Reci mi samo ovo:
Da li oni mogu doći sa farmerkama i leptir mašnom u emisiju u kojoj će pričati ,na opšte zaprepašćenje svih prisutnih, kako je pohlepa dobra stvar jer je izgradila ovaj svet, da ljudi žive bolje nego ikad u istoriji, da su siromašni sami krivi što su siromašni, i da usred svog medijskog mraka u Srbiji, kažu otvoreno usred emisije da su na čelu države ortodoksni pljačkaši i banditi?
Dakle, da li oni mogu doprineti popularizaciji liberalizma u Srbiji? Ja mislim da bi Prokopijević sa knjigom o liberalizmu, nešto na foru proširene Slobode izbora, mnogo doprineo popularizaciji liberalizma medju laicima, jer on ima taj neki opušteni stil, pun slenga. Knjiga Stojanovića Osnove austrijske teorije ne bi mogla da doprinese tome, jer nije tome namenjena, već stručnoj javnosti. Ja sam na to mislio.
Meni je, kad je reč o javnom nastupu, Danica Popović favorit. Žena govori jasno i bez uvijanja, tako da je i običan svet razume. Ona budi više empatije kod prosečnog gledaoca. Najvažnije je da misli ispravno i bistro.
Aleksandre,
odgovor na vase pitanje je - ne mogu. Ali ne treba ni ocekivati to, svako ima svoj nacin kako zeli da zivi zivot i zastupa neke stavove. MEdjutim, kada hocete da menjate jedno drustvo puno toga vam jos treba - sposbnost da prikupite novac, da inspirisete ljude, da vas vox populi razume i da mozete u bilo sta da ih ubedite... puno je to strucnosti, od kojih su one koje se ticu samog poznavanja ekonomije manje bitne.
Slažem se. Ono što čini dobrog govornika (onog čije reči mogu da imaju efekat) je, osim lične harizme (koja se ne može naučiti ni na jednom fakultetu), sposobnost i umeće da izuzetno komplikovane stvari objasni na jednostavan način. Preterano korišćenje stručne terminologije pri obraćanju „masama“ (dakle, isključujem obraćanje stručnoj javnosti), osim što je kontraproduktivno, ukazuje i na svojevrsni amaterizam, pa će tako neki student auditorijumu „stručnije“ objašnjavati materiju od njegovog profesora.
Ekonomisti i pravnici su posebno skloni (zlo)upotrebi komplikovane terminologije i još komplikovanije teorije. To je ljudima prosto dosadno iako većinom dobro razumeju šta se htelo reći. Lekari su se dobro izvežbali da pacijentu na odgovarajući način objasne od čega boluje i koja terapija sa kojim razlogom treba da se primeni. Poneki ekonomisti koji imaju ambicije da nastupaju u javnosti bi mogli da se ugledaju na njh.
Prokopijevićev intervju je vrlo zanimljiv (i stoga potencijalno uticajan) upravo zato što je „jednostavan“, uz sasvim jasnu analizu i poruke.
Aleksandre,
Slazem se u potpunosti sa vama.
Da li je neko upoznat sa tekstovima R. Ognjanovica? Pise prilicno jednostavno i pitko.
http://www.slobodanjovanovic.org/author/radivojeognjanovic/
Po meni prof. dr Prokopijević je u ovom intervju izostavio najbitniju stvar od svih, a to je neophodnost postojanja NEZAVISNOG sudstva. Kad kažem NEZAVISNOG, ne mislim na nezavisnost u smislu odsustva bilo kakve odgovornosti za rezultat kao kriterijuma smenjivanja ili reizbora sudija, kao što je to slučaj kod nas, nego upravo suprotno. Sudstvo mora da bude NEZAVISNO od pritisaka drugih nivoa vlasti i imuno na korupciju, ali istovremeno mora da postoji i odgovornost za rezultate rada sudija. Tu pre svega mislim na brzinu rešavanja dužničko-poverilačkih sporova i stvaranje pretpostavki za ubrzani stečaj i likvidaciju "problematičnih" preduzeća. Bez toga nema uspešne tranzicije iz centralno-planske u tržišnu ekonomiju. Nije normalno da dužničko-poverilački sporovi traju 4 i više godina, niti je normalno da niko ne smenjuje sudije koje su odgovorne za takvu situaciju. Stvaranje pretpostavki za efikasno sudstvo je prvi preduslov, a tek nakon toga liberalizacije spoljno-trgovinskog poslovanja, deregulacija i monetarna stabilnost mogu dati rezultate.
Sasa,
Super, a kako tacno to postici?
Grešiš za profesora Božu i ostale akademske ekonomiste. Njihov posao je da obrazuje nas koji smo u medijima i koji širimo ideje i edukujemo ekipu koja ima te druge veštine koje pominje Aleksandar. U prevodu svi smo mi jedan sistem ideja koji je potrebno da funkcioniše na više nivoa, a kamen temeljac cele priče je znanje, bez koga ne bi bilo ni TR ekipe a ni nas nove trćee generacije tržišnih ekonomista
Znam ja :)
Kod nas je sudska vlast "sveta krava", a floskula da je sudska vlast nezavisna se, čini mi se, tumači u jednom totalitalirnom, skoro teokratskom smislu. Kod nas sudije mogu da rade šta hoće, sve dok je u skladu sa zakonom, a zakoni očigledno ne valjaju. Prema tome, za početak treba promeniti nakaradne zakone, a bogami i ustav i tako stvoriti pretpostavke da kriterijum izbora, reizbora i smene sudija bude isključivo odgovornost za rezultate. Toga sada nema. Ili možda ima, ali ja onda ne znam kako to funkcioniše, što znači da ne postoji transparentnost u radu sudske vlasti. Opšte poznata činjenica je da je dužina trajanja dužničko-poverilačkih sporova kod nas među najvećima u Evropi, kao i da sudije u nekim drugim slučajevima najčešće dodeljuju minimalne kazne ili čak ispod toga. Reper mogu da budu zemlje koje se nalaze u samom vrhu kada je dužina trajanja dužničko-poverilačkih sporova u pitanju. Treba otpustiti višak radnika u javnom sektoru, odnosno republičkim i opštinskim organima i javnim preduzećima, a dobijene uštede usmeriti na zapošljavanje novih sudija, a onda svima dati koliko sporova jedan sudija mora da reši za četiri godine ili tako nešto, kao uslov reizbora na funkciju. Oni koji ne ispune postavljene kriterijume dobijaju otkaz jer ne znaju da rade svoj posao, a ostaju oni koji znaju da rade. Nakon toga nema zapošljavanja novih sudija, pri čemu se za sudije koje ostaju podižu kriterijumi za još jednu lestvicu, pa se u takvom ambijentu ponova razmatra reizbor nekog sudije. Drugim rečima, potrebno je uvesti malo "tržišne" demokratičnosti u sudstvo, budući da je kod nas sudstvo jedan potpuno otuđeni centar moći, koji ne polaže račune nikome. Političari barem imaju izbore i izborne kampanje, a račune polažu glasačima, samo su sudije izgleda kod nas nezavisne u pravom smislu te reči i njihov rad ne podleže nikakvoj kontroli.
"Da li je neko upoznat sa tekstovima R. Ognjanovica? Pise prilicno jednostavno i pitko."
Jednostavno, pitko i pogrešno. Nisam čuo za čoveka ali čim sam video frazu "marksističko-kejnzijansko-fridmanovske" bilo je jasno o čemu se radi. To se dešava kada neko iz Dveri otkrije mises.org. Svet je crno-beli, sve je zavera političara i bankara, svi ekonomisti su prodane duše, jedino mizes.org-ovci govore istinu.
Saša,
Razrešenje je bolje od reizbora.
Saša, rekla bih da ste samo delimično u pravu. Naime, ipak postoji kontrola sudske vlasti, koja se prvenstveno ogleda u načelu višestepenosti suđenja, načelu suđenja u sudskom veću, ustavne žalbe kao posebnog pravnog sredstva, postojanja institucije Visokog saveta sudstva, kao i hijerarhije unutar samih sudova.
Sudsku vlast ne može da kontroliše i ocenjuje niko van nje same jer bi upravo to narušilo nezavisnost sudstva. Naravno, s obzirom na činjenicu (a to ste i Vi dobro primetili) da su sudovi ipak samo „usta zakona“ (Monteskje) zakonodavna vlast uvek ima prvenstvo nad sudskom. U vezi sa tim se slažem da su zakoni prilično loši i pored silnih njihovih izmena i dopuna sprovedenih u poslednjih nekoliko godina.
Novi zakon o stečaju i parničnom postupku su na malo bolji način regulisali neka pitanja što će se direktno odraziti na dužinu trajanja parnice ili stečajnog postupka.
U vezi sa izricanjem minimalnih kazni, kao i oslobađanja optuženih treba imati u vidu da sud sudi po zakonu - na osnovu optužnice. Ako policija nije dobro sprovela neke radnje ili ako tužilaštvo nije dobro kvalifikovalo delo, i uzevši u obzir i osnovna načela krivičnog prava (koja štite optuženog), sudu često jednostavno budu vezane ruke. Takođe, ako tužilaštvo ne uspe da na nesumnjiv način dokaže nečiju krivicu, sud neće osuditi to lice bez obzira na eventualna lična ubeđenja.
Tako da, ono što se nekad u medijima ističe kao propust i nemar sudstva je zapravo često upravo nezavisnost, nepristrasnost i pravičnost suda u pitanju, u odnosu na pojedinca. Daleko bilo ako bi sudovi presuđivali po onome kako narod misli da treba ili po onome šta je trenutno politički pogodno - svi bi bili potencijalno ugroženi.
A to što se mediji posle instruirano obruše na sud (i na taj način vrše pritisak na viši sud) je, po mom mišljenju, značajnije pitanje od pitanja nezavisnosti sudstva.
P.S. Da ne bude zabune, nije mi namera da preterano branim sudstvo, zameram sve slično kao i Vi. :)
U suštini, nedostaje unutrašnji model evaluacije, podsticaja (plate) i kazni (penali i razrešenja), zakonodavni okvir koji bi bio potaknut i spoljno u nekim slučajevima.
Mediji su klasične boljševičke jazbine, pro-linč ekipe, koje umesto da sistemski prate rad celog sistema preko pojedinačnih slučajeva, imaju zacrtane "pravedne" kazne, i celo izveštavanje svode na to koliko je neko zaglavio. Mislim da sudovi određuju ispod zakonskog minimuma kada nije van sumnje utvrđena krivica, a blagonaklono gledaju na optužnicu. I tu mediji igraju vrlo lošu ulogu, jer bi trebalo ići na oslobađanje, a odgovornost usmeriti na policiju+tužilaštvo. Pored toga, evidentan je uticaj stranaka, pored zakona ("labavi"), i cenim da će rehabilitacija opet doći na red kroz deceniju ili dve.
Neveno,
Da li je po Vašem mišljenju, reforma obuhvatala izbor ili reizbor?
Slavisa,
nemojte molim vas omalovazavanja, dosta je mislim toga bilo na ovom blogu. bez namere da budem njegov advokat, svima je jasno da imate odredjeni bias prema "drugoj srbiji", koji se ogleda u tome da ma koliko druga strana bila liberalna, to nije nije dovoljno da bi bili pravi liberali. Evo, vaš drug Jankovic piše iste takve tekstove, pa čak i otrovnije, ali je on ipak pravi liberal, samo zato što je na "ispravnoj" strani. Nadam se da gresim.
Ja jednostavno mislim da je čovek crackpot, na korak od teoretičara zavere, ne znam kako to da izrazim a da ne zvuči kao omalovažavanje. Prema "drugoj Srbiji" nemam nekih simpatija, tek oni ništa ne razumeju. Ne kažem ni da Ognjanović nije pravi liberal, verovatno jeste ekonomski liberal, mada to obično ne ide zajedno sa nacionalizmom pa kad zagusti ekonomska strana obično popusti. Ali ne mogu posebno da cenim njegove ekonomske uvide kad se oni svode na prepisivanje Rothbarda, uključujući neka opasna pojednostavljenja.
Sa druge strane zdušno preporučujem čitanje samog Rothbarda, sve je dostupno na mises.org a ima i srpskih prevoda.
Srđane, ako me pitate šta mislim o sprovedenoj reformi sudstva, reći ću vam da nemam baš neko visoko mišljenje po mnogim pitanjima u vezi sa tim. Ali, ipak ne bih puno kritikovala jer je to odavno sažvakana priča (sve manjkavosti su opšte poznate). :)
Istakla bih najveću zamerku – to što se zakonom omogućilo direktno uplitanje izvršne vlasti u sudsku na taj način što je član Visokog saveta sudstva ministar pravosuđa (a Savet bira i razrešava sudije). Mnogi ostali problemi mogu proizaći direktno iz te činjenice.
Međutim, rekla bih da za aljkavo sprovedenu reformu pravosuđa nisu odgovorni samo organi koji su je sproveli, već i stručna javnost, koja je vazda zabavljena nekim drugim pitanjima umesto da se uključi u procese (napr. advokati).
Pa onda, TEK pošto se nešto uradilo - eto svih da se jave i kažu kako je loše urađeno.
Najsvežiji primer je novi Zakonik o krivičnom postupku (potencijalno katastrofalan za srpsko ekonomsko i ustavno-pravno nesređeno društvo). Nakon njegovog donošenja ogroman broj uglednih pravnika, od profesora do sudija i advokata, se javno oglasio oštro kritikujući isti. I to je sasvim u redu, jedino što čovek ne može a da se ne zapita zašto se to nije uradilo ranije. I ko onda uopšte sedi u tim radnim grupama za izradu zakona...?
Izem ti ja taj zakon na kome nema potpisa :)
Evropski!
Teško je reći ko sedi u tim grupama, jer pretpostavlja se da grupa postoji, što nije slučaj :)
ZES, sa svojim prilepcima, RENTIRA ZAKONodavnu delatnost. Uz nadoknadu, naravno. Pod firmom evropski!
Dakle, govoriti o uključenju stručne, ili bilo koje druge javnosti, licemerno je kada je upravo cilj isključiti sve iz procesa. Demokratski!
Uz to, valja dodati hiperprodukciju zakona. Liberalno!
Zašto uzvičnici?
Zato što je ldp anti-liberalna, anti-demokratska i anti-evropska stranka, i znam da će se Speaker ovde složiti sa mnom :)
Pa kako ste se baš LDP-a setili, otkud on u ovoj priči? :)
Ne znam za Speaker-a ali ja se ne slažem sa Vama, iako me je LDP prilično razočarao.
Znate kako, budite uvereni da ništa ne bi bilo bolje ni ako bi „vaš“ DSS došao na vlast. Samo bi hiperprodukcija zakona postala hiper na kvadrat, sve dok Različci ne počiste i poslednju mrvicu prethodne vlasti (bez obzira na to da li je nešto od toga možda i bilo dobro). Upravo je to problem u Srbiji.
Smem slobodno da kažem da su neki Miloševićevi zakoni imali bolja rešenja od postojećih i da ih uopšte nije trebalo dirati, osim u eventualno kozmetičkom smislu.
"Moj" dss, ako bi došao na vlas', sigurno ne bi pokazao dovoljno odlučnosti, principijelnosti i izdržljivosti u "čišćenju" zakona u velikoj skali, koja bi prevazišla domete ovih trenutnih totalitaraca (a i tu bi podbacili), dosegnula dalje, mnogo dalje u prošlost. Oni su minigaciju, scilu i haribdu :) Kajak-tipovi :)
Uopšte, za jednog valjanog konzervativca je potrebna snaga. Glas. Stas. Ali ne ka nekom autoritarnom a la speaker spektru, već u javnom domenu rasprave. Jer, kako odgonetnuti način na koji je donet tako fundamentalni zakon, poput krivičnog, ukoliko čovek ne pomisli na tamne koridore pune tipova koji su spremni na napad s leđa, prekriveni kapuljačama, piskavih šapata, dugih prstiju, opremljenih noževima i gajtanima, koji su istovremeno lutkari pajacima u skupštini, odgovorni za predstavu i šarlatanstvo što se rasprava i usvajanje zakona zove? Samo svetlost javne rasprave može rasterati te hijene sakupljene oko umirućeg tela privrede i stanovništva Srbije.
Da, jedna od tih hijena je i ldp. Čvrst i uporan protivnik transparentnosti.
Slavisa,
ok, vase misljenje, ali ja mislim da su takvi ljudi vrlo potrebni u ovoj nasoj etatistickoj Srbiji. Koje su to knjige na srpskom od Rothbarda? Ja znam samo jednu.
Usput, izvesni Vladimir Milutinovic kritikuje ovaj Prokopijevicev intervju u ovom tekstu
http://pescanik.net/2012/04/moramo-li-biti-rezani/
Mislim da je samo ta jedna knjiga, ima i nešto drugih prevoda tu i tamo po sajtovima, npr: http://slobodaiprosperitet.tv/book/export/html/472
Post a Comment