Jože Mencinger

U tri nepovezana posta.

1. U intervjuu NIN-u, Jože Mencinger kaže:
Nažalost, u savremenoj privredi u kojoj je rast određen tražnjom, a ne ponudom, drastično i brzo smanjivanje deficita i podsticanje rasta i zapošljavanja se ne mogu ostvariti. 

Ovo "rast određen tražnjom" je ključna greška, ne Jožea Mencingera, nego ukupnog kejnzijanskog pogleda na svet. Ako tražnja stvara rast, a tražnje nema, onda znači da se tražnja može i veštački podstaći da bi stvorila rast. A državna potrošnja, budžetski deficit ili direktnije javni radovi, su metodi podsticanja tražnje.  To je Maltus-Kejns-Krugman linija razmišljanja.

Njena suprotnost je Sejov zakon (Jean Baptiste Say, francuski ekonomista iz 18 i 19. veka) koji kaže da je obrnuto -- ponuda stvara tražnju. Kad nešto proizvodite vi dodajete vrednost i ta dodata vrednost, raspodeljena u vidu plata i profita, je osnova kupovne moći u ekonomiji. Ekonomski rast ne možete, osim vrlo privremeno, podstaći povećanjem tražnje, možete samo podsticajima na strani ponude.

Pitanje je klasičan problem kokoške i jajeta. Ali u zavisnosti od toga koju viziju prihvatite imaćete veoma različite zaključke -- kejnzijanizam na jednoj ili tržišnu ekonomiju na drugoj strani.

2. Mencinger je, osim u ključnoj stvari kao što je kejnzijanstvo, dobar ekonomista i posebno me čudi da nije sebi pripisao više zasluga za predviđanje nekih posledica finansijske krize u Istočnoj Evropi. U ovom radu, pisanom neposredno pre krize, prepoznao je platnobilansnu zavisnost istočnoevropskih zemalja od priliva stranih direktnih investicija i upozorio na makro (platnobilansne, valutne) posledice naglog prestanka tog priliva. Nagli prestanak je ubrzo posle toga i stigao. Nije Mencinger predvideo krizu ali jeste jednu specifičnu posledicu i imao je više prava na hvalisanje od mnogih koji su se predstavljali prorocima.

3. Ne znam za ostatak Balkana, ali u srpskoj javnosti Mencinger ima status ikone. On je tvorac slovenačkog, postepenog i umerenog, modela postkomunističke tranzicije koji se navodno pokazao uspešnim.  Silogizam glasi: Slovenija je imala uspešnu tranziciju, Mencinger je bio zadužen za ekonomiju, prema tome Mencingerov model tranzicije sa jakom ulogom države je dobar.

Međutim, kad se pogledaju rezultati tranzicije po zemljama, teško je videti jaku vezu između konkretnih tranzicionih poteza i posledica. Tokom 1990-ih i ranih 2000-ih se vodilo mnogo rasprava oko stvari kao što su brzina ekonomske tranzicije (šok terapija ili gradualizam) ili koji je od različitih metoda privatizacije bolji. Kad danas pogledamo kako su koje zemlje prošle, sve to pada u drugi plan i vidi se da je ubedljivo najjača deteminanta uspešnosti tranzicije u kapitalizam bila geografsko-kulturološka. Ako pogledate mapu Evrope, postkomunističke zemlje su prema GDP per capita i drugim pokazateljima savršeno poređane od zapada/severa prema jugu/istoku. Što bi Steve Pejovich u naslovu jednog svog rada o rezultatima tranzicije rekao, "It's the culture, stupid".

Slovenija, kao ni Češka, Litvanija ili Istočna Nemačka, nisu mogle mnogo da pogreše; kao što ni neke druge zemlje, da su uradile sve kako je trebalo, ne bi prošle mnogo bolje. Slovenački relativni uspeh u odnosu na ostatak Balkana je posledica mnogo stvari, ali najmanje "modela tranzicije".

10 comments:

Срђан said...

Nije kultura nego ponuda.

400 bad request said...

Mencinger je dobar Slovenac.

Nevezano, jedan drugi Slovenac, koji nije bas dobar, ali nije ni najgori, udruzio se s jos dvojicom politickih skandal-majstora da zabave svet: http://youtu.be/BqYqYdEyKjQ

ridjobradi said...

Da li dobar ekonomista moze da izjavljuje ovakve recenice kao u tom testu:

"Aktuelna kriza je posledica neoliberalnog koncepta, koji se i teoretski bazira na alavosti i nezajažljivosti"

"Prvo, i sam verujem, da firma koju preuzima multinacionalka postaje efikasnija, no ta efikasnost koristi vlasnicima. Drugo, posredni efekti prodaje proizvodnog bogatstva nisu samo pozitivni; naprotiv, oni su većinom negativni."

charlie said...

Mencinger je, osim u ključnoj stvari kao što je kejnzijanstvo, dobar ekonomista...

Da li je to nekakav vic?:) On je najgori ekonomist za kojog znam. Pogrešio je baš u svemu šta je rekao. Kad je kod nas počela privatizacija sa certifikatima, tada je kazao, da su ti papirči bez vrednosti. No istorija je pokazala, da baš nisu bili tako bezvredni. Onda je kazao, da su strane investicije loše za ekonomiju. On je kazao toliko gluposti, da ne mogu da jih zbrojim;) A najjača mu je kad je kazao, da če USA propasti. A od toga je več 1028 dana:) http://libertarec.blogspot.com/ (gledaj levo dole)

Slovenački relativni uspeh u odnosu na ostatak Balkana je posledica mnogo stvari, ali najmanje "modela tranzicije".

Zapravo je naš model tranzicije najslabiji moguči. I to je sad i pokazala kriza jer naš javni dug je narasto vrlo brzo u poslednjih godinama. Kako znam samo grki su nas pretekli u tom segmentu;)

charlie said...

Evo sad sam našao i ovo:http://www.standard.rs/joze-mencinger-covek-koji-je-spasio-privredu-slovenije-eu-sve-vise-lici-na-bivsu-jugoslaviju.html

A to kaže sve o njemu i njegovom znanju ekonomije:
Neki ekonomisti rešenje za izlazak iz krize vide u jačoj konkurenciji, fleksibilnosti radne snage i drugim ili sličnim neoliberalnim preporukama. Jesu li ti recepti prihvatljivi?

- Takve recepte slušamo već 10 godina. Oni su doveli do svetske ekonomske krize kojoj se ne vidi kraj. Stalno povećavanje konkurentnosti vodi do privrednog kanibalizma. Fleksibilnost tržišta rada vodi u siromaštvo i nepodnošljive socijalne razlike, dok drugi neoliberalni koncepti, poput potpune liberalizacije tokova kapitala - vode u stvaranje virtuelnog bogatstva i neprekidnih kriza.


A i Mrkaić je mnogo napisao o njemu u svojoj knjigi:
http://ervinator.wordpress.com/2007/05/11/mico-mrkaic-to-so-bile-svete-krave/

A pročitajte i to:
http://www.finance.si/246044/Stanislav-Kova%C4%8D-Public-enemy-Jo%C5%BEe-Mencinger-je-o%C4%8De-slovenske-tajkunizacije

Aleksandar said...

Slovenija je jedna od par zemalja u svetu u kojoj ne postoji transparency international.

Slaviša Tasić said...

Dobro de :)) Loš je ekonomista, samo mu ovaj rad sa linka nije toliko loš.

zmau said...

ponuda stvara tražnju. Kad nešto proizvodite vi dodajete vrednost
Mene ova mantra više asocira na - dizvineš - Kardelja.
Ponuda i proizvodnja nešto vredi isključivo kad se nudi nešto što nekom treba, inače su čisto traćenje resursa. Tebi se ovaj dodatni uslov verovatno podrazumeva, pa si ga zato preskočio, ali je beskrajno važan (ustvari baš u njemu je možda i najbitnija razlika između tržišne i planske privrede), pa ga treba naglasiti zbog svakog potencijalnog čitaoca.

Kikijev tata said...

Slaviša, hajde, molim te, osvrni se malo na ovog argentinskog intervencionalistu Kisilofa. Deluje mi da Argentina lepo koristi usredsređenost Španije na unutrašnje probleme. Postoji li opasnost od talasa latino nacionalizacija?

Speaker said...

Mencinger je klasična komunjara, a slovenački model privatizacije jedan od najgorih u postkomunističkoj Evropi: Sloveniju tek sada čekaju veliki socijalni i ekonomski problemi koje su neke druge zemlje ostavile iza sebe još devedesetih, pre svega problem sa know-how i produktivnošću (koji će jedna mala zemlja gde je burazersko-menadžerska privatizacija pod uticajem tupavih ideja baš Mencingera i sličnih lumena onemogućila ulazak stranih investicija i znanja vrlo teško rešiti, jer je sada postala preskupa i neatraktivna čak i da je globalna konjunktura ekstra pozitivna, što ona, naravno, nije), i problem strukture društva koje je, pošto je burazerima bilo potrebno da se mnogo ne talasa da bi mogli da na miru isisavaju i nisu imali nikakav problem da to kupe, pošto nisu kupovali za svoje pare, ostalo previše egalitarno i socijalno da bi u današnjim uslovima bilo zaista konkurentno. Slovenija je odavala utisak relativnog prosperiteta jer je imala ogromne prednosti u znanju, kontaktima i ljudskim resursima nad svim ostalim postkomunističkim zemljama, ali je, uostalom, vrlo slično Srbiji i Hrvatskoj, gde se kobnim pokazala baš relativno benigna priroda komunističke diktature i nedovoljan antagonizam široke populacije prema socijalizmu koji je onemogućio radikalnije oblike tranzicije, te prednosti u poslednje dve decenije potpuno prokockala, jer su tranziciju vodili bivši komunisti i nije bilo uslova da se pojave nekakav Klaus ili Mikloš i sprovedu temeljitu liberalizaciju i realnu socijalnu stratifikaciju društva. Sada, u najgore moguće vreme, počinju da stižu računi za to, i, premda Sloveniju jako volim, često posećujem i imam dosta dobrih prijatelja tamo (koji većinom, iako su neki od njih "rasni" insajderi menadžerskog modela privatizacije, :)) dele moj pesimizam :) ) moja prognoza za njenu ekonomsku budućnost nije nimalo dobra. S druge strane, Slovenija raspolaže nečim čim ne raspolaže ni jedna druga ex-jugoslovenska država, a to je priličan procenat (iako daleko od većine, mnogo je i tamo komunjara, katolika i ostale kolektivističke gamadi :) ) razumnog sveta (dokaz za to je i Virantova lista, jedina makar relativno liberalna parlamentarna politička partija južno od Češke i istočno od Long Ajlenda :)) ), pa tamo nije nemoguće (kao što to u Srbiji, Hrvatskoj ili Bosni emfatično jeste :) ) da se varam, i da ću se na kraju ipak prijatno iznenaditi... :)))