Kažu naši naučnici.
Kako stoje činjenice? Ovde možete da vidite koje zemlje objavljuju najviše naučnih radova. Stvari su do pre par godina stajale ovako:
SAD nema Ministarstvo nauke uopšte, u Japanu je nauka spojena sa prosvetom, kulturom i sportom, u Nemačkoj je spojeno sa prosvetom, u Engleskoj je to deo ministarstva za biznis i inovacije, u Francuskoj je spojeno sa visokim obrazovanjem (što u stvari traže i naši naučnici koji su potpisali peticiju), u Kini je spojeno sa tehnologijom, u Kanadi je deo Ministarstva industrije, u Italiji je deo Ministarstva prosvete, u Španiji je nedavno ugašeno i prebačeno u Ministarstvo privrede, u Australiji je deo Ministarstva privrede, u Indiji je posebno ministarstvo, u Južnoj Koreji je deo Ministarstva prosvete, kao i na Tajvanu.
Sve u svemu, posebna ministarstva za nauku i tehnologiju imaju Francuska, Indija i Kina, a u većini drugih vodećih naučnih sila je ili deo ministarstva privrede, ili ministarstva prosvete, pa zaključujem da ni nama nije baš nužno posebno ministarstvo.
Kako stoje činjenice? Ovde možete da vidite koje zemlje objavljuju najviše naučnih radova. Stvari su do pre par godina stajale ovako:
Country | Total Papers, 1996-2006 |
United States | 2,907,592 |
Japan Germany England France China Canada Italy Spain Australia India South Korea Taiwan |
790,510 742,917 660,808 535,629 422,993 394,727 369,138 263,469 248,189 211,063 180,329 124,940 |
SAD nema Ministarstvo nauke uopšte, u Japanu je nauka spojena sa prosvetom, kulturom i sportom, u Nemačkoj je spojeno sa prosvetom, u Engleskoj je to deo ministarstva za biznis i inovacije, u Francuskoj je spojeno sa visokim obrazovanjem (što u stvari traže i naši naučnici koji su potpisali peticiju), u Kini je spojeno sa tehnologijom, u Kanadi je deo Ministarstva industrije, u Italiji je deo Ministarstva prosvete, u Španiji je nedavno ugašeno i prebačeno u Ministarstvo privrede, u Australiji je deo Ministarstva privrede, u Indiji je posebno ministarstvo, u Južnoj Koreji je deo Ministarstva prosvete, kao i na Tajvanu.
Sve u svemu, posebna ministarstva za nauku i tehnologiju imaju Francuska, Indija i Kina, a u većini drugih vodećih naučnih sila je ili deo ministarstva privrede, ili ministarstva prosvete, pa zaključujem da ni nama nije baš nužno posebno ministarstvo.
3 comments:
Pametniji su oni od toga, citao sam intervju sa vise ljudi koji su organizovali akciju i otvoreno kazu da su svesni da m.n. ne postoji u vecini zemalja i da je dovoljna fondacija koja ce da se bavi naukom, ali i da nemaju nade da ce u Srbiji to da prodje. Žele bar da se vrate na predjasnje, nesavrseno stanje, jer je trenutno katastrofalno (zbog nesposobnog/nezainteresovanog zarkovog ministarstva instituti ne dobijaju ni hemijske olovke a medjunarodne saradnje sa institutima u Evropi se urusavaju)
Ja uopste ne sumnjam u to da je Djelic bio barem 5 puta bolji ministar nauke od Zarka Obradovica, ali onda to treba i da kazu, a ne da se kriju iza zahteva za posebnim ministarstvom.
Ako znaju da problem nije u tome da li postoji posebno ministarstvo ili ne, zasto im je onda to glavni zahtev? Nije mi jasno zasto ne traze posebnu fondaciju? Mozda zato sto bi to podrazumevalo i malo dublju reformu sadasnjeg sistema, gde ne bi mogao da racunas na platu samo zato sto si drzavni naucnik?
Cast izuzecima, ali nauka u Srbiji se svodi na to da se pokupe najtalentovaniji diplomci (koji nisu otisli napolje), te da im ministarstvo nauke omoguci da nista ne rade za male pare. Takvi ljudi obicno nista korisno ne doprinose drustvu, zive lagodno i umrtvljeno, obicno ne ispune potencijal.
Ja bih to reformisao tako da za ministarstvo nauke mogu da rade samo diplomci sa prosekom ispod 6.5 od kojih drustvo svakako ne bi imalo veliku korist.
Post a Comment