Pages

25 April 2012

Argentina

Argentina je zemlja koja je u poslednjih sto godina ekonomski verovatno najviše nazadovala po svojoj relativnoj poziciji u svetu. Kad je početkom 20. veka Italijan sa siromašnog juga hteo da emigrira u Ameriku, birao je između dve zemlje, SAD i Argentine. Velike razlike nije bilo, Argentina je tada bila jedna od najbogatijih i zbog prirodnih bogatstava, mislilo se, najprosperitetnijih zemalja na svetu.

Ali od 1930-ih naovamo, ona je jedan od najboljih primera tzv. zamke ideja -- loše ideje donose loše rezultate, loši rezultati onda pothranjuju loše ideje, i tako u krug. Otkad im se dogodio Peron i peronizam, fašizam sa ljudskim licem, Argentina nikako ne izlazi iz začaranog kruga.

Da zlo bude veće i kad su liberali kao Menem tokom 1990-ih imali šansu nisu radili stvari kako treba. Uprskali su sa valutom -- pretvarali su se da imaju fiksni kurs, a ustvari emitovali novac sa strane. Neprijateljska javnost je njihovu korupciju jedva dočekala i posle toga su dobili novi krug peronizma.

Ovih dana je Argentina nacionalizovala špansku naftnu kompaniju. Kažu da je ideolog neki Kisilof, novi Če Gevara, koji se predstavlja kao ekonomista i kejnzijanac, iako bi se pravi Kejns prvi zgrozio nad nacionalizacijama i zastrašivanjima biznisa. Ali i pre Kisilofa su Kristina, a nešto manje i njen suprug imali prave bisere ekonomske politike. Populistička zabrana izvoza govedine je bila jedan od njih; uslovljavanje uvoza izvozom je bio drugi -- usled tog uslova, BMW je, da bi mogao da uvozi automobile u zemlju morao prvo nešto da izveze, pa su našli pirinač.

Institucionalni ekonomisti dobar deo razloga za ovakvo stanje ideja u Južnoj Americi vide u istorijskom nasleđu. Domaće srednjovekovne civilizacije su bile centralno-planske ekonomije, diktature, toliko komunistički organizovane da ni novac nisu upotrebljavale. Onda su došli Španci i nisu promenili sistem već samo vlast. Nisu iz Evrope doneli tržišne institucije ili demokratiju, nego su uspostavili ekstraktivni sistem, ekonomiju kojom je upravljala političko-ekonomsko-etnička elita.  Uporedite proces naseljavanja Severne i Južne Amerike. Engleski emigrant je u Severnu Ameriku išao da bi za sebe ogradio komad zemlje koji će sam da obrađuje; španski je išao da bi bio gazda latifundije. Kasnije revolucije i borbe za nezavisnost ništa nisu promenile, još jednom je promenjena vlast ali ne i suština.

Sa takvim nasleđem i ne treba da iznenađuje što se komunizam u Južnoj Americi lako prima. Kad libertarijanci govore o privatnom vlasništvu ili neopravdanosti preraspodele dohotka, oni polaze od lokovskog stanja prvobitne jednakosti i mnoštva obradive zemlje. Onda odatle bude kako kome ili čijim potomcima po zasluzi -- ako je početno stanje bilo pravedno i dalji proces stvaranja pravedan, onda ni u krajnjem ishodu nema nepravde. To se istorijski, približno dogodilo u Severnoj Americi i u nastanku imovinskih nejednakosti nije bilo većih nepravdi (zato sam od svih levičara posebno alergičan na američke). Ali u Južnoj je već početno stanje eksploatacija, ni kasniji proces nije bio pravedan već je sledio iz početnih privilegija, i zato je razumljivije odakle sve te Če Gevare i Čavezi baš na ovom kontinentu. Kapitalizam u Severnoj Americi ima pre svega moralni legitimitet, ne postoji on tamo zato što su stanovnici posebno svesni efekata tržišne ekonomije na efikasnost. U Južnoj Americi je obrnuto, ne postoji jaka moralna osnova za privatnu svojinu i tržišnu ekonomiju i zbog toga ljudi odbijaju da vide i prepoznaju njihove efekte.

Istorija je važna, ali ne određuje sudbinu zemalja za svagda. U prelomnim trenucima se mogu napraviti izbori koji vas izvuku iz zamke ideja i takvih primera je bilo i u Južnoj Americi.  Danas sam, kao detalj u nekoj nepovezanoj vesti o Španiji, pročitao da mladi Španci zbog krize i nezaposlenosti sve više emigriraju u druge zemlje, a kao destinacija je, uz Nemačku, pomenut i Čile. Čile je nekada bio mnogo siromašniji i od Argentine i od Španije. Danas naslednici kolonijalnih gospodara emigriraju u Čile, ne da bi upravljali latifundijama nego da bi radili za platu. 

21 comments:

Speaker said...

Slaviša, nisam siguran da je ova istorijska intepretacija koja traži korene latinoameričkog ciganluka u predkolumbovskoj Americi tačna. Tamošnja civilizacija je mnogo više španska, i naročito u pretežno "belim" zemljama poput Argentine, gde indijansko nasleđe postoji samo u tragovima (mnogo manje nego u spomenutom Čileu (Čile je takođe prilično evropski u etničkom smislu, ali je indijansko lingvističko i kulturno nasleđe mnogo življe u nekim regionima nego u Argentini), Peruu ili Kolumbiji, državama u kojima, uprkos periodima relativnog uticaja levih ideja, komunističkim gerilskim pokretima i slično, destruktivne socijalističke ideje nikada nisu prevladala na neko duže vreme) imam utisak da mnogo veći problem predstavlja upravo to špansko nasleđe (ne znam što su u Evropi nekada davno ratovali zbog njega :))) ): dobri stari katolički kolektivizam i mediteransko neradništvo koji su sve što su Španci mogli da donesu u Južnu Ameriku iz Evrope, pošto su demokratske, tržišne i individualističke ideje i u samoj Španiji relativno pozni uvozni produkt, koji se, kao što je svakom ko Španiju malo bolje poznaje, poprilično nepotpuno primio. Isto kao što se Srbija ne bi mnogo razlikovasla od Burundija da je u Africi, da je Španija negde bogu iza tregera u Južnoj Americi, a ne usred Evrope, i sama bi bila vrlo sličan komunjarsko-fašistički ciganistan kao Argentina :))) Takođe, moram da primetim i da je Menem, lako retuširani peronista, možda bio "liberal" za argentinske pojmove, ali bih ja lično, pošto sam dovoljno star da se njegovog jedva nešto manje populističkog predsednikovanja od štetočinskog divljanja dinastije Kirhner sećam, bio vrlo oprezan sa korišćenjem tog termina. Menem je u par kozmetičkkih aspekata preuzeo tada dominantnu monetarističku paradigmu, ali krajnje površno, bez ijednog zahvata u ključne mehanizme jednog iz korena trulog sistema, razapetog između lenje fukare, skupe i neefikasne države i korumpiranih insajdera, pa je to moralo da se završi onako kako se završilo, jer ako pokušate da stabilizujete samo jednu komponentu sistema, u njegovom slučaju onu monetarnu, a to nije praćeno sveobuhvatnim fiskalnim, socijalnim i ostalim reformama, onda to može da se završi samo onako kako se završilo.

Slaviša Tasić said...

Speaker, slažem se, Špance i ja imenujem kao problem. Samo mislim da su naišli i na plodno tlo, u južnoameričkoj civilizaciji je bilo posebno lako uspostaviti takvu vlast. Isti ti Španci su držali i Holandiju, ali tamo im uspostavljanje takvog sistema nije moglo biti ni na kraj pameti, osnova je mnogo drugačija. Kod Maja i Inka je to leglo prirodno.

Speaker said...

Sad je na mene red da se složim, :) ali samo delimično, tačno je da su prekolumbovske kulture Južne Amerike rekorderi među primitivnim despotijama po antipatičnosti, totalitarnosti, brutalnosti i krvoločnosti, i da od tog materijala pita ne biva, :) ali daleko od toga da su se mnogo isticali, odnosno, na tom stupnju razvoja civilizacije vrlo je malo Sumera, Atinjana, Feničana ili Minojaca, a jako puno surovo represivnih društava, naročito tamo gde nema mnogo trgovine (ili, pak, pljačke :) ), već je ekonomski model zasnovan isključivo na ropstvu/globljenju ograničene populacije na ograničenoj teritoriji, c'est la vie :)) A, ako malo bliže pogledate korene argentinske krize i celu argentinsku ekonomiju, uvidećete da ste se rodili i živeli u Argentini, :) to jest da su paralele veoma izrazite, Menem i Kavaljo nisu bili ništa više "liberali" od Ante Markovića, koji to uopšte nije bio, a komunjara je i te kako bio i ostao, isto kao i oni :)) I uzroci inflacije koju je Kavaljo morao da gasi bili su slični, populizam vlade i ogromni strani dugovi nastali delimčno kao posledica decenija tog populizma, delimično kao rezultat pljačke, a delmično kao direktna posledica ratne avanture hunte na Foklandima :)) Tako bi se završilo i s Antom, da nije počeo rat i da je stvarno držao vlast i imao razloge koje je Menem imao (osim pritiska MMF-a, opet populističke, u njegovo vreme je standard zbog lažno "čvrste" valute fiktivno porastao kao kod nas a pomahnitali uvoz svega i svačega cvetao kao u Jugoslaviji 1990.) da ne "defiksira" kurs.

Speaker said...

Ustvari, jedan od razloga zbog kojih ne podnosim Argentinu i Argentince (iako sam, paradoksalno veliki fan najvećih argentinskih pisaca poput Borhesa, Sabata ili Kasaresa, i jedan deo tamošnje elite, s kojim sam imao kontakata mi se izuzetno dopada i neverovatno mi leži, i to je slično kao na Balkanu, ko je dobar, taj je super, ali je zato 95% odvratna, primitivna, tupava i pokvarena fukara :)) ) jeste baš neverovatna sličnost nekih nagona i kulturnih kodova, posebno u širokim narodnim masama, sa svim što sam najviše mrzeo dok sam još živeo u Srbiji, i zbog čega više tamo ne živim :))) Ima neka tajna veza, što rekao pokojni Duško Trifunović :))

Срђан said...

Bemmu sunce, Maje i Inke su zajebale stvar!

ridjobradi said...

Odlican tekst Slavisa.

Branko Stojanovic said...

Prvih nekoliko pasusa ovog clanka su plagijat:
http://pescanik.net/2012/04/indignadosi-u-potrazi-za-srecom/
Mozda su i ostali, imam razloga da sumnjam s obzirom da ih autor nije stvio pod navodnike.

Speaker said...

Branko, mora da se šalite, iako mi uvek kad otvorim Peščanik nekakvi misteriozni pečati počnu da izlaze svuda po telu (biće da je nasledna alergija na komunjare :) ), samopregorno sam rizikovao ozbiljne zdravstvene posledice i uz jutarnju kaficu pročitao onaj tamošnji palocijski uradak koji, naširoko blebećući u reporeterskom stilu, veoma pažljivo propušta da pomene zašto su Španija i Portugal u čabru, odnosno ulogu evropskog soijalističkog modela i maligne "države blagostanja" u njihovoj ekonomskoj propasti, ali jedini elementi "plagijata" koje sam pronašao su da oba članka pominju Argentinu i Španiju :))) Pa bih, praštajte moje htonsko slepilo, :) da vas priupitam na čemu, nešto preciznije, vaša optužba za plagijat počiva? :))

Vlada said...

Mene najviše nerviraju komentari naših ljudi na sajtovima gde su vesti o Argentini. Svi su u fazonu bravo, svaka čast. Malo je onih koji shvataju u čemu je prooblem.

Srbija je puna levičarskih ludaka i neradnika.

Speaker said...

Nisu to, Vlado, ludaci, ili, ako i jesu, to je sekundarno, već lopine i paraziti, koji navijaju za svoje sabrate na južnoj hemisferi :)))

L2 said...

Genetika inteligencije:

testovi inteligencije
1.Amerika

Amerikanci evropskog porekla – 103
Amerikanci azijskog porekla – 106; američki Jevreji – 113; Latinoamerikanci – 89; Afroamerikanci – 85.

2.Svet (na osnovu veceg broja testova)
belci – 100;
stanovnici Istočne Azije – 106; Afrikanci podsaharske oblasti – 70

Hong Kong iznosi 113;
Japan – 110,
Britanija – 100.


http://psychology.uwo.ca/faculty/rushtonpdfs/PPPL1.pdf
Na ovakvih istraživanja ispada da su "Maje i Inke su ....bale stvar!" a gosn.Speaker i njemu slični u pravu.
pozdrav

Speaker said...

@L2
To su poznati podaci, iako se politički korektna "nauka" konstantno trudi da ih zamete pod tepih, međutim, radi se o masivnim generalizacijama koje ne uzimaju u obzir velike razlike koje postoje među raznim podsaharskim ili južnoameričkim populacijama, ili ogroman uticaj kultura, zbog koga ipak nije mnogo mudro biti rasista :)) (iako to, naravno, ne znači da bi trebalo ignorisati ovu vrstu razlika - kao što bi htela levica koja cikne "Rasizam!" kao ljuta guja čim se ovakva istraživanja pomenu = kada se formuliše obrazovana ili socijalna politika, kao što se to danas radi - vidi poučnu kontroverzu oko knjige "The Bell Curve" i nekolicinu sličnih polemika) - prosečni koeficijent inteligencije je samo jedan od faktora koji mogu da utiču na uspeh neke grupe, jako je bitna i njegova ditribucija (mi smo socijalna bića i, ako u populaciji postoji dovoljan broj inteligentnih pojedinaca, efikasna podela rada i organizacija mogu da u velikoj meri kompenziraju deficit prosečne inteligencije), a presudni (po meni daleko bitniji od genetike) su i kulturni faktori - zbog kojih spomenuti Hongkong, recimo, nije Makao, iako je prosečni IQ verovatno sličan, ili, pri sličnim uslovima i ako se eliminišu faktori tipa nafte i drugih prirodnih resursa, bivše britanske kolonije u Africi uglavnom bolje prolaze od ostalih zemalja - to jest, kada Argentince zovem "ciganijom", mislim prvenstveno na katastrofalan kulturni obrazac (vrlo sličan srpskom), a ne na njihovu etnički ili genetski sastav, koji je jedan od "najbeljih" i najevropskijih u Južnoj Americi, pa bi po rasističkim kriterijumima trebalo da se radi o jednoj od najstabilnijih i najprosperitetnijih nacija :)) A, uzgred, šta vam znači "Speaker i slični", nemam utisak da me je objektivno baš tako lako svrstati u neku generalizirajuću političku fioku ili grupaciju, pa bih voleo da malo preciznije protumačite tu floskulu? :))

Slaviša Tasić said...

@Branko Stojanivić,

Ovo je najčudniji komentar koji sam dosad na blogu video. Pa taj tekst sa linka nema blage veze sa ovim postom, čak je i tema drugačija.

L2 said...

@Speaker

Verovali ili ne slučajno sam čitala jedan tekst,nakon njega ovaj i impulsivno ubacih te podatke. A zašto i kako sam zakačila Vas? Sigurna sam da nije slučajno al’, nažalost, ostaćete uskraćeni za odgovor. Ne sećam se, nemam pojma!! No, znam da mi namera nije bila loša, a nešto mi se, čitajući sada, primedba čini uobičajenom,logičnom,neuvredljivom.Možda je u pitanju tek dobronamerna začkoljica, ni meni vidite nedovoljno jasna. U svakom slučaju, primite moje izvinjenje jer, koliko me razum služi, i osećanja, Vama se nešto nije dopalo.
Uz prijateljski pozdrav

Срђа said...

@L2

"Na ovakvih istraživanja ispada da su "Maje i Inke su ....bale stvar!" a gosn.Speaker i njemu slični u pravu."

Тако је. Држите се Спикера и његових прурањених закључака :) са гадним последицама... по друге. Спикер је добар материјал за састав револуционарног суда :))

Него. ТЕМПЕРАТУРА је одговор, ако Вас занима.

Speaker said...

@L2
Madam, možda vas hipokampus ne služi najbolje, :) ali je literarna obrada prilično inspirativna :)) Bio sam više radoznao koju je formu vaša generalizacija poprimila, nego u bilo kom smislu negativno pogođen :))
@Srđan
Važi... :))))

L2 said...

@Срђа

Često mi iz glave iskoči kao upozorenje rečenica profesora antropologije:“ Uprkos svim razlikama, sve ptice ovog sveta pevaju isto.“ Nemam pojma kako je pticama kada pevaju na 40stepeni, sa hladnog severa se odsele,sve skupa nije im lako,haha.
Kad smo već kod ptica,interesantno je pevanje Talebovog Crnog labuda.

U brzini sam u citiranoj rečenici izostavila reč „osnovu“ . Dakle rečenica počinje „Na osnovu....
pozdrav

L2 said...

@ Speaker,
ah, gospodine čangrizavi!!! Počastvovana sam Vašim komplimentom, do te mere da bih onaj prvi deo teksta trebala da zanemarim. Ali ne mogu. Zbog teme i ybog Vas. Vi me naprosto terate, gospodine, da stvari pojasnim.

Preosteljiva kao Vi nisam! I ne sumnjam da se iz Vašeg učančenog teorijskog ugla ( ako jeste teorija) može učiniti da me moj "hipokampus ne služi najbolje". Najinteresantnije u svemu je to da i ja tako mislim. Bože koje li jeresi, mislim da to nije samo moj problem, nego nešto rasprostranjeniji. I pošto sve ovo pišemo, pretpostavljam imajući temu na umu,da pojasnim moju hipotalamus grešku sa jednim citatom " Prihvatanje nekog zapažanja iz prošlosti kao definitivnog i reprezentativnog za budućnost, predstavlja ključni uzrok naše nesposobnosti da shvatimo...nepredvidivosti,gospodine moj.
srdačan pozdrav

Speaker said...

@L2
Onaj nesretni hipokampus (nikako hipotalamus, ta dva hipopotama se, da prostite, razlikujukao hipogrif i hipotermija :) ), kao lokus u mozgu gde se kratkoročno sećanje po svoj prilici transformiše u dugoročno, samo je produkt moje sklonosti prema pomalo baroknom izražavanju (mada, nećete verovati, svakih desetak godina, ili tako nešto, imam i napad klasicizma, kada iz mene ispadaju lapidarne prostoproširene gnome, kao nekada davno cigančići iz bioskopa posle kung-fu filma :)) ), ali čovek mora da bude neurolog, entomolog ili crevni parazit :) da bi pohvatao sve moje maniodepresivne, lako rahitične metafore, pa vam je ova mala misinterpretacija bogom prosta :))) Takođe, nisam ni preosetljiv, ni čangrizav (a već džangrizav uopšte ne :) ), ovde dolazim isključivo zato što me to povremeno zabavlja, i kako, da kucnem u drvo, nemam apsolutno nikakvih ozbiljnijih problema u životu, taj ste utisak verovatno stekli ili zato što, istina, imam predatorski trening koji propušta slabo koji detalj i prilično decidirano mišljenje o većini društvenih, ekonomskih i estetskih fenomena ili, pak, zato što vi ne primećujete, odnosno, propuštate da ufakturišete sve one smrtno ozbiljne smajlije rasute po mojim ovdašnjim satvorenijima :)) I ne, iako sam jedno kratko vreme odista bio teoretičar (to iskustvo mi je temeljito i terminalno ogadilo "humanističku inteligenciju" :)) ), pa ta vrsta potkovanosti možda ponekad i (veoma nehotice) izviruje iz onoga što pišem, već odavno sam samo skromni privatnik, koji se uzda u svoj mozak i deset prstiju, i uistinu se i svesno trudi da vlastiti diskurs očisti od bilo kakvih natruha savremenih ili istorijskih tlapnji od kojih "humanistički" pseudonaučni prodavci magle žive, i ograniči se u što je moguće većoj meri na pragmatizam i zdrav razum... Konačno, povodom Talebovog citata, ja se s mnogim uvidima iz te knjige potpuno slažem, ali naša pešačko-seljačka, prostoprimatska sposobnost ekstrapolacije zasniva se na zanemarivanju "crnih labudova" i usrdnim molitvama, :) pa kako nisam ni logičar, ni igrač na berzi, ni epistemolog, ni presidential advisor (od svega toga samo volim Budweiser, i to onaj češki, s dvanaest procenata ekstrakta, ne američki, rečima Džona Kliza, "near-frozen gnat's urine" :) ), ja se uglavnom priklanjam tradicionalnim, nema sumnje prilično ograničenim metodama, i, da stvar bude još crnja, kako imate izvesnu sklonost prema kriptičnom izražavanju, i ne razumem najbolje na šta se taj citat uopšte odnosio :)) Puno pozdrava od đenerala Razdraže Čang-Džang Kaj Šeka :)))

L2 said...

@Speaker

Ma znate šta, prosto ću ja Vama reći da ne može prostije. Vi ste meni simpatični i da niste, ne bih se ja sirota sa vama ovako zamajavala. Eto večeras ste mi popravili raspoloženje. A slučajno naiđoh zbog novog posta. Usput da vam šapnem nisam ja ovde često. Tako da nisam mogla steći utisak o Vama, ni bilo kome sa ovog simpatičnog bloga.

A utisak i ja, nas dvoje smo posebna priča. Kao Crni labud nepredvidivi smo oboje. Ne znam kako je njemu sa mnom, ali ja sa njim nemam problema. Opustila sam se moj đenerale, neviđeno. Toliko da me ponekada uhvati sramota, nalepi mi ona crven na lice, uturi u glavu zvono pa mi ono zvekeće i upozorava.Eto i te greške silne, taj hipotalamus..da Vam ne ispovedam pozadinu. Uplela se opet slučajnost. Tih dana sam gutala priču o amnezijama (zbog bolesti drage osobe),pa mi se smešali svi pojmovi sa mozgom.
Šalim se,haha. Istina je što napisah, nije da nije. Ali je i istina da sam to napisala namerno. Ali se ne sećam,haha. Opet zastoj. Eto đenerale na koga naletiste.

I na kraju, znala sam ja da niste čangrizavi, džangrizavi, kako se već piše. Ma već ste shvatili do sada. Nisam vas "uzela" posve ozbiljno,ne zato što niste bili, nego uhvatila me neozbiljnost i tada hoću da puknem ako ne napravim neku malu zloću. Znam, ne priliči mestu, godinama. Ne priliči, ponavljam vam, ali ja, Vama za informaciju ( o Bože ovo je kao intimno a čita toliki svet!!) upriličim sebi tako neku sitnu zgodu pa se opustim.

Budite mi i dalje zdravog razuma, i ja sam navodno takva u potrebnim situacijama. No, znajte da ne možete„sakriti“onu drugu stranu.

A Crni labud...citat..mnogo je đenerale nepredvidivosti,toliko da nam iskustva prošlosti, ma kako slična, ne pomažu. Ne treba prema njima krojiti budućnost, treba ih dozirati kapaljkom. A mi smo umom uzgojili verovatnost, dodali smo joj broj i rasuđujemo,prosuđujemo, osuđujemo,sve gore od goreg.Sutra će kažu padati kiša s verovatnošću 30%, moji će prijatelji pretpostavljam s verovatnošću 60% sutra obići Amsterdam, ja ću 80% peći janjetinu u mleku a teletinu.. a Vi će te 100% ovo pročitati u narednih nekoliko dana.

Speaker said...

@L2
I eto, vidite, klasična ekstrapolacija uspešno vuče šnur, :) stoprocentno ste pogodili da ću pročitati ovaj post uskoro (ustvari, ja sam tehno-frik, koji ove pametne telefone koje hoi polloi šetaju poslednje dve-tri godine, "gaji" već nekih devet, :)) i imam email i net skoro svuda, samo ponekad prosto nemam vremena za zevzečenje ili uživam i neće mi se da se bakćem sa malim pametnim elektronima :)) ), a vaša duša će sa osamdesetprocentnom verovatnoćom završiti u paklu, jer Gospod reče "ne kuvaj jare u mleku matere njegove" (a vredni rabini su to uskoro dobrano proširili na razne druge ukusne živuljke :)) ), ali će vaše telo, sa posebnim naglaskom na gustativne kvržice, zato gotovo stoprocentno završiti u raju :)) Bon appétit :)