Pages

02 March 2012

"Isti ljudi već dvadeset godina"

Često se čuje ta fraza, da se u srpskoj politici isti ljudi smenjuju već dvadeset godina. Meni se učinilo da to uopšte nije tačno, pa me nije mrzelo da proverim.

Recimo, da li je iko čuo za Borisa Tadića pre dvadeset godina? Čak i pre deset godina, kada je bio ministar za telekomunikacije, pretpostavljam da velika većina građana Srbije nije imala pojma ko je on. Ima još mnogo ljudi koji su do pre deset godina bili manje-više nepoznati. Recimo, Vuk Jeremić, ili, možda paradoksalno, Jovan Krkobabić.

Ali, da ne idemo tako po imenima, nećemo nigde stići. Predlažem jedan sistematičniji pristup - hajde da pogledamo sve današnje ministre, tome dodamo predsednika države, predsednika skupštine, gradonačelnika Beograda, predsednika vojvođanske vlade, predsednike svih poslaničkih grupa, i da vidimo koliko njih su bili "iole relevantni politički faktori" pre dvadeset, pre petnaest, pre deset godina i pre pet godina. Evo tabele, u kojoj sam stavio broj 1 ako je neko bio u bilo kom smislu "nacionalno prepoznatljiv" u određenom trenutku (izvinjavam se na mešavini ćirilice i latinice u tabeli, nemam na ovom kompjuteru konvertor):


Unapred da kažem da su ocene potpuno subjektivne, zasnovane na mom sećanju. Sasvim je moguće da sam negde pogrešio (recimo, nisam uopšte siguran da je 1997. godine iko čuo za Mrkonjića, ili da je 1992. godine Tomislav Nikolić bio "poznat") i takvih propusta sigurno ima. Ali, takvi sitniji propusti ne mogu da promene glavni nalaz - da je dobar deo današnje političke elite prilično "nov" na političkoj sceni - pogledajte poslednji red u kojem sam naveo zbir po godinama.

Dakle, zaključio bih da to što su nam se mnogi od njih smučili nije zato što su u politici mnogo dugo vremena, već da su u relativno kratkom vremenskom periodu uspeli da, uz velike napore, izazovu veoma veliki osećaj mučnine.

15 comments:

Pavle Mihajlović said...

Sjajna analiza.

Vlada said...

Možda je preciznije iste stranke: SPS, DS, SRS, DSS, SPO.

Aleksandar said...

Oliver Kromvel je 20.04.1653 upao u parlament sa vojskom i rasterao poslanike čuvenim rečima:

"MOŽDA ĆETE MISLITI DA OVO NIJE PARLAMENTARNI JEZIK.PRIZNAJEM DA NIJE NITI GA OD MENE MOŽETE OČEKIVATI.NIJE U REDU DA OVDE SEDITE.ISUVIŠE STE DUGO SEDELI ZA ONO MALO DOBRA ŠTO STE GA UČINILI"

Marko Paunović said...

Vlado,

Pa naravno da su iste stranke, u kojoj iole ozbiljnoj zemlji nisu iste 3-4 stranke na vlasti poslednjih 50 godina ili cak i vise?

Срђан said...

Pogrešno postavljene stvari...
Problem je u NESMENJIVOSTI.
Šta reći za ljude kojima se, bukvalno, ništa ne može?
Pa čoveče, smrt je uradila više nego glasači...

Vlada said...

Marko,

mislio sam da koja god stranka dođe na vlast ona neće raditi ništa drugačije nego prethodna. čim neka stranka osvoji vlast, pojavljuju se prebezi iz drugih stranaka. Ekipa u srednjem sloju vlasti je skoro nepromenljiva bez obzira na rezultat izbora.

I LDP koji se predstavlja kao neka stranka promena je isto s..nje. Daleko su od onog liberalnog u imenu.

Срђан said...

Prebezi su korektiv rigidne i nedemokratske strukture stranke. Sa prethodnim zakonom o strankama, koji je bio liberalan, vremenom bi došlo do optimizacije stranačkih modela. Zakon iz 2009. je zatvorio sistem. Kartelizovao.

elCoyote said...

evo konvertera

Веља said...

Утисак да се 20 година политичари не мењају стоји не због тога што се у политици у међувремену нису појавили слабо познати људи, већ зато што су врхови странака "цементирани" и зато што не постоји стварна унутарстраначка демократија.
Бирани су нови председници странака само у случајевима када је претходни (дугогодишњи) председник умро/убијен/одведен у затвор ---> Милошевић-Дачић/Ђинђић-Тадић/Шешељ-Николић. Код осталих значајнијих, али и мање значајних странака промена нема.

Срђан said...

Tako je, Veljo, dobro "rečeno".
Prošle godine je ldp pravio "izbore" (vanstatutarne), u stvari ispitivanje podrške. K'o u jebenom Iranu. Stranke diktatora. Privatne prćije.

Срђан said...

Sad bacih pogled na tabelu... Marko?! Šalite se, naravo :)
Ko je Predsednik Vlade?

Marko Paunović said...

Srdjane,

Niko ti ne brani da napravis novu partiju.

Ja zato mislim da to sto ne postoji unutarstranacka demokratije nije veliki problem sve dok postoji medjustranacka demokratija.

Stranka koja prepozna da biraci zele nova lica ce bolje proci na izborima.

Срђан said...

Naravno da brani. Ministar sebi pribavio pravo na diskrecionu odluku. A pored toga, uslovi... Izborni sistem.

Nemanja said...

Nigde nisam cuo da isti ljudi vladaju 20 godina. Ali jesam, da isti ljudi vladaju poslednju deceniju u Srbiji.

Ukoliko jedna stranka drzi odredjen resor citavu deceniju, onda nepostojanje "unutarstranacke demokratije" igra vrlo vaznu ulogu.

Lighthouse said...

Iako se slažem s osnovnom tezom, da ipak ima novih faca u politici u Srbiji, kao i s tezom da nije ništa loše ako se isti ponavljaju više puta (a pogotovo to što svake četiri godine nemamo potpuno novi set partija), ipak bih uneo neke ispravke u tabelu, prema vlastitom sećanju.

Krkobabić je 2007. već bio poznat, kao učesnik koalicije s Nebojšom Čovićem. I Snežana Malović je te godine već bila poznata, kao zamenica tadašnjeg ministra pravde Petrovića. Mrkonjić je veteran, još od 1989. poznat kao direktor CIP-a, jedne od ključnih Miloševićevih firmi. Ugljanin je od 1990. poznat kao lider SDA (a od 1996. kao lider Koalicije za Sandžak), a Ljajić u istom svojstvu od 1992. Đilas je junak studentskih pobuna 1991/1992, koji je Miloševiću u brk skresao neprijatne istine, a Dinkić je već 1993. napisao politički relevantnu knjigu "Ekonomija destrukcije" da bi 1997. osnovao politički relevantnu NGO G17 i postao njen koordinator. Tome dodati i večnog Vuka Draškovića, dugo držeće Dragana Todorovića, Aleksandra Vučića, Verka, Mileta Ilića (iz Niš), Maju Gojković, Koštunicu, itd.