Nisam siguran da Šoškić razume kako fiksni kurs funkcioniše.
Kod fiksnog kursa nema opasnost od pada deviznih rezervi. Suština je shvatiti razliku između prividnog fiksnog kursa, onoga što se na engleskom zove "pegged", a na srpskom ja pokušavam da zovem "fiksirani" kurs, i pravog fiksnog kursa, onoga što se na engleskom zove "fixed", fiknsog kursa koji uključuje određena pravila igre.
Svi koji u kritici fiksnog kursa pominju trošenje deviznih rezervi ustvari govore o fiksiranom ili "pegged" kursu. To je kada se dinar fiksira za evro, a onda u pozadini NBS prodaje i kupuje zapise, reguliše referentnu kamatnu stopu i sve u svemu nastavlja da vodi svoju, nezavisnu monetarnu politiku. To je neodrživo.To su radili u Jugoistočkoj Aziji (osim Hong Konga) i Argentini krajem 1990-ih, u Evropi početkom 1990-ih kad su lira i funta upale u problem, kao i u svim ranijim jugoslovenskim pokušajima da se fiksira kurs. Tada se dođe u situaciju da u zemlji ima više dinara nego deviza i fiksni kurs onda bude ugrožen.
Pravi fiksni kurs, sa druge strane, podrazumeva da NBS ne radi ništa drugo osim dilovanja deviza, da ne štampa nikakav drugi novac osim na osnovu ulaska deviza i da povlači novac kad god devize izlaze. Da nema nezavisne monetarne politike, dodatnog štampanja novca i pokušaja regulisanja domaćih kamata. Kad se to jednostavno pravilo poštuje onda se devizne rezerve samoregulišu i ne treba ništa da deviznim rezervama "branite". Kako padaju ili rastu devizne rezerve, tako pada ili raste dinarska novčana baza i kurs se onda brani sam od sebe. Nikakva dodatna akcija nije potrebna i nikakve opasnosti nema. To rade Bugarska, Bosna, Litvanija, Letonija i uopšte svi gde je fiksni kurs stabilan. Ni najveća svetska ekonomska kriza u poslednjih pola veka nije uspela da poremeti ove kurseve ni da im "istroši" devizne rezerve.
Kod fiksnog kursa nema opasnost od pada deviznih rezervi. Suština je shvatiti razliku između prividnog fiksnog kursa, onoga što se na engleskom zove "pegged", a na srpskom ja pokušavam da zovem "fiksirani" kurs, i pravog fiksnog kursa, onoga što se na engleskom zove "fixed", fiknsog kursa koji uključuje određena pravila igre.
Svi koji u kritici fiksnog kursa pominju trošenje deviznih rezervi ustvari govore o fiksiranom ili "pegged" kursu. To je kada se dinar fiksira za evro, a onda u pozadini NBS prodaje i kupuje zapise, reguliše referentnu kamatnu stopu i sve u svemu nastavlja da vodi svoju, nezavisnu monetarnu politiku. To je neodrživo.To su radili u Jugoistočkoj Aziji (osim Hong Konga) i Argentini krajem 1990-ih, u Evropi početkom 1990-ih kad su lira i funta upale u problem, kao i u svim ranijim jugoslovenskim pokušajima da se fiksira kurs. Tada se dođe u situaciju da u zemlji ima više dinara nego deviza i fiksni kurs onda bude ugrožen.
Pravi fiksni kurs, sa druge strane, podrazumeva da NBS ne radi ništa drugo osim dilovanja deviza, da ne štampa nikakav drugi novac osim na osnovu ulaska deviza i da povlači novac kad god devize izlaze. Da nema nezavisne monetarne politike, dodatnog štampanja novca i pokušaja regulisanja domaćih kamata. Kad se to jednostavno pravilo poštuje onda se devizne rezerve samoregulišu i ne treba ništa da deviznim rezervama "branite". Kako padaju ili rastu devizne rezerve, tako pada ili raste dinarska novčana baza i kurs se onda brani sam od sebe. Nikakva dodatna akcija nije potrebna i nikakve opasnosti nema. To rade Bugarska, Bosna, Litvanija, Letonija i uopšte svi gde je fiksni kurs stabilan. Ni najveća svetska ekonomska kriza u poslednjih pola veka nije uspela da poremeti ove kurseve ni da im "istroši" devizne rezerve.
20 comments:
Vidis, za razliku od tebe, ja samm siguran da ne razume.
Морам да признам да ми прича о "опасности топљења девизних резерви" није била јасна ако паралелно са њом увек иде податак о томе да је новчана маса (М1), која је вредна око 2,5 млрд евра покривена девизним резервама са 400 посто (мрзи ме сад да тражим статистику на сајту НБС, али сам је видео више пута). Чак и ако су пола тих девизних резерви туђе паре (нпр. обавезне резерве банака), замена свих динара за девизе по тренутном курсу би довела до потпуне "еуризације" а пола девизних резерви би преостало за враћање дугова и друге потребе. Дакле, изгледа да постоји неки други проблем, нпр. да се динарска новчана маса увећава и на неке начине друге начине, а не само по основу уласка страног новца. Не бих рекао да је реч о штампању новца, као пре 30 или 20 година, већ о неком другом модалитету са сличним последицама. Можда аутор поста зна на које све начине до оваквог повећања долази?
Slaviša, kao što smo više puta pokazivali u sidkusijama, najveća opasnons od valutnog odbora nije topljenje rezevri već nominalna prilagođavanja na plate i realna na pad zaposlenosti. Valutni odbor je fer, eli mnogo košta. Doduše i dalje je to bolje nego igranje sa kursom od strane NBS
Mislim da je "pegged" na srpskom "ciljani" kurs. Odnosno, u tom slučaju je kurs cilj, a inflacija je posledica. U trenutnom slučaju (plivajućeg kursa) je inflacija cilj, a kurs je posledica.
U oba slučaja su nominalna kamatna stopa i odnos rezervi (depozita) banaka kod NBS instrumenti monetarne politike.
Ispravite me ako grešim.
Nemanja,
Jeste i klasično štampanje novca, toga uvek mora da bude u nekoj meri, samo je ranije igralo veću ulogu jer je veći deo ekonomije bio u kešu. Inače je glavna metoda kupovina hartija od vrednosti od strane NBS. NBS kupi ili uzme u zajam od banke neku hartiju, a banci zauzvrat da novac. Onda taj novac iz banke ode u kredite i to je povećanje novčane mase.
Pavle,
Šta god da su razlozi protiv fiksnog kursa smanjenje deviznih rezervi to nije.
Stanke,
Pegged na srpskom rutinski prevode kao fiksni. Problem je što ni na engleskom razlika između fix i peg nije ustaljena, to Steve Hanke pokušava da napravi razliku, neki ga slede, većina ne. Može da se kaže i fiksni kurs sa nezavisnom monetarnom politikom ili fiksni kurs bez nezavisne monetarne politike.
@Nemanja
Modalitet je ulazak novca u Srbiju, jer uvećava novčanu masu.
@Slaviša
Abolish legal tender laws!
Slaviša, što ne bi i dalje koristili pojmove fiksni kurs za pegged i valutni odbor za fixed?
Zato što postoje i fiksni kursevi koji poštuju pravilo ali nisu valutni odbori, Letonija na primer. Valutni odbor (koji je i sam za sebe čudan izraz) je kad postoji zakon koji to uređuje. U Bugarskoj zakon kaže kako centralna banka mora da se ponaša, u Letoniji nema zakona nego je to kao politika vlade i banke.
Ali suštinski pravi fiksni kursevi jesu bliži valutnom odboru nego pegu.
Nevezano za temu:
Evo ga jedan predlog/zelja - da blogeri sa trzisnog resenja pocnu da emituju podkast. Svaka epizoda bi bila razgovor dvoje ili vise blogera, a do optimalne duzine i ucestanosti bi se doslo kroz neko vreme.
Jesu li autori bloga razmisljali o ovako necemu?
Još bi bolje bilo da neko otvori internet radio, sa emitovanjem emisija koji bi bio otvoren za sve liberalne autore iz Srbije. Pretpostavljam da niko od TR autora nema vremena kao što ni ja sam nemam za to. Predlagao sam već, mnogi se slažu ali niko do sada nije preuzeo inicijativu. Ali evo ostavljam ovde ideju pa ko god da je pokupi, sjajno
Кад смо већ код иницијатива - што се не би у Београду отворио Мизес институт, који би организовао трибине, издавао класичне и новије студије либертаријанских аутора, и сл.? Добар део земаља у окружрњу већ има своје Мизес институте - Румунија, Мађарска, мислим чак и Бугарска. Ок, нисмо сви "аустријанци", али од неког заједничког именитеља треба почети, не би ли се оставио приметнији траг у српском друштву и академским круговима.
Кад смо већ код иницијатива - што се не би у Београду отворио Мизес институт, који би организовао трибине, издавао класичне и новије студије либертаријанских аутора, и сл.? Добар део земаља у окружрњу већ има своје Мизес институте - Румунија, Мађарска, мислим чак и Бугарска. Ок, нисмо сви "аустријанци", али од неког заједничког именитеља треба почети, не би ли се оставио приметнији траг у српском друштву и академским круговима.
Кад смо већ код иницијатива - што се не би у Београду отворио Мизес институт, који би организовао трибине, издавао класичне и новије студије либертаријанских аутора, и сл.? Добар део земаља у окружрњу већ има своје Мизес институте - Румунија, Мађарска, мислим чак и Бугарска. Ок, нисмо сви "аустријанци", али од неког заједничког именитеља треба почети, не би ли се оставио приметнији траг у српском друштву и академским круговима.
Veoma veliki posao, sličan Mises Institutu iz Alabame, sa mlađom populacijom radi Libek, za to njima kapa dole.
A što ne napravite makar neki sajt sa forumom? Ovako je glupo. Hiljadu puta sam imao neko pitanje nevezano za temu bloga, ali nisam mogao da postavim. Što katalaksija.com ne radi?
Evo ja ću da zakupim hosting i da platim domen ako hoćete da napravimo sajt sa forumom i blogom i čime hoćete.
Ovaj poziv važi i za ekipu sa Von Neumanna i za Libek i za sve sličnomišljenike.
Podcast je dobra ideja, nismo razmišljali ali sad kad si otvorio pitanje moguće je. Druga opcija su neke kratke youtube lekcije, vidim da je i to sve popularnije.
Mises institut, Hayek institut i slične stvari smo već svojevremeno osnivali, sad ostavljamo mlađima. Libek je na dobrom putu.
Stanke, najmanji je problem da se nesto napravi, problem je da se odrzava u zivotu, sto zahteva stalno angazovanje. Zato je za nas blog dobra platforma - omogucava nam da pisemo kad hocemo, a da ne radimo nista kad nam se ne radi. :)
Podcast je dobra ideja, pala mi je na pamet ranije, ali sumnjam da ce biti velikog interesovanja. Mozemo da probamo...
"Druga opcija su neke kratke youtube lekcije, vidim da je i to sve popularnije."
Ja bih pogledao vase youtube lekcije, ali bi podkast, kako ga ja zamisljam, bio interesantniji upravo zbog toga sto mu svrha postojanja ne bi bila direktno didakticka, vec bi cilj bio zabavnost. Kao sto sam rekao, podkast bi bio u formi razgovora izmedju dvoje ili vise blogera i to o temi o kojoj bilo da imaju razlicita misljenja, bilo da je tema njima samima intrigantna i nesto o cemu bi voleli razmeniti ideje sa sagovornicima.
http://www.dse.unive.it/summerschool/papers/rubini.htm
Post a Comment