23 marta u Begoradu će kako sada stvari stoje biti rehabilitovani Draža Mihailović i Milovan Đilas. Druga Srbija je već u potpunom delirijumu zbog rehabilitacije "ratnog zločinca" Draže, i to, o blasfmije, istog dana kad i Đida.
U stvari, ako je iko u ovom dvojcu sa "civilizacijskog" stanovišta sporan onda je to Đilas, a ne Mihailović. Mihailović je osuđen na smrt na montiranom staljinističkom procesu 1946 godina kao politički protivnik komunista. I to je sve. Zajedno sa njim, osuđen je u odsustvu recimo i Slobodan Jovanović na višegodišnju robiju i gubitak svih građanskih prava (kao i Draža, za "ratne zločine" i "saradnju sa okupatorom" koju je vršio pravo iz Londona). Pre neku godinu Jovanović je svečano, uz famfare rehabilitovan. Za one koji su zaboravili istoriju, Slobodan Jovanović je dobar deo rata bio predsednik jugoslovenske vlade u Londonu, a Draža Mihailović Ministar Vojni iste te vlade! Jovanović je takođe nosio funkciju i Dražinog zamenika, tj viceministra Vojske sve vreme rata. Tu je sad kvadratura kruga za drugorsrbijance - kako rehabilitovati Slobodana (jer protivljenje tome bi ih učinilo smešnim) a istovremeno nastaviti da nazivaju Dražu "ratnim zločincem". Ovo je posebno smehotresno kad uzmemo u obzir koliki su fanovi ideje "komandne odgovornosti" drugorsbijanski drugovi i drugarice: ako je opravdano suditi Miloševiću, Karadžiću ili Šešelju u Hagu, jednako kao i Pavkoviću i Mladiću, kako to da Slobodan Jovanović nije odgovoran po istoj logici za Dražine "zločine" na terenu, pošto mu je bio neposredni politički nadređeni? Ali, ne dajmo logici da se ispreči našoj "antifašističkoj" revnosti.
Što se tiče Đilasa, tu je situacija komplikovanija. On jeste bio drugi čovek komunističke partije i odgovoran je za mnoge zločine uključujući "leva skretanja" u Hercegovini i "pasja groblja" u Crnoj Gori. Istovremeno, Đilas je posle rata okrenuo ćurak naopako i napisao knjigu "Nova Klasa" zbog koje će biti osuđen na zatvor i izbrisan iz istorije. Knjiga je štampana na Zapadu i postala bestseler. Razlog je jednostavan - u njoj Đilas pokazuje kako je komunizam samo još jedno novo klasno društvo u kome je ekonomska opresija zamenjena političkom diktaturom, i kao takva gora od sistema koji je zamenila. On je bio prvi komunistički disident u celoj istočnoj Evropi, koji je još 1956 odbacio komunizam in toto, za razliku od praksisovaca i ostalih koji su stalno napadali Tita da nije dovoljno crven.
Dobrodošla rehabilitacija Đilasa kao antikomunističkog disidenta, žrtve Titovog režima i prvog čoveka levice u svetu koji je rekao sve o komunizmu - i to u vreme dok je recimo Sartr po sopstvenom priznanju lagao o Staljinim zločinima da ne bi demoralizovao komuniste u Francuskoj - ne sme se mešati sa rehabilitacijom Đilasa kao komunističkog funkcionera. I treba stalno naglašavati zašto je on bio osuđen i zašto je sada rehabilitovan, i da to ne rehabilituje njegovu komunističku prošlost, niti zločine za koje je kao drugi čovek partije odgovoran.
Sa tom ogradom u vidu, 23 mart bi trebalo da bude značajan i simboličan datum u raskidu sa komunističkom prošlošću u Srbiji.
21 comments:
Tako je, Ivane, Đilas se rehabilituje, ali sa "fusnotom" :)))
Nažalost, Ivane, većina u Srbiji neće shvatiti značaj tih rehabilitacija. Oni kojima su usta puna Draže uglavnom ne shvataju za šta se taj čovjek borio. Oni kažu "Draža", a misle "Šešelj". Niko dalje nije od vrijednosti za koje je Draža dao svoj život od njih samih.
Paradoksalno, (u Srbiji valjda i nije), mnogi od onih koji se verbalno zalažu za građansko društvo, prava i slobode, biće ogorčeni zbog Dražine rehabilitacije. Latinkini komunisti liberalni su taman isto onoliko koliko je bio i sam im Tito.
U pitanju je, kao i uvijek, a to jeste osnova srpskog problema, duboki i tragični nesporazum oko ključnih vrijednosti koje neka nacija treba da ima da bi uopšte bila konstituisana. Stoga mi i jesmo neka poluzavršena priča, kojoj je sve sporno, u kojoj ne postoji elementarni konsenzus niti oko najosnovnijih vrijednosti. Tu valja tražiti razloge zbog kojih nikad nema jasnog puta, svijesti da se krene ovim ili onim putem.
Ala će da pršti u susjedstvu 23 marta.;))
Dobro, to što crveni "liberali" ne gotive Čiču, to je razumljivo. Međutim, po kom osnovu bi hard core, tržišni liberali to trebali činiti? Evo izvoda iz četničkog programa Stevana Moljevića:
III DRUŠTVENO UREĐENJE
Društveno uređenje u Jugoslaviji, zasnovano na neograničenom liberalizmu, bilo je u nesređenim poratnim vremenima zloupotrebljavano i iskorišćavano na štetu slabijih od strane jačih i od strane pojedinaca na štetu zajednice. To je remetilo potrebnu ravnotežu u privrednom životu, a vodilo rasulu nacionalnog i društvenog morala i javnog života, u Srbiji9 rad ima da bude osnov, cilj i smisao života svakog čoveka te da bude pravedno nagrađen prema kvalitetu i kvantitetu; kapital ima da bude sredstvo kojim će srpski narod da ostvaruje svoju istorisku misiju na polju narodne odbrane, narodne privrede i narodne kulture, te obezbedi svoj narodni opstanak, ali nosilac kapitala i kapitalizma ima da bude u prvom redu država.
I privatni kapital je narodna svojina, i ima da bude pod zaštitom, ali i pod nadzorom države, te da i on posluži dobru naroda i zajednice.
Država ima da stvori svakom svom državljaninu mogućnost rada i zarade, te da svakog osigura za slučaj bolesti, starosti i iznemoglosti.
Sloboda ličnosti, lične inicijative i lične imovine ima biti svakom državljaninu obezbeđena zakonom; samo ta sloboda ne sme biti zloupotrebljavana i iskorišćavana ni na štetu drugog čoveka ni na štetu zajednice.
http://www.znaci.net/00001/4_14_1_1.htm
Dorćolac, ja ne bih baš identifikovao program Stevana Moljevića ni sa Čičom, ni sa celim ravnogorskim pokretom. A odgovor na vaše (retoričko?) pitanje je zato što ovaj deo programa, osim deklarativnog pominjanja slobode, po svemu ostalom predstavlja klasičan narodnjački fašizam, da i ne govorim o onom drugom, za dinarskog, prekodrinskog fanatika Moljevića očigledno najvažnijem delu (te primitivce prvi svetski rat i nesposobnost intelektualno i ekonomski osakaćene Srbije da "svari" Jugoslaviju očigledno nisu naučili ama baš ničemu, seljačka opsesija teritorijom i kvantitetom bez obaziranja na kvalitet tu je dovedena do paroksizma), onom o granicama buduće Srbije, odnosno, srpske savezne države u okviru hipotetične trojedne posleratne Jugoslavije, koja je trebalo da obuhvata velike delove mađarskih, rumunskih i albanskih teritorija na kojima ne samo Srbi, već i bilo kakvo slovensko stanovništvo nikada u istoriji nije činilo većinu, a u mnogim delovima uopšte nije ni postojalo. Identifikovati đenerala Mihajlovića, koji je, ako išta, bio i previše oprezan i konzervativan lider, i ravnogorsku ideju u celini sa ovakvom maloumnom, crnorukaško-mladobosanskom montanjarskom megalomanijom srećom nema baš mnogo osnova u činjenicama, jer bi inače tržišni liberali, hard-core ili ne, imali najbolje moguće razloge da budu protiv intelektualnog i političkog nasleđa takvog pokreta u celini, a ne samo protiv nekih njegovih, mahom prekodrinskih aspekata i ličnosti ili njihovih instant-udbaških reinkarnacija iz devedesetih tipa one zadrigle radikalske kreature u Hagu, koja će, ako bog da, popiti jedno trideset pet godina od dvadeset osam koliko je tužilaštvo tražilo... :)))
Već odavno sam u nedoumicama u pogledu ravnogoraca (priznajem da su tome doprinele traumatična iskustva iz života moga dede - predratnog sitnog kapitaliste koji je "namigivao" na levo - što je jedna, u domaćoj socio-psihologiji, nedovoljno ispitana identitetska matrica :))). Slažem se sa Vama, Speakeru, u vezi sa prekodrinskom megalomanijom, koja je pored epske,dobila i naučnu apoteozu u antropološkim radovima Jovana Cvijića i njegovih književno-istoriografskih epigona, ponajviše iz SANU. U tom smislu mi osobno godi "gedžovanska ideologija" jednog Dragoslava Mihailovića, npr. Ali da se vratim na temu. Ok, poznato je da Draža nije baš vukao sve konce u Pokretu, niti da mu je uticaj bio analogan Brozovom. Međutim, Moljević je imao i te kakav intelektualni ugled, sličan Vasićevom, smatran je maltene novim Garašaninom XX veka. A na Wikipediji piše i ovo:
However, some Bosnian and Croatian historians claim that he was a major ideologue of the movement, pointing out that his exposition at the Chetnik St Sava Congress held in January 1944 at the village of Ba, near Gornji Milanovac and Ravna Gora, was adopted as a congress resolution.
18/3/12 23:08
"Ovo je posebno smehotresno kad uzmemo u obzir koliki su fanovi ideje "komandne odgovornosti" drugorsbijanski drugovi i drugarice: ako je opravdano suditi Miloševiću, Karadžiću ili Šešelju u Hagu, jednako kao i Pavkoviću i Mladiću, kako to da Slobodan Jovanović nije odgovoran po istoj logici za Dražine "zločine" na terenu, pošto mu je bio neposredni politički nadređeni? Ali, ne dajmo logici da se ispreči našoj "antifašističkoj" revnosti."
Mislim da nije dovoljno dokazati samo objektivnu komandnu odgovornost nadredjenih, vec i pripadnost i znacajan doprinos udruzenom zlocinackom poduhvatu. Ne kazem da je Mihajlovic bio zlocinac, vec samo da je argument "Slobodan Jovanovic je rehabilitovan, ergo Mihajlovic nije pocinio ratne zlocine" ne stoji. Uostalom, to bi bilo slicno tvrdnji da posto je Milutinovic oslobodjen, generali koji su palili i ubijali na Kosovu nisu ratni zlocinci.
Cini mi se da istorijografija ide u dva pravca: ili potpuna rehabilitacija svega antikomunistickog, u velikosrbijanskom narativu a la Pogledi, pa su onda Ljotic, Nedic i Mihajlovic u istoj moralnoj ravni, oni ne bi ni mrava zgazili, ili ona oficijalna, komunisticka u kojoj je rec sudije Minica alfa i omega. Naravno, sama cinjenica da je Mihajlovic dobitnik inostranih ordenja baca sumnju na ovu drugu verziju, mada treba biti oprezan sa ismevanjem onih koji su pod cetnickim (zloupotrebljenim ili ne) obelezjima stradali, i nisu tako odusevljeni zbog rehabilitacije.
Ako neko ima neku dobru knjigu ili neki drugi resurs na ovu temu, please share.
U svakom slučaju, rehabilitacija je pravni, a ne etički ili vrednosni pojam. Nekome nekada nisu u sudskom postupku ispoštovana građanska i procesna prava, te se rehabilitacijom tako doneta presuda poništava. Što ništa ne govori da li je dotični kriv ili nije za dela koja su mu stavljana na teret, a kamoli da li su mu postupci bili u skladu sa moralnim principima. Drugim rečima, da je neko od njih danas živ, rehabilitacija bi podrazumevala ponavljanje postupka, a pošto su svi rahmetli, nekadašnja odluka se samo poništava usled konstatovanja proceduralnih nedostataka.
@ Igore,
U arhivi imam jedan PDF pa ti šaljem adresu.
http://www.freewebs.com/oplenac/ISTINA%20O%20CETNICIMA.pdf
Тако је Дорћолац, одлично написано. Само...
"Nekome nekada nisu u sudskom postupku ispoštovana građanska i procesna prava..."
Није исправно.
Тачније би било НИКОМЕ НИСУ ИСПОШТАВАНА ПРОЦЕСНА ПРАВА, и ту свака прича стаје. Једноставно је беспредметно расправљати о рехабилитацији, и ваља поставити питање зашто се није пришло том проблему озбиљније, па се обавила општа рехабилитација?
"However, some Bosnian and Croatian historians claim that he was a major ideologue of the movement, pointing out that his exposition at the Chetnik St Sava Congress held in January 1944 at the village of Ba, near Gornji Milanovac and Ravna Gora, was adopted as a congress resolution."
Ако то кажу бошљачки и хрватски "историчари", онда је сигурно тако.
:)))
Моје становиште је следеће:
ДРАЖА МИХАИЛОВИЋ ЈЕ ЈЕДИНИ АНТИФАШИСТА НА ПОДРУЧЈУ ОКУПИАНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ.
Крај. Зна се због чега, не мора се објашњавати. Мислим, тај концепт антифашизма је наметнут, зна се зашто, и ако је то игра, онда је ово резултат :)))
Speakeru,
"...odnosno, srpske savezne države u okviru hipotetične trojedne posleratne Jugoslavije, koja je trebalo da obuhvata velike delove mađarskih, rumunskih i albanskih teritorija na kojima ne samo Srbi, već i bilo kakvo slovensko stanovništvo nikada u istoriji nije činilo većinu, a u mnogim delovima uopšte nije ni postojalo."
слабо са историјом стојите, али је то најмање важно... Важно је наметање "историјског права" на територију, које је, јасно, погрешно и одбачено.
У делу
"da i ne govorim o onom drugom, za dinarskog, prekodrinskog fanatika Moljevića očigledno najvažnijem delu (te primitivce prvi svetski rat i nesposobnost intelektualno i ekonomski osakaćene Srbije da "svari" Jugoslaviju očigledno nisu naučili ama baš ničemu, seljačka opsesija teritorijom i kvantitetom bez obaziranja na kvalitet tu je dovedena do paroksizma), onom o granicama buduće Srbije"
лепо објашњавате у чему је ствар...
Ђилас је хладнокрвни убица. Тоталитарац. Да ли то значи да га не треба рехабилитовати? Јасно да не значи.
Право је право, а историја је историја, иначе би и Хитлер био зека, само зато што није осуђен.
Mislim da je Ivan Janković precenio poteškoće koje za Drugu Srbiju predstavlja ta kvadratura kruga.
Taj problem je na primer ovde
http://pescanik.net/2011/12/sahrane-po-obrascu/
uspešno rešio Mirko Djordjevic.
Za one koji su propustili neke detalje, taj isti je, iako inače vrlo trezven analitičar stanja u Srbiji i svakako dobar poznavalac istorije, rekao i ovo
http://trzisnoresenje.blogspot.com/2006/11/mirko-orevi-nikolaj-i-komunisti.html
Što se Slobodana Jovanovića tiče, tu je presuda koje je izrečena u odsustvu i Drugoj Srbiji verovatno neprijatna, u smislu da se njena težina ne može opravdati, ali Jovanović je za mnoge od njih izgleda ipak "kriv", iz istorijske perspektive gledano.
Pošto je neka vrsta damnatio memoriae ipak u praktičnom smislu neizvodljiva, preostaje jedino da se i Slobodan Jovanović nekako svrsta u Prvu Srbiju.
Na primer tako što bi se njegovi stavovi ocenjivali po oštrim "levo-liberalnim" merilima današnjice.
Rečeno jezikom parodije, jedno od ključnih pitanja bi moglo da glasi "Da li je izvesno da bi istorijska ličnost x bila za usvajanje dece od strane gej parova? Nije? Konzervativac!" (Ili "desničar", što je mnogo jasnija diskvalifikacija)
Primenjen pragmatično, taj način rezonovanja je daleko plodotvorniji, tako kod Mirka Đorđevića imamo konstataciju da je Slobodan Jovanović bio ne samo "loš političar" (što možda jeste i tačno ako uzmemo uspeh kao meru kvaliteta političara, i ovo ne mislim uopšte ironično), nego da na izvestan način bio "čovek od juče", valjda pripadnik stare, devetnaestovekovne Evrope koja i dalje nije prihvatila narativ koji je počeo još od Francuske Revolucije.
Đorđević ide čak i dalje, jer kako se može tumačiti rečenica
"Osudile su ga vlasti obnovljene Jugoslavije – kazna je bila stroga – ali su drugi slični predsednici na Zapadu prošli gore, a neki i najgore.",
nego kao direktno svrstavanje Slobodana Jovanovića u isti koš gde Druga Srbija vidi i Mihajlovića, ovaj prvi "počinilac iz fotelje", dok su oni oštriji nazivi ipak rezervisani za izvršioca na terenu.
Zajedničko im je verovatno to da i jedan i drugi nisu razumeli da nije bilo nikakvih razlika između onog antifašizma koji je '45. prodirao ka Berlinu sa zapada, i onog sa istoka.
Naprotiv, zar nisu današnje zajedničke proslave u Moskvi na dan pobede najbolji dokaz?
To što je Druga Srbija inače ujedinjena u osuđivanju današnje vladajuće oligarhije u Rusiji mnogima izgleda ne smeta da na dan pobede aplaudiraju istim tim ljudima, koji su mahom imali vrlo uspešne karijere u sistemu kojem je (navodno) čak i voljeni "the Maršal" rekao "ne". Meni lično je ova auto-hipnoza mnogo upečatljivija od one u vezi sa Slobodanom Jovanovićem. :-)
A za one koji recimo nisu spremni da oproste SPS-u i tu partiju prihvate kao progresivnu stranku levice (ima ih još) postoji još "logičkih prečica" koje će pomoći da vreme brže prođe. To je najbolje i najdirektnije ilustrovala fotomontaža među komentarima na "e-novinama", u kojoj je jedan čitalac lik Che Guevare na crvenim majicama omladine SPS-a (pretpostavljam, čim je I. Dačić stajao ispred njih) zamenio Hitlerovim likom.
Antifašizam je ipak brend sa Copyleft-om....a kada dođe na vlast i stvari krenu nizbrdo (neizbežno, bar što se ekonomije tiče), prefiks se precrta i svet je ponovo u redu. :-)
@mullin
Mirko Đorđević je notorna boljševička budala, ili nacista (čisto da uspostavimo razliku :) , koga niti iko čita (sem mullina), niti iko ozbiljno shvata (bar od ljudi koje poznajem, a među nema ni komunista, ni nacista).
Elem, da se uspostavi neka linija između nacista i komunista u Jugoslaviji.
Nesumnjiva je njihova saradnja pre rata, tokom Aprilskog, do napada na Sovjetski Savez. Nesumnjiva.
Ono što je manje poznato, to je saradnja tokom rata, saučesništvo u zločinu, i saradnja nakon rata. U vezi poslednjeg - ozn je regrutovalo sastav iz crne legije, te gulage koje je kp uspostavila na teritoriji Jugoslavije, opremala ustaškim čuvarima. To je i dalje slabo poznata činjenica. Saradnja totalitarne braće.
Dobar dan,
Zanimljiv tekstić Mirka Djordjevića.
Medjutim potkrala mu se jedna laž, ili poluistina, kako hoćete.
Kaže:
"Kaže se da su mu zabranjivana dela, ali to nije tačno: godinama posle rata, prekoputa poslastičarnice Medžed bio je antikvarijat u kome smo kupovali njegova dela, sva bez izuzetka, a i u bibliotekama su bila sva i niko nije dela S. Jovanovića zabranjivao."
Ali, ima ovo:
1) 1971, odštampana je, i bila spremna za distribuciju, zbirka tekstova S.J "Portreti iz istorije i knjizevnosti" u izdanju SKZ. Posle "sednice u Karadjordjevu" ,naredjeno je da se knjiga hitno povuče i ubrzo je uništena do poslednjeg primerka. Sve to je učinjeno bez znanja SKz i bez ikakavih sudskih rešenja.
2)1985.Štampanje njegovih izabranih dela zabranila je ideološka komisija Gradskog komiteta Beograda u kojoj je izvršni sekretar bila današnji veliki demokrata Gorica Mojović.
3) 1989. Novi pokušaj da se izdaju Jovanovićeva dela opet je oštro osudio GK SK Beograda uz poruku izdavačima da dobro paze šta rade i da i da preispitaju svoju konačnu odluku. Medjutim, i pored pretnji njegova dela su 1991 konačno izašla u slobodnoj prodaji.
@Срђан
Mislim da su takve kvalifikacije za Mirka Đorđevića prestroge, uostalom, šta onda ostaje za Svetlanu Slapšak? ;-)
Da, ponekada i neki od njenih tekstova pročitam, čisto da bih iznova pokušao da shvatim kako tačno funkcioniše taj
pogled na svet, koji izgleda omogućava da se i telefonski imenik čita kroz prizmu klasne borbe :-)
A Đorđević mi je delovao realtivno razumno, ako izuzmemo to povremeno levičarenje koje je dolazilo u velikim intervalima, i tako meni delovalo kao da neki cenjeni profesor u sred predavanja iznenada oralno smanji gasni pritisak u želucu, vrlo namerno (uz lagan udarac pesnicu u grudi, ako hoćete slikovito), da bi onda nastavio sa izlaganjem.
Doduše, njegove tekstove čitam tek zadnjih nekoliko godina, šta je taj ranije govorio i pisao ne znam.
A po onome što @Aleksandar iznosi, vrlo je moguće da je u pitanju onaj sindrom koji su mnogi levi intelektualci imali kada se radio o verodostojnom izveštavanju o državama gde se taj model s kojim koketiraju stvarno i primenjuje: Zažmuriš ne jedno (ili oba) oka, jer je u pitanju ipak "viša stvar".
Frapantan primer je na primer poznati italijanski novinar Tiziano Terzani, koji je svesno izbegavao da spominje najteže zločine Crvenih Kmera (!)...ako se ne varam, kasnije je to i priznao za "grešku".
Moguće je tako da i Mirko Đorđević sada to o knjigama Slobodana Jovanovića govori da se Srbija ne bi potpuno odrekla "antifašizma", a možda je u međuvremenu zaista i ubeđen da je te knjige viđao u izlogu...
@millun
Pa ja samo kažem da to nisu komunisti, već nacisti. Mislim da njihova pisanja imaju uzor u ustaškim publikacijama.
@aleksandar
Da, naravno da su knjige zabranjene. Nije usamljen u toj laži, nit' je to jedina laž.
Recimo, Koča Popović, Milovan Đilas u Zagrebu, pregovaraju sa Nemcima i ustašama o zajedničkom napadu na JVuO, kako bi predupredili iskrcavanje. Ili, saradnja Crne Legije i proleterskih brigada, pa komunistički logori smrti...
@Srdjan
Misliš na ovo:)
"Zbog toga u nacionalnom cetnickom pokretu mi vidimo naseg najveceg i najopasnijeg neprijatelja posto oni teze da stvore Veliku Srbiju, a nas da istisnu.
Pod takvim okolnostima mi nemamo vise nikakvog povoda da se borimo protiv nemacke vojske, niti da nanosimo stete nemackim interesima u celoj zemlji, bili oni vojne ili privredne prirode, a takodje i interesima saobracaja. Mi ne trazimo nikakvu protiv uslugu.
Treba nam samo dati priliku da se borimo protiv cetnika da bi ih unistili." 1943
Da, mislim na to... Ali ne treba zaboraviti saradnju i saučesništvo u Ndh, sa ustašama pre toga.
Post a Comment