Hteo bih da je zamolim da ništa ne čini.
To je Boris Begović u Politici.
Inače članak skreće pažnju na važnu stvar -- da će zbog regulatornih zahteva za dodatnom kapitalizacijom evropske banke morati da smanje plasmane u istočnoevropske zemlje. Ovo nije smanjenje izazvano finansijskom krizom, nego dodatno smanjenje zbog nove regulacije. Bazel III je podigao zahteve kapitalne adekvatnosti i banke sada, pored svega što se u evrozoni dešava, pored neizvesnosti oko vrednosti državnih obveznica koje poseduju, moraju još i da nađu načina da prikupe dodatni kapital da bi zadovoljile regulatorne standarde. To jest, ili da prikupe kapital ili da smanje plasmane, da bi održale proporciju zahtevanu regulacijom.
To je Boris Begović u Politici.
Inače članak skreće pažnju na važnu stvar -- da će zbog regulatornih zahteva za dodatnom kapitalizacijom evropske banke morati da smanje plasmane u istočnoevropske zemlje. Ovo nije smanjenje izazvano finansijskom krizom, nego dodatno smanjenje zbog nove regulacije. Bazel III je podigao zahteve kapitalne adekvatnosti i banke sada, pored svega što se u evrozoni dešava, pored neizvesnosti oko vrednosti državnih obveznica koje poseduju, moraju još i da nađu načina da prikupe dodatni kapital da bi zadovoljile regulatorne standarde. To jest, ili da prikupe kapital ili da smanje plasmane, da bi održale proporciju zahtevanu regulacijom.
6 comments:
Eh kada sam ja govorio da su domace banke bolje za preduzetnika, g. Slavisa se smejao..
Definisi pojam domace banke. Jer ja sam se počeo preispitivati koje je nacionalnosti ova novčanica evra u mom džepu. Kapital nema nacionalnost,samo ljudi mogu da je imaju. A kad mi neko savetuje da nas više vole ,,naši" od ,,njinih" odma se setim Jezde i Dafine,jer su oni najpoznatiji srpski bankari.
Ukoliko se centrala banke nalazi u drzavi preduzetnika, onda je to domaca banka.
Naravno, ako stavimo po strani da je svaka regulativa u osnovi stetna, meni se cini da je bolje sto ce uslovi da budu poostreni; barem nece moci da se odrzava privid prosperiteta preko jeftinih kredita, nego ce biti koliko para toliko muzike. Ja ne vidim nista lose nego naprotiv dobro u tome. Ionako je stednja minimalna a licna potrosnja ogromna. Investicije valjda treba idu iz realne stednje a ne iz fiktivnog jeftinog kreditiranja. Ako su kamatne stope vise, bice vise stednje a manje potrosnje i vise podsticaja za zdrave investicije. Naravno, morace da se malo stegne kais, ali to je realnost. Nista nece biti bolje ako se ta realnost privremeno prikrije maglama jeftinih kredita.
Koliko shvatam, "opasnost" t.j. moguće smanjenje plasmana bi bilo uzrokovano smanjenjem kredita od strane matičnih kuća ka ćerkama. Čak i da se to desi, opet nekako mislim da međunarodna kompanija, u privatnom vlasništvu može da bude bolja u sakupljanju domaće štednje i efikasnom plasmanu nego drzavna banka, bila ona razvojna, komercijalna, pokrajinska ili neka druga...
"Ako su kamatne stope vise, bice vise stednje a manje potrosnje i vise podsticaja za zdrave investicije."
Mislim da nisi u pravu. Čini mi se da je trenutno trend da je dugoročna štednja postala nesigurna (privatni penzioni fondovi, banke, životna osiguranja...) zbog toga što je vrednost novca nesigurna, odnosno izgubio je funkciju "čuvara vrednosti" ili kako se već to zove...
Post a Comment