Pages

20 December 2011

Šverc putera

U Norveškoj su uhapšeni šverceri Šveđani koji su pokušali da prokrijumčare oko 250 kila putera. Zašto bi iko pri zdravoj pameti švercovao puter?

Zato što ga u Norveškoj nema dovoljno - poludeli su za nekom dijetom zasnovanom na masnoćama, a leto nije bilo baš rodno, pa ima malo mleka. Dobro, pitaćete se, pa što ne uvoze puter? Zato što su carine visoke. Koliko visoke, nisam baš uspeo da nađem (ovaj članak kaže da su "ridiculously high), ali je cena putera na nekim internet sajtovima dostigla 50 dolara za kilogram. 

Pomnožite to sa 250 i dobijete zavidan broj razloga za šverc.

13 comments:

Срђан said...

Čuo sam da je u pitanju neki državni program.
Trijumf tela? :)

Slaviša Tasić said...

Nikakva dijeta ni carina (osim ako nije milion %) ne bi mogle da izazovu nestašicu. Nego je u pitnaju kvota, zabranili su sami sebi uvoz putera najgorim mogućim instrumentom.

Marko Paunović said...

Mozda je u ovom slucaju kvota (mada po ovome sto sam procitao, ipak se radi o carini), ali ja mislim da je nestasica moguca i "samo" u slucaju relativno visoke carine i to makar na dva nacina. Evo kako...

1. nacin

Recimo da je carina na puter 400%, jer je neko pre 30 godina procenio da bi pri nizoj stopi svi domaci proizvodjaci ostali bez posla (recimo, domaci proizvodjaci proizvode za 500 kruna, a stranci za 100). Medjutim, nekako domaci proizvodjaci uspeju da obore troskove na 300 kruna. Jednostavno, nema ogranicenju ulasku na trziste, puter moze da pravi ko hoce i mnogo toga se promeniilo za 30 godina. Posto postoji domaca konkurencija, cena u prodaji je pala na 300 kruna. I onda, jedne godine, skoci potraznja (zbog dijete), padne ponuda (zbog lose godine) i rasproda se domaci puter...

Trgovci razmisljanju "Ja sad mogu da uvezem uvozni puter i da ga prodajem za 500, ali ce kupci da popizde. Do juce su ga kupovali za 300, sad treba da placaju 500, mislice da ih pljackam. Dok im ja objasnim da ih drzava pljacka, ostacu bez posla. Bolje da uopste ne prodajem puter nego da me ljudi mrze."

2. nacin

Trgovac razmislja "Sada je cena 500 kruna, ja mogu da uvezem za 100, platim carinu 400 i prodajem. Ali, jasno je svima da je ova situacija nenormalna. Vlada sutra moze da donese odluku da privremeno ukine carine na puter. I, ako kupim puter i platim carinu, a vlada sutra ukine carinu, izgubicu 400. Bolje da ne radim nista i sacekam."

Slaviša Tasić said...

Ne znam, ako putera baš nigde nema onda bi trebalo da vole prodavca koji ga ima.

U ovom slučaju (može se naći negde po netu, da ne tražim sada ponovo) je i carina i kvota. Carina je mislim 60%, ali to sada nije ni bitno jer su kvotu već potrošili pa ne mogu ništa da uvoze.

Nemanja said...

1. nacin je nemoguc.

Prodavac uvozi/nabavlja samo onaj proizvod koji MOZE da proda na trzistu (profit se podrazumeva).Ukoliko je traznja povecana za puterom, onda on moze da ga proda, te ne postoji razlog da ga ne uvozi.

Marko Paunović said...

Nije nemoguc. Ne radi se ovde o hlebu ili vodi, vec o puteru. Kupci bi prodavca koji ga prodaje po ceni dvostruko vecoj od uobicajene videli kao "lopova".

Prodavci to znaju, pa nece da se zameraju kupcima zbog proizvoda koji im mozda cini 0.2% prihoda, a na njemu opet ne bi nista vise zaradili nego inace.

Nemanja said...

Zasto onda kupuju od svercera, ako ih dozivljavaju kao lopove :)

Takodje, to besnilo za dijetom smanjilo je elasticnost traznje za puterom, bliski supstituti eliminisani, te visa cena prihvatljivija.

Prema mom prakticnom iskustvu, veci problem sa kupcima imam kada nekog proizvoda uopste nema, svoju traznju moraju zadovoljiti negde, i na kraju ja ostadoh bez kupaca.

Kupujem u Maksiju, nema mleka, odoh u Vero, ima mleka, e pa u inat necu vise da kupujem u Maksiju. Juu vidi ovo, cak imaju i bolje cene od Maksija, ubuduce ovde kupujem :)

Marko Paunović said...

Nemanja,

Pa dozivljavaju i svercere kao lopove, ali svercere za to bas briga. Oni nisu godinama ulagali milione evra u svoju reputaciju i svakako ne planiraju da se tim poslom bave i narednih 20 godina.

Tvoja logika savrseno funkcionise kada je trziste normalno (slobodno) i kada vecu cenu (i profit) zaista i prisvaja prodavac. Ali, u ovom slucaju, celu razliku izmedju uobicajeno niske i nove visoke cene prisvaja drzava. Zasto bi se trgovac zamerao ljudima ako od toga nema nista?

Nemanja said...

Ako ne postoji traznja pri visoj ceni, nema sile koja ce naterati trgovca na uvoz. U suprotnom:

Ukoliko se trgovac zamera kupcima, onda postoji nekoliko trgovaca.

Iskaz 1.
Postoji nekoliko trgovaca i moguc uvoz putera i svi trgovci ne prodaju puter.

Potpuno nelogicna situacija ukoliko nema dogovora.

Onaj ko prvi pocne da prodaje skup puter prisvaja tudju traznju, dobija mnogo vise od 0.2% prihoda, koje pritom zadrzava i uvecava.

Treba mi puter i idem u bozicnu nabavku, pritom trosim vreme, gorivo, novac da dodjem do trgovca, ostavljam sav novac tamo gde ga nadjem. Gubitak za trgovce mnogo veci od 0.2% prihoda.

Ostali trgovci prate konkurenciju, te svi pocinju da prodaju skup puter.

Iskaz 1. netacan

Sa druge strane, po meni, najbolji pokazatelj rezervacione cene kupaca je cena na aukciji.

Ukoliko su Norvezani na aukcijskom sajtu spremni da izdvoje 13$ za 250grama putera, onda skup puter ne dozivljavaju kao pljacku :)

Срђан said...

Ali šverceri putera!

Marko Paunović said...

Nemanja,

Ja pokusavam da nadjem objasnjenje za ovo sto se desava u Norveskoj, u skladu sa informacijama koje imam.

Vi uporno tvrdite da je potpuno nemoguce da se to desava. Ali, desava se. Mozda ja nisam nasao dobro obrazlozenje, ali rasprava na temu da li je nesto moguce ili nije moguce je bespredmenta. ZNAMO da se desava, samo je pitanje ZASTO.

Nemanja said...

Izdvojio bih 3 situacije za koje problem nije nemoguc:

1.Moguc uvoz
i)Postoji dogovor izmedju trgovaca
ii)Trgovac ne moze da proda robu
-Visa cena zbog carine
-Kontradiktornost realizovana aukcijska prodaja od 13$ za 250grama putera

2.Nemoguc uvoz
i)Kvota onemogucavaju trgovce da uvoze.

Marko Paunović said...

Ja nisam nigde naleteo na informaciju da se radi o kvoti. Ali, cak i da se radi o kvoti, veliko je pitanje o kakvoj tacno kvoti se radi.

U stvari, veoma su retki "knjiski" primeri kvote gde je pravilo "Uvoz do XXX komada je slobodan, a nakon toga je zabranjen."

Mnogo su cesce kvote tipa "Uvoz do XXX komada se carini stopom Y, a svaki uvoz preko XXX se komada se carini stopom 10Y."

Tako da, cak i ako postoji neka vrsta kvote, to verovatno "samo" znaci da je carina mnogo visa.