Opet zadevica Izraela i Arapa, hoću reći Palestinaca, da ne čuje Njut. Izrael bi da zabrani da umesto hodže poziv na molitvu obavlja ozvučenje koje se nadaleko čuje. Ja sam u potpunosti na strani onih koji se zalažu za ovo "umanjenje" verskih sloboda. Najvažniji razlog je što mi ide na živce dogmatizovanje inercije. Jedini smisao oglašavanja hodže je da se vernici obaveste da je vreme za molitvu. Kako je svakoga dana kod muslimana to u ponešto različito vreme ima mnogo smisla da neko vernicima da tačan tajming. I to je imalo svu logiku sveta dok nije tehnika počela da čini čuda. I umesto da to obaveštenje ide bržim i manje bučnim putem, recimo SMS-om, instant mesindžerima ili kupovinom uređaja koji sam obaveštava, tehnika je donela mnogo decibela sa razglasa. Nije ovde bitan moj agnosticizam - tuđe reklamiranje & konzumiranje vere direktno ugrožava kvalitet života ljudi koji žive blizu takvih džamija. Recimo, meni je potpuno iritantno da me u retkim posetama rodnom gradu budi u sitne jutarnje sate glasan razglas sa verskih objekta. Ako je nekome do tradicije, onda nek ista bude baš tradicionalna. I da ne bude da rizikujem fatvu, isto bih rekao i kada bi neko stavio razglas na crkvu, sinagogu ili bilo šta drugo. Isto se odnosi i na prebučnu zvonjavu, jedna od najiritantnijih stvari koju sam čuo za gradnju Hrama Svetog save bilo je hvaljenje da će se zvona čuti do... ma do Notrdama ako treba.
Čudna je ta inercija, i zaboravaljanje čemu služe obredi i otkuda običaji. I najčešće nastaje čuđenje kada se shvati da iza mistifikovanih rituala stoje krajnje prizemne i praktične stvari. Od svinje kao prljave (ustvari sklone trihneli) životinje, preko hristijanizovanja paganstva kod nas, pa zaključno sa brojnim stvarima koje su vuku po inerciji.
11 comments:
Religijske slobode su inače, po meni, najmanje utemeljene slobode, jer se ne tiču ničega objektivno dokazivog ili postojećeg, već samo jedne masovne psihoze, koju je čovek, naravno, slobodan da ispoljava, naročito u privatnosti svoga doma ili crkve, ali ne vidim zašto bi imao bilo kakve dalje privilegije u tom smislu, naročito na tuđ račun, zašto, na primer (kada već bilo ko plaća porez, a ne samo itemizovanu fakturu za konkretne službe, i to samo one koje stvarno koristi, kao što bi bio red i pravo), crkve u mnogim zemljama ne plaćaju porez, zašto ih u raznim drugim ili tim istim zemljama finansira država iz budžeta, i to uglavnom diskriminativno, to jest samo neke sekte, a druge ne, zašto sveštena lica imaju u nekim zemljama određene vrste pravnog imuniteta i neka posebna prava, i, konačno, kao što ste, zajedno sa izraelskim vlastima, sasvim ispravno skreuli pažnju, s kojim pravom maltretiraju nevernike suviškom svojih psihopatskih decibela? Da se razumemo, grad nije šuma, i određeni nivo buke je prirodan i razumljiv, ali imao sam prilike da u raznim muslimanskim zemljama slušam tu pomamu pet puta dnevno, i, ako se to dešava tamo gde su muslimani (koji su, čak i u mejnstrim varijanti, najbliža duhovna aproksimacija komunista i fašista, s obzirom da se radi o ubedljivo najtotalitarnijoj velikoj religiji koja se nikada nije reformisala ni do nekog najnužnijeg minimuma koji bi omogućio iole civilizovani suživot sa savremenim svetovnim državama, što i jeste glavni razlog sasvim opravdane ozloglašenosti i omrznutosti Islama i muslimana u današnjem svetu, od SAD do Filipina i od Kenije do Švedske: ti ljudi prosto prave probleme svuda gde dođu, jer im je religija još više mentalno zaostala, primitivna i isključiva nego sve druge) u većini, ne vidim ama baš nikakav razlog da svetovne vlasti tolerišu maltretiranje građanstva u ime nekakvih "verskih sloboda" tamo gde to, na sreću svih ostalih, nisu. A, uzgred, fatvu rizikujete svakako (ja bih za svaku izrečenu fatvu recipročno likvidiao i majstora koji ju je izrekao, i sve njegove žive rođake koje mogu da nađem - to su uglavnom rodovska društva, pa treba biti dosledni multikulturalista, to jest, poštovati lokalne pojmove o pravdi, odgovoronosti i odmazdi :)) - pa nekako imam utisak da bi jedna tako nevaspitana praksa javnog pozivanja na nečiju smrt ili uništenje ubrzo izumrla prirodnim putem, :)) zapadni svet, a naročito s ove grđe strane Atlantika, postao je gomila pacifističkih degenerika kojih se više ne bi plašila ni moja pokojna baba, i počinjem polako da navijam da ih neko malo ponovo krene da tera u roblje, peče na ražnju i dere im kožu živima, ne bi li se malo opametili, i shvatili u kakvom svetu još uvek žive :)) ), jerbo ste, kao očigledni nevernik, za muslimane daleko gora abominacija od hrišćanskih, jevrejskih ili inih "krivoveraca", koji barem ispovedaju neku psihopatiju, pa makar i ne bila baš onu koja godi bradatom srcu Alahovom :))) Btw, gde ste se rodili, Aleksandre, pišete poprilično ekavski i beogradski, i to ne samo na najpovršnijem, leksičko-morfološkom nivou? :)
U Sarajevu. Medjutim, ako cu elaborirati dalje, nekako nikada mi se nije preterano dopadala lokalna "halo nobelovac" "kultura". Valjda mi je Bg stoga lepo legao bez zavicajnih repova.
Vala, stvarno ste se uklopili, ja sam poprilično jezički orijentisan čovek, i kod mnogih ljudi, bez obzira što pišu ekavicom i standardnim srpskim, odnosno, beogradskim dijalektom, osetim nešto što ukazuje da im taj dijalekt nie maternji, dok bih se kod vas, da niste sami spomenuli, zakleo da ste se rodili i odrasli negde između Zemuna i Zvezdare :)) A za Sarajevo imate potpuno pravo, imam par dobrih prijatelja rodom iz tih krajeva, u raznim etničkim kombinacijama, ali im je zajedničko da su se svi grozili atmosfere, društvenih običaja, slenga i popularne kulture u tom gradu, i pripadali jednoj nevelikoj kabali kul sveta koja je živela u nekoj poluilegali u okeanu frfljajuće i kevćuće "raje" :)) Mnogi ljudi su se i u Beogradu osamdesetih ložili na taj "neoprimitivni", čaršijski trip (a neki se lože i danas, pogledajte samo ono senilno komunističko đubre Lukovića, koji, sasvim uzgred i offtopički, danas pošteno oplete ovdašnjeg nam Lighthouse-a, u najgorem maniru sarajevskh mahaluša, odnosno na osnovu nekih Lighthouseovih poluprivatnih FB prepucavanja, mislim da mnogo prostora da Luković i eNovine padnu još niže stvarno nije ostalo, postao je toliko ogavan, nizak i ostrvljen, da sam skoro - ali ne baš još - u fazonu da mu poželim da ga Nemanja & Co. koji ga sudski ganjaju za račun Udbe, upropaste odštetnim zahtevima i zatarabe mu radnju...), ali ja moram da priznam da sam se godinama pre početka rata, kad god sam u Sarajevu bio ili me je negde sastavila ogromna većina produkata tzv. "sarajevske scene" koju su komunističke vlasti poprilično forsirale i protežirale, navijao da se dogodi baš to što se za koju godinu stvarno dogodilo, da se neko popne na okolne vukojebine i počne da roka sve dole artiljerijom :))) Pa me, sentimentalnu budalu, posle grizla savest i bilo mi žao ljudi, :) te sam u Kenjigradu agitovao za mir sa reformistima, Beogradskim krugom i ženama u crnom (bože, kakvo je to bilo hiperbolesno doba kad sam se ja objektivno našao na istoj strani i u istoj ekipi sa tom vrstom ljudi, mada su reformisti, kasniji GSS, istini za volju, jedno vreme pravili dosta dobre žurke negde u 7. jula/Kralja Petra, gde se ondašnja "gradska ekipa" pojavljivala u priličnom broju :) ), i pokušavao da napravim nekakve mirovne inicijative po belom svetu :))
Speaker - mirovnjak!
Zamislite, Srđane, da vas je, mlađanog, juče ne daj bože neka troletnica pokosila, danas ne biste imali prilike da saznate jedan tako pikantan detalj :))) Gotovo da sa ove distance ni ja u to ne mogu da verujem, jer nikad nisam bio nešto bitno drukčijeg temperamenta ili političkog ukusa (iako sam, sedite da se slučajno ne povredite, :) kao mlađi, bio nešto veći demokrata i nešto malo više na levo nego danas, kada sam, što rekao Jerry Pournelle, nešto malo udesno od Džingis-kana :) ), ali Milošević je stvarno bio veliki čarobnjak, pa je, eto, uspeo da protiv sebe spoji Speakera, Vesnu Pešić i Miladina Životića :)))
"standardnim srpskim, odnosno, beogradskim dijalektom"
Ako ćemo pravo, standardni srpski nije ekavica, a po najmanje beogradska, nego istočno-hercegovačka štokavica i ijekavica
Grešite, Saša, to već jako dugo nije tako, istočno-hercegovački dijalekt je poslužio kao osnov za Vukovu standardizaciju jezika, ali osnov savremene književne ekavice, standardnog srpskog ili, ako hoćete, standardne "istočne varijante", :) predstavlja šumadijsko-vojvođanski, odnosno novoštokavski ekavski dijalekt, to jest, u praksi, govor obrazovanih Beograđana i stanovnika severnih delova zemlje, sa epicentrom, barem što se mene tiče, negde na Vračaru :)))
http://youtu.be/ob4X5o_YPW8
Niko do sada da prokomentariše vesti o protestima u Rusiji ili vest o isporuci protivbrodskih raketa Yakhont Siriji (u negativnom slislu, naravno)...?
Speaker,
Jedini motiv koji mogu da prihvatim, da se neko desno orijentisan, i pored zajedničkog cilja, druži sa levačkim šljamom je... Ženska magija :) i poznat manir skojevskih "udruženja" kontramense, da vrbuju pristalice preko pičke. Manir koji se ujedno i mrzi i voli :)
Iju, Srđane, a ja mislio da ste vi jedan pristojan, ozbiljan mladić, odan knjizi i teškim studijama :))) Ali, naravno, ima tu nešto istine, u ta antička vremena bio sam vaistinu ponešto vetropiraste prirode, i emfatično spreman da prodam veru, ako ne za večeru, a ono sasvim izvesno za neometani pristup spomenutom organu ljubavi i blagostanja, a ako bi se tu negde našla još i neka majčica-drogica, onda bog bogova :))) S druge strane, posmatramo li stvari iz nešto optimističnijeg ugla, zar ima izrazitije moralne pobede nad klasnim neprijateljem od uspešne penetracije u samo jezgro njegovih (to jest, ahem, njenih :) ) ideoloških zastranjenja? :)))
Post a Comment