Ivanov post me je podsetio da sam pre par nedelja napisao nešto o EU i onda zaboravio da postujem. Dakle:
Suština u pristupanju EU, koju mnogi ljudi ne shvataju na taj način, je u odricanju od dela suverenosti - pravila u nekim oblastima više neće propisivati i sprovoditi domaći političari i birokrate, već briselski političari i birokrate. Recimo, carinsku politiku i politiku poljoprivrednih subvencija.
Ključno pitanje EU integracija onda postaje - da li više verujete domaćim ili briselskim političarima i birokratama da će donositi odluke u korist ekonomskog rasta, boljeg životnog standarda i viših ličnih sloboda u Srbiji?
Ja mislim da razumni i pametni ljudi mogu da se ne slože oko odgovora na ovo pitanje. Jednostavno, postoje dobri argumenti za oba odgovora. Čak ni ja sam sa sobom nisam načisto da li želim da Srbija uđe u EU, jer u suštini moram da biram između dva zla. Nekada mi se učini da je jedno zlo veće, nekada mi se učuni da je ono drugo zlo veće. Evo nekih razmišljanja:
1. Nisam "demokratski fundamentalista" u smislu da mi EU smeta samo zato što tamo vladaju neke neizabrane birokrate, a ovde vladaju demokratski izabrani političari i od njih postavljene birokrate. Dakle, toj vrsti argumenta ne pridajem previše pažnje (mada stvar jeste potencijalno bitna). Po mom mišljenju, sve dok postoji neka vrsta političke odgovornosti, uz slobodnu štampu i slične slobode, to može, ali i ne mora, da funkcioniše bolje od domaće demokratije. Jednostavno, to što su političari "blizu naroda" ne mora da bude dobra stvar.
2. U izvesnom smislu, odgovor na pitanje "Da li bolju politiku vodi Komisija ili domaća vlada" je empirijsko pitanje. Odgovor je teško dati, jer Komisija ima relativno uzak krug delovanja, pa je direktno poređenje problematično. Naravno, obe institucije donose neke vrhunski glupe propise, ali i vode neke dobre politike. Recimo, Komisija već godinama uspeva da odbije protekcionističke zahteve država članica (gde je poljoprivreda veliki, ali ne previše bitan izuzetak). Sa druge strane, i država Srbija vodi politiku relativno slobodne trgovine, carine su od 2001. godine u stalnom padu, čak ni kriza nije promenila tu orijentaciju. Svakako je moguće naći državu čija je vlada bolja od Komisije, ali je moguće naći državu i čija je vlada lošija od Komisije. Pitanje je u koju grupu zemalja treba svrstati Srbiju.
3. Što se mene tiče, odgovor na pitanje "Da li treba da uđemo u EU?" u najvećoj meri zavisi od odgovora na pitanje "Da li će domaći političari da sprovode reforme ako nema pritiska pristupanja EU?". Moj odgovor je - "Verovatno neće.", ali daleko od toga da sam siguran. Neki bitni kontraargumenti su (1) reforme ni sada baš nešto ne napreduju, tako da je pitanje koliko je pritisak od strane EU uopšte bitan, (2) neke od reformi koje su sprovedene pod pritiskom EU su urađene prilično traljavo (recimo, reforma pravosuđa, antimonopolska politika, uvođenje nekuh potpuno nepotrebnih nezavisnih regulatornih tela itd) pa je možda bolje da nije ništa ni rađeno, (3) pristupanje EU skreće pažnju sa "veoma bitnih stvari" na "stvari koje su bitne za pristupanje EU", a to nije isto. Kao najočiglednije primere navodim reformu osnovnog i srednjeg obrazovanja, kao i kompletan zdravstveni sistem, kojima EU neće uopšte da se bavi, pa se javlja rizik da će se i naša vlada baviti nekim trivijalnostima poput politike globalnog zagrevanja i merenja zakrivljenosti krastavaca, a osnovne škole i bolnice će nam izgledati kao pre 30 godina.
4. "Evropski fondovi" su argument koji se često spominje, a koji meni nije preterano bitan. Jeste, besplatne pare su lepa stvar, ali: (1) Pitanje je šta će od toga ostati nakon ove krize. Čak, imajući u vidu EFFS i da jedna Slovačka treba da garantuje nekih 7.7 mlrd EUR (znači da bi Srbija morala da garantuje makar 10 mlrd EUR), pitanje je da li je članstvo u EU uopšte više isplativo čak i ako se gledaju samo javne finansije. (2) Bogate države članice su već nagovestile da neće biti mnogo para za infrastrukturu (što nama verovatno treba), već će pare ići za inovacije, ekonomiju znanja i slične stvari koje nama možda i trebaju, ali ne znamo kako da ih potrošimo, (3) Meni je u politici bitan i moral. A ovakav parazitski argument "Treba da uđemo u EU jer ćemo tamo da živimo na tuđ račun" je po meni duboko nemoralan. Možemo mi to da nazivamo "solidarnošću", ali život na tuđoj grbači je život na tuđoj grbači.
5. Najveću korist od EU - slobodnu trgovinu sa ogromnim tržištem i slobodu kretanja bez viza već imamo, tako da to više nije argument.
Ovo su neka moja razmišljanja u kojima sam potpuno zanemario pitanja Kosova i sadašnje krize. Ako i njih uključim, dolazim do:
6. Na pitanju Kosova se vrlo jasno vidi da država Srbija nema prijatelje u EU. Jedini koji su podržali naš stav su države koje se i same plaše secesionizma. Dakle, niko nas nije podržao samo zato što je to, eto, naš stav (da ne ulazim u pitanja međunarodnog prava i sličnih stvari u koje se ne razumem). A to je ono što prijatelji rade - privatno ti kažu da nisi u pravu, ali u javnosti stoje uz tebe. Mi takvih prijatelja u EU nemamo. To nije neki preterani argument ni za ni protiv članstva u EU, čisto mislim da toga treba da budemo svesni. Mi težimo članstvu u grupi u kojoj ćemo još mnogo godina biti neomiljen ili (u najboljem slučaju) nebitan član. Koliko ćemo imati šanse da se u budućnosti u takvoj grupi izborimo za neki naš ekonomski ili politički interes? Malo, veoma malo.
7. Teško je ignorisati sadašnju krizu u evro zoni, ali ja nisam siguran da ona treba bitno da utiče na našu odluku da li treba da uđemo u EU ili ne, osim ako u EU ulazimo sa čistim parazitskim motivom. Ovako ide argumentacija: (1) Ako u EU ulazimo zbog garantovanja temeljnih institucija (slobodni izbori, tržišna privreda, sloboda štampe itd), tu se verovatno ništa neće promeniti. (2) Ako ulazimo u EU moramo da prihvatimo evro. Kako god da se završi ova kriza i koliko god da evro nastrada, on će verovatno biti bolja valuta od dinara. (3) Ukoliko kriza dovede do dodatnih zahteva vezano za odgovornost vođenja javnih finansija, tim bolje. (4) Ako kriza dovede do uvođenja zajedničke fiskalne politike kroz uvođenje nekog EU poreza i dodatnih EU transfera, Srbija će kao relativno siromašna zemlja od toga imati samo koristi.
Sve u svemu, ja sve manje vidim neke veoma solidne i jake argumente za ulazak u EU. Sa druge strane, i dalje nisam definitivno protiv ulaska. Čini mi se da sam sada u fazi "Ne znam i ne zanima me previše".
Suština u pristupanju EU, koju mnogi ljudi ne shvataju na taj način, je u odricanju od dela suverenosti - pravila u nekim oblastima više neće propisivati i sprovoditi domaći političari i birokrate, već briselski političari i birokrate. Recimo, carinsku politiku i politiku poljoprivrednih subvencija.
Ključno pitanje EU integracija onda postaje - da li više verujete domaćim ili briselskim političarima i birokratama da će donositi odluke u korist ekonomskog rasta, boljeg životnog standarda i viših ličnih sloboda u Srbiji?
Ja mislim da razumni i pametni ljudi mogu da se ne slože oko odgovora na ovo pitanje. Jednostavno, postoje dobri argumenti za oba odgovora. Čak ni ja sam sa sobom nisam načisto da li želim da Srbija uđe u EU, jer u suštini moram da biram između dva zla. Nekada mi se učini da je jedno zlo veće, nekada mi se učuni da je ono drugo zlo veće. Evo nekih razmišljanja:
1. Nisam "demokratski fundamentalista" u smislu da mi EU smeta samo zato što tamo vladaju neke neizabrane birokrate, a ovde vladaju demokratski izabrani političari i od njih postavljene birokrate. Dakle, toj vrsti argumenta ne pridajem previše pažnje (mada stvar jeste potencijalno bitna). Po mom mišljenju, sve dok postoji neka vrsta političke odgovornosti, uz slobodnu štampu i slične slobode, to može, ali i ne mora, da funkcioniše bolje od domaće demokratije. Jednostavno, to što su političari "blizu naroda" ne mora da bude dobra stvar.
2. U izvesnom smislu, odgovor na pitanje "Da li bolju politiku vodi Komisija ili domaća vlada" je empirijsko pitanje. Odgovor je teško dati, jer Komisija ima relativno uzak krug delovanja, pa je direktno poređenje problematično. Naravno, obe institucije donose neke vrhunski glupe propise, ali i vode neke dobre politike. Recimo, Komisija već godinama uspeva da odbije protekcionističke zahteve država članica (gde je poljoprivreda veliki, ali ne previše bitan izuzetak). Sa druge strane, i država Srbija vodi politiku relativno slobodne trgovine, carine su od 2001. godine u stalnom padu, čak ni kriza nije promenila tu orijentaciju. Svakako je moguće naći državu čija je vlada bolja od Komisije, ali je moguće naći državu i čija je vlada lošija od Komisije. Pitanje je u koju grupu zemalja treba svrstati Srbiju.
3. Što se mene tiče, odgovor na pitanje "Da li treba da uđemo u EU?" u najvećoj meri zavisi od odgovora na pitanje "Da li će domaći političari da sprovode reforme ako nema pritiska pristupanja EU?". Moj odgovor je - "Verovatno neće.", ali daleko od toga da sam siguran. Neki bitni kontraargumenti su (1) reforme ni sada baš nešto ne napreduju, tako da je pitanje koliko je pritisak od strane EU uopšte bitan, (2) neke od reformi koje su sprovedene pod pritiskom EU su urađene prilično traljavo (recimo, reforma pravosuđa, antimonopolska politika, uvođenje nekuh potpuno nepotrebnih nezavisnih regulatornih tela itd) pa je možda bolje da nije ništa ni rađeno, (3) pristupanje EU skreće pažnju sa "veoma bitnih stvari" na "stvari koje su bitne za pristupanje EU", a to nije isto. Kao najočiglednije primere navodim reformu osnovnog i srednjeg obrazovanja, kao i kompletan zdravstveni sistem, kojima EU neće uopšte da se bavi, pa se javlja rizik da će se i naša vlada baviti nekim trivijalnostima poput politike globalnog zagrevanja i merenja zakrivljenosti krastavaca, a osnovne škole i bolnice će nam izgledati kao pre 30 godina.
4. "Evropski fondovi" su argument koji se često spominje, a koji meni nije preterano bitan. Jeste, besplatne pare su lepa stvar, ali: (1) Pitanje je šta će od toga ostati nakon ove krize. Čak, imajući u vidu EFFS i da jedna Slovačka treba da garantuje nekih 7.7 mlrd EUR (znači da bi Srbija morala da garantuje makar 10 mlrd EUR), pitanje je da li je članstvo u EU uopšte više isplativo čak i ako se gledaju samo javne finansije. (2) Bogate države članice su već nagovestile da neće biti mnogo para za infrastrukturu (što nama verovatno treba), već će pare ići za inovacije, ekonomiju znanja i slične stvari koje nama možda i trebaju, ali ne znamo kako da ih potrošimo, (3) Meni je u politici bitan i moral. A ovakav parazitski argument "Treba da uđemo u EU jer ćemo tamo da živimo na tuđ račun" je po meni duboko nemoralan. Možemo mi to da nazivamo "solidarnošću", ali život na tuđoj grbači je život na tuđoj grbači.
5. Najveću korist od EU - slobodnu trgovinu sa ogromnim tržištem i slobodu kretanja bez viza već imamo, tako da to više nije argument.
Ovo su neka moja razmišljanja u kojima sam potpuno zanemario pitanja Kosova i sadašnje krize. Ako i njih uključim, dolazim do:
6. Na pitanju Kosova se vrlo jasno vidi da država Srbija nema prijatelje u EU. Jedini koji su podržali naš stav su države koje se i same plaše secesionizma. Dakle, niko nas nije podržao samo zato što je to, eto, naš stav (da ne ulazim u pitanja međunarodnog prava i sličnih stvari u koje se ne razumem). A to je ono što prijatelji rade - privatno ti kažu da nisi u pravu, ali u javnosti stoje uz tebe. Mi takvih prijatelja u EU nemamo. To nije neki preterani argument ni za ni protiv članstva u EU, čisto mislim da toga treba da budemo svesni. Mi težimo članstvu u grupi u kojoj ćemo još mnogo godina biti neomiljen ili (u najboljem slučaju) nebitan član. Koliko ćemo imati šanse da se u budućnosti u takvoj grupi izborimo za neki naš ekonomski ili politički interes? Malo, veoma malo.
7. Teško je ignorisati sadašnju krizu u evro zoni, ali ja nisam siguran da ona treba bitno da utiče na našu odluku da li treba da uđemo u EU ili ne, osim ako u EU ulazimo sa čistim parazitskim motivom. Ovako ide argumentacija: (1) Ako u EU ulazimo zbog garantovanja temeljnih institucija (slobodni izbori, tržišna privreda, sloboda štampe itd), tu se verovatno ništa neće promeniti. (2) Ako ulazimo u EU moramo da prihvatimo evro. Kako god da se završi ova kriza i koliko god da evro nastrada, on će verovatno biti bolja valuta od dinara. (3) Ukoliko kriza dovede do dodatnih zahteva vezano za odgovornost vođenja javnih finansija, tim bolje. (4) Ako kriza dovede do uvođenja zajedničke fiskalne politike kroz uvođenje nekog EU poreza i dodatnih EU transfera, Srbija će kao relativno siromašna zemlja od toga imati samo koristi.
Sve u svemu, ja sve manje vidim neke veoma solidne i jake argumente za ulazak u EU. Sa druge strane, i dalje nisam definitivno protiv ulaska. Čini mi se da sam sada u fazi "Ne znam i ne zanima me previše".
17 comments:
Većina gradjana želi u Eu zato da bi mogla raditi tamo za mnogo veće pare nego ovde. Ljudi žele u Eu da bi zbrisali odavde, kakva vladavina prava, slobodno tržište i ostali bakrači.
5. Pitanje mobilnosti, slobode kretanje je ključno, i ono daje razlog protiv. Čak je i nepristupanje dodatan izbor, u izbegavanju veće kontrole, ili u biranju veće komfornosti.
Dakle, potpuno je nebitno da li Srbija liči na EU, ili na "savršen" libertarijanski model, već je bitna međusobna konkurencija i poroznost granica.
Marko,
moja pozicija je dugo vremena bila slicna tvojoj, u smislu da treba "analizirati troskove i dobiti" pa onda resiti. Ako problem definisemo tako usko, ond naravno da su obe procene teorijski moguce.
Ali, ja se bojim da je to preusko gledanje na stvari; problem je mnogo "nacelniji" sto kaze Kostunica: da li mozemo ocekivati od bilo kakve politicke centralizacije da ce na dugi rok doneti nesto dobro? Ja sam skeptican. Sta god mislio o srpskim politicarima, srpski glasac ima nekakvu, kakvu takvu kontrolu nad njima. Ja mislim da politicari u Beogradu imaju suvise moci i da bi tu moc trebalo spustiti nize, ali to je drugi problem. Ako moram da biram izmedju Djilasa i Vucica na jednoj strani, i Oli Rena u Briselu na drugoj, biram Vucica i Djilasa.
I mislim da to vazi u nacelu, nezavisno od bilo kakve kratkorocne ekonomske racunice. I to ne zato sto je Ren stranac i ne voli Srbe, a Djilas ili Vucic super, nego zato sto on ne odgovara nikome, a njegovi dekreti imaju snagu zakona. Ti vidis da on ima drkosti da otvoreno preti premijeru Velike Britanije nasilnom regulacijom koju Britanija ne zeli! Sta moze tek da ocekuje srpski predsednik onda? To na dugu stazu nista dobro ne moze da donese. Bolje neka bude trideset drzava sa trideset valuta, carinskih stopa i regulatornih rezima, nego jedna kobajagi zona slobodne trgovine, ali sa regulativama, necarisnkim barijerama i porezima na nivou Nemacke, i 90% zakona koje namece neizabrani Politbiro iz Brisela.
Ivane mislim da bi bio u pravu kada bi stvari posmatrao iz pozicije Britanije, Svajcarske, Norveske... Ali Srbija nema ni politicku ni ekonomsku stabilnost, niti neki privredni sistem koji bi bio u problemu zbog dodatnih regulacija (domace trziste je cini mi se zatvorenije nego evropska....) i potpunosti je dugorocno zavisna od odnosa sa okolnim zemljama i zemljama EU (koje ce opet sve biti u EU i Nato-u, evo Hrvatska ulazi za godinu dve, Crna Gora ce za 3 - 4 a onda ce ostati samo Srbija, Kosovo, Makedonija i Albanija i Bosna, s tim da ce poslednje 4 teziti ka EU). U toj potpunoj zavisnosti svi negativni efekti bi se osecali kao i da je Srbija u EU.
Mislim da je Marko pomenuo (relativno) cvrstu valutu kao jednu od prednosti.
U pravu si da je centralizacija losa, ali ovde je mislim stvar malo slozenija.
Jedno pitanje: da li mislite da je u kratkom i srednjem roku moguce da se Srbija zbog Kosova i lose ekonomske situacije koja ce biti sledece 2 godine i udaljavanja od EU, skrenuti ka losijim politickim opcijama koje bi isle u smislu priblizavanja rusiji, uzimanja kredita od njih itd... Ili je to samo pusta zelja autoritaraca u srbiji?
O sudbini EU se I DALJE može nagađati. O sudbini Srbije IZVAN EU - nema nikakve dileme! Srbija izvan EU SASVIM SIGURNO NIKAD neće postati napredna zemlja slobodnog tržišta i pravna država u kojoj građani KONTROLIŠU političare (POBOGU???!!!???). Ako smo već SADA nekakav evropski bantustan - šta tek možemo da očekujemo kad definitivno ostanemo izvan EU? Svaki pomak ka kakvoj-takvoj civilizovanosti, ovde je došao pod TEŠKIM pritiskom od te EU. Koliko god da su rezultati kilavi i NIKAKVI, makar je stvoren PRIVID da se nekakvoj civilizovanosti TEŽI. Bez EU, ovde će zavladati ČISTA ORIJENTALNA DESPOTIJA!
Sve je to ok,al EU je naš definitivan put čak i SNS to tvrdi,osim ako neko ne misli da je na sledećim izborima moguća koalicija Pravih Radikala i Vojinih Narodnjaka ili NeDajTiBože Koalicija SNS/DSS. Jer u oba slučaja u većoj il manjoj meri,pored ovog EU ambivalentnog kursa,postaviće se i kurs pristupanja majci Rosiji,a pored volko haotičnih ciljeva naša zemlja bi se samo još brže u krug vrtela i u većem neredu. Dakle,da neophodna nam je EU jer mi sami nemamo predstavu kolko smo Pravoslavna Džamahirija.
Aleksandre,
"Vecina gradjana" ne zeli u EU da bi zbrisali odavde. Vecina cak vise uopste i ne zeli u EU. A od onih koji zele, mali deo zeli da napusti svoje porodice i prijatelje zbog para.
Iskustvo drzava koje su 2004. i 2007. postale clanice EU nam to govori. Po mom misljenju, vecina ljudi zeli da Srbija lici na zemlje EU i zato zele da se Srbija priblizi. Cak i mnogi koji ne zele da Srbija postane clanica, zele da Srbija lici na EU, ali misle da to moze da se postigne i bez clanstva.
Ivane,
Ni ja ne verujem u politicku (i bilo kakvu drugu) centralizaciju. Jedino sto nisam uopste siguran da pristupanje Srbije EU vodi u centralizaciju. Cak bi verovatno moglo da se tvrdi da bi clanstvo u EU dovelo do decentralizacije moci. Za nesto bi bio nadlezan Cvetkovic, za nesto Djilas, a za nesto Baroso. :)
Sto se Rena i pretnje Britancima tice... Ako su Britanci preneli Komisiji pravo da to radi (a ne znam detalje), onda Ren ima pravo da to najavljuje, a oni mogu samo da se ljute na Blera (ili koga kog) koji se sa time slozio. Kao sto Britanija ne moze da uvede carine na nesto, jer je to mandat Komisije, tako isto i Komisija (mozda) ima pravo da uradi to sto najavljuje.
Naravno, opet cemo doci na pitanje Amerike, Ustava i prava saveznih drzava, posto je analogija prosto neizbezna. Jedino se nadam da ce biti izbegnut gradjanski rat u kojem ce ta pitanja biti razresena. :)
breme,
Mislim da odgovor na pitanje vezano za Rusiju dosta zavisi od stanja u samoj Rusiji. Koliko Rusija bude bogata, toliko cemo zeleti da im se priblizimo. I od njih samo ocekujemo pare - ako para nema, zaboravicemo i na pravoslavlje i sve ostalo.
Dragoljube,
Ja stanje u Srbiji ni izbliza ne vidim kao toliko tragicno. Vezano za Srbistan, predlazem citanje unosa na Vukajliji
http://vukajlija.com/srbistan/
Koliko ja znam (a slazem se da mozda ne znam) najvaznije reforme nisu imale apsolutno nikakve veze sa EU, vec su ih progurali (odnosno, pomogli su domacim politicarima koji su i inace zeleli da ih proguraju) MMF i Svetska banka. Reforme koje su uradjene kao reakcija na zahtev EU su, po mom misljenju, prilicno nebitne, ponekad traljavo odradjene, a cesto i stetne.
Milane,
EU nije nas definitivan put. Ako priznavanje Kosova bude i zvanican uslov, onda mi se cini da od toga nema nista. Odustajanje od "bitke za Kosovo" zarad clanstva u EU podrzavaju samo LDP i SPO, sto ce reci mozda 10-15% gradjana Srbije.
Vezano za pravoslavnu dzamahiriju. Evo sa Vikipedije o Rumuniji:
Currently, the state pays for the salaries of priests, deacons and prelates and the pensions of those who have retired, as well as expenses related to non-religious personal. This applies to all state-recognised religions.
The state also provides support for church construction and dilapidations with a preference towards the Orthodox parishes.
The state funds all the expenses of the Orthodox seminaries and colleges including teachers and professor salaries with compensation as civil servants.
Evo sta kaze za Grcku:
The Eastern Orthodox Church of Christ is established by the Greek constitution as the "prevailing" religion of Greece. In return for having granted a portion of its estates to the State, the mainstream Orthodox clergy's salaries and pensions are being paid for by the State at rates comparable to those of teachers.
Inace, nekoliko EU zemalja - Austrija, Denska, Finska, Nemacka, Italija, Svedska ima "crkveni porez".
http://en.wikipedia.org/wiki/Church_tax
Uticaj religije na politicka i druga desavanja u Srbiji je trvijalan u odnosu na uticaj religije u mnogim EU zemljama i Americi.
Ako nas, daj bože, EU odhebe zbog Kosova mislim da će nam se tada otvoriti mnogo bolje perspektive. Jer ja kontam ovako:
Kada bi nam se Eu "zahvalila na saradnji" gradjani bi tada shvatili da je vrag odneo šalu i da je vreme da preuzmu stvar u svoje ruke i da kroz razne vrste pritisaka(demonstracije itd) ograniče vlast političara i spreče njihove dalje marifetluke. To bi , dakle, bila svojevrsna "šok terapija":)
Umesto što se sada gradjani, zevajući iz fotelje, uzdaju u EU da će ona da nam rešava te probleme, tada bi mnogima doslo iz dupeta u glavu i shvatili bi da moraju da se aktiviraju i da preuzmu odgovornost na sebe. Ko zna, možda bi tada ljudi, razmišljajući kako da ograniče vlast političarima, postali prijemčljivi za ideje neoliberalizma:)
U se i u svoje kljuse, samoodgovornost, lična inicijativa
, a ne čekanje na to da nam sudbine kroji neko drugi,- to je pravi neoliberalni pristup. Sve ostalo su razmišljanja kompromisara.
"Kada bi nam se Eu "zahvalila na saradnji" gradjani bi tada shvatili da je vrag odneo šalu i da je vreme da preuzmu stvar u svoje ruke i da kroz razne vrste pritisaka(demonstracije itd) ograniče vlast političara i spreče njihove dalje marifetluke." - Боже, Александре, па то је ВЕЋИ оптимизам од НАЈВЕЋЕГ евроентузијазма који је, својевремно, испољавао екс-министар Ђелић! Ништа слично неће се десити - напротив, Србија ће потонути у потпуну изолацију од Запада, окренути се Русији, а што се "ограничења" власти тиче - могу само да се горко насмејем...
Znate šta, momci, hajde da mi prvo vidimo šta će od te EU ostati, i da za to vreme koristimo ono što od njih možemo da izmuzemo (ne samo u prizemom finansijskom smislu) sada (ja sam za razliku od mladih idealista sa iskrom u oku ispod uzdignutog čela, poput Marka ili Ivana, matora čuburska hijena koja posmatra stvari pragmatično, i gleda prvenstveno od čega se živi :)) ), ma kako to trenutno izgledalo, nikada ne treba zaboraviti da je Evropa kontinent kretena koji trenutno vode dva najveća luzera među većim evropskih državama, pa se ja ne bih mnogo masirao tom pričom EU-neEU, ne najmanje zbog toga što postoje velike šanse da čak i u nekoj relativno kratkoročnoj perspektivi dobijemo i neku vrstu pravog izbora (koji danas realno nemamo, odnosno izbor je članstvo u EU ili, jer nismo ni Norveška ni Švajcarska kojima EU mnogo ne treba, a oni EU da, životarenje na periferiji EU - Rusija, kako god to u depresivnijim momentima izgledalo stanovnicima Srbije koji moraju da gledaju onu seljačku džukelu Konuzina, naravno, nije nikakav izbor, jer ti ljudi ne znaju ni šta će sa sobom, i nema nikakvih šansi da se, uprkos vlažnim snovima ovdašnje proruske fukare, Srbija nešto mnogo bliže nego danas poveže sa Rusijom - niti to Rusija hoće, niti može, niti bi joj veći igrači od nje dali, sve i da i hoće i može). Izbor o kome govorim je mogući raspad EU na dva do četiri bloka, što bi generalno bila odlična ideja, ali mene lično brine, pošto je tradicja lošeg društva jako duga, i gotovo nepogrešiva (čak i kad smo kratkotrajno bili u dobrom društvu, recimo, posle martovskog puča koji su orkestrirali britanski agenti, to je bilo iz svih pogrešnih motiva, i u najgorem mogućem trenutku, kad nam je pedeset puta pametnije bilo da ćutimo, kenjamo, i pustimo Nemce da prođu do Grčke preko naše teritorije, pa bi se posle videlo :)) ), i već smo uspeli da potpišemo nekakav dokument o "strateškoj saradnji" sa krunskim štetočinama i imbecilima, Francuzima, da će Srbija, čak i ako se takav, potencijalno vrlo zanimljiv i pozitivan scenario obistini, opet ostatiu magarećoj klupi, sa socijalističkom marvom koja će blagoglagoljivo defecirati o "neotuđivim pravima" i "uzvišenim vrednostima" i polako tonuti u treći svet... :))
Marko,
Znam ja sve to za crkve,al ne treba se ugledati na njih. Razlog zašto sve verske zajednice treba isključiti iz upravljanja svetovnom državom je da su svi njihovi argumenti,uvek i svuda,zasnovani na emocijama a ne na razumu. Sama duhovnost kod čoveka je jedan relikt evolucije čoveka kad nije bio ništa bolje nego hrana većim životinjama od sebe i kad mu je ta emocionalna impulsivnost(strah) bila primarno oružje u bežanju.To dobro opisuje Goleman otac emocionalne inteligencije,čak se danas sve velike kompanije zapošljavaju one ljude koji su sposobniji u spoznaji,kontroli,artikulaciji lične i socijalne emocionalne inteligencije te po samoj toj defniniciji verske vođe vode ljude dalje od razuma,a mislim da je očigledno da smo bar mi na Zapadnom Balkanu majstori stvaranja bezumlja svih vrsta.
Takođe ja sam veliki pesimista opstanka EU ovakve vrste,voleo bi da je vidim jednom u klasično liberalnoj formaciji,ali sam još veći pesimista da mi imamo kao država i kao društvo ikakav bolji plan da se ponovo civilizujemo. Pa mi ovde imamo viševekovnu sklonost ka samoizolaciji,kad bi se na tu našu genetiku nakalemio nedostatak ikakve inetgracione ideje mi bi smo samo tonuli još dublje
Milane,
Ne kazem ja da je to dobro, vec da eventualno clanstvo u EU nece tu nista pomoci.
Marko,
mislim da bi put ka EU odnosno clanstvo u EU (u odnosu na alternativno priblizavanje rusiji, posto mislim da neki treci put nije moguc u Srbiji) ipak imalo pozitivne strane na sira kretanja u Srbiji:
veci priliv kapitala iz EU i SAD. a to bi povratno uticalo na veci protok ideja, obrazovanje i otvaranje stanovnistva, a dugorocno na intenzivnije poboljsavanje radnih i drugih osobina itd.
takodje, vece ucesce kompanija poreklom iz EU i SAD bi u vecoj meri uticalo na razbijanje domacih tajkunskih monopola.
Zatim bi zbog vece otvorenosti bilo verovatno vise odliva manje kvalifikovanih a manje odliva vise kvalifikovanih iz Srbije (mislim da je sada obratan trend) a verovatno bi bilo veceg priliva i stranaca iz EU i SAD.
dugorocno slabljenje nacionalistickog autoritarizma (naravno negativno je jacanje "pravaskog" autoritarizma).
To su neke stvari koje mi trenutno padaju na pamet, gde mislim da put ka EU ima prednosti u odnosu na dostupne alternative.
ustvari treci put jeste moguc, neki pokusaj balansiranja i politicke trgovine i sa EU i sa Rusijom itd, ali bi to za par godina, usled negativnih efekata zastoja u otvaranju, odnosno trenda ka zatvaranju, cini mi se opet vodilo ka vecem priblizavanju ka jednoj od navedenih opcija.
Breme,
Pitanje je sta smatras "zatvaranjem". Srbija je potpisala i ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju, koji ne samo da podrazumeva slobodnu trgovinu sa EU, vec i mnoge druge mere, recimo kontrolu drzavne pomoci (prakticno zabranu subvencija u vecini slucajeva) plus reformu domacih drzavnih monopola. Takodje, Srbija je potpisnik CEFTA sporazuma i regionalnog energetskog sporazuma. Ne verujem da bi neko bio lud da sve to rizikuje samo da bi zastitio jednog ili dva domaca proizvodjaca... Naravno, nikad se ne zna sta nekoj budali moze da padne na pamet.
Takodje, ja ne sporim da pristupanje EU ima velikih koristi. Samo nisam siguran da su te koristi vece od troskova. :)
Post a Comment