Pages

13 November 2011

Mali ogled o istoriji životnog standarda u Srbiji

Opet nam je standard u vreme Broza tema u medijima. Ja sam već pisao o tome, ali mi sada padaju na pamet neki argumenti koje ranije nisam razvijao.

Recimo, industrijska proizvodnja. To što je ona i dalje na nivou 1970-ih nam ne govori samo da smo mi negde zaostali u razvoju, već nam govori da je Srbija proizvodila nešto što su:
a. Domaći građani i domaće firme morali da kupuju jer nisu imali izbora
b. Prodavali na velikom gladnom tržištu SEV gde su mogli da uvaljaju svakojako smeće bez većih problema.
Dakle, to što smo 1970-ih, recimo, proizvodili ovo ili ono je relativna stvar. Izgrađenu su giganti koji su uglavnom pravili gubitke, a imali su jak netržišni vetar u leđa. Problem je što nisu na vreme prodati i restrukturirani nego je 13 godina pod Miloševićem većinu od njih učinilo potpunim zombijima. A svet se promenio i SEV nikada neće biti region gde žive robovi koji su srećni kada jedan dan kupe levu, a drugi dan desnu cipelu. I braća nesvrstani su razvila ukus za dobru robu u međuvremenu. A bogami i u Srbiji ima entuzijazma da se kupuju samo domaće stvari koje daju vrednost za novac.
Drugo je pitanje, dobro ako je privreda pravila gubitke, kako to da se izgradilo ovo ili ono i odakle nam pare da to finansiramo. Ja sam već ukazivao na:
a. SAD su dale ogromnu bespovratnu pomoć i izgradile JNA.
b. Dosta pogona je po političkim linijama investirano u SFRJ (na primer Golf u Vogošći i sl.)
c. SFRJ se zadužila oko 20 milijardi dolara, što je u današnjem novcu ekvivalent od preko 100 milijardi dolara, ako ne i više.
A ima još jedan bitan izvor. Naime, klasična piramidalna shema penzija zvana pay-as-you-go je dovodila do toga da uslovima kada nije bilo mnogo korisnika veliki deo novca može da se "investira", a da penzije budu solidno visoke. To je bio ogroman keš koji je mogao svašta da zakrpi. I to je trajalo dok nismo došli gde jesmo.
Dakle, niti danas imamo mogućnost da se još zadužimo, niti država može da preusmerava pare koje idu u "penzioni fond", niti smo ikome bitni na celom svetu da nam nešto veliko da na lepe muljatorske oči, niti iko hoće da kupuje svakojako smeće, dakle možda je i nekome tada bilo lepo, ali ta lepota je proizvela mnogo ružnih stvari danas.
Stoga je plitkoumno uopšte porediti standard dva vrmena, jer danas se i manje zadužujemo nego tada, niko nam ne pirka tajfunče u leđa, nemamo kravu muzaru čija će muža da se obija o glavu generacijama koje dolaze, a ljudi danas vole da nešto dobiju za svoj novac.
Sve u svemu da je taj sistem kojega se mnogi nostalgično prisećaju preživeo i da narodi SFRJ ne bi o tom hipotetičkom slučaju želeli da namire svoje račune proizvodima JNA, takva zemlja bi danas bila svetska parija. Bila bi izopštena u svakom pogledu, sve fabrike koje su propale bi propale i u tom slučaju, čak i da nam ne uvedu ekonomske sankcije zbog kršenja ljudskih prava, svi računi koji su nam danas došli na naplatu došli bi kogod da vodi zemlju. Ja ne kažem da u poslednjih deset godina nije urađeno premalo i da se pomalo kraduckalo, ali u poređenju sa sprcavanjem novca koje se dešavalo u vreme srećne geopolitike, sadašnje vlasti se ponašaju skoro kao švapska domaćica.

6 comments:

Vlada said...

Po meni, ovako treba da pričaš i na TV-u kad te pozovu. Nekako si na televiziji suviše blag u odnosu na štampu (i blog). Bar one emisije koje sam gledao. Možda grešim.

Ljude treba da gađaš u glavu, da ne razmišljaju suviše, jer mislim da nismo narod koji pridaje značaj razmišljanju i analizi.

Срђан said...

Ovo je sve validno, ali i... Nedovoljno.
Uglavnom, valja podržati poziciju potrošača, ali i investitora. Svetske priče uvek otvaraju pretnju o nekakvim konspirološkim kretenizmima, kojima su socijalistički retardi skloni. Ne valja naginjati na tu stranu.

Investitor.
Privatna firma = prava firma koja vodi računa o svom opstanku, trošku, održivosti, neto doprinos budžetu
Javna firma = budžetska rupa za parazite
Monopol = nasilje nad potrošačima

Shodno uvodu, poređenje između predratnih preduzeća, i onih državnih, nastalih na oduzimanju svojine, tj. otuđenju tih predratnih, daje neverovatne rezultate, čak i u domenu poljoprivrede i infrastrukture (železnica)!

MMiillaann said...

Kultura rada je ono što nam je ponajviše uništeno za vreme crvenih,ekonomija generalno jer je sistematski uništavana logikom demagogije autokratskog režima koji generalno nije imao razloga da se uvlači plebsu,ali mu je sopstvena politička doktrina to nametala kao najviši cilj. Pored svih gluposti koje smo preživeli politički i ekonomski život nije toliko stradao koliko kultura rada,jer da nam sutra na čelo države dođu najliberalniji ko će ih slediti. Ostatak biračkog tela koji neumorno decenijama ispunjava listiće Radikalima Svih Vrsta doživeće Radikalnu Promenu Kulture Rada kao represiju nad sobom tj ,,njihovim pravima". Onda idemo u nove a stare podele i tako u krug i nikad napred. Stvari će se u ekonomiji,kao i uvek,rešiti milom ili silom al ako odaberemo da se ne menjamo kao društvo čekaćemo sto godina da umre i poslednji koji se seća Jugoslavija nadajući se da će time nestati ta Kultura Nerada ako još veću u međuvremenu ne stvori nadolazeće nam kao sudbina Kraljevstvo Birokracije.

Danica Popović said...

Jednom je Micunovic odgovorio na slicnu primedbu recima - ako se nesto vraca, vraca se u paketu. Dakle, da li biste zaista svojom voljom glasali za lose fabrike, politicku policiju, tajne partijske sastanke, za Hakiju Pozderca,sve to svojom bistrom voljom?

Срђан said...

Mićunović, Perović, Ćosić, i mnogi, mnogi drugi... Svi bi bili lustrirani na osnovu učešća u Brozovom zločinačkom režimu.
Ja bi lustrirao i skojevce iz tog vremena, jer jedan koji je prvo Marxa uzeo u ruke, neupotrebljiv je, štetan je.

zg said...

Uz sve navedeno svima nam je jasno da sistem koji danas imamo nema veze sa kapitalizmom ili slobodnim trzistem (Interesantno bi bilo uporediti "poreze" onda i sada).
Drugo, zasto pricati samo o "ekonomskom procvatu" sedamdesetih, kako se sve to zavrsilo!?

Odlican tekst.