A odavno nismo reagovali.
Prvo, Katić kaže da nije bitan dug nego kome dugujete. Japan, navodno, nije u krizi jer duguju "sami sebi".
Šta znači to dugovanje samom sebi? To znači da država duguje domaćim privatnim licima, bankama i fondovima. Ali to je svejedno dug za čije je vraćanje potreban budžetski suficit. Japan u tome nije izuzetak, Grčka i posebno Italija takođe velikim delom duguju sopstvenim institucijama. (Osim toga, situacija je u Evropi otežana postojanjem evrozne, tako da i Grčka i Italija i ostali na kraju krajeva duguju sami sebi.) To nikako nije bolje, nego je čak i gore za zemlju. U slučaju bankrotstva zemlje nije u problemu više budžet, nego poverioci, bankarski sistem, fondovi i stanovništvo. U tom smislu je zemljama koje duguju strancima lakše nego onima koje duguju domaćim poveriocima. Kad je Argentina bankrotirala, ojadila je američke i druge strane poverioce. Ako Japan bankrotira, uništiće sam sebe.
Druga je stvar što Japan ima sopstvenu valutu, koju uvek može da štampa ili slabi da bi izbegao bankrotstvo. Centralna banka može jednostavno otkupiti taj dug, čime će stvoriti inflaciju ali izbeći bankrotsvo. Zato je prag tolerancije u slučaju Japana, kao i UK i SAD viši, a ne zato što duguju "sami sebi". Zemlja nije hegelovska celost, nego se sastoji od individualnih bića koja obično hoće svoj dug nazad.
Druga Katićeva propozicija je da je glavi uzrok kriza deficit platnog bilansa. To je stara zabluda, ali ovog puta u vezi sa krizom tvrdnja glasi da je deficit platnog bilansa to što uvodi u krizu, dok na drugoj strani, zemlje sa suficitom nikada ne bankrotiraju.
Ovo drugo činjenično nije tačno (na primer Rusija je 1998. bankrotirala iako je imala suficit), ali evo zašto bi neko mogao tako da misli. Državno zaduživanje je jedan od uzroka deficita na tekućem računu. Ako se država zadužuje, onda ona taj novac troši, a najveći deo tako kreirane tražnje odlazi na uvoz. Tako se zaduživanjem postiže dvostruki efekat: rast državnog duga i deficit tekućeg računa. I ova podudarnost, ako se posmatraju samo podaci o dugu i deficitu a ne razume ekonomski mehanizam iza njih, stvara utisak da su te dve stvari povezane -- da deficit tekućeg računa vodi u krizu javnog duga.
Ali to je samo površni utisak. Tačno je da će zemlje sa deficitom tekućeg računa češće imati problema sa javnim dugom i na kraju krizu njegove otplate -- ali to ne znači da te dve stvari uzrokuju jedna drugu, već imaju zajednički uzrok u trećoj stvari: budžetskom deficitu, odnosno državnom zaduživanju.
17 comments:
Ma pusti bolan tog Katića, udri onog Jankovića.
Katić čovek bio dobar đak, sve naučio, a ti sad uzo da ga maltretiraš.
Ako si mangup dovati se sa nekim ko ti je nivo, s nekim ko je dok je čito nešto i mislio.
Iz takvih, pravih, okršaja nekad i nešto novo može da se nauči. A i makljaža je puno zanimljivija.
Jankovića! Jankovića! Jankovića!
Ja se ne bi složio sa gos'n Tasićem, osim po budžetskom pitanju. Ono je najvažnije, i prevazilazi po značaju ono o čemu pre toga piše, pa paradoksalno, gos'n Katić mi se čini bliži. Čudan neki svet :)
Slavisa, moze li neka preporuka za udzbenik iz monetarne ekonomije koji pokriva i teme medjunarodnih finansija. A da valjalo bi da je dostupan u pdf-u.
Pavle,
Mishkin je standardni i najbolji. A dostupan je u pdf-u ako potražiš.
A za čisto monetarnu bolji je neki evropski autor od američkih (jer američki imaju specifično shvatanje gde su monetarna i finansije skoro jedno te isto...). Npr. Peter Bofinger, on je jedan od najboljih nemačkih ekonomista i ima monetarni udžbenik.
Dušane,
ali blog je tu da bi koliko toliko uticali na javno mnjenje. Sa Jankovićem mogu da raspravljam oko nekog detalja unutar ovoga o čemu se slažemo (da li da bude free banking ili zlatni standard), ali to interesuje mali broj ljudi i nema skoro nikakav efekat...
A na ovo reagujem ne zato što me interesuje Katić i da bi se raspravljao sa njim, nego što on dobija veliki prostor u glavnim medijima i ljudi ga shvataju ozbiljno. I ne samo Kurir i Press, baš me pre neki dan zovu na neki skup Beogradske berze i kažu glavni govornik je Katić :) Jeste da ni javno mnjenje neću da promenim, ali raspravama sa Jankovićem šta je Mises stvarno mislio postižemo još manje.
Katic se obicno drzi dobro utabanih ljevicarskih konvencionalnih stavova a nekad ode i dalje pa bi mu i Naomi Klein pozavidila.
Katic je jedan od opasnijih likova jer prvo nastupa kao konsultant iz Londona, gadja se primerima koji dobro zvuce i generalno deluje kao gospodin Djuricin na kvadrat. Uz to se jos i dozira i nema ga bas svaki dan. Takvi mogu vise cistog intelektualnog zla da poseju nego standardni levicarki likovi u nas, i stoga je jako bitno demantovati njegova privlacna i netacna tumacenja pojava u danasnjem svetu. Generalno, jako bi bilo dobro da se upeca i udje u neku debatu ili da mu se negde odgovori tamo gde jos uvek ima vise citalaca nego na Tr.
Slaviša: "sami sebi" ili "sebi samima", nikako "sami sebima" ;)
i to sam dvaput tako napisao:) ispravljeno sada.
vidi se da mi srpski nije maternji jezik, vranjanski dijalekt jeste.
Meni je drago da se Katic vratio iz privremene penzije. On, kao Ricky Gervais, uvek ima interesantan materijal.
Glavna razlika je sto neke drzave mogu da stampaju novac (Japan, SAD, Grcka i Italija pre uvodjenja evra,..), dok za druge ta opcija ne postoji (Grcka i Italija danas,...). Drzave koje mogu da stampaju novac, fakticki ne mogu da bankrotiraju, ali to naravno utice na kamate. Razlika u kamatama je zbog rizika inflacije, a ne zbog rizika bankrotiranja.
Drzave koje ne mogu da stampaju novac imaju samo jednu opciju za servisiranje duga: porez koji placaju njihovi gradjani. U ovom slucaju postoji razlika izmedju eksternog i internog duga. Ako ceo drzavni dug drze gradjani te drzave, ta drzava takodje ne moze da bankrotira, jer uvek moze sa porezima (tj. eksproprijacijom) da smanji njen dug na bilo koji procenat (sto bi naravno otezalo buduce zaduzivanje). Za verovatnocu bankrotiranja jedne drzave je zato bitan eksterni dug. Njega ne moze smanjiti sa stampanjem novca, a mozda ni porez na gradjane te drzave nije dovoljan da se otplati eksterni dug. Takodje je moguce da uopste nije u interesu te drzave da otplati eksterni dug, jer bi morala smanjiti standard zivota njenih gradjana (sa porezima) da bi otplatila dug stranim drzavljanima. Jedna druga razlika izmedju internog i eksternog duga je, da kod internog duga placenje kamate ostaje u drzavi i da rast kamate ne izaziva veci transfer prema stranim drzavljanima.
Kamata koju jedna drzava placa za njen dug ce biti u svim slucajevima ista. U jednom postoji rizik inflacije, u drugom rizik vecih poreza (eksproprijacije), u trecem rizik bankrotiranja.
Darko,
Nisam siguran koliko to ima značaja u praksi. Država bi onda morala porezima da targetira one koji držve njene obveznice, što je nemoguće. Može da targetira generalno bogatije, ali ako se to radi onda i nije važno imaju ili obveznice ili drže nešto drugo. A ako povećaš poreze ukupno za sve, znaš šta se onda dešava u ekonomiji, a posebno ako je zemlja već u krizi. Jeftinije od toga je bankrotiranje -- a bankrotiranje je najjeftinije kada dug drže stranci.
Slazem se. Jedino nisam siguran da li je, odnosno koliko je jeftinije bankrotiranje od otplacanja duga. Bankrotiranje implicira "sudden stop", sa vrlo tesko predvidljivim konsekvencijama. Veci porezi donose druge probleme, to je tacno. Zato je najbolje resenje smanjenje drzavnih izdataka :) ... i zaduzivanje samo za finansiranje kapitalnih investicija koje privatni sektor ne bi realizovao.
I zašto je zaduživanje u zemlji superiornije od zaduživanja ino?
Katiceva analiza detaljnije je na poslednji post nejgovog bloga nktaic.wordpress.com nazalost, ne mogu da kopiram link. Tekst se zove Finansijska kriza - faktografija, mitovi, zablude.
Primecujem razliku u tumacenju tekuceg racuna, ne znam kako to ide na sprskom. Katic prica o tzv. "net factor income and transfer payments", a vi o current account. Terminologijom se u svojim udzbenicima na slican nacin frlja i Mishkin.
Ne znam na kakvu razliku misliš, transferi i faktorski dohoci uvek ulaze u tekući račun.
pa, ne, po Mishkinu, iz kog sam ja ucila:
balance of payments: current account + financial account + capital account
pa su transferi i dohoci van tekuceg racuna (nego su capital account)
nisam sigurna za terminologiju na srpskom, ali cini mi se da i katic pravi ovu razliku sto onda i ima neku pozadinsku logiku, ako se ne odnosi na uvoz i izvoz dobara.
evo pogledao sam baš i mishkina ali nema tu mnogo osim te osnovne formule.
a unutar nje, transferi i dohoci su obevezno u tekućem računu. tj. current account, nema tu ni prevodilačkih nejasnoća.
Post a Comment