Evo još jedne ilustracije moje stare teorije da se zagovornici državnih intervencija i slobodnog tržišta u Americi razlikuju u tome što intervencionisti misle da je lek za lošu ekonomiju još državne potrošnje i zaduživanja, a zagovornici tržišta da je lek - još štampanja para i inflacije. Tradicionalna svađa oko Velike Depresije i njenih uzroka je bila klasični primer ove debate: kejnzijanci su uporno tvrdili da je depresija bila izazvana nekim neidentifikovanim tržišnim defektom, i da je Ruzvelt spasao stvar fiskalnom ekspanzijom za vreme Nju Dila. Monetaristi na čelu sa Friedmanom su odgovarali da je to glupost i da nije tržište bilo uzrok problema nego Fed, time što nije naštampao dovoljno para da spreči deflaciju i masovni bankrot banaka.
Najnoviji izraz ovog "pro-tržišnog" razmišljanja u makreokonomskom domenu imamo u novom broju časopisa New Republic gde ekonomista David Bekeworth i urednik "konzervativnog" magazina National Review Ramesh Ponnuru tvrde da je novo gigantsko štampanje para jedino rešenje za sadašnju stagnaciju, te da je dosadašnja Bernankeova politika bila "suviše restriktivna". Oni, kao i svi dobri desničari i zagovornici slobodnog tržišta odbacuju kejnzijansku ideju fiskalnog stimulusa, i misle da jedino novi trilionski monetarni stimulus može da izvadi stvar. Štamparska presa ili brze pruge, odlučite sami!
3 comments:
Zar nije Friedman govorio ubacivanju para u sistem tokom depresije kada je monetarna masa prepolovljena? To mi se ne čini isto kao ovo za šta se zalažu inflatorni ekonomisti
Postoji i treca struja koja, neporicuci negativan uticaj deflacije koju je prouzrokovala centralna banka, glavni problem vidi u ekonomskoj politici koja je vezala sindikalizaciju radne snage za nesprovodjenje anti-monopolskih zakona. Drzava je, pod uslovom da neometaju sindikalizaciju svojih radnika, poslodavcima omogucila kartelizaciju/monopolizaciju odbijajuci sprovodjenje zakona! Kartelizacija trzista rada i kontrole plata su dovele do povisene nezaposlenosti a kartelizacija/monopolizacija trzista robe je dovela do predvidivog pada proizvodnje, koji je dodatno pogorsao problem nezaposlenosti. Lee Ohanian i Harold Cole su pisali o tome ali su i mnogi drugi spekulisali o tome problemu ukljucujuci Miltona Fridmana, Annu Scwartz i Roberta Lukasa.
Pavle,
Friedman je govorio da je japanska centralna banka vodila suvise restriktivnu politiku tokom 90ih! Princip je isti. I da mora da infladira sve dok nominalni GDP ne krene da raste.
Darth Vader,
ima i certvrta struja koja kaze da nije uzrok bila nedovoljna inflacija posle 1929, nego ogromna kreditna inflacija pre 1929, (a da su faktor o kojima govoris pogorsali stvar)
Post a Comment