Pojmovi slobode i odgovornosti su nazalost jos veoma daleko od autora u Srbiji.Vrlo slabo,inkoherentno,nisu uspeli da priblize ideju publici.Autori bi trebali mnogo vise da slusaju i citaju g.Prokopijevica,koji je jedini nesto rekao u ovom filmu.
Taman htedoh da kazem kako me kamera i montaza podsecaju na Sokkoridor, kad eto jednog od autora doticne emisije u kadru, Aleksandra Radivojevica.
Drugo, Dzord Lukas je rekao da je 50 posto filmskog iskustva cini zvuk tj. muzika, sto ovde poprilicno nedostaje.
Sa druge strane, relacija sloboda=odgovornost cesto izostaje kod pojedinaca. Valjda zato sto se izvodi iz tranzitivnosti; sloboda=moc, moc=odgovornost, pa sloboda=odgovornost te nije bas ocigledna.
S obzirom na to koliko su ovakvi poduhvati retki ne samo kod nas, nego čak i u SAD (gde se godišnje snimi jedva tuce sličnih ili znatno kraćih - vidi samo na šta je, po obimu, ličio Festival slobodarskog filma pre par godina - tuga), s obzirom na to koliko je za ovakve poduhvate teško naći sponzora (konzervativne, klerikalne, ili nacionalističke lagarije začas nakupe milione donacija, levičarske nebuloze takođe, dok slobodarski film nema ko da finansira), s obzirom na to uopšte gde živimo (gde je "liberal" uvreda", "neoliberal" psovka, a libertarijanac Marsovac), ovo je fenomenalno. Posle "Odgovora slobode", filma koji se bavi teorijskim osnovama libertarijanizma na jedan nimalo suvoparan način, sada imamo film "Slobodni i odgovorni" koji ide konkretnije u život i pokušava da sa svakodnevnim životom uhvati priključak, pokazujući šta u tom životu konkretno znače libertarijanski principi. Veliki plus za film je što je obuhvatio različite segmente života, od ekonomskih odnosa do ljudskih prava, prava na govor i okupljanje, itd. Nadam se da će autori nastaviti rad i da će treći film biti još ubijitiji, da će biti zasnovan na vrlo konkretnim primerima iz života (poput regulacije taksi prevoza, ili slično) i tako pokazivati šta sloboda konkretno znači običnom građaninu, šta mu donosi ne samo u smislu dostojanstvenijeg života nego i vrlo konkretnih materijalnih koristi. Mala primedba autorima je da nije dovoljno jako podvučena veza između ekonomskih i "ljudskopravaških" aspekata slobode, pa ta dva dela filma deluju pomalo odvojeno. Da, znam da su oni ponekad zasebni svetovi, ali film bi mogao pomoći da se ti svetovi bolje razumeju i shvate da jedni drugima trebaju. Na primer, onaj seljak kome smeta državna intervencija u cenu kajsija, da ga pitaš iskreno, teško bi razumeo zašto se ne sme zabranjivati Prajd. Neki od aktivista za lj.prava, s druge strane, da zagrebeš, imali bi ozbiljne primedbe na neke elemente ekonomskih sloboda, ili bi ih bar tumačili prilično restriktivno. A oni jedni drugima trebaju. Bez ekonomskih sloboda ljudska prava ostaju u vazduhu i ne traju dugo, svaki (svemoćni) ministar za ekonomiju može začas da ih sva ukine. Bez ličnih sloboda, pak, puka sloboda da privređuješ kako hoćeš od 9-17 ne znači ti ništa, ako neko drugi (država ili grupe koje ona toleriše) misli da bolje od tebe zna šta je sreća i kako jedino smeš za njom tragati.
I još jedna baš svetla tačka u filmu: način na koji je obrađena Odgovornost (kao parnjak Slobode). Za razliku od konzervativaca koji već kad pomenu slobodu počinju da se naslađuju patnjama onih koji ne iskoriste slobodu onako kako je "Bog zapovidio" (i to zovu "odgovornost"!?, i spremni su da streljaju npr. naučnika koji ljudima pruži Odisejevu privilegiju), libertarijanci odgovornost vide pre svega kao dobrovoljnu solidarnost ljudi, naročito moralnu obavezu da se sloboda drugoga štiti i za nju zalaže svuda i na svakom mestu, da se bori prvo za svoju a onda i za slobodu drugog i drugačijeg. To je jedna od važnih poenti u filmu, kako sam ga ja razumeo.
Dobar film. Malo cjepidlačenja: u jednom trenutku kaže da je Jugoslavija bila neodrživ sistem i da se zato raspala, zapravo, raspala se zbog nacionalizma neovisno o političkom sistemu, raspala bi se i da je bila kapitalistička centralizirana država.
@usporedbe "Malo cjepidlačenja: u jednom trenutku kaže da je Jugoslavija bila neodrživ sistem i da se zato raspala, zapravo, raspala se zbog nacionalizma neovisno o političkom sistemu, raspala bi se i da je bila kapitalistička centralizirana država."
Autori filma tvrde da se Jugoslavija raspala zato što je bila EKONOMSKI neodrživ sistem. Ne ulazim sad u to bi li se raspala da je ekonomski sistem bio "održiv", ali želim da razjasnim.
Lično, dvoumim se. S jedne strane, čehoslovačka se raspala iako su obe sastavne jedinice težile zdravoj tržišnoj privredi i bile spremne na reforme u tom pravcu. S druge strane, slobodna trgovina i druge veze u uslovima demokratije i tržišne privrede su motor udruživanja, uklj. u ono što je posle postalo EU. Možda je istina "u sredini", da bi se, da je posvuda bilo jake želje za ekonomskim i političkim reformama u pravcu demokratije i tržišne privrede, kao i približavanja Evropi, Jugoslavija mirnim putem transformisala u ekonomski savez unutar regiona, s jakim političkim i kulturnim vezama, nešto poput CEFTA Plus, a da u međuvremenu ne bi bilo ratova, zločina, kazni, sankcija, izolacije, prisilnog pomeranja stanovništva, ekonomskih gubitaka, kulturnog sunovrata, političkog zaostajanja, kriminalizacije i svega drugog što je ispratilo ratove 1990-tih. Dosta mi je blisko gledište da je nacionalizam tog vremena bio pre svega izraz otpora modernizaciji, reformama na fonu pada Berlinskog zida i evrointegracijama.
Govore o ekonomskoj neodrživosti, kao što je Lighthouse napisao. Nije istina da se Jugoslavija raspala zato jer je bila ekonomski neodrživa. Što ne znači da je bila ekonomski održiva, nego znači da se nije raspala prilikom bankrota, ekonomske depresije, gladi ili čega već. Raspala se uz stagnirajuću ekonomiju, a stagnacija pogađa mnoga društva pa se zbog toga ne raspadnu.
12 comments:
Pojmovi slobode i odgovornosti su nazalost jos veoma daleko od autora u Srbiji.Vrlo slabo,inkoherentno,nisu uspeli da priblize ideju publici.Autori bi trebali mnogo vise da slusaju i citaju g.Prokopijevica,koji je jedini nesto rekao u ovom filmu.
Taman htedoh da kazem kako me kamera i montaza podsecaju na Sokkoridor, kad eto jednog od autora doticne emisije u kadru, Aleksandra Radivojevica.
Drugo, Dzord Lukas je rekao da je 50 posto filmskog iskustva cini zvuk tj. muzika, sto ovde poprilicno nedostaje.
Sa druge strane, relacija sloboda=odgovornost cesto izostaje kod pojedinaca. Valjda zato sto se izvodi iz tranzitivnosti; sloboda=moc, moc=odgovornost, pa sloboda=odgovornost te nije bas ocigledna.
Добро је што учесници у филму имају позитиван однос према солидарности и фондацијама.
Dobro de, mogli bi da kritikujemo onoliko, klinci su mladi, entuzijasti, pokušaj je pionirski, zaslužili su svaku podršku. Bravo, omladinci! :)
S obzirom na to koliko su ovakvi poduhvati retki ne samo kod nas, nego čak i u SAD (gde se godišnje snimi jedva tuce sličnih ili znatno kraćih - vidi samo na šta je, po obimu, ličio Festival slobodarskog filma pre par godina - tuga), s obzirom na to koliko je za ovakve poduhvate teško naći sponzora (konzervativne, klerikalne, ili nacionalističke lagarije začas nakupe milione donacija, levičarske nebuloze takođe, dok slobodarski film nema ko da finansira), s obzirom na to uopšte gde živimo (gde je "liberal" uvreda", "neoliberal" psovka, a libertarijanac Marsovac), ovo je fenomenalno. Posle "Odgovora slobode", filma koji se bavi teorijskim osnovama libertarijanizma na jedan nimalo suvoparan način, sada imamo film "Slobodni i odgovorni" koji ide konkretnije u život i pokušava da sa svakodnevnim životom uhvati priključak, pokazujući šta u tom životu konkretno znače libertarijanski principi. Veliki plus za film je što je obuhvatio različite segmente života, od ekonomskih odnosa do ljudskih prava, prava na govor i okupljanje, itd. Nadam se da će autori nastaviti rad i da će treći film biti još ubijitiji, da će biti zasnovan na vrlo konkretnim primerima iz života (poput regulacije taksi prevoza, ili slično) i tako pokazivati šta sloboda konkretno znači običnom građaninu, šta mu donosi ne samo u smislu dostojanstvenijeg života nego i vrlo konkretnih materijalnih koristi. Mala primedba autorima je da nije dovoljno jako podvučena veza između ekonomskih i "ljudskopravaških" aspekata slobode, pa ta dva dela filma deluju pomalo odvojeno. Da, znam da su oni ponekad zasebni svetovi, ali film bi mogao pomoći da se ti svetovi bolje razumeju i shvate da jedni drugima trebaju. Na primer, onaj seljak kome smeta državna intervencija u cenu kajsija, da ga pitaš iskreno, teško bi razumeo zašto se ne sme zabranjivati Prajd. Neki od aktivista za lj.prava, s druge strane, da zagrebeš, imali bi ozbiljne primedbe na neke elemente ekonomskih sloboda, ili bi ih bar tumačili prilično restriktivno. A oni jedni drugima trebaju. Bez ekonomskih sloboda ljudska prava ostaju u vazduhu i ne traju dugo, svaki (svemoćni) ministar za ekonomiju može začas da ih sva ukine. Bez ličnih sloboda, pak, puka sloboda da privređuješ kako hoćeš od 9-17 ne znači ti ništa, ako neko drugi (država ili grupe koje ona toleriše) misli da bolje od tebe zna šta je sreća i kako jedino smeš za njom tragati.
I još jedna baš svetla tačka u filmu: način na koji je obrađena Odgovornost (kao parnjak Slobode). Za razliku od konzervativaca koji već kad pomenu slobodu počinju da se naslađuju patnjama onih koji ne iskoriste slobodu onako kako je "Bog zapovidio" (i to zovu "odgovornost"!?, i spremni su da streljaju npr. naučnika koji ljudima pruži Odisejevu privilegiju), libertarijanci odgovornost vide pre svega kao dobrovoljnu solidarnost ljudi, naročito moralnu obavezu da se sloboda drugoga štiti i za nju zalaže svuda i na svakom mestu, da se bori prvo za svoju a onda i za slobodu drugog i drugačijeg. To je jedna od važnih poenti u filmu, kako sam ga ja razumeo.
Nisam gledao do sada... Ali ću prvom prilikom odgledati.
Sam naziv obećava, i ne vidim razlog da se ne ohrabruje napor, ove, ili bilo koje druge vrste javnog nastupa, koji zastupa slobodu.
Zato valja ulagati u takve napore, donirati, pomoći, kako bi se i kvalitet, i uticaj poboljšao.
:)
Dobar film. Malo cjepidlačenja: u jednom trenutku kaže da je Jugoslavija bila neodrživ sistem i da se zato raspala, zapravo, raspala se zbog nacionalizma neovisno o političkom sistemu, raspala bi se i da je bila kapitalistička centralizirana država.
@usporedbe
"Malo cjepidlačenja: u jednom trenutku kaže da je Jugoslavija bila neodrživ sistem i da se zato raspala, zapravo, raspala se zbog nacionalizma neovisno o političkom sistemu, raspala bi se i da je bila kapitalistička centralizirana država."
Znaci, ipak je neodrziva bila?
Usporedbe,
Srđa,
Autori filma tvrde da se Jugoslavija raspala zato što je bila EKONOMSKI neodrživ sistem. Ne ulazim sad u to bi li se raspala da je ekonomski sistem bio "održiv", ali želim da razjasnim.
Lično, dvoumim se. S jedne strane, čehoslovačka se raspala iako su obe sastavne jedinice težile zdravoj tržišnoj privredi i bile spremne na reforme u tom pravcu. S druge strane, slobodna trgovina i druge veze u uslovima demokratije i tržišne privrede su motor udruživanja, uklj. u ono što je posle postalo EU. Možda je istina "u sredini", da bi se, da je posvuda bilo jake želje za ekonomskim i političkim reformama u pravcu demokratije i tržišne privrede, kao i približavanja Evropi, Jugoslavija mirnim putem transformisala u ekonomski savez unutar regiona, s jakim političkim i kulturnim vezama, nešto poput CEFTA Plus, a da u međuvremenu ne bi bilo ratova, zločina, kazni, sankcija, izolacije, prisilnog pomeranja stanovništva, ekonomskih gubitaka, kulturnog sunovrata, političkog zaostajanja, kriminalizacije i svega drugog što je ispratilo ratove 1990-tih. Dosta mi je blisko gledište da je nacionalizam tog vremena bio pre svega izraz otpora modernizaciji, reformama na fonu pada Berlinskog zida i evrointegracijama.
@Srđa
Govore o ekonomskoj neodrživosti, kao što je Lighthouse napisao. Nije istina da se Jugoslavija raspala zato jer je bila ekonomski neodrživa. Što ne znači da je bila ekonomski održiva, nego znači da se nije raspala prilikom bankrota, ekonomske depresije, gladi ili čega već. Raspala se uz stagnirajuću ekonomiju, a stagnacija pogađa mnoga društva pa se zbog toga ne raspadnu.
Jugoslavija se raspala jer je bila nedemokratska drzava, u kojoj su 1944. stvorene divergentne interesentne grupe.
Post a Comment