Pages

10 October 2011

Planeri i učenici

Dugo je već prisutna priča o racionalizaciji u obrazovnom sistemu. Na nivou osnovnog školstva, višak nastavnika se povezuje sa smanjenjem broja učenika. Na srednjoškolskom nivou, govori se o upražnjenim mestima za određene profile. Pre nekoliko meseci, u Politici se pojavio tekst o racionalizaciji mreže srednjih škola koje ne uspevaju da upišu dovoljan broj učenika. Autor vidi rešenje u kreiranju novih smerova. Ali, pitanje je na osnovu čega treba da se konstruišu profili. Autor smatra da je problem što ne postoje egzaktni podaci o stvarnim potrebama tržišta radne snage niti ozbiljno predviđanje budućih kadrovskih potreba. Nijedna ustanova kod nas se time detaljno i ozbiljno ne bavi. Kada bi takva predviđanja postojala i bila zasnovana na istraživanjima i analizi tržišta rada, obrazovnom sistemu bi bilo daleko lakše da se tome prilagodi.“ Sad ne bih ulazila u problematičnost pretpostavke o direktnoj vezi obrazovnog sistema i tržišta rada (čak i da postoji neka svemoćna ustanova za projekcije).

Zanimljivije je to što ovo rešenje Ministarstva prosvete nije sasvim uskladu sa preporukama o racionalizaciji koja je urađena za MP 2007 (ne mogu sad nigde da nađem link na sajtu MP, ali dokument se zove Racionalizacija srednjoškolskog sistema obrazovanja u Srbiji/Rationalization of Serbian secondary school system, autori: John West, André Peer). Neke njihove podatke koristim ovde.

Od 157 četvorogodišnjih profila u 2006, 50% učenika upisuje 12 profila. Razlike su ogromne između, sa jedne strane smerova koji se popunjavaju sa 90% (gimnazija, ekomonija/pravo/administracija, zdravstvo, lične usluge, trgovina/ugostiteljstvo/turizam) i smerova koji ostaju prazni ido 50% (geodezija/građevinarstvo, geologija/rudarstvo/metalurgija, mašinstvo/obrada metala, poljoprivreda, tekstilstvo, šumarstvo). Šta je još upečatljivo? Učenici ne upisuju smerove III stepena. Čak i u okviru „neizabranih smerova“ postoji velika razlika između III i IV stepena (npr. umašinstvu 66% za III prema 88% za IV stepen ili hemija/nemetali/grafičarstvo sa 60% u III i 93% u IV stepenu). Takođe, učenici III stepena kasnije polažu ispite i dobijaju diplome IV stepena (što je baš povoljno za razne koruptivneaktivnosti). Ove proporcije su dosta stabilne tokom godina (na nivou vrste smerova i na nivou stepena).

Iz svega navedenog sledi, međutim, da je rešenje prostije od traganja za velikim planerom koji će proceniti „potrebe tržišta rada“. Racionalnost kolektivnog aktera vidi se u tome što jasno sledi smerove koji su opšteg karaktera ili su procenjeni kao direktno zaposlivi. Takođe, jasno je da postoji tendendcija ka sertifikatima IV stepena. To je suprotno od uobičajenog uverenja da treba učenike specijalizovati. Zaista, svaki pokušaj specijalizacije profila na nivou srednjeg obrazovanja – nemoguća je i beskorisna misija. Ljudi treba da se opismene i steknu „opštetransferne veštine“, a posle će već učiti u realnom „svetu rada“ ili eventualno specijalizovanim školama (koje neće upisivati sa 15 godina). Suština promene trebada bude desegmentacija, tj. nekoliko relativno opštih smerova. Plus, uvođenje opštije srednje škole bi raspršilo višedecenijsku famu oko toga da se čovek „zaposli u struci“.

10 comments:

homo faber said...

Potpuno se slažem sa Vašim postom. Pošto radim sa srednjim stručnim školama u Srbiji, često se srećem sa ljudima koji kukaju nad nesrazmerom ponude i tržnje za pojedinim profilima na tržištu rada. Opšte mesto u razgovorima je upravo ovo što ste naveli, kritika Države koja nema kristalnu kuglu, pa da unapred vidi šta će tržištu biti potrebno od profila kroz 5 ili 10, ili više godina. Neki malo promućurniji prosvetari kapiraju da je to nemoguća misija. Naime, čak i kad bi država bila spremna da odmah krene u formiranje novih profila koji odgovaraju tržišnim potrebama, neophodne su dve školske godine da se izvrše pripreme za uvođenje profila (program, obuka nastavnika, izrada udžbenika, priprema terena za praktičnu nastavu...). Onda upišete prvu generaciju, i njima treba 4 godine da maturiraju, i vi tek posle 6 godina imate neke obrazovane tehničare. A ko vam garantuje da je kroz 6 godina taj profil i dalje potreban, i koliko je potreban. Da ne govorimo posle 10 ili 15 godina... Dakle, radi se o jurnjavi za sosptvenim repom.

"Ljudi treba da se opismene i steknu „opštetransferne veštine“, a posle će već učiti u realnom „svetu rada“ ili eventualnospecijalizovanim školama...)
Upravo tako,s tim da ovde treba istaknuti dve stvari. Prvo, uvođenje praktične nastave na velika vrata. Potpuno redefinisanje odnosa teorijske i prakitične komponente, te uspostavljenje čvrste veze sa svetom biznisa. I to u svim fazama, od kreacije planova i programa, preko uvođenja modifikovanog "šegrtovanja", do finansiranja srednjeg stručnog obrazovanja od strane kompanija direktno. Naravno,nakon što se privreda restereti prekomernih poreza koji je sada guše. Drugo, država bi trebalo da se u što većoj meri povuče iz srednjeg stručnog obrazovanja. I posebno, da se mane ćoravog posla da "podstiče" zapošljavanje. Zapošljavanje treba da bude stvar biznisa, a ne birokratije.

homo faber said...

Inače, obratite pažnje na nadnaslov ovog članka u Politici:
"Како запослити оне који најдуже чекају посао – Радован Живковић"
Dakle, gospodin Živković bi da, kao državni činovnik, zapošljava, i to koga - one koji "čekaju" na posao (valjda, kao što deca čekaju Deda Mraza). Ovo pitanje svih pitanja jedne socijalističke države poput Srbije je, uostalom, i objašnjenje i zašto se svi ti ljudi ne zapošljavaju.

Marko Paunović said...

Jedna od stvari koja mi je ostala u secanju iz inace sjajne knjige Power of Productivity je to koliko firme lako mogu da obuce radnike za specificne zadatke. Ne secam se bas tacno podataka, ali recimo da prosecna americka gradjevinska firma moze da od polupismenih Meksikanaca izvuce 90% produktivnost bolje obrazovanih i iskusnijih americkih radnika.

Sustina je da se i meni cini da bi srednjoskolske profile verovatno trebalo svesti na 5-6 (gimnazija, medicinska, birokratska (ekonomsko-birotehnicka, tehnicka, poljoprivredna), a onda ostaviti poslodavcu da obuci radnika za specificni posao.

Mislim da je drugaciji pristup, gde se od srednje skole ocekuje da nauci dete specificne vestine, em tesko sprovodiv, em stetan.

Срђа said...

Prvo da poželim dobrodošlicu, sa pozicije komentatora, gđi Ignjatović.

Moram reći da mi se ne sviđa ni post, ni komentari.
Upoznavanje sa koncentracionim logorom od malena, pa uvedoše predškolsko i vrtiće. Pa ocene... Preskakanje prepona, uz pretnju bičem. Čemu to služi? Čist sadizam.

Racionalizacija, iliti klasično uskraćivanje socijalističke države, koje nije isto što i prilagođavanje. Prilagođavanje školstva, svodi se sistem školstva koji stanovnici Srbije mogu priuštiti, i to na individualnoj osnovi, ne na kolektivnoj, cele zemlje, već je to i prilagođavanje i prema potrebama. Slažem se da privreda i njene potrebe utiču na izbore, ali nemojmo zaboraviti da se nova tržišta stalno stvaraju, i da ih stvaraju oni ljudi, koji su se odvažili da krenu u nepoznato. Inovatori. Sa druge strane, jedan će birati i prema slici sveta koji ga okružuje, te prilagođavanje privredi sa te strane nije sporno.
Ono što je na delu u Srbiji, to je otkačena država, bez veze sa ljudima, bez veze sa privredom, koja kao pobesneli bik jurca okolo :)

Dopustimo deci i roditeljima da biraju predmete i nastavnike. Na taj način će se izdvojiti bolji predmeti od loših, bolji nastavnici od loših. Dobro će se samo nagradtiti. Dobićemo specijaliste u nekom broju, ali što je daleko najvažnije... Postaće moguće da jedno dete, tokom školovanja, sazna šta voli da radi. Nema uspeha u poslu ukoliko jedan ne voli to što radi. Ukoliko nema strasti za svoj posao. Iz toga proizilazi ne samo produktivnost, već i inovacija.

Dakle, otvoriti mogućnost za stvaranjem novih predmeta, a smanjiti jaz između specijalizovanih škola (šta jedan od 15 godina zna o tome šta hoće od života?). Za nastavnike, više rada i učenika, veća plata. Tržišni model.
Imajmo vere da roditelji i deca znaju šta je najbolje za njih, ipak su njihovi životi u pitanju.

Marko Paunović said...

Srdjo,

Ja sve to potpisujem, ali ovde jednostavno govorimo o SRBIJI DANAS. Lepo bi bilo da je to sto vi govorite opcija, ali realno nije. Pitanje se prosto svodi na - da li srednje strucno obrazovanje treba da bude manje ili vise specijalizovano nego danas, a u kontekstu "veze prosvete i trzista rada".

Nedavno sam pricao sa nekim evropskim "ekspertom" koji se skandalizovao kada je cuo da u Srbiji NSZ ne radi procenu potrebe za kadrovima na lokalnom nivou za 5 godina unapred. Na moju konstataciju "Pa to bi bilo besmisleno, u vecini opstina je dovoljno da se pojavi jedna jedina fabrika pa da se slika skroz promeni." on mi rece "Bez obzira, bitno je da se takve stvari rade." I verovatno ce i kod nas da se rade. :)

Ja mislim da bi se najmanje 95% ljudi (i strucnjaka) u Srbiji slozilo sa konstatacijom "Srednje skole treba da proizvode kadrove koji ce u buducnosti trebati lokalnoj privredi. Skolski program i obrazovne profile treba tako napraviti da odgovaraju potrebama buduce privrede, a do buducih potreba privrede treba doci kroz strucnu analizu podataka."

Срђа said...

Gos'n Marko,

Razumem šta želite da kažete.

Čini mi se da sam napisao u nekom od prethodnih postova, u vidu komentara, kome je prilagođen prosvetni sistem.

1. Lošim profesorima, nastavnicima, učeteljima, i ostalom osoblju. Prosvetni sistem uspostavlja najveći sistem zaštite za te ljude, koji obavljaju jako loš posao, i koje nije briga za učenike.

2. Svim profesorima, uključujući i dobre, gde se primat daje zaposlenima u odnosu na korisnike, tj. učenike i njihove roditelje/staratelje.

3. Socijalizacijom, bračnim parovima sa decom, u odnosu na one bez. To je "sebičan" argument, ali u zdravstvenom sistemu, koji je jako sličan (prokleti komunisti!), ekvivalent poređenja je: ljudi koji ne vode računa o svom zdravlju, dobijaju benefit u odnosu na one koje vode računa o svom zdravlju. Podsticaj neodgovornosti (sličan onom porodicama sa xx dece, kojima roditeljima ne mogu priuštiti školovanje, pa deca padaju državi, timaru).

Pokret, gde se uvod rukovodstvo privredno, da li u upravljanju (jpp umesto prvo u jp, ono u sistemima koji ne bi smeli da postoje, jer su velika pretnja slobodi, sa aspekta utilizacije, ali i ispiranja mozgova :), ili u gazdovanju, postavljanju uslova, kriterijuma. Nedemokratski koncept, ali i netržišni. Fašistička adaptacija, iz komunizma.

Da ne širim maglu...

"Srednje skole treba da proizvode kadrove koji ce u buducnosti trebati lokalnoj privredi. Skolski program i obrazovne profile treba tako napraviti da odgovaraju potrebama buduce privrede, a do buducih potreba privrede treba doci kroz strucnu analizu podataka."

Znači, ja sam u 5%? Obratite pažnju, ključna reč je "buduće", pa ćete se naći sa mnom u društvu :)

Срђа said...

Gos'n Marko,

Razumem šta želite da kažete.

Čini mi se da sam napisao u nekom od prethodnih postova, u vidu komentara, kome je prilagođen prosvetni sistem.

1. Lošim profesorima, nastavnicima, učeteljima, i ostalom osoblju. Prosvetni sistem uspostavlja najveći sistem zaštite za te ljude, koji obavljaju jako loš posao, i koje nije briga za učenike.

2. Svim profesorima, uključujući i dobre, gde se primat daje zaposlenima u odnosu na korisnike, tj. učenike i njihove roditelje/staratelje.

3. Socijalizacijom, bračnim parovima sa decom, u odnosu na one bez. To je "sebičan" argument, ali u zdravstvenom sistemu, koji je jako sličan (prokleti komunisti!), ekvivalent poređenja je: ljudi koji ne vode računa o svom zdravlju, dobijaju benefit u odnosu na one koje vode računa o svom zdravlju. Podsticaj neodgovornosti (sličan onom porodicama sa xx dece, kojima roditelji ne mogu priuštiti školovanje, pa deca padaju u krilo državi, timaru).

Pokret, gde se uvodi rukovodstvo privredno, da li u upravljanju (jpp umesto prvo u jp, ono u sistemima koji ne bi smeli da postoje, jer su velika pretnja slobodi, sa aspekta utilizacije, ali i ispiranja mozgova :) Ne bi smelo da uvodi ni u gazdovanju, postavljanju uslova, kriterijuma jer je to, nedemokratski koncept, ali i netržišni, fašistička adaptacija, iz komunizma.

Da ne širim maglu...

"Srednje skole treba da proizvode kadrove koji ce u buducnosti trebati lokalnoj privredi. Skolski program i obrazovne profile treba tako napraviti da odgovaraju potrebama buduce privrede, a do buducih potreba privrede treba doci kroz strucnu analizu podataka."

Znači, ja sam u 5%? Obratite pažnju, ključna reč je "buduće", pa ćete se naći sa mnom u društvu :)

VladimirV said...

homo faber said...
Naravno,nakon što se privreda restereti prekomernih poreza koji je sada guše.
-----------------------------------------------------
Porezi u Srbiji uopste nisu prekomerni i ne guse privredu, imamo jedan od najboljih poreskih sistema u Evropi, poreske stope su proporcionalne i prilicno niske, porez na dobit je samo 10%, PDV je 18%, porez na dohodak - 10%, 15% ili najvise 20%, porez na zarade - samo 12%, jedino su akcize i takse pojedinih lokalnih samouprava malo previsoke, treba ih smanjiti , prioritet su institucionalne reforme, borba protiv korupcije, smanjenje javne potrosnje i privatizacija javnih preduzeca.

Srđan Mladenović said...

Vladimir V

Mi ovde govorimo o zapošljavanju i prosvetnom sistemu. Jedan od razloga zašto imamo slabije zapošljavanje nego što bi inače bilo, a posebno zašto je mnogo sive zone, jesu visoki fiskalni ili parafiskalni nameti prema poslodavcima. Dakle, iako je jasno da je u Srbiji vrlo niska stopa poreza na dobit, stope poreza i dobrinosa su sky high. Tolike da na svaki dinar isplaćene zarade poslodavac uplaćuje 63 pare raznih poreza i paraporeza. Dakle, u okviru ove teme možemo slobodno reći da fiskalni sistem guši zapošljavanje. O negativnom uticaju Zakona o radu da ne govorimo.

Raša said...

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=11&dd=16&nav_category=12&nav_id=558309