Pages

21 September 2011

Putarina

U Pressu je pre neki dan izašao zanimljiv članak o srpskim autoputevima i putarinama. Nažalost, piše i sledeće:

U udruženjima prevoznika kažu da su vozači ljuti zbog enormno visokih putarina, koje su u Srbiji nekoliko puta veće nego u Evropi, gde su putevi daleko bolji od naših.


Ovo nije tačno, makar ovaj deo da su putarine u Srbiji "nekoliko puta veće nego u Evropi".

Putarina kod nas je, za običan auto, oko 3,5 evra na 100 kilometara, dok je za šleper oko 20 evra na 100 km.

U Hrvatskoj je drumarina za deonicu Zagreb - Okučani 44 kuna za automobil, odnosno 144 kuna (za šleper), što je danas oko 6 evra za auto, odnosno 19 eura za šleper. Deonica je oko 120 km, pa je na 100 km cena oko 5, odnosno 15 evra. Da vidimo Italiju. Tamo je drumarina na putu Milano - Firenca 13 evra, za nekih 200 km, dakle oko 6.5 evra na 100 km, za običan auto. Za šlepere je 32 evra, dakle 16 evra na 100 km.

Nekoliko poenti:

1. Drumarina u Srbiji svakako nije "nekoliko puta veća nego u Evropi". Za automobile je dosta niža, za šlepere nešto viša.

2. Odnos cene između automobila i šlepera je u Srbiji izgleda neuobičajeno visok i iznosi oko 6:1. U drugim zemljama je oko 2.5:1. Sasvim je moguće da je naš odnos bolji, u smislu da na bolji način vrednuje relativni trošak koji prave automobil i šleper. Jasno je da šleper od 30t možda pravi čak i više nego šest puta veću štetu putu od automobila od 1t. Naravno, ovakva struktura cena u Srbiji (a verovatno i u Italiji/Hrvatskoj) nema previše veze sa pravim troškom, već se Putevi Srbije vode mnogo jednostavnijom metodologijom - uzmi više od onih koji imaju više i koji nemaju adekvatnu alternativu. Na visokim cenama drumarine za šlepere se deru kako strane, tako i domaće šprediterske firme.

Sve ovo se odnosi na zemlje u kojima se drumarina uopšte naplaćuje. Postoje zemlje koje je uopšte ne naplaćuju (recimo Nemačka ili Švedska) i u kojima se autoputevi finansiraju iz budžeta (mislim iz dela naplaćene akcize za gorivo). Postoje zemlje koje drumarinu naplaćuju putem vinjeta (recimo Mađarska, Slovenija, Austrija, Češka). Postoje i zemlje u kojima se neki autoputevi naplaćuju, a neki ne (recimo, Španija). Sve u svemu, veoma je teško reći gde je drumarina "jeftnija", jer je potrebno debelo zagaziti u analizu samih javnih finansija, videti kako se finansira održavanje autoputeva, videti kako se raspoređuju akcize, a sve to je praktično nemoguće, naročito za jedan ne previše ambiciozni blog post.

Suštinsko pitanje koje se u Srbiji postavlja je - da li preći na vinjete? Ima dobrih argumenata i za i protiv.

1. Vinjeta bi bila relativno skupa za ljude koji ne koriste autoput previše. Sada su prihodi od drumarine oko 140 miliona evra, što znači da bi godišnja vinjeta morala da košta makar 100 evra, koliko košta i u Sloveniji, na primer.

2. Sistem vinjeta veoma odstupa od logičnog principa "plati koliko se voziš". To je super za one koji, poput mene, dosta voze, ali je totalno nepošteno prema onima koji voze malo. Ako pretpostavimo da će ciljani prihod biti na nivou sadašnjeg, uvođenje vinjeta bi predstavljalo veliku preraspodelu od onih koji voze malo ka onima koji voze mnogo.

3. Sistem vinjeta je operativno jeftiniji, jer ne zahteva mašineriju od nekoliko stotina radnika u naplati drumarine. Po finansijskom izveštaju za 2009. godinu, trošak zaposlenih je iznosio oko 1 mlrd dinara. Najveći deo toga su ljudi zaposleni na naplati drumarine.

4. Sistem vinjeta je mnogo jeftiniji i za vozače, u smislu potrošenog vremena. Naplata drumarine često može dugo da traje, naročito tokom sezone. Nekada se dešava da ljudi čekaju i po pola sata da prođu Bubanj Potok, što naravno generiše visoke troškove.

5. Ako bi se prešlo na sistem vinjeta, koncesije bi praktično postale nemoguće, jer one ne mogu da funkcionišu u okviru sistema vinjeta. Naravno, moguće bi bilo da se uvede sistem u kojem vinjete važe za državne puteve, a koncesionari naplaćuju drumarinu, ali veliko je pitanje kako bi to funkcionisalo.

Sve u svemu, ja mislim da bi osnovne probleme sa putarinom (gubljenje vremena i visok trošak radne snage) bilo bolje rešiti elektronskom naplatom, što Putevi Srbije već uvode. Sve u svemu, iako bi meni lično odgovaralo da se pređe na vinjetu (ako bi koštala 100 evra, štedeo bih najmanje 200 evra godišnje), sve mi se čini da bi šteta od toga bila veća od koristi.

8 comments:

MMiillaann said...

Zašto ne bi mogli da postoje i jedan i drugi sistem istovremeno,ako svaki ima svoje prednosti i mane. Mislim da bi čak i takav integrisani sistem mogli koncesionari da naplaćuju,jer može se izgraditit više autoputeva u Srbiji i da svaki ima svog gazdu,bio on država ili koncesija.

Miloš Bošković said...

Elektronska naplata se uvodi, ali sudeći po broju vozila koja je koristi (idem autoputem bg-niš bar najmanje dva puta mesečno poslednjih godinu dana, i još NIJEDNOM nisam video da je iko prošao kroz rampu bez zaustavljanja), to je toliko loše rešeno da sumnjam da će u skorije vreme zaživeti...

Vlada said...

"koje su u Srbiji nekoliko puta veće nego u Evropi, gde su putevi daleko bolji od naših ."

Mislim da je i ovo drugo jako bitno: U odnosu cena/kvalitet, samo si dokazao da je jeftinije, ali kvalitet je horor.

Koliko para toliko muzike. Bilo bi zanimljivo videti koliko bi ljudi pristalo na kvalitet italijanskih puteva po italijanskim cenama.

S druge strane je nemački model finansiranja iz akcize za gorivo.

A srpski model je i putarine i akcize i loši putevi...

Marko Paunović said...

Milane,

Moze da postoji paralelno, ali ja ne znam ni jednu zemlju u kojoj to postoji.

Ali, kao sto sam vec rekao, ja u sustini ne vidim ZASTO uopste uvoditi vinjetu, kad je njen cilj da se nepravednost sistema poveca.

Milose,

Naravno, sve to moze mnogo bolje da funkcionise, ali u nacelu to moze da resi najbitnije probleme.

Vladimir said...

Prosta matematika
Beograd - Subotica ima dve naplatne rampe. 240 dinara + 340 dinara = 580 dinara. Po danasnjem kursu to je 5,74 eura.
Vinjeta za Austriju u trajanju od 7 dana košta 7 eura.

Vlada said...

@Vladimir
ali moraš i da se vratiš tako da je BG-SU-BG 11,48 EUR

Marko Paunović said...

Sve je to tacno, ali da se taj put projektuje i napravi bile su potrebne stotine miliona, mozda i celih milijardu evra. Prosecan broj vozila ne deonici Beograd - Subotica je moza oko 10.000 dnevno (na deonici BG-NS oko 15.000, ali od Subotice ka granici jedva 5.000).

10.000 vozila dnevno puta 10 evra puta 365 dana je 36 miliona evra. Ako dodamo i kamione i autobuse, recimo da je godisnji prihod 50 miliona evra. Na investiciju od recimo 800 miliona, to i nije neki prinos, a nisam uopste uzeo u obzir operativne troskove odrzavanja puta i naplate drumarine.

Hocu da kazem - mozda to deluje skupo, ali tesko da pokriva troskove.

Vlada said...

USA Highway Construction Costs