Slaviša je u prethodnom postu pomenuo Italiju. Pošto sam se upravo odatle vratio, evo par komentara.
Fiskalna kriza postaje sve teža, ali nisam o tome hteo da pišem.
Hteo sam da pišem o sektoru usluga, tačnije o radnom vremenu. Evo par podataka, koji otprilike odgovaraju mom utisku:
Pharmacies:
Opening hours are determined by law, every pharmacy counts with a card in which Opening hours are indicated as well as the emergency phones. Usually pharmacies are open from 8:30 to 12:30 in the morning and from 15:30 to 19:30 in the afternoon
Offices:
Opening hours for public offices are rigorous from Monday to Friday from 8:30 to 13:00 and they take time for lunch before opening again from 14:45 to 16:15.
Shops:
Shops generally open at 09:00 in the morning and close at 13:00 hours, then after lunch Shops open again at 15:30 in the afternoon and close at 19:30 from Monday to Saturday.
Banks:
Bank opening hours are regulated by law, they open at 08:30 and close at 13:30 for lunch. They open again in the afternoon at 15:00 and close at 16:00 from Monday to Friday. There are banks that open on Saturdays.
Post Offices:
Post offices in Italy works from 08:30 to 13:30 every day of the week except Sundays.
Restaurants:
Restaurants generally open at 12:00 and close after lunch, at 14:30; some restaurants also open at night, from 19:00 to 23:00
Više je problema sa ovakvim radnim vremenom.
1. U sektoru usluga radi manje ljudi nego što bi radilo da je radno vreme normalnije, odnosno da se radi ceo dan, od recimo 8 ujutru do 8 uveče - tada bi postojale dve smene. Inače stopa nezaposlenosti u Italiji je preko 8%.
2. Frustriraju turiste. Između ostalog, proveo sam dva dana u Veroni. Prvog dana smo obišli Julijinu kuću, prepričali ćerki priču o Romeu i Juliji, pa je ona htela ponovo da odemo tamo sutra. Stigli smo u pola 8 uveče, bilo je zatvoreno. Sad, zamislite nekog američkog ili japanskog turistu koji je na putovanju po Italiji, dolazi pred kuću u 8 uveče, grad vrvi od ljudi, a kuća ne radi. Dakle, nije da sama "kuća" ne radi, već je stavljena rešetka na ulaz u dvorište. Mi smo se slikali prethodnog dana, ali smo te večeri gledali brojne turiste koji se sa razočarenjem slikaju sa Julijinom skulpturom koja se malo u daljini vidi kroz rešetke.
Takođe, priča mi kum koji živi u Trstu da kruzeri više ni ne svraćaju u Trst. Dolazili su ranije oko podneva, ljudi bi izašli da prošetaju, radnje bi bile zatvorene, pa su odlučili da više ni ne svraćaju.
3. Prosečnom radniku je skoro nemoguće da završi neke poslove, a da ne mora da uzme slobodan dan. Pogledajte, na primer, kada rade banke i državni organi. Ako želiš da položiš pare u banku, da unovčiš ček, ili da uradiš bilo šta što ne može da se završi na bankomatu, praktično moraš da uzmeš slobodan dan, ili da debelo zakasniš na posao. Kum mi je pričao da je odsustvovao dane i dane sa posla svaki put kada je morao da završava neke procedure vezane za vizu, vozačku dozvolu, ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu, venčanje...
Meni nije sasvim jasno zašto je to tako.
Jasno je da su neka od ovih radnih vremena propisana zakonom (izgleda da to važi za banke, apoteke, državne organe i poštu), ali izgleda da se to ne odnosi na prodavnice i restorane. Kažem "izgleda" (mada znam da postoje EU zemlje u kojima je čak i to propisano), jer sam video svojim očima da kineske radnje rade po ceo dan. Dakle, nije da je zabranjeno (mada, ko zna, možda Kinezi jednostavno ne poštuju zakon).
Ja mogu da razumem ovakvo radno vreme po nekim manjim gradovima. Ali, zatvoriti prodavnice u 1 popodne ina dva sata i onda u pola osam uveče u turističkim gradovima poput Padove i Verone, meni stvarno nema nikakvog smisla. Da li neko zna nešto više o ovome?
Fiskalna kriza postaje sve teža, ali nisam o tome hteo da pišem.
Hteo sam da pišem o sektoru usluga, tačnije o radnom vremenu. Evo par podataka, koji otprilike odgovaraju mom utisku:
Pharmacies:
Opening hours are determined by law, every pharmacy counts with a card in which Opening hours are indicated as well as the emergency phones. Usually pharmacies are open from 8:30 to 12:30 in the morning and from 15:30 to 19:30 in the afternoon
Offices:
Opening hours for public offices are rigorous from Monday to Friday from 8:30 to 13:00 and they take time for lunch before opening again from 14:45 to 16:15.
Shops:
Shops generally open at 09:00 in the morning and close at 13:00 hours, then after lunch Shops open again at 15:30 in the afternoon and close at 19:30 from Monday to Saturday.
Banks:
Bank opening hours are regulated by law, they open at 08:30 and close at 13:30 for lunch. They open again in the afternoon at 15:00 and close at 16:00 from Monday to Friday. There are banks that open on Saturdays.
Post Offices:
Post offices in Italy works from 08:30 to 13:30 every day of the week except Sundays.
Restaurants:
Restaurants generally open at 12:00 and close after lunch, at 14:30; some restaurants also open at night, from 19:00 to 23:00
Više je problema sa ovakvim radnim vremenom.
1. U sektoru usluga radi manje ljudi nego što bi radilo da je radno vreme normalnije, odnosno da se radi ceo dan, od recimo 8 ujutru do 8 uveče - tada bi postojale dve smene. Inače stopa nezaposlenosti u Italiji je preko 8%.
2. Frustriraju turiste. Između ostalog, proveo sam dva dana u Veroni. Prvog dana smo obišli Julijinu kuću, prepričali ćerki priču o Romeu i Juliji, pa je ona htela ponovo da odemo tamo sutra. Stigli smo u pola 8 uveče, bilo je zatvoreno. Sad, zamislite nekog američkog ili japanskog turistu koji je na putovanju po Italiji, dolazi pred kuću u 8 uveče, grad vrvi od ljudi, a kuća ne radi. Dakle, nije da sama "kuća" ne radi, već je stavljena rešetka na ulaz u dvorište. Mi smo se slikali prethodnog dana, ali smo te večeri gledali brojne turiste koji se sa razočarenjem slikaju sa Julijinom skulpturom koja se malo u daljini vidi kroz rešetke.
Takođe, priča mi kum koji živi u Trstu da kruzeri više ni ne svraćaju u Trst. Dolazili su ranije oko podneva, ljudi bi izašli da prošetaju, radnje bi bile zatvorene, pa su odlučili da više ni ne svraćaju.
3. Prosečnom radniku je skoro nemoguće da završi neke poslove, a da ne mora da uzme slobodan dan. Pogledajte, na primer, kada rade banke i državni organi. Ako želiš da položiš pare u banku, da unovčiš ček, ili da uradiš bilo šta što ne može da se završi na bankomatu, praktično moraš da uzmeš slobodan dan, ili da debelo zakasniš na posao. Kum mi je pričao da je odsustvovao dane i dane sa posla svaki put kada je morao da završava neke procedure vezane za vizu, vozačku dozvolu, ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu, venčanje...
Meni nije sasvim jasno zašto je to tako.
Jasno je da su neka od ovih radnih vremena propisana zakonom (izgleda da to važi za banke, apoteke, državne organe i poštu), ali izgleda da se to ne odnosi na prodavnice i restorane. Kažem "izgleda" (mada znam da postoje EU zemlje u kojima je čak i to propisano), jer sam video svojim očima da kineske radnje rade po ceo dan. Dakle, nije da je zabranjeno (mada, ko zna, možda Kinezi jednostavno ne poštuju zakon).
Ja mogu da razumem ovakvo radno vreme po nekim manjim gradovima. Ali, zatvoriti prodavnice u 1 popodne ina dva sata i onda u pola osam uveče u turističkim gradovima poput Padove i Verone, meni stvarno nema nikakvog smisla. Da li neko zna nešto više o ovome?
5 comments:
Ovo je totalno idiotski. Znam da kad sam bio Italiji mnogo me nerviralo shto ne rade restorani u vreme kad svaki normalan chovek (Srbin:)) rucha. Ove godine u Grchkoj nekoj apoteci je radno vreme bilo od 10h do 14h, pa od 18h do 20h.
Mi smo u avgustu bili na letovanju u Grčkoj, u jednom malom gradu na početku prvog prsta. Zatekli smo apsolutno identičnu situaciju sa radnim vremenom javnih službi, ali i mnogih privatnih prodavnica. Recimo, dva dana u nedelji centar grada je popodne i uveče bio potpuno prazan. Radili su samo kafići i restorani. Offhand, meni se čini da je to deo kompletnog paketa povlastica koje imaju zaposleni u javnom sektoru (pored svih onih o kojima slušamo od kad je počela kriza u Grčkoj).
Marko, živa istina. Italijani kao da su navikli na to pa ne primećuju, misle da je normalno, ali za mene je svakodnevni život bio frustracija. Stalno nešto juriš da završiš da se ne zatvori, banke i pošte više ne rade nego što rade, a sve ostale radnje se zatvore do 7. Samo veći supermarketi rade subotom i nedeljom možda do 1. Nedelja je zato najsmorniji dan na svetu, gori nego što je bio u SFRJ, jer kad su radnje zatvorene onda SVE u gradu bude potpuno prazno, osim možda uskog centra gde ljudi šetaju.
Najveća suprotnost je Amerika, gde u apoteku možeš u pola noći, uglavnom ti izgleda da sve radi uvek.
Volim Italiju, i tamo sam dosta često, ali kad god mi neki Italijan počne da kuka (a stalno kukaju), upravo to je moj omiljeni argument da mu zapušim bel canto gubicu: otkud vam pravo da cvilite i skamučete, kada su kafane i radnje zatvorene pola normalnog radnog vremena, da i ne govorimo o tome da većina firmi, ne samo u Italiji, već i u Francuskoj, a delimično i u Španiji, još uvek ide na kolektivni odmor u avgustu (i nastavlja da veselo plaća sve režije i namete) kao da godina ima jedanaest meseci. Razlog više da se čovek zlurado raduje što će za dvadesetak godina Bangkok, Prag i Odesu u svojstvu svetskih centara jeftinog seks turizma zameniti Pariz, Rim ili Madrid, i što će za ćerkice i unučice (a bogami i sinčiće i unučiće, ko voli :) ) sadašnjih socijalnih parazita i vrednih šrafova u glasačkoj mašineriji "države blagostanja" sinovi i unuci kulija i dalita moći sebi da priušte za vrlo oskudnu šaku dolara/juana/rupija :)) Mislim da je ispravan termin za ovaj fenomen "pravda", s tim što bih ja (kada bih bio sklon seksu za novac kao što, avaj, emfatično nisam :) ), kao jedan pomalo maliciozan i naopak insan, još i posebno platio da unučicama istetoviram na guzi: "A mogli ste da vladate svetom" :)))))
Mislim da to ima veze sa sindikatima. Naročito zabrana rada nedeljom ili noću (a u mediteranskim zemljama i u vreme sieste). U Beču postoje pravila oko zatvaranja restorana, ali outleti brze hrane koje drže Turci rade do u sitne sate. Znam takođe da su u Holandiji zabranu pušenja u barovima, kad je doneta, pravdali sindikalnim pravima zaposlenih. Onda su se, paternalisti, ugrizli za jezik, jer se ispostavilo da ima barova gde je vlasnik jedini zaposleni i istovremeno pušač, pa su izmenema zakona morali na takvim mestima dozvoliti da vlasnik sam odredi (ne)pušački status lokala.
Post a Comment