Pages

17 September 2011

Libertarijanci i Lochner

Pominjao sam ovde već legendarni sudski spor Lochner vs New York iz 1905 gde je Vrhovni sud poništio regulative radnih sati koje je donela država Njujork. Naravno, odluka Vrhovnog suda je bila potpuno protivustavna, ali to ne smeta libertarijanskim centralistima da je i danas slave kao veliki trijumf slobode.

U Reason magazinu imaju prikaz nove knjige nekog profesora sa George Masona koja se zove "Rehabilitovanje Loknera". Evo sasvim predvidivog opravdanja koje oni daju:

It was a straightforward decision based on longstanding American principles, including the free labor philosophy of the anti-slavery movement, that limit the government’s power to regulate the economy.


Dakle, to nije bila ustavna odluka, nego odluka koja je u skladu sa "američkim tradicijama", finim manirima, filozofijom anti-ropstva i libertarijanskim ograničavanjem vlasti. Falila su samo "prirodna prava" (još se nije bio rodio Randy Barnett da im objasni). To što niej bilo niakkvog osnova za ovu odluku u samom tekstu Ustava libertaqrijance ni najmanje ne zabrinjava. Autor teksta objašnjava da je Lochner svojim pozivanjem na Due Process klauzulu 14 amandmana kao izgovor za poništavanje njujorškog zakona zapravo pripremio teren za sudski aktivizam od 1960ih nadalje, prisilnu sudsku desegregaciju, abortus, i sva ostala novopronađena federalna "građanska prava". I on ne vidi nikakvu kontradikciju u tome što piše!

Upravo tako - Lochner je dao alate levičarskim sudskim aktivistima da počnu da izmišljaju svoja sopstvena "individualna prava" ("pravo na privatnost" recimo) koja ne postoje u Ustavu i da ih takođe nameću preko Vrhovnog Suda. Roe vs Wade se pozivao na istu klauzulu 14 amandmana. Brown vs Board takođe. Desetine i desetine idiotskih odluka koje su neslućeno povećale i centralizovale moć federalne vlade i ograničile individualna prava proizašle su iz presedana koji je postavio Lochner.

Ali, to neće pokolebati libertarijanske centraliste. O, ne, sačekajmo samo malo. Jednog lepog dana postavićemo pet libertarijanaca u Vrhovni sud i oni ima da nas vrate u slavnu Lochner eru i sudski oktroišu libertarijanizam odozgo.

4 comments:

Slaviša Tasić said...

Da je Lochner bila nekakva landmark odluka kojom se Vrhovni sud po prvi put umešao u državna posla pa da ovo i važi. Ali Vrhovni sud se mešao sve vreme celih sto godina pre toga. Zato Lochner može da bude samo svetao primer, gde je sudska revizija državnih zakona (što do tada uopšte nije bilo sporno, a kamoli "neustavno", nije se pominjalo ni u manjinskim mišljenjima) zaštitila individualne slobode.

Ivan Jankovic said...

Slavisa,

poenta je da Vrhovni sud nije tu da stiti "slobodu" nego Ustav. Levicari jednako misle da odluke Vrhovnog suda kojima se siri moc federalne vlade "stite" slobode i prava. Sve zavisi od definicije sloboda i prava: Lochner je izmislio fiktivnu doktrinu slobode ugovora koja ne postoji nigde u Ustavu, kao sto su kansije levicarske odluke izmislile razna druga prava, poput "privatnosti".

Due process kaluzula 14 amandmana je znacila da niko ne moze crnce da baci u zatvor ili oglobi za bilo koje delo bez propisnog sudskog procesa. Nista vise. Iz toga su sudije aktivisti, kako libertarijanski tako i levicarski iscitali ceo kontinent novih "prava". Sta god pozelis, samo odrecitujes due process clause i eto novog "gradjanskog prava". Cak i Roe Vs Wade je izveden iz Due Process clause!!!

Anonymous said...

Aha, nije Ustav ledeni breg, lednik, pa da čuči tako eonima, nepromenjen. Čak i da nema amadmana, interpretacija se menja. Zato, stanovništvo "preslikava" uticaj, pa Ustavni sud, pod pritiskom političara, menja osnovnu ideju.epromenjen. Čak i da nema amadmana, interpretacija se menja. Zato, stanovništvo "preslikava" uticaj, pa Ustavni sud, pod pritiskom političara, menja osnovnu ideju.

Speaker said...

@Srđan
To je, doduše, u globalu tačan opis situacije, Srđane, ali poenta i jeste u tome da je to vrlo glup i vrlo sumnjiv način da se stvari od životnog značaja za naciju i ekonomiju menjaju, odnosno, nije uopšte slučajno da je u ozbiljnim državama promena bilo koje odredbe ustava, odnosno donošenje amandmana, prilično retka, složena i raznim sigurnosnim mehanizmima zakomplikovana procedura. Degenerisana i dekadentna atmosfera šezdesetih doprinela je tome da se u ime raznih sumnjivih "ideala slobode i pravde" američki sudovi prihvate podivljalog, nategnutog i u mnogim slučajevima čak potpuno proizvoljnog interpretiranja i modifikacije temelja ustavnog poretka, i sadašnja kriza američkog društva i ekonomije, čiji su glavni generator razna neodrživa i lažna "prava" preko tuđe grbače, u velikoj meri je posledica tog divljanja. Ergo, dolazi vreme da neko sudskoj vlasti objasni gde se njeni prerogativi završavaju, a da li će to biti "generalna društvena atmosfera i pritisak političara" ili neka mnogo opipljivija instanca, to ćemo, po svoj prilici, relativno skoro utvrditi, jer se sa obe strane Atlantika očevidno spremaju korenite promene, i, nadajmo se, ispravljanje najvećih deformacija koje je druga polovina prošlog stoleća donela.