Slaviša je napisao opšriran komentar o situaciji sa inflacijom u Americi, komentar koji je prevashodno inspirisan njegovim nezadovoljstvom onim što on vidi kao ideološki ekstremizam nas nekih komentatora koji slepo branimo austrijsku doktrinu, i ignorišemo činjenice. Da ne bih opterećivao komentare na njegovom postu, mislio sam da je možda bolje da ja napišem svoju "verziju" cele stvari.
Najpre, optužba za ideologizaju i pripisivanje loših motiva drugima je standardni motiv svih manistream napada na austrijsku školu. Slaviša je naširoko ponavlja. Ali, ona u osnovi nema mnogo smisla. Da li je zlatni standard bolji ili nije bolji od državnog monopola na novac nije vrednosno pitanje, nego teorijsko. Da državni državni birokrati i intelektualci koji ih podržavaju ne vole zlatni standard jer ograničava mogućnosti za državnu potrošnju i smanjuje vrednost "ekspertskih" znanja i usluga u vođenju i komentarisanju "monetarne politike", nije nikakva teorija zavere ili etička optužba nego hladna, pozitivna analiza. Da bankari čiji profiti zavise od sistema frakcionalnih rezervi ne vole one koji kritikuju frakcionalne rezerve takođe nije neka velika teorija zavere, nego jednostavna pozitivna istina, slična onoj da industrija zaštićena carinama ne voli zagovornike slobodne trgovine. Osim, naravno, ako nećemo celokupan public choice da otpišemo kao iracionalno širenje teorija zavere.
Ali, mimo svega toga, pitanje generalno nije ko koga voli i ko je dobar a ko zao, nego da li su frakcionalne rezerve ekonomski bolje od punih, da li je zlatni standard bolji od državnog novca i slično. Slaviša bi da to ostane van domena moguće debate, tako što će svakog ko misli da su zlatni standard ili pune rezerve bolji otpisati kao iracionalnog "ideologa". Dakle, nije tema da li su momci koji hoće da štampaju pare "zli" ili nisu, nego da li greše ili ne. Niko nije zainteresovan za to da li je Ben Bernanke lično "zao" ili fini, nego da li štampanje triliona dolara kao mera ekonomske politike ima nekog smisla ili nema. Slaviša bi, koliko vidim na osnovu ovog njegovog najnovijeg posta, hteo da možda pomalo i brani Bernankea, ali da to ne učini braneći direktno njegove stavove od austrijskih kritika, nego napadajući austrijance za ideologizaciju.
Drugi nivo problema je naravno sama inflacija u Americi. Da, mnogi ekonomisti uključujući i većinu austrijanaca i monetarista su predviđali brži porast CPI inflacije nego što se desio. No, šta to tačno dokazuje? Slaviša misli da to u prvom redu dokazuje da je austrijska monetarna teorija pogrešna i da je treba revidirati (nausprot nama, "ideolozima" koji hoćemo da je sačuvamo po svaku cenu, menjajući podatke ako treba). Ali, šta tačno kaže austrijska teorija o inflaciji?
Prvo, austrijanci, po pravili inflaciju definišu kao porast novčane mase, a ne kao porast opšteg nivoa cena. Ako hoćemo baš da cepidlačimo, podaci su savršeno konzistentni sa austrijskom teorijom, jer je kretanje CPI apsolutno irelevantno za austrijsku teoriju inflacije.
Dalje, mehanizam stvaranja inflacije je u toj teoriji drukčiji nego u monetarizmu: sledeći Cantillona, austrijanci tvrde da novac nije neutralan, tj da povećanje novčane mase nejednako utiče na cene različitih dobara. Kod inflatornog procesa, oni koji prvi dobiju novac (najčešće banke i preduzetnici preko kreditnog sistema) profitiraju dok ostali gube. Katastrofalno dejstvo štampanja para nije toliko u tome što ono izaziva porast potrošačkih cena, nego što snižava kamatnu stopu i remeti sistem relativnih cena, čineći kapitalno intenzivnije projekte isplativijim nego što jesu. Ako išta, austrijski model predviđa mnogo brži rast cena sirovina, među-proizvoda, kapitalne opreme, nekretnina i drugih trajnih dobara osetljivijih na kretanja kamate (dakle svega onoga što NIJE obuhvaćeno državnim statistikama o nivou cena), nego cena samih potrošakih dobara. Citirati CPI statistiku kao dovođenje u sumnju austrijske teorije inflacije je besmisleno. Mnogo bolji test je kretanje cena sirovina i međuprozvoda koje su skočile poslednjih godinu dana po stopi od 22% odnnosno 12%. "Opšti nivo cena" je statistička fikcija koja ništa ne govori o kauzalnim vezama među fenomenima u jednoj ekonomiji. Pojedične cene koje odgovaraju različitim "stadijumima proizvodnje" su jedini podaci koji su relevantni. Dakle, to što su neki austrijski ekonomisti predviđali da će CPI cene porasti brže nego što jesu je potpuno irelevantno za samu teoriju – relevantno je da li cene proizvodnih dobara rastu brže od potrošakih. Kao što vidimo, itekako rastu.
Stoga, koliko god glavni target bili austrijanci, Slavišina sopstvena analiza pokazuje, obratno, da su jedini u teorijskom problemu ovde monetaristi. Jedino iz njihove perspektive, ovo što se desilo predstavlja neki teorijski skandal koji zahteva objašnjenje i "revidiranje" teorije, jer su oni ti koji izjednačavaju "inflaciju" sa CPI. Oni imaju tu naivnu, primitivnu, mehanicističku verziju kvantitativne teorije novca po kojoj inflacija znači štampanje para koje automatski završava u porastu opšteg nivoa cena (nivo cena je kod njih jedna homogena veličina, irelevantno je kakve su različite cene, kako novac ulazi u ekonomiju – važan je samo statistički prosek). Veliki deo Slavišinog posta je zapravo dokazivanje da je kejnzijanska teorija superiorna u odnosu na monetarističku jer kod monetarista nema mesta za "zamku likvidnosti" u kojoj se po kejnzijancima (a i Slaviši) danas nalazi američka ekonomija. Ali, zašto se onda bavi austrijancima, i predlaže njima da revidiraju teoriju, kad ne predviđa njihova, nego monetaristička teorija, nužni porast CPI kao posledicu povećanja novčane mase?
S druge strane ja se potpuno slažam sa Slavišinom idejom da iako možda postoje makroekonomski problemi, rešenja su uvek mikroekonomska. Ali, problem je što je to tipično austrijsko "zadrto-ideološko" gledište. To je ono što je Hajek mislio kad je rekao da je glavna razlika između njega i Fridmana to što Fridman veruje da je dobra monetarna politika osnov svega, dok on, Hajek misli da ne postoji dobra monetarna politika, i da ona nikad ništa ne rešava, čak ni u finansijskoj krizi (čuveni Hajekov "likvidacionizam"). Fiskalna i monetarna politika kao stimulusi su jednako neefiaksni a "makroeokonomija" kao takva je socijalistička besmislica. Kad ovo imamo u vidu, još je manje jasno zašto je Slaviša targetirao austrijance kao predmet kritike u njegovom postu.
Jedino otvoreno pitanje je da li se američka ekonomija nalazi u stanju stagnacije zbog režimske neizvesnosti, ili u stanju buma izazvanog besomučnim štampanjem para. Oba scenarija su savršeno u skladu sa austrijskom teorijom. Ludvig fon Mizes je pisao u Human action da jedini način da kreiranje velike količine novca ne izazove ekonomski bum ("bum" naravno u austrijskom smislu) je da vlada regulativama, porezima ili konfiskacijom ubije svaki podsticaj za preduzetništvo. Tada ni najekspanzivnija monetarna politika neće pokrenuti ekonomski bum (očigledno nije morao da se oslanja na Kejnzovu mudrost da bi ovo uvideo). Da li se to sada dešava u Americi? Dobro pitanje, na koje ja nemam konačan odgovor. Moguće je. Mada bih ja bio skloniji da verujem da je novi bum uveliko u toku. Cene nekretina i zemljišta u mnogim delovima Ameriike već vrtoglavno rastu, kao i cene sirovina i međuproizvoda. To sve liči na period sredinom 2000ih. Ali, šta god da je po sredi, to nije mnogo teorijski relevantno za austrijsku teoriju kao takvu (iako možda jeste za neke austrijske ekonomiste koji su davali pogrešne prognoze o kretanju CPI).
12 comments:
Da li to znači da su austrijski ekonomisti koji su predviđali rast CPI i hiperinflaciju istog, zapali u fatalnu zabludu? Ili jednostavno nisu pravilno razumeli ili interpretirali teoriju poslovnih ciklusa?
Mozda su zapali u zabludu ali to je njihova licna zabluda. Treba imati u vidu da je jedno kada austrijski ekonomista nesto predvidja na osnovu svog licnog osecanja stvari ili intuicije, a drugo je sta teorija predvidja. Ovo sto Slavisa implicira je kao kad bi neki austrijanac na blogu napisao da ce nezaposlenost porasti do 12% a ona ne poraste toliko, nego samo do 10%, i ona mi kazemo: vidi ove austrijance kako grese, treba da revidiraju svoju monetarnu teoriju.
Ivane,
Ali ja sam upravo na te austrijance i druge koji su predviđali hiperinflaciju i mislio. Nisam kritikovao austrijsku školu, Mizesa i Hajeka, nego konkretno predviđanje inflacije u 2011. godini od strane nekih ekonomista. Ti u ovom postu braniš austrijsku školu kao takvu, ali ja se sa većinom od tih stvari čak i slažem.
Pitanje je zašto ti sadašnji austrijanci koje napadam (Šif, Wenzel, Marfi, Horwitz, ti i Mmillann u komentarima...) nisu 2009. rekli CPI nema veze, važne su relativne cene, inflacije može ali ne mora biti -- ne, rekli su biće inflacije jer je Fed odštampao pare. Ja sam napao tu specifičnu prognozu, a ne austrijsku školu poslovnih ciklusa ili neku drugu teoriju.
Od teorije, napao sam nedostatak austrijanaca i monetarista da prihvate mogućnost postojanja zamke likvidnosti. Možda misle da je to u domenu mikro, ali ja nisam video da je neko od njih sabrao dva i dva -- da kaže NEĆE biti inflacije posle monetarne ekspanzije, zato što na mikro nivou vlada neizvesnost.
Btw, sigurno nigde nisam napadao tvoj ili bilo čiji "ekstremizam". Alergičan sam na tu upotrebu ekstremizma samog po sebi kao neke intelektualne greške, tako da znam i bez gledanja nazad na post da nisam to rekao.
"Pitanje je zašto ti sadašnji austrijanci koje napadam (Šif, Wenzel, Marfi, Horwitz, ti i Mmillann u komentarima...) nisu 2009. rekli CPI nema veze, važne su relativne cene, inflacije može ali ne mora biti -- ne, rekli su biće inflacije jer je Fed odštampao pare."
Nisu rekli "skocice CPI do sredine 2011-te", bar ne oni koje ja pratim. Treba imati jos malo strpljenja, ne mogu se svoditi racuni na poluvremenu, jer kad ljudi krenu da beze iz dolara i tresurija bice rasta cena na sve strane. Cena zlata je najbolji indikator vrednosti dolara, kad tad ce i ostale cene krenuti da prate cenu zlata, voleo bih da vidim ko ce tad da ostane u tresuriju.
Moguće je da će se pojaviti, ali trenutno tržišta ne pokazuju ni bilo kakva inflaciona očekivanja. U slučaju da inflacije bude van svih očekivanja tek bi to bilo zanimljivo, onda bi trebalo objasniti kako je došlo do tako masovne greške.
Slavisa, ne znam koju metriku ekonomisti koriste kao meru inflacionih ocekivanja, ali cena tresurija to sigurno ne moze da bude, jer nije trzisna.
Velike banke (TBTF) dobiju kes od FED-a po 0%, pa kupe 10 year T bond za 2% i zadovoljne su prinosom. Ako skoci referentna stopa, TBTF ce postati nesolventne, sto znaci da ce dobiti neki bail out, pa ne brinu za inflacioni rizik. Drugi kupci cu centralne banke sirom sveta, koje vise vode poliku nego sto brinu za inflacioni rizik. Ostatak kupaca je tu privremeno, ocekuju da izadju u pogodnom trenutku, a ne da drze papir 10 ili 30 godina, zaboravljajuci da iz balona ne mogu svi izaci na vreme.
Lakse je koristiti cenu zlata da se vide inflaciona ocekivanja, jer je zlato najbolji hedge protiv inflacije. Obzirom da zlato trenutno ne daje nikakav prinos (troskovi skladistenja ga cine negativnim) ne vidim niti jedan drugi razlog drzanja zlata.
Mora da si čistokrvni Srbin, počneš komentar sa "ne znam šta ekonomisti koriste za merenje očekivanja", ali nam onda objasniš kako greše.
Cena zlata je vrlo loš, skoro nikakav pokazatelj inflatornih očekivanja. Pa do 2003. je nekoliko godina cena zlata padala, znači li to da je bilo deflacije? Ako nije, zašto nije?
Objašnjavao sam nekoliko puta ovde zašto se kupuje zlato. Nije jedini rizik na svetu inflacija.
Slavisa,
evo grafika cene zlata od 2002. Nema nikakvog pada posle 2003, naprotiv.
http://goldprice.org/charts/history/gold_10_year_o_usd.png
"do 2003".
Ah, sad vidim da je "do".:) Ali, cak i to se moze objasniti inflatornim ocekivanjima. Prvo, pre 2002 to nije bio neki kontinuirani pad nego fluktuacija oko srednje vrednosti od 300-350 dolara za uncu. Osim toga, monetarna politika tokom 1980ih i 1990ih je bila mnogo restriktivnija nego u 1970im i 2000im tako da nije cudno da nema nekog velikog porasta cene zlata tokom recimo 1980ih ili ranih 1990ih. Otprilike u vreme kad Greesnpan pocinje sa zurkom, 2002 godine, zlato pocinje da skace kontinuirano, da bi dostiglo 1900 dolara danas!
Tih nekoliko godina ,,do 2003" pad cene zlata je bio uslovljen masovnom prodajom zlata koji je inicirao MMF,zajedno sa mnogim centralnim bankama
Peter Schiff ovde komentarise par stvari koje ste pomenuli:
http://www.youtube.com/watch?v=gCw31wTE6T4
Post a Comment