Upravo je pao pre dva dana. Standard&Poor's je spustio rejting američke federalne vlade sa AAA na AA+, prvi put od kako radi te rejtinge, od 1917 godine. To znači indikaciju da će vrlo verovatno odsada kreditori tražiti veću kamatu za držanje američkog duga. Druge manje agencije su učinile isti "donwgrade" mnogo ranije. Amerika ovim ispada iz kruga zemalja poput Nemačke, skandinavskih država ili Australije, i pada u isti koš sa Španijom i Italijom.
Ovo samo po sebi ne znači katastrofu nego krizu, a ona, znamo iz etimologije reči, predstavlja šansu. Problem sa Amerikom je državna potrošnja, a ova kriza može, ali i ne mora iznuditi rešenje. Federalna potrošnja je zadnjih meseci Bušove administracije, i posebno pod Obamom porasla na skoro 24% GDP. Bužetski deficit je sada oko 10% GDP a javni dug oko 100% GDP. Odavde ima samo tri izlaza: ili povećanje poreza ili drastično kresanje potrošnje, ili oba. Naravno, veliko je pitanje da li povećanje poreza u bilo kojoj formi pomaže ili odmaže rešenju bilo kog od ovih problema, jer je ekonomski rast skoro na nuli i prilično je jasno da bi dodatni porezi samo pogoršali izglede ekonomskog oporavka.
S druge strane smanjenje potrošnje izgleda jednako iluzorno: američki Kongres, čiji se predstavnički dom nalazi pod kontrolom republikanaca, izglasao je pre pet dana povećanje limita za zaduživanje američke federalne vlade, i dodao novih 7 triliona duga u narednih 10 godina, što je Obama tražio. Ovaj sporazum je uživao podršku obe stranke, a posebno gorljivi podržavaoci su bili establišment konzervativci koji su nemilice napadali Tea Party aktiviste, koji su jedini bili protiv. Celokupna bulumenta konzervativnog DC establišmenta, od Wall Street Journala, National Review, Weekly Standarda, finih libertarijanaca, Charlesa Krauthammera, Thomasa Sowella, George Willa, Bill O'Reillyja, sve divizije su bile mobilisane da danonoćno podržavaju Johna Boehnera i njegov truli dogovor sa demokratima, te napadaju Tea Party zbog opstrukcionizma i ekstremizma. Na kraju je protiv dila glasalo samo 22 kongresmena (od kojih su bar petoro ili šestoro bili lažnjaci, koji su glasali "ne" tek pošto je izbrojano 218 glasova "za" koliko je bilo dovoljo - idu na izbore dogodine i treba im "konzervativna" iskaznica), i petorica u Senatu (trojac mračnjaka Demint, Paul i Lee, uz još dvojicu).
Ali, gle iznenađenja, tri dana kasnije, kreditni rejting je smanjen uprkos ovom genijalnom dilu (ili baš zbog njega, jer S&P kaže da ne veruje maglovitim obećanjima iz dogovora o budućem smanjenju duga) i sada isti ljudi koji su podržavali dil sa Obamom napadaju predsednika zbog fiskalne nedogovornosti. Kao da su Marsovci izglasali taj njegov plan, a ne republikanci u Kongresu, uz njihovu zdušnu podršku! WSJ piše kako je fiskalna budućnost Amerike loša, čak i ako se projekcije kongresnog plana ostvare, što se retko događa. Samo - možda su to mogli da znaju i pre nedelju dana kad su podržavali taj plan, i napadali Tea Party "hobite" zbog istih tvrdnji koje sada sami iznose! Ili Thomas Sowell, u National Review, koji je podržao Boehnerov truli dil dva dana pred glasanje što je zbog njegove besprekorne reputacije navelo mnoge kongresmene da glasaju za njega. Sada isti Sowell piše kako je taj dil bio loš i predstavljao pirovu pobedu republikanaca, jer su njime prihvatili saodgovornost za Obaminu pomahnitalu državnu potrošnju. Ma ko bi rekao! Samo ostaje nejasno zašto Sowell onda nije bio tako pametan i 1 avgusta, nego je tada podržavao isti taj štetočinski dil koji sada napada. Uredništvo NRO piše o Obami kao AA+ predsedniku. Zanimljivo je da ne piše o republikanskom Kongresu kao AA+ Kongresu ili o sebi kao AA+ konzervativcima koji su do bukvalno prekjuče podržavali "dvopartijski" dogovor kao jedini spas.
Istu taktiku treba narednih dana očekivati od Weekly Standarda, Krauthammera, Willa, Fox Newsa i svih ostalih mainstream konzervativaca. Kriviće Obamu i njegovu "neodgovornu politiku" a štititi republikance, tj sebe i svoje prijatelje, kronije i drugare sa koktel partija, iako su svi skupa do pre nedelju dana zdušno podržavali Obamu i histerično opanjkavali fiskalne konzervativce. Ima li bolje demonstracije koliko je ideja promene bilo čega u Vašingtonu iluzorna ako se ide "odozgo"? Glavni problem Amerike nisu demokrati nego republikanci i njihova dvorska inteligencija. Ronald Reagan (treba li naglašavati, ismevan i odbacivan od strane istog establišmenta) nije uspeo ništa bitno da promeni. Današnji treećligaši koji reprezentuju republikansku stranku su to još manje u stanju. Jedina promena može doći odozdo, odbijanjem autoriteta federalne vlade na nivou država kroz secesiju i nulifikaciju. To bi moglo da postavi sjajne presedane za druge zemlje, i istovremeno da revitalizuje propalu i imotentnu libertarijansku filozofiju. Dok to ne postane slučaj na širokoj skali, nikad se ništa bitno neće promeniti.
5 comments:
Ovo 10% BDP-a deficit i 100% BDP-a dug cak i ne zvuci toliko lose koliko lose zvuci cinjenica da je pokrivenost federalnih rashoda prihodima jedva 60%, odnosno da je deficit skoro 40% ukupnih federalnih rashoda.
To znaci da oni prihode moraju skoro da dupliraju, odnosno rashode skoro da prepolove, da ne bi imali deficit. Cak i ako se ostvare herojske pretpostavke o rastu u narednim godinama, ja ne vidim kako mogu da izbegnu ozbiljno fiskalno prilagodjavanje, ko god da sedi u beloj kuci, odnosno Kongresu.
Joseph Stiglitz: Fed je očajan jer ne može pomoći ekonomiji
Prema njegovu mišljenju američki problem nisu visoke kamatne stope. Naime, korporacije su preplavljene gotovinom, ali banke ne plasiraju novac malim i srednje velikim poduzećima koja su najveći generator zaposlenosti. U tom smislu Fed je prema Stiglitzu podbacio te nije uspio potaknuti takvu vrstu kreditiranja koja bi potaknula rast.
Nema odstupanja, kad je kriza, pozajmljuj i troši :))) Nema veze što država troši kao luda na socijalu...
http://wac.0873.edgecastcdn.net/800873/blog/wp-content/uploads/defense-entitlement-spending-6001.jpg
Al su bar "salonski libertarijanci" sa Cato-a bili protiv ovoga deal-a, ne?
Debt Deal: Politicians Win, Middle Class Loses
Grčka ima kreditni rejting CC a i nije nešto jako mnogo više zadužena od Amerike i nema nešto jako mnogo veći budžetski deficit, mislim da će i Amerika u bliskoj nam budućnosti imati kreditni rejting CC ili CCC ili u najboljem slučaju B ili BB ('junk' status), a kamate na američke državne obveznice će dramatično da porastu, baš kao što je to bio slučaj sa grčkim državnim obveznicama, do pre godinu i po dana kamate na grčke države obveznice su bile prilično niske, hedž fondovi koji budu imali 'short' pozicije na američkim državnim obveznicama će zaraditi mnogo novca kroz godinu-dve-tri.
Post a Comment