Ron Paul’s answer is always the same simplistic solution. Remove the role of the federal government and everything will be fine. All Republicans advocate a balanced budget and major cutbacks in government programs, but there are many vital areas in which it would be foolish to abolish federal role.
06 July 2011
Šta ne valja sa Ronom Paulom?
Ne valja ništa, ako pitate profesora Gregory Hiltona. On je napisao tekst od više hiljada reči da bi pokazao šta je sve pogrešno sa Ronom Paulom, i njegovom filozofijom. A mislim da suštinu prigovora najbolje opisuje sledeći, rezimirajući pasus, negde pred kraj teksta:
Zamislite, koji bi još "konzervativac" verovao u tako nešto poput uklanjanja moći federalne vlade kao rešenje svih problema. Recimo štampanje novca, zdravstveno osiguranje, penzije, subvencije za poljoprivredu, Amtrak, obrazovanje, energija, fino štelovanje klime...Kako bi svet opstao bez američke federalne vlade da kontroliše sve ovo? Ko bi još hteo da ukine Fed ili da privatizuje usluge socijalne države, osim provincijskog zatucanka iz Teksasa koji je "protiv progresa" (Hiltonova formulacija)? Pa zemlja bi se otkinula od svoje ose i otkotrljala pravo ka suncu. Ne, ne - kao što znamo, "pravi konzervativizam" znači očuvanje svih blagodeti progresivne ere, New Deala i Great Society, ne njihovo uništavanje ili razmontiravanje. Konzervativac nije revolucionar, on je čuvar onog što su mu Vudro Vilson, FDR i LBJ ostavili u nasleđe.
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
14 comments:
Mala ispravka:
ne "Big Society" (to je sasvim dobar program Davida Camerona iz 2010.) nego "Great Society" (tako se zvao Lyndon Johnson-on program).
It makes difference. :D
ispravljeno. :)
Mene nervira sto precesto koristi rec "federalna". U nekom intervjuu (mislim u onom sto je imao u google-u pred prosle izbore) kaze da nema nista protiv da savezne drzave osnivaju svoje drzavne skole, vec samo da federalna vlada nema pravo da se mesa u skolstvo. Naravno sve pod izgovorom da je federalna vlada negde visoko gore i da ne zna sta se desava na lokalu. Ispada da, kad bi ziveo na primer u maloj Srbiji, ne bi imao nista protiv mesanja drzave u sve zivo (jer je zemlja mala i vlast sve vidi i sve zna).
Razumem da je sve to verovatno stvar politicke taktike, da je locirao najveceg neprijatelja i skoncentrisao se na njega, ali ne bi mu nista falilo da ima malo vise doslednosti.
Mene Ron Pol jako podseća na Vaclava Klausa: u principu se slažem sa ogromnom većinom njegovih nazora, ali čovek ima jako razvijen talenat da stvari dotera do nekog zadrtog ekstrema u kom se i jako dobre ideje pretvaraju u vlastitu suprotnost. Drugim rečima, super je lokalna autonomija dok je dobra za biznis, ali ne treba zaboraviti da su upravo jaka federalna država, bezkonkurentna vojna sila i u manjoj ili većoj meri intervencionistička spoljna politika stvorili mogućnosti za bezprecedentan uspeh i globalnu dominaciju američke ekonomije, pa ja tu bebu, iako bih odsekao jako puno njenih socijalističkih i redistributivnih pipaka, ni u kom slučaju ne bih izbacio sa prljavom vodom, i to je primarni razlog što kao praktičan čovek koji gaji averziju prema deduktivnoj "politici principa", nikada neću podržati Rona Pola i njegove istomišljenike. Sekundarni razlog je to što je čovek očigledno veoma principijelna i zadrta osoba, što u privatnom i "malom" životu može biti i simpatično, ali lično mislim da je ta vrsta ljudi za politiku, umetnost mogućeg i domen kompromisa, dvostrukih igara, korisnih prevara i nužnih laži, potpuna katastrofa. Političari, što se mene tiče, treba da budu sposobni i beskrupulozni predatori koji će se svim silama i metodima boriti za interese svoje države i njenih građana (ili, barem, onog njihovog dela koji ih hlebom hrani :) ), ne zato što su altruisti, bože me sačuvaj, već zato što je sistem tako postavljen da je to i njihov eminentan interes: ja ih ne plaćam da budu sveci i moralističke ovce, već da rade najprljavije poslove za i umesto mene. Ljudi tipa Rona Pola možda mogu biti korisni jedino u vremenima velikih preloma, promena paradigmi i revolucija, kada je baš njihova zadrtost motor koji pokreće istorijske mehanizme: ja se, međutim, iako mnogi indikatori nagoveštavaju da se zapadni svet možda nalazi pred jednom takvom revolucionarnom promenom, jer su postojeći politički i ekonomski modeli očevidno istrošeni i neadekvatni, još uvek nadam da će konjska doza turbo-evolucije, ako makar SAD i severni deo EU smognu snage za nju (na ostatak Evrope, trezveno govoreći, teško da se treba kladiti), biti adekvatan substitut za tu revoluciju, pa makar njene ideje (kao što bi opstanak i prosperitet spomenutog zapadnog sveta nalagali, ali, naravno, daleko je od izvesnog da će stvari krenuti tim putem :) ) bile prepisane sa najbooljih stranica "Tržišnog rešenja" :)))
Mislim da u USA postoji jaka odbojnost političara prema naglim promenama,obični glasači mnogo bolje prihvataju ideje Rona Pola,al da bi se kandidovao na izborima mora da prođe nepremostivu prepreku i da ga republikanci kandiduju,a kad bi se to nekim čudom desilo mislim da ne bi imao problem da pobedi Obamu.
Što se tiče radikalnih promena tj odustajanje od širenja države blagostanja ona mora da se desi u USA,jer je zapadna kultura uvek gledala u USA kao model razvoja. Nažalost,ako stvari ne promeni Ron Pol ili neko sličan njemu,promeniće se same od sebe na silu,ako bih mogao da predvidim čini mi se da je jedini način da se to desi slom dolara
Vojska, rat, predstavljaju najmoćniji aparat redistribucije. Kakva je to ekonomija, vojna? Ja pod ekonomijom podrazumevam ono što bi postojalo da država ne postoji. Kao, proizvodili bi mine, rakete?! Ha! To je najčistiji oblik krađe i porobljavanja sopstvenog stanovništva. Ratnici i robovi - robovi sa i bez puške.
Pogledajte kartu regrutacije (mada taj podatak nije javan, ali možete naslutiti), i videćete da je vojska najznačajniji oblik redistribucije, pa dodajte i tu, vojnu industriju. Zlo.
Da dodam da prava ekonomija finansira vojsku, kako bi se vezane etatističke korporacije vratile i pojavije kao konkurencija svojim inicijalnim finansijerima?! Nenormalno. Jebena Sparta.
I na kraju, zamislimo, a ne moramo se mnogo potruditi, da ceo svet bude na prstu vojne mašine SAD. Kako to izgleda? Šta onda? SSSR, eto šta.
P.S. Političari zastupaju interese kapitala, ne države i/ili građana/glasača.
@Srđan
Srđane, nemojte da pričate gluposti, i nemojte odmah da penite, kao boga vas molim :)) Pa čitav globalni ekonomski poredak poslednjih par stoleća ne počiva ni na čemu drugom nego na sili američkog oružja a pre toga na moći britanske flote. Niko nije govorio o "vojnoj ekonomiji", već samo o neophodnosti jake vojske da bi se zaštitili ekonomski interesi u svetu, naplatili dugovi, na ovaj ili onaj način i obezbedila stabilna klima za biznis. A da biste imali jaku vojsku, morate imati i jaku državu, što ne znači da ta država mora da bude i velika u smislu širine nadležnosti, naprotiv, osim odbrane, sudstva i spoljne politike, njene kompetencije bi trebalo da budu minimalne... A demokratska država zastupa sve svoje građane, bez izuzetka, i to je tajna njenog uspeha, ali je tajna uspeha onih najuspešnijih demokrtskih država na čelu sa USA to što su razvili mehanizme da stepen tog predtavljanja bude grubo proporcionalan njihovom ekonomskom uticaju i doprinosu u društvu, i ja stvarno ne vidim nikakav problem u tome, bilo bi vrlo loše da i poslednji "nigga" iz nekog geta nema baš nikakav uticaj na državne poslove, jer oligarhični sistemi vrlo brzo potonu u haos klanovskih obračuna, ali na primeru većeg dela EU možete da vidite koliko tek loše utiče na sistem ako prava težina novca i inteligencije, naročito one praktične (razni prodavci magle i stručnjaci za pseudonauke koji misle da su inteligentni a svaki šibicar bi ih preveo žedne preko vode sasvim sigurno nisu case in point :) ), nije reflektovana u sistemu upravljanja zemljom i ako paraziti i neproduktivne društvene kategorije imaju preveliki uticaj na državne poslove. To možda nije u skladu sa vašim Idejama o Slobodi s velikim početnim slovima, ali u praksi radi kao sat :)))
@Speaker
Da sam spreman da "penim", poručio bih Vam da pričate gluposti :)
Ponudio sam univerzalniju definiciju koga, šta političari zastupaju, a Vi ste odma' skočili i, što se mene tiče, potvrdili istu. Sa izuzetkom "uspešnog" modela u SAD-u (što ne znači da je loš, već gori nego što je bio, zahvaljujući čarobnjaku iz Oza).
P.S. Vojska naplaćuje dugove i stvara pogodno okruženje za biznis? Meni nije prihvatljivo, a Vi ste slobodni (sa velikim "s") da tvrdite suprotno.
Speaker,
Ne razumem odakle argument o demokratiji u USA i UK,toga tamo nema niti ga je ikada bilo. Demokratija je odlučivanje prostom većinom,a ove dve države imaju većinski izborni sistem gde svaka grupa ljudi delegira svog čoveka,a ne postoje 2 grupe iste veličine,to je definicija nedemokratije. Ne govorim ovde o demokratiji u onom odvratnom politički korektom rečniku,već kako je sistem postavljen u te dve zemlje bez obzira što je jedna republika a druga monarhija.
Većinski izborni sistem je etalon demokratije.
To što je jedna izborna jedinica veća, neznatno, od druge, jedino se može prevazići uvođenjem jedne izborne jedinice za ceo opseg izbora, što je nemerljiva glupost, i čini izbore, samim tim i demokratiju, trivijalnim.
Nisam ulazio u to koji izborni sistem je bolji,svaki ima svoje prednosti i mane. Mada je kod većine država posledica neke tradicije,nego trezvenog razmišljanja.
Slažem se da svaki sistem ima nedostatke.
Ono što čini razliku, to su prednosti u odnosu na svrhu. Recimo da predstavnička demokratija uvećava poverenje glasača u zakonodavnu vlast, i njenu kontrolnu funkciju (koja je za libertarijance važnija?), jer smanjuje distancu između države i građana. U ovom "našem" sistemu, izbor je u rukama stranaka, umesto da regulacija bude. I ne zaboravimo da je u SAD-u, efektivno (i diskriminativno za treće stranke) na snazi dvokružni sistem.
@Srđan
Ne ljutite se, nekako je zvučalo "penušavo", da ne kažem, jezikom Dantea i Berluskonija, :) spumante... :)) Inače, ja sam vašu definiciju i hteo da potvrdim, jer je, más o menos, ispravna, samo pomalo uprošćena, pa sam neke stvari pokušao da rafiniram i pojasnim :)
@MMiillaann
Milane, govorio sam o "demokratiji" u najopštijem smislu, to jest da vas neko uopšte za nešto pita i zarezuje samo zato što ste, eto, građanin, :) mislim da za ovu vrstu diskusije fini elektoralni detalji političkog sistema nisu značajni, već samo najgrublje distinkcije, a u tom smislu su USA i UK, pa čak i Srbija, :) sasvim sigurno demokratije, :) kao što Severna Koreja, Kuba, Saudi Arabija ili Burma sasvim sigurno nisu :)
Pa... Izbori postoje, pa nije severna Koreja, ali da li je baš demokratija... I to u kategoriji sa UK i SAD, heh, malo je preterano? Elem, šta se pita gradžanin u Serbiji? Šatro EU ili ne, NATO ili ne... I to ne samo šatro pitanje, već i odgovor :D
Dakle, niš' se ne pita, samo se drži u uverenju izbora :) bolje hendlovanje nego severna. Ima tu mnogo varijanti izbornih sistema, odnosa sa federalnim/centralnim vlastima, sa izvršnom - koja je libertarijancijama bitna, raspodela motivatora za svaku, cena ulaska kapitala itd itd
a možemo da viknemo "Pinochet!", i zanemarimo, gurnemo pod tepih problematiku, i molimo se za dolazak političkog mesije, kao i izbora naslednika :D
P.S. Izbor reči :) Speaker, Vi traćite talenat!
Post a Comment