Pages

29 July 2011

Moje razumevanje potencijalnog "američkog bankrota"

Nekoliko ljudi me je poslednjih dana pitalo za potencijalni američki bankrot. Ti ljudi su obični ljudi koji žive u Srbiji i koji su prilično uplašeni. Prenosim otprilike šta sam im rekao, ne toliko zbog toga što vas to možda zanima, već zato što mene zanima da me neko ispravi, ako grešim.

Ukratko, moje mišljenje je da, čak i ukoliko ne dođe do povećanja limita na dug, SAD ne može tehnički da bankrotira.

Prvo, šta treba da se desi da bi Amerika formalno bankrotirala? Po mom shvatanju, država je formalno bankrotirala samo ako više ne može da servisira javni dug, odnosno ako ne može da otplaćuje rate koje podrazumevaju otplatu glavnice i kamate. Dakle, ukoliko država Amerika ne isplaćuje plate federalnim radnicima to, koliko ja razumem, tehnički nije bankrot.

Drugo, ako je bankrot samo nemogućnost da se servisira javni dug, da li Amerika može da otplaćuje glavnicu i kamatu? Glavnicu sigurno može iz novog zaduživanja, jer to ne povećava ukupan obim duga, već se on samo refinansira. Problem je sa kamatom, jer bi novo zaduživanje za otplatu kamate povećalo javni dug.

Ali, Amerika može da finansira otplatu kamate iz redovnih poreskih prihoda. Ukupna otplata kamate na javni dug u 2011. godini iznosi oko 1.4% BDP, a ukupni federalni prihodi iznose oko 14.6% BDP, što znači da imaju sasvim dovoljno para da redovno otplaćuju kamatu. Takođe, ako ja dobro tumačim stav 4. iz 14. amandmana američkog Ustava, otplata kamate ima apsolutni prioritet u odnosu na sve druge rashode.

Takođe, bitno je spomenuti da isplata penzija ne može da bude ugrožena, šta god pričao Obama. Radi se o tome da je dug federalne vlade prema Social Security-ju deo javnog duga. Dakle, ako se vlada zaduži na tržištu da bi isplatila penzije, to uvećava jedan dug (prema kupcima bondova), ali smanjuje drugi (prema SS fondu), tako da ne dolazi do povećanja ukupnog duga.

Dakle, penzioneri i kreditori su, koliko ja vidim, potpuno zaštićeni.

Da li grešim i gde?

10 comments:

Jovan said...

Meni deluje da je sve tako kao sto kazes, zato i verujem da republikanci nemaju apsolutno nikakav motiv da postignu dogovor ovih dana.

Na malo duzi rok, ako dodje do grubog zaustavljanja deficita mozemo ocekivati veliki pad federalnih prihoda. Njihov BDP je napuhan recikliranjem deficita i njegovim prikazivanjem kao dela BDP (satro drustveni proizvod).
Druga stvar je rekordno nizak iznos kamata koje USA placa na dug, a obzirom na veliku zaduzenost, tesko da moze da ostane ovako nizak josh dugo. Sa znacajno nizim prihodima drasticno povecanje kamata moze da znaci nemogucnost servisiranja duga.

Kad se sve to malo razigra verovatno ce biti dogovora o povecanju zaduzivanja.

Vlada said...

Ali Obama je stvarno ispao gejčina kad je pozvao ljude koji su na državnim jaslama da zovu republikanske kongresmene i da ih pritiskaju da se usvoji povećanje limita. Meni je izgledalo kao potez očajnika. Zli republikanci štite bogate i korporacije, a dobre demokrate brinu o nejakima i siromašnima.
Nadam se da Obama neće proći na sledećim izborima.

Срђан said...

Пасус 2. :)

Пасус 3. Тачно, али... Повећање јавног сектора отежава исплату дуга, те постоји веза, а поред тога, постоји и приоритет унутрашњих обавеза, који сачињава листу шта се пре отплаћује, а шта на крају. Напослетку, уколико федерални радници не добију плату, они ће, са правом, оценити да је држава у банкроту.

Пасус 4. Па то је банкрот, рефинансирање.

Пасус 5. Другим речима, Америка ради, а Кина и блиски исток се гради :)

Пасус 6. Странци па пензоси, како ли листа иде даље?

Пасус 4.

MMiillaann said...

Mogu federalni radnici da govore šta hoće,bankrot je nesposobnost plaćanja ali obaveza prema kreditorima a ne federalnih izdataka to što neki koji ne rade ništa a imaju 100 000 dolara godišnja primanja,pa ko gubi ima pravo da se ljuti ali to ne znači da je u pravu.
Refinansiranje nije bankrot sve dok je bar u slučaju USA limit duga isti. Problem je što u tom slučaju rastu kamate i možeš manju glavnicu da pozajmljuješ,ali to je prirodna reakcija slobodnog tržišta koja dugoročno je dobra jer te suočava sa realnošću. Mada mi ovaj argument sa rastom kamata nije baš čvrst. Ako se ne poveća limit duga,a kreditori se isplate,mora se smanjiti potrošnja. To smanjenje potrošnje će sigurno izazvati pad BDP,ali kakve to ima veze sa kamatama,kreditori mogu jedino da ih povećaju zbog percepcije većeg rizika ali tek je to mutan argument.

400 bad request said...

Prvo, ako i ne dodje do tehnickog bankrota, ima da bidne veliko tumbanje. Republikanci koji prizeljkuju takav ishod cine to iz politickog avanturizma.

Drugo, nesposobnost podmirivanja bilo kojih obaveza je, po mom misljenju, bankrot.

Nemanja said...

Americki javni dug u novcanicama od 100$

Marko Paunović said...

Komentari...

Jovane, ja se slazem da su na duzi u problemu. Jedino ne mislim da su bas pred bankrotom.

Srdjane, refinansiranje nije bankrot. Malo ima zemalja koje nominalno smanjuju svoj dug, vec ga uglavnom beskonacno refinansiraju, uz nadu da ce ucesce u BDP da se smanji kroz ekonomski rast.

400 bad requests, postoji razlika izmedju bankrota drzave i bankrota firme. Na primer, drzava moze da nastampa pare i vrati dug. Cak se ni to ne smatra bankrotom. Takodje, kod suverenog duga retko postoji kolateral. Zato bih ja rekao da je sam pojam bankrota kod drzava donekle pogresan. Za razliku od bankrota firme, gde dolazi do aktiviranja kolaterala, prodaje imovine, gasenja pravnog lica, osnivanja novog pravnog lica i slicnih stvari, kod drzave jedino dolazi do restrukturiranja i/ili reprogramiranja duga.

lettherebelowcost said...

Ništa od bankrota

Vladimir said...

http://www.usdebtclock.org/

lettherebelowcost said...

http://usdebt.kleptocracy.us/