Slučaj izvoza subvencionisane šećerne repe u Hrvatsku je tragičan. Srbija subvencioniše proizvodnju šećerne repe, čiji se deo onda izveze u Hrvatsku za proizvodnju šećera, a odatle dalje u EU.
Ono što meni nije jasno je zašto se javnost sada skandalizuje nad ovim. Vlada Srbije, a bogami i glasači i mnogi ekonomisti, trebalo bi da budu jako zadovoljni ovim slučajem, jer se potpuno uklapa u preovlađujuću državno merkantilnu koncepciju ekonomije. Subvencionišu se obe stvari koje po većini treba subvencionisati: poljoprivreda i izvoz. Zar subvencionisanje šećerne repe ne podstiče proizvodnju šećerne repe? Zar to srpske proizvođače ne čini izvozno konkurentnijim od ostalih? Subvencijama smo pomogli konkurentnost ključne grane i povećali izvoz -- šta ima bolje od toga?
Ovo što se dešava sa repom je ustvari slučaj sa svakim poljoprivrednim i svakim izvoznim subvencijama. To što Srbija radi Hrvatskoj nije ništa drugo nego državno subvencionisani damping. Kada Kina šalje robu po damping cenama u Srbiju (ili SAD ili EU, nigde javnost nije ništa bolja po ovom pitanju), mi umišljamo da Kina vodi mudru politiku, da od toga mi nekako gubimo a Kina dobija. Ali sada se iz konkretnog primera sa repom jasnije vidi da je stvar potpuno obrnuta -- od vaših izvoznih subvencija dobijaju stranci, a gubite vi.
Press je shvatio da je u ovom slučaju Srbija ta koja gubi od sopstvenog subvencionisanja izvozne robe, a Hrvatska ta koja dobija. Samo još treba shvatiti da to što važi u ovom slučaju važi i uopšte. Ako ste protiv subvencionisanja izvozne šećerne repe, morate biti protiv svakog subvencionisanog izvoza, izvoznih kredita, Agencije za promociju izvoza -- jer sve to pomaže građanima i poreskim obveznicima Srbije koliko i ovo slanje subvencionisanje repe u inostranstvo.
Štaviše, ako uviđate od ove politike dobija Hrvatska a Srbija gubi, morali biste biti potpuno otvoreni za uvoz, a naročito za subvencionisani uvoz. Ako strani poreski obveznici hoće da vam pokriju deo prodajne cene, nemate zašto da se protivite.
9 comments:
Subvencije su cisto socijalna i politicka mera, ekonomski imaju vrlo malo smisla. Ali u drustvu kao sto je nase, te 3 stvari su neizbezno povezane, preplicu se. Ako bi se ukinule subvencije poljoprivrednicima, sto je realno ekonomski opravdano, vlada bi pala. Ako bi se povecali porezi na uvezenu robu, cene bi porasle i nasli bi se u politickom problemu sa EU, opet bi vlada pala. Tako da treba razlikovati teoriju i praksu, u teriji sve moze odmah, a u praksi kod nas vecina stvari ne moze jos mnogo godina...
To oko teorije i prakse je tacno, ali Slavisina poenta (koliko je ja shvatam) je da je isti taj Press (a mozda cak i isti taj novinar) objavio desetine tekstova u kojima hvali subvencije i kuka kako vlada ne izdvaja dovoljno za podrsku izvozu.
"Press je shvatio da je u ovom slučaju Srbija ta koja gubi od sopstvenog subvencionisanja izvozne robe, a Hrvatska ta koja dobija. Samo još treba shvatiti da to što važi u ovom slučaju važi i uopšte."
da, samo toliko :)
ja se pitam da li bi i ovaj slucaj bio shvacen da se repa izvozi u npr. japan ili brazil.
"S druge strane, Hrvatska sasvim drugačije deli subvencije, pa tako njihovi poljoprivrednici dobijaju 500 evra po hektaru tek kada repu predaju hrvatskim fabrikama šećera, što onemogućava da naše šećerane tamo kupe repu."
Kako to da su se njihovi ekonomisti ovoga setili a nasi nisu? Onda pogledam EKOF i EFZG i sve mi je jasno.
Hrvatska je daleko ispred nas..
Ma mislim da je celokupna makroekonomija ne samo pogrešna grana ekonomije već i nepotrebna.
Protivi se svakoj zdravoj logici. Većina stavova u makroekonomiji se izvodi cirkularnim zaključivanjem,a na taj način može se dokazati šta hoćeš,tu je ljudska mašta neograničena
Nemanja:
Ni Hrvatska svojim subvencijama ništa ne postiže, umesto što izvozi jeftinu šećernu repu, izvozi jeftin šećer.
Mmillan:
Tačno, samo u ovom slučaju čak ni makroekonomija nije kriva, jer svaki ekonomski udžbenik kaže da su izvozne subvencije čist gubitak za zemlju. Podsticanje izvoza je ideja raznih instant policymakera, ne teorijskih ekonomista.
Ali njeni ekonomisti su postigli pareto efikasniji sistem.
I slucaj, Srbija:
Prihod od izvezene repe/troskovi subvencionisanja proizvodnje repe
II slucaj, Srbija sa Hrvatskim receptom:
Prihod od izvezenog secera/troskovi subvencionisanja proizvodnje repe
Cena secera>Cena secerne repe =>
Prihod od izvezenog secera>Prihod od izvezene repe
troskovi identicni u oba slucaja.
Koeficijent u II slucaju visi => Pareto efikasnije resenje.
Domaci proizvodjaci, pod nepromenjenim uslovima, u boljem polozaju. Znaju oni sta rade..
Nemanja, to je sve dok posmatraš dve grane u jednoj zemlji. Ako se taj šećer posle koristi u proizvodnji pasiranog paradajza u tetrapaku u Mađarskoj, a veoma sličan pravi i K-plus, opet dobijaš isti slučaj kao kod nas, samo na višem stepenu obrade
Ako je tacno to da placaju 500 evra po hektaru, imaju vise razloga da budu ljuti na svoju vlast nego mi.
500 evra po hektaru je mnogo para.
Post a Comment