NBS nam priprema mere koje mogu date dobre rezultate samo u Zemlji čuda. Odlučna da sistem dinarizuje pripremila je set mera koje će za rezultat imati sistemsko snižavanje blagostanja građana Srbije.
Uvodi se depozit za devizne pozajmice od 30%. Ovo će zaista kratkoročne dinarske kredite učiniti poželjnijom opcijom, ali ne tako što će oni postati jeftiniji, nego što će devizne pozajmice postati skuplje. Poenta je da banke neće promeniti inače ispravnu percepciju kvaliteta dinara, nego će samo plasirati više sredstava kroz dinarske kredite koji su sada skuplji od deviznih. Drugim rečima to je kao kada bi se "problem" relativne skupoće paradajza u odnosu na kupus i želje da se paradajz više koristi rešio administrativnim povećenjem cene kupusa.
Druga mera, za razliku od prve koja će dati rezultate, ali koji će biti loši za građane Srbije, je iz žanra epske fantastike. Da bi se sistem dinarizovao povećava se učešće za hipotekarne kredite u devizama na 20%, a za dinarke hipotekarne kredite neće biti učešća. E sad, to bi bilo lepo, ali u celoj galaksiji, među iole uračunljivim ljudima i ostalim formama vanzemaljskog života ne postoji neko ko bi odobrio dugoročni dinarski kredit, a i ako bi se takav avanturista pronašao sigurno je da bi mu kamatni kišobran bio jakoooooo veeeelikiiiii. Dakle, jedini rezultat biće da će još manje ljudi moći sebi da priušti stambeni kredit jer će morati za iole pristojan stan da skupe učešće od barem 10.000 EUR. Ova mera verovatno povlači i smanjenje subvencija za stambene kredite što je dobar scenario, ali može i dovesti do novih napada populizma i još većih budžetskih izdavanja. Tako se nastavlja tradicionalna politika, "ja u klin, ti u ploču" NBS i fiskusa.
Treće, nema više vezivanja za CHF. Odluka je donesena u lošem trenutku, jer sada ne postoji način da građani gube,imajući u vidu da je CHF rekordno visoko u odnosu na evro. Drugo,uvek se može promeniti CHF za evro. Ali da se ne vraćam na vreme kada regionalizacija nije bila aktuelna nego čudotvorni krediti.
Sveu svemu više rada na kvalitetu dinara, manje bavljenja posledicama bi bio bolji put.
Uvodi se depozit za devizne pozajmice od 30%. Ovo će zaista kratkoročne dinarske kredite učiniti poželjnijom opcijom, ali ne tako što će oni postati jeftiniji, nego što će devizne pozajmice postati skuplje. Poenta je da banke neće promeniti inače ispravnu percepciju kvaliteta dinara, nego će samo plasirati više sredstava kroz dinarske kredite koji su sada skuplji od deviznih. Drugim rečima to je kao kada bi se "problem" relativne skupoće paradajza u odnosu na kupus i želje da se paradajz više koristi rešio administrativnim povećenjem cene kupusa.
Druga mera, za razliku od prve koja će dati rezultate, ali koji će biti loši za građane Srbije, je iz žanra epske fantastike. Da bi se sistem dinarizovao povećava se učešće za hipotekarne kredite u devizama na 20%, a za dinarke hipotekarne kredite neće biti učešća. E sad, to bi bilo lepo, ali u celoj galaksiji, među iole uračunljivim ljudima i ostalim formama vanzemaljskog života ne postoji neko ko bi odobrio dugoročni dinarski kredit, a i ako bi se takav avanturista pronašao sigurno je da bi mu kamatni kišobran bio jakoooooo veeeelikiiiii. Dakle, jedini rezultat biće da će još manje ljudi moći sebi da priušti stambeni kredit jer će morati za iole pristojan stan da skupe učešće od barem 10.000 EUR. Ova mera verovatno povlači i smanjenje subvencija za stambene kredite što je dobar scenario, ali može i dovesti do novih napada populizma i još većih budžetskih izdavanja. Tako se nastavlja tradicionalna politika, "ja u klin, ti u ploču" NBS i fiskusa.
Treće, nema više vezivanja za CHF. Odluka je donesena u lošem trenutku, jer sada ne postoji način da građani gube,imajući u vidu da je CHF rekordno visoko u odnosu na evro. Drugo,uvek se može promeniti CHF za evro. Ali da se ne vraćam na vreme kada regionalizacija nije bila aktuelna nego čudotvorni krediti.
Sveu svemu više rada na kvalitetu dinara, manje bavljenja posledicama bi bio bolji put.
2 comments:
Prve dve mere su analogne porezu na štednju u eurima a koje nema za dinarsku štednju,pa opet koliko je ukupan procenat štednje u dinarima,čini mi se da se radi o 5 posto.
Mislim da će biti još jedan dodatni efekat poskupljenja deviznih kredita,a to je povećanje inflacije,jer ako dobro rezonujem(nisam ekonomista) povećanje cene kredita povećaće i M3 novčanu masu,a to neminovno dovodi do povećanja inflacije
ne nuzno,ako se smanji obim kredita.
Post a Comment