Pages

02 June 2011

Baltik

Boris Begović o baltičkim zemljama kojima su proroci propasti kapitalizma prošle godine predviđali propast.
Evo i mene od pre godinu i po:

Jedina mana fiksnog kursa je što u slučaju velikih lomova, naglog prestanka priliva kapitala, ako hoćete održati kurs mora se prilagođavati realni sektor. To sada rade baltičke zemlje, i iako imaju odlične ekonomije pad realnog sektora je tamo bio veliki. (To nije njihov problem na dugi rok nego njihova prednost; problem je jedino što se mora proći bolno prilagođavanje. Ali spreman sam da se opkladim da će baltičke zemlje sledeće godine rasti najbrže u Evropi, jer je prilagođavanje prošlo.)

I kakvi su rezultati? Stope rasta u prvom kvartalu su: 6.9% za Litvaniju, 8.0% za Estoniju i 3.1% za Latviju. A najbolje tek dolazi, jer se po preliminarnim podacima rast u drugom kvartalu ubrzava.

Iako ima nekih drugih zemalja sa trenutno uporedivim stopama, poput Slovačke ili Švedske u jeku svojih tržišnih reformi, prosek za evrozonu je 2.5%. Ni Baltičke zemlje, a ni ove druge sa bržim rastom unutar EU nisu imale nikakve kejnzijanske fiskalne stimuluse -- naprotiv, uradile su skroz suprotno, pojačale su štednju.

4 comments:

Nemanja said...

Zasto je Japan imao visoke stope akumulacije kapitala posle II svetskog rata sve do 80/ih? Pocetkom 20 veka, bio je mnogo siromasniji od Evrope.

Ako kriza "osiromasila" Balticke zemlje VISE nego EU zemlje, onda stope rasta Baltickih zemalja VISE od EU zemalja.

Ali, to nam ne ukazuje na revolucionarni pristup Baltika u resavanju krize.

Anonymous said...

Stvar koja i meni ovde deluje očigledna,je da je taj fiksni kurs,iako izaziva realno prolagođavanje koje jeste jaka recesija ustvari najbolji način da pojednostaviš trgovinu sa zemljom sa čijom valutom si fiksirao kurs. A ako ti je kao u slučaju Baltika i Srbije 60+ posto trgovine sa tom zemljom tim zemljama(EU) onda olakšavaš i ubrzavaš dinamiku slobodnog tržišta.

Lighthouse said...

"Realno prilagođavanje" je majka. Samo s njim je moguće da se svi stvarno realno prilagode, tj. da shvate šta je postalo skupo a šta jeftino, pa da na skupom prištede a jeftinom da nastoje da podignu vrednost (učenjem, usavršavanjem, inovacijom). Bez toga se svi samozavaravaju i iz krize izađu kao što se Martin vrati iz Beča.

VladimirV said...

Glavni grad Estonije Talin je na 74. mestu na ovoj listi najvecih globalnih finansijskih centara, skoro kao Moskva koja je na 68. mestu. :)