Pages

13 May 2011

Prava i slobode

Rand Paul govori o pravu na zdravstveno osiguranje i kaže da svako kreirano pravo na nešto neminovno znači nametanje obaveze nekom drugom da to obezbedi -- što je, kad se argument dotera do krajnosti, jednako ropstvu. To je poznati političko-filozofski argument protiv pozitivnih, državno kreiranih "prava", ali zadovoljstvo je videti da ga ovako bez podilaženja pravi jedan izabrani političar, senator.

Klasični liberalizam se zasniva na slobodama, a ne na pravima. Libertarijanci čak ne vole da govore o bilo kakvim "ljudskim pravima", bliža im je retorika sloboda. Sloboda je definisana negativno i uvek znači slobodu od nečega, slobodu od prinude, dok su prava pozitivna i znače pravo na nešto. Jer ako kažemo da A ima pravo na nešto, to onda znači da B i C imaju posebnu obavezu da to nešto obezbede. Ako imamo "pravo" na zdravstveno osiguranje ili besplatno obrazovanje ili vodoinstalaterske ili frizerske usluge, to se može postići samo prinudom doktora ili frizera ili u krajnjoj liniji poreskih obveznika iste zemlje da nam to obezbede.

Problem je što kada to uradimo onda više ne živimo u slobodnom društvu. Drugo, proliferacija prava uništava kapacitet društva da proizvede dobra kojim se ta prava zadovoljavaju i na kraju zemlje koje garantuju najviše prava završe sa najmanje. Po pravilu, što više prava izmišljate, to manje ekonomskih mogućnosti ostavljate sistemu da ih ostvari. Socijalizam je garantovao najviše i ostvario najmanje.


24 comments:

Срђан said...

Rand Paul je malo promašio, a i preterao.
Sada će neko da "padne" na tu priču? Empatija prema lekarimna? Kako da ne! "Jadni mali doktori :("

"Problem je što kada to uradimo onda više ne živimo u slobodnom društvu."
Slobodno društvo? 'Ajd' na stranu to, zar stvarno mislite da je to problem? Kada pitate ljude za slobodu, to je njima na dnu liste :)
"Drugo, proliferacija prava uništava kapacitet društva da proizvede dobra kojim se ta prava zadovoljavaju i na kraju zemlje koje garantuju najviše prava završe sa najmanje. Po pravilu, što više prava izmišljate, to manje ekonomskih mogućnosti ostavljate sistemu da ih ostvari. Socijalizam je garantovao najviše i ostvario najmanje."
Pošteno rečeno. Ali da li je zaista neophodno, a i svrsishodno, kolektivizirati? Koga još briga za "zemlje"? Uvek valja igrati na pojedinca.

Središni pasus je najzanimljiviji, međutim, nigde se ne napominje da su prava zasnovana na ograničenju sloboda, tj. svako pravo potire neku slobodu, i pritome je važno naglasiti, za razliku od Rand Paula, da to pravo koje je tebi dato (napravljeno) guši tvoju slobodu, ali je u pitanju vremenski pomeraj, dakle, u jednom trenutku ostvaruješ pravo, a u drugom nemaš slobodu baš zbog ostvarivanja prava.

Срђан said...

Citat dana
Demokratija je kada dva vuka i ovca glasaju šta će za večeru.
James Bovard


Diktatura je kada jedan vuk odlučuje koju će od dve ovce za večeru.
Srđan Đorđević

Leone said...

Poenta je kuda to vodi Srđane.

Срђан said...

@Leone
Sergio? Imenjače?

Nisam Vas razumeo, ili Vi mene niste razumeli, molim Vas pojasnite.

Karlo said...

Imamo pravo i na zaštitu života i vlasništva u vidu policije i sudova, pa niti jedno od to dvoje nisu robovi.

Leone said...

U dužem jednom snimku koji se može naći na YouTube, Sanders napada Paula tako što pita jednu od prisutnih zdravstvenih radnica da li se ona oseća kao rob (na šta ona odgovara sa ne) ili drugu da li misli da će joj, na osnovu toga što se zdravstvena usluga proglasi pravom, policija uleteti u kuću i oteti je kako bi pružila pomoć nekome (odgovor je takođe ne).
Sve to deluje ok, i kao Rand drami, samo pojavljuje se pitanje – zašto uopšte stvarati takvu mogućnost?
Druga strana priče o zdravstvenim uslugama kao pravu leži na onome što je Slaviša već napisao u svom tekstu – ko to plaća, odnosno da li dobrovoljno plaća, ili pod prinudom?
A to „doktori“ možete da zamenite sa „pekari, automehaničari“ ili bilo kojom drugom profesijom.

Karlo, nisam dobar u odbrani Države, ali uvek sam za što manje monopolisanje s njene strane...

Karlo said...
This comment has been removed by the author.
Karlo said...

Leone, slažem se ali ovakav radikalan diskurs (oko robova i sl.) ustvari je kontraproduktivan i izaziva odbojnost prema generalno kvalitetnim premisama.

Ublažavanje retorike bez melodramatike oko robovlasništva mnogo je bolji način za promoviranje pro tržišnih ideja.

Brut said...
This comment has been removed by the author.
Brut said...

Slaviša, ulepšao si mi dan ovim postom. Mislim da si ovaj put ubo prst u oko i mnogim libertarijancima, time što si proširio Paulovu kritiku retorike prava i ppostavio je na načelan nivo. Još samo da si bio eksplicitniji u jednoj stvari (a ona i logički sledi iz tvog argumenta), a to je odbacivanje i prirodno-pravne retorike. Jer, libertarijanci takođe vole tu retoriku prava - "pravo na život, slobodu i vlasništvo", glavna je mantra libertarijanizma. Odatle sledi i zahtev da neko - uglavnom država - garantuje ta prava i imanentno opravdanje države (Nozick). Anarholiberali bi rekli da bi privatne agencije bolje obezbeđivale ta prava, ali to su retorička prepucavanja i domišljanja, u biti. A tu onda ide tvoj argument da "imanje prava" implicira nametanje dužnosti ostalim članovima društva da ta prava i obezbede. Stvar je u tome da retorika prava podrazumeva konstruktivistički pristup i socijalni inženjering. Ideja slobodnog društva počiva na evolutivnom pristupu, pohvali spontanog poretka i katalaktičkih institucija društva, i odbacivanju i prirodno-pravne i pozitivno-pravne retorike o pravima kao ropskog nauka i puzajućeg etatizma-socijalizma, tj. "puta u ropstvo". Berk i Hajek su opet u pravu.

Brut said...

Karlo, ublažavanje retorike i podilaženje neprijateljima slobode nikad nikakvog dobra nije nikome donelo. Ljudi koji žele da žive u slobodnom društvu treba da vode načelne rasprave i da budu idealisti, a ne da podilaze stoci sitnog zuba i stalno se obaziru na to šta će reći naši protivnici i da li je naša istina u skladu sa nekakvom realnošću.

Leone said...

Karlo, mislim da nije imao prostora za tako nešto na ovom saslušanju, a Sanders je to iskoristio da njegove reči izvrne ruglu.


http://www.youtube.com/watch?v=YUXwDMqjC-A

Ivan Jankovic said...

Brute,

ja se ne bih slozio da je Slavisa ovim ubo prst u oko libertarijancima. Naprotiv, izlozio je konvencionalni oblik doktrine. Prvo, pozitivna protiv negativnih prava, drugo utilitaristicko opravdavanje negativnih prava, tj kritika pozitivnih. Ja mislim da ovo dobro odslikava slepu mrlju libertarijanizma (napisacu nesto o tome narednih dana): obojica marginalizujete kljucnu stvar - ne sta je sadrzaj doktrine, nego kako se ona institucionalno stiti. Koji je put da se dodje do libertarijanskog drustva? Vas odgovor je: hobsovski suveren, prosvecena apsolutna drzava treba da prihvati negativna prava i nametne ih. Ti bi mozda rekao, kad se iznerviras dovoljno - dodjavola sa drzavom, ukinimo je! Ali time samo priznajes da je jedina alternativa potpunoj i apsolutnoj anarhiji centralizovana nacionalna drzava shvacena kao apsolutni monopolista u upotrebi sile, u skladu sa Veberovom definicijom. Nema drugih nivoa vlasti, nema fedealizma (osim kao prazne reci za milost suverena da udeli neku ingerenciju nekom drugom).

Brut said...

@Ivane,
Mislim da si me iz nekog razloga pogršno razumeo, tj. nisi pažljivo pročitao što sam napisao, jer ja sam Slavišu pohvalio zbog postavljanja stvari na načelni nivo - prava vs. slobode - a implicitno mu prigovorio što nije terao do kraja sa tom opozicijom i odbacio i retoriku prirodnih prava (ili negativnih prava). Ako se sećaš, o tome smo raspravljali često ovde na TR i uglavnom ste me čerečili kao konzervativca jerbo odbacujem prirodno-pravnu teoriju kao socijalni konstruktivizam (tj. da su i tzv. prirodna prava kreirana) i zbog mog napada na kontraktualizam, koncept individualnih prava, Američku revoluciju, itd. kao začetak negativne evolucije i narastanja moderne glomazne države i socijalizma.

Speaker said...

A da postavimo ovu raspravu na istinski zdrav teorijsko-praktični temelj, i da kažemo da je dobar onaj sistem koji pravi najviše para i ima najjaču vojsku, i to ume da radi dugoročno, ili, barem, sve dok ne pregazi svaku ozbiljnu konkurenciju, a kakva je njegova detaljna priroda i kako se odnosi prema pravima ili slobodama je ipak sekundarno, jer takav sistem nužno mora da bude prilično darvinistički i slobodan u onom najvažnijem (ako ne i jedinom važnom :) ), ekonomskom smislu, pa će se pametan i sposoban pojedinac uvek nekako naći negde pri njegovom vrhu... :))) A kako će takav sistem izgledati nije stvar teorijskog purizma, već konkretnih okolnosti, pa ja, recimo, nisam liberal, libertarijanac ili bilo šta slično "iz ubeđenja" (ja sam iz ubeđenja samo "speakerista" :) ), već zato što mi se čini da u ovom konkretnom istorijskom trenutku ta vrsta svetonazora može da da najbolje ekonomske rezultate i stvori najkonkurentnije i najuspešnije društvo. Pri ovoj zaslepljućoj brzini tehnološkog razvoja, za
samo deceniju ili dve neka revolucionarna promena paradigme može da poprilično pomeri stvari, mada je moj gut feeling da je kolektivizam (osim možda u smislu kolektivnog i umreženog kiberorganskog hive-mind-a, čije će individualne komponente ipak još uvek imati značajan nivo autonomije i na razne načine konkurisati jedna drugoj :)) ) za neko duže vreme odsvirao svoje :)) Što nas, by the way, pomalo krivudavim i trnovitim misaonim putićem, dovodi do interesantnog pitanja šta cvet srpske liberalne inteligencije misli o "transhumanističkoj" i singularity agendi, ako su mu ti termini poznati? :))

Срђан said...

Meni termin nije poznat, a i nisam neki cvet :)
Da li bistte bili dragi da nam predstavite agendu, na način svojstven Vama, Speakeru?

Speaker said...

Evo, Srđane, ovo je nešto što me poslednjih godina daleko više zaokuplja i zanima od mundanijih ekonomskih i političkih priča, pošto ima daleko veći potencijal da prokrene naše živote još više nego što su dosadašnjim razvojem preokrenuti, to jest, kao čarapu :)) Ovo je jedan popularan tekst iz popularnog časopisa, kao neka vrsta uvoda u celu priču i predstavljanja jedne od glavnih figura u njoj:
http://www.time.com/time/health/article/0,8599,2048138,00.html
A ovo je najzanimljiviji sajt za koji ja znam a koji se baviovom problematikom:
http://hplusmagazine.com/
Dalje ćete se, siguran sam, ako vas bude zanimalo, a trebalo bi, poštoje neka varijanta ove priče gotovo izvesna i to vrlo skoro, to jest za naših života, snaći sami :) Uživajte :)

YoKey said...

Još ponešto na Speaker-ov off topic :)

http://www.kurzweilai.net/the-law-of-accelerating-returns

Срђан said...

www.time.com/time/health/article/0,8599,2048138,00.html

Hvala!

Brut said...

Iako ni sam nisam neki biser iz herbarijuma, i iako priznajem da sam u širokom luku obilazio memljive učionice u kojima se živo diskutovalo o tome "kako je to biti šišmiš", "da li gliste osećaju bol" i "kako kompjuteri misle", pa, dakle, po dvostrukom osnovu nisam baš pozvan da iznosim svoje mnenije, ja ću blogovski skromno reći (više da bih Vas isprovocirao da malo precizirate svoj stav o ovoj stvari) da su mi uvek išle na živac te quasi-darvinističke i ničeanske tlapnje o transhumanim i superhumanim oblicima egzistencije. Futuristički manifesti i eshatologija nikad nisu uzbuđivali moju maštu. To je samo scijentička isprika i psihološki nadomestak razočaranih bogomoljaca koji ne mogu podneti strah od konačnosti i život bez kakve-takve eshatološke niše i utehe. Mislim da je u osnovi toj fascinaciji, takođe, jedna mizantropska motivacija, čije zaumne mehanizme frustracije ja ne mogu dokučiti, ali ih nalazim posvuda, počev od bajke o Bogočoveku, pa preko prvih razočaranih bogočovekoljubaca u romantizmu, pseudo-darvinističkih fantazmagorija u SF književnosti (od Velsa do Klarka), ničeanskom obožavanju "plave zveri", marksističkom konceptu "novog čoveka", avangardnim pokretima, u New Age religioznosti, veganstvu, enviromentalizmu, etc. etc. Ja sam uglavnom pristalica učenja koje bi tvrdilo da se u bitnim stvarima, kroz celokupnu svoju istoriju, čovek jako malo ili uopšte nije menjao, te da će se taj trend i u budućnosti nastaviti, uprkos izuzetnim dostignućima na polju nauke i skceleraciji istorije. Iako jako cenim dostignuća nauke, ipak ne vidim razlog da u njoj tražimo ikakav pseudo-religiozni remboovski nadomestak za "večnost izgubljenu". Takođe, mogli bismo zamoliti i nekog molekularnog biologa sa, recimo, zemunskog Instituta za kukuruz da nam prenese muke na koje nailazi genetska nauka kada pokušaju neko zrno da oplemene ili mu promene bitna svojstva. Verujem da bi to malo primirilo lupanje futurističkih srdaca i ohladilo glave. - U svakom slučaju, računajući sa dugoročnom perspektiuvom da će ljudski rod ostati ukorenjen u svojoj konačnosti, ograničenosti i slepilu, preferiram ideje klasičnog liberalizma kao jedino optimalnog sistema da se nekako nosimo sa tim hendikepima a da ne uništimo civilizaciju svojom nepromišljenošću. Nisam siguran da je to sasvim podesan sistem i za poklonika transhumanih eksperimenata. Druga je to antropologija, ako se ta nadanja uopšte još kreću u granicama ljudskog i racionalnog.:)

Speaker said...

Mi fili, :) ne sporim da među "transhumanistima" i "singularitarijancima" ima svega i svačega, od svetskih poslovnih i intelektualnih lidera do potpunih frikova, ali ne delim s vama bazičnu premisu da se čovek i načini na koje uređuje svoju egzistenciju nisu menjali kroz istoriju, i mislim da naročito mi živimo u specijalnom dobu, kada su ljudi već ovladali nekolicinom tehnologija koje im daju neslućenu i nikad pre viđenu moć, ali predstavljaju i ogroman, potencijalno terminalni egzistencijalni rizik, a u najskorije vreme (pustite vi Institut za kukuruz, Venter je prošle godine stvorio potpuno veštačku bakteriju, to jest, preciznije, stoprocentno sintetički bakterijalni genom koji je uspešno transplantirao do druge ćelije i on je potpuno preuzeo upravljanje njom, pa vi vidite, a to je samo ono što je javno dostupno i objavljuje se po časopisima, pošto se radi o strateškoj tehnologiji, pravo stanje stvari je sasvim sigurno još koju godinu dalje :) ) ovladaće još nekolicinom tehnologija sa još većim potencijalom, uključujući i potpunu kontrolu vlastitog genetskog koda i biološkog supstrata. I to nije ni ničeanstvo, ni eshatologija, a više, bogami, ni SciFi, već surova realnost koju će vam potvrditi svaki relevantan ekspert u dotičnim poljima, razlikovaće se samo po proceni koliko će tačno trajati proces operacionalizacije, ali (osim u slučaju veštačke inteligencije, gde zbog par poteškoća fundamentalne, donekle i filozofske prirode, nije potpuno sigurno da je principijelno moguća, ali je verovatnoća da jeste ekstremno visoka) skoro niko vam neće dati datum nešto mnogo više u budućnosti od pola veka, što ako se budemo čuvali i imali nešto sreće, valjda skoro svi mi ovde imamo pristojne šanse da doživimo, i bez supermedicinske, transhumanističke magije :)) Meni je tu pre simptomatično i zabrinjavajuće gotovo potpuno slepilo humanističke (pseudo)inteligencije za fenomene koji su tik iza ugla, a koje potiče isključivo iz jezivog neznanja i neobrazovanosti ogromne većine te populacije kada je reč o prirodnim i tehničkim naukama. Ja lično, kako ste verovatno primetili, :) takođe (možda nažalost, dosta sam se razmišljao kada je trebalo da odlučim :) ) imam humanističko obrazovanje, ali celog života sam smatrao makar rudimentarno poznavanje nauke i tehnologije za jedan od osnovnih elemenata opšte kulture, a u ovom veku to lagano postaje ne samo zgodna tema za čapljizganje po koktel-partijima, ali i bazični survival skill. Eto, to je moj stav o tome, mi fili: možda je u pitanju scijentizam, ali kako scientia po mojoj skromnoj proceni ima najviše šanse od svega ostalog u ovom veku, da vas lupi king size toljagom po glavi i sama zatraži pažnju ako je budete ignorisali, ostaću pri svojoj bezdanoj zabludi, i slatko ću se smejati zabezeknutim facama "humanističkih" cvikeraša kada počnu da ih čipuju kao džukce (a možda ću i pazariti par komada sa pedigreom i daljincima da mi recituju sonete, oduvek sam bio slab na poeziju :))) ) Uzgred, izvinjavam se što mi je trebalo tako dugo da vam odgovorim, ovih dana su me - pomalo atipično, inače se trudim da živim i radim opušteno i dosta mi to uspeva - spopale neke poslovne obaveze, nisam znao gde ću pre da se okrenem, danas je prvi dan kada mogu da bez griže savesti bezočno traćim jedini život koji nam je, barem do dolaska Singulariteta, :) dat na Tržišnom rešenju :)))

Brut said...

@Speaker,

Zahvaljujem što ste ipak odvojili vremena da mi odgovorite, jer priznajem da me je zaintrigiralo Vaše gotovo zarazno sugestivno neoplatonovsko razmišljanje o novim Hiperborejcima. Pošto smo obojica humanističkog obrazovanja i u pitanjima prave nauke laici, nadam se da Vam neće smetati da se zadržimo oko nekih načelnih filozofskih i etičkih pitanja koje ova tema pokreće (kad već trolujemo)?

Pre svega, ja pozdravljam brak između duha i znanja, filozofije i nauke, i slažem se da je nauka kroz istoriju uveliko uspela da preuzme filozofske teme i na njih da, ako ne konačne, a onda svakako teorijski podsticajne a i plodne odgovore, što se tiče njihove praktične realizacija. Biologija, hemija, medicina, astronomija, fizika...to sve nisu više filozofske discipline, već naučne - nauka daje odgovore, ili bar definiše polje mogućih odgovora, na neka krajnosna (filozofska) pitanja. Filozofija je definitivno izgubila primat, i njene teorije sigurno više ne pobuđuju pažnju i ne uzbuđuju duh kao što je dugo vremena to bilo; to sada čine naučna otkrića. Naučna otkrića sada podstiču burne filozofske debate - kakva je bila ona između Sloterdajka i Halbermarksa povodom otkrića i mapiranja genoma, u kojoj je Sloterdajk to slavio kao objavu kraja humanizma i zoru rađanja političke antropotehnike i zahtevao definisanje novih "pravila za ljudski vrt". (Kasnije je i KTD-ovac prihvatio poziciju "novog hmanizma".)

Pitanja: Šta mislite o tome, da li otkriće genoma znači da je čovek "definisan" i kakve to političke, ekonomske i etičke implikacije ima? Da li će ove stvari sada moći biti prenatalnim planiranje rešene? Da li je na pomolu neki novi antropo-političko-ekonomsko-moralni New Deal (nekakva nova zoo-antropologija, zoo-politika, zoo-ekonomija, zoo-etika?), koji će pokušati da prenatalno reši problem zla, političke poslušnosti, tolerancije, ponudu i potražnju na tržištu, zla u ljudskoj prirodi, itd? Šta ostvarenje singulariteta, tj. ljudske besmrtnosti (ako sam Vas dobro razumeo), znači za shvatanje slobode i koliko je ona svojstvena čoveku u čijem životu smrt, vreme, prolaznost (osim ako ga ne samelje u sitna crevca kakva mašina), ne igraju nikakvu ulogu? To su gotovo nepojmljive promene, zar ne? I kako Vi uopšte gledate na ove naše još-ne-hiperborejske rasprave o Tržišnom rešenju i šta mislite o njihovoj smislenosti, kad ćemo u skoroj budućnosti na sve te dileme da dobijemo jednostvano zoološko rešenje?

To su neka od pitanja koja mi padaju na pamet. Moje mišljenje je da je nauka drastično promenila način života ljudi, ali da će čovek ostati nepromenljiv na tom fundamentalnom nivou, da će uvek biti biće koje svrhovito deluje i slobodno bira svoje ciljeve, te da će ta mala nepredvidljivost (i "neuračunljivost") i distanca - koja deli čoveka od životinje - odnosno, njegova sloboda, ili što bi rekao čika-Imanuel, praktički um, jednako ga deliti i od "nadčoveka" i činiti ga toliko superiornim nad tim prizivanim "novim Hiperborejcima", koje ćemo, kao nižu vrstu i slepo crevo civilizacije, pre nego nas sve čipuju kao džukce, u jednoj blic akciji srediti kao onomad Harison Ford androide u Blejd Raneru.:)

Speaker said...

@Brut
Mi fili, opet se izvinjavam, posle naporne nedelje sam preko vikenda malo putovao i zabavljao se, pa mi, iako već odavno gajim razna prenosna sokoćala opremljena za surfovanje, nije palo na pamet da ih otvorim (i ja sam povremeno jedan čisto paleoantropoidni, eminentno ahiperborejski specimen :) ). Elem, moram da vas na početku ispravim, "singularitet" se ne odnosi na ljudsku besmrtnost, iako bi to mogla da bude jedna od posledica (a mogla bi i univerzalna i poprilično instantna smrtnost, sve zavisi od toga koliko inteligentno i uspešno se taj feomen "hendluje" :) ), već na prilično verovatnu mogućnost da će u nekom sada već vrlo skorom trenutku, mašinska inteligencija postati daleko superiorna u odnosu na ljudsku. Pitanje genetskog "autoinženjeringa" je s tim donekle povezano, ali se radi o dva odvojena, iako jednako značajna i potencijalno ekstremno korisna i ekstremno opasna tehnološka problema. Teško je ukratko odgovoriti na vaša pitanja, jer neki od najvećih intelekta današnjice, za koje su nabeđene filozofske "veličine" poput Sloterdajk i Habermas, da izvinete, mala dečica koja se igraju u pesku (svojevremeno sam površno - u tom periodu sam bio prilično zauzet razim stvarima - pratio njihovu polemiku o genetici, i mnogo puta sam morao da se slatko nasmejem amaterizmu ovih "stručnjaka opšte prakse", arhaičnom načinu razmišljanja i nerazumevanju pravih problema :) ), već deceniju-dve razbijaju glavu konkretnim i etičkim reperkusijama i ramifikacijama spomenutih tehnologija, ali, ako mogu da maksimalno komprimujem i simplifikujem stvari (malo mi je teško čak i da pišem o ovoj problematici na srpskom, jer malo-malo pa iskoči neki koncept koji još nema ime ili nijansa koju je teško preneti u našem poslednjih par decenija naročito mentalno zaostalom maternjem jeziku :) ), radi se prvenstveno o banalnoj darvinističoj dilemi: ako ste kralj životinja trenutno vi, nije nimalo mudro pustiti u istu džunglu nešto što na čoveka može da gleda s otprilike iste visine kao mi na pacove (pacovi, nažalost, pobeđuju ljude samo u crtanim filmovima koje su pravili ljudi koji se projektuju na pacove :) ), pa su (kako je stvaranje tako nečega vrlo verovatno, i ne može se gotovo nikako sprečiti, jer su strateške prednosti za grupu ljudi koja bi uspela da kontroliše takav potencijal gotovo nemrljive, pa eventualno nasilno sprečavanje razvoja može samo da smanji šanse za uspešno kontrolisanje) mišljenja onih koji smatraju da je uopšte moguće nešto uraditi (mnogi misle i da je kocka već bačena, te da je ljudska vrsta samo prelazni stupanj ka daleko superiornoj veštačkoj inteligenciji) mas o menos podeljena na dve velike struje, naravno, uz milion marginalnih podvarijanti i škola mišljenja ili potpuno različitih ali manjinskih i marginalnih koncepcija.

Speaker said...

Prva od njih je takozvana "friendly AI", odnosno ljudi koji misle da je pravi put nešto poput Asimovljevih "zakona robotike", samo na nesravnjeno sofistikovanijem nivou, odnosno, kreiranje veštačke inteligencije koja će biti tako napravljena da pozitivan i prijateljki odnos prema ljudima bude jedan od njenih osnovnih parametara (problem ovde je očigledan: kako biti siguran da nešto toliko superiorno svojim tvorcima, što će sasvim sigurno pre ili kasnije početi da kreira dalje generacije veštačke inteligencije, neće na neki način izmeniti, zaobići ili s naše tačke gledišta neadekvatno protumačiti ovo kondicioniranje). Druga je takozvana "cyborg solution", odnosno škola mišljenja koja zagovara razne oblike i nivoe integracije organskih ljudskih bića ili njihovih naskenovanih elektronskih indigo-kopija sa veštačkom inteligencijom, što opet otvara niz daljih praktičnih, filozofskih i etičkih problema. Ja lično sam bliži ovom drugom modelu, jer bi uspešna integracija, koja bi kroz sukcesivne buduće generacije mašinske inteligencije sačuvala emotivno-motivacijski rudiment "paleo" ljudske ličnosti (otprilike onako kako što mi još uvek čuvamo "reptilski mozak" ispod nacifranih, briljantnih nabora neokorteksa :) ), za moj poetski i filozofski ukus na neki način ipak očuvala kontinuitet ljudskosti izvan "zooloških vrtova" i rezervata za "uvažene, ali beskrajno tupave i spore praoce" na koje bi se bitisanje "paleo" ljudi, čak i kada bi koncept "friendly AI" bio stoprocentno uspešan u smislu preživljavanja, inače gotovo nužno sveo. Za dalju raspravu bi, osim detaljnijeg upoznavanja sa prilično obimnom materijom (ako vas shape of the things to come i izlet u totalno nehumanističke vode ozbiljno zanimaju, onaj sajt koji sam gore linkovao je prilično dobar start, a postoji, naravno, i gomila više ili manje pametnih knjiga iz pera raznih kibernetičkih i futuroloških gurua :) ), bila idealna flaša nekog dobrog belog vina (da ostanemo lokalpatrioti, Spasićeva tamjanika iz župskog vinogorja bi odlično poslužila) na nekom od manje "rupnih" splavova koji ipak još uvek imaju dobru riblju čorbu ("Paša" kod hotela Jugoslavija je u tom smislu odličan kompromis, i jedan od mojih omiljenih izbora prilikom poseta Beogradu :) ). E da, umalo da zaboravim: na ove rasprave na TR gledam krajnje pozitivno, i u njima povremeno učestvujem ne samo zato što se pristup ekonomiji i društvu kakav se na ovom mestu neguje, odlično slaže sa mojim generalnim scijentističkim (a, bogami, i darvinističkim :) ) nagnućima, već i zato što mislim da su realna i liberalna ekonomija i politika sa minimumom ničim nepotkrepljenog filozofiranja i raznih vrsta pseudohumanističke demagogije, najbolja priprema šireg društvenog konteksta za ovu vrstu izazova koji zahtevaju trezvenost, fleksibilnost i spremnost na radikalne korake ako se jasno uviđa da su neizbežni. Konačno, čipovanje je, naravno, bila samo moja sklonost ka neukusnom humoru zift-crne fele, :) ali mislim da taj concetto na jednom drugom nivou savršeno ilustruje spremnost "ubogih dijaka" koji sebe vole da pompezno nazivaju "intelektualcima" za treći milenijum :))