Raspisan je konkurs na kojem će biti izabrana 150 preduzeća, kojima će država dati besplatne savete o tome kako da poboljšaju poslovanje. Vest je štura, pa ne znamo ko tačno deli ove savete. Ako država plaća profesionalne biznis konsultante, onda je to još jedna šema za pomoć omiljenoj konsultanskoj kući preko leđa poreskih obveznika, a pod maskom pomoći preduzećima.
Ali na to smo navikli -- mene više brine druga, gora opcija, da država direktno, preko svojih zaposlenih savetnika deli savete preduzećima. Na stranu što se za to niko neće javiti, čak i ako je besplatno, nije nemoguće da su tako nešto smislili.
Sećam se razgovora sa nekim prijeteljima iz SIEPA, Agencije za promociju izvoza, koja osim što daje subvencije zapošljava i konsultante da savetuju izvoznike. Pitam ih šta to vi njih savetujete, oni mi kažu objašnjavamo im kako da urade marketing, pripreme proizvod za izvoz i te stvari. Ja pitam kako to da vi koji radite u državnoj službi, nikad se niste bavili tim (ili bilo kojim) biznisom, znate bolje od tih izvoznika kako da prodaju sopstveni proizvod -- oni mi kažu ne razumeš, nisi video te ljude, to su prosti, neškolovani ljudi koji nemaju pojma ni o čemu. Da si ih upoznao sve bi ti bilo jasno.
Da vidimo sada. Pokušajte u Srbiji da otvorite jedan kiosk, da samo kupujete i prodajete potrošnu robu. To uopšte nije lako. A sada zamislite kako izgleda pokrenuti neku proizvodnju, uspešno prodavati u zemlji i napredovati toliko da čak počnete i da izvozite. Svaka firma koja uopšte razmišlja o izvozu je po definiciji veoma uspešna. Pa bili njihovi vlasnici školovani ili neškolovani, za to je potreban jako visok nivo specifičnog znanja i sposobnosti.
Zašto su ti izvoznici slušali državne savetnike ne znam, ali pretpostavljam da se radilo o paketu, da su morali da sarađuju ne bi li dobili izvozne subvencije, plaćene prezentacije na stranim sajmovima ili neku drugu materijalnu podršku.
Mentoring koji sada država pokreće može imati dva ishoda -- ako država direktno savetuje a usput ne nudi i neku konkretnu materijalnu korist, niko se neće javiti. Ako država unajmljuje konsultansku kuću da bi o državnom trošku savetovala preduzeća, to onda nije pomoć preduzećima, to je pomoć konsultantima.
5 comments:
Problem je i nelojalna konkurencija na tržištu konsaltinga i istiskivanje onih koji to rade za pare onih koji treba da budu savetovani. Takođe, motivacija onih koji konsultuju privatnike za državne pare je mala.
Međutim, i to je bolje od toga da sami državni službenici glume konsultante bez dana iskustva u privredi. S druge strane, oni uglavnom savetuju privrednike kako da se izbore sa šumom besmislenih propisa koje su te iste birokrate sprovode.
http://www.narr.gov.rs/Lists/Konkursi/Viewpage.aspx?id=17
Нашао сам овде оригинал огласа. У њему се не види одговор на Ваше питање, ко ће бити ментори, али се види порекло средстава - донација Владе Јапана, па би ваљало очекивати да ће или Јапанци ангажовати неког или Агенција...
meni nije najjasnije ni zasto sama preduzeca placaju ove konsultantske kuce, pomisljam da direktori traze neko pokrice od odgovornosti. i malo preduzece je toliko komplikovano, potrebno je bar nekoliko meseci da bi shvatio sta se u njemu desava.
ni meni. samo ponekad i manje, privatne firme unajmljuju konsultante, pa računam da onda ima nekog smisla.
Bude vam jasno kada vidite vrhunskog konsultanta posle nekoliko minuta. To jednostavno nije isporuka usluge nego ekonomska poezija koja stedi novac i opravdava svaki evro od honorara koji moze biti i 500 EUR na sat.
Medjutim, u realnosti velika vecina nije ni blizu toga. A za neke drzavne bi se zarekao da ne bi umeli da ekonomisu sa dve curke u sopstvenom vlasnistvu.
Post a Comment