Juče i danas sam saznao zašto nema novih radnih mesta. Elem problem su zli poslodavci koji teraju radnike da rade prekovremeno i neprijavljeno. Zbog takvih praksi ne otvaraju se nova radna mesta. Tekst nudi potpuno besmislene zaključke i stoga se vredi osvrnuti na tu vezu izrabljivanja i nezaposlenosti.
1. Rad, a posebno onaj nekvalifikovani i osrednje kvalifikovani je obilan faktor na tržištu. On mora da bude jeftin, a kako država svojim merama podiže njegovu cenu iznad tržišne, tržište reguje na način na koji može - neplaćenjem doprinosa, produženjem radnog vremena i slično. Kada se cena rada ne bi veštački podizala imali bi manju nezaposlenost, niže plate i verovatno normalnije radno vreme zaposlenih.
2. Cena rada u privatnom sektoru je niska jer taj isti privatni sektor mora da finansira raspojasanu državnu potrošnju koja uglavnom ide u plate u javnom sektoru i penzije.
3. Da je postojeća cena rezultat nekih magičnih sila eksploatacije, a ne tržišnog ugovaranja, firme koje "eksploatišu" radnike imale bi problem sa fluktuacijom i nepopunjavanjem radnih mesta. Kako toga nema, očigledno je da je ovde reč o tržišno određenoj ceni rada.
4. Ovo se nekome ne mora svideti, ali nisu za to krivi poslodavci, nego država koja nije stovrila ambijent za investiranje, porast produktivnosti i posledično porast plata. Ako bi bilo više radnih mesta radnici bi imali veću moć jer bi oni mogli pretili otkazima, jednako koliko i poslodavci.
5. Kako se u najboljem duhu mešanja uzroka i posledica poziva na inspekcije i kažnjavanje "zlih poslodavaca" treba informisati one koji bi to radili da bi jedini rezultati bili još manje radnih mesta, dalje izmeštanje privrede u sivi sektor i još manji nivo plata. A najomrženiji poslodavci bi i dalje živeli mnogo bolje od radnika, ali bi zapošljavali radnike u nekoj drugoj državi.
6. Subjektivne ocene o tome šta je mala plata, mnogo rada i slično, su potpuno irelevantne sa stanovišta ponuđene analize. Ono što je sigurno je da su neprijatelji dobrog života radnika upravo ni koji se upiru da ih štite, a da su pravi prijatelji radnika tržište i "zli" kapitalisti.
12 comments:
Tržišna cena rada nije poznata veličina.
Ja ne znam kako neko od ministara još uvek nije došao na brilijantnu ideju da svaki poslodavac mora da primi barem još 5 zaposlenih, srazmerno veličini kompanije i da tako rešimo tu nezaposlenost već jednom.
S obrzirom na ovoliki trud medija da se beda, siromaštvo i socijala promovišu kao mainstream a "poslodavci" se predstavljaju ko da su neki Marsovci a ne ljudi od krvi i mesa, ovo kako se živi u Srbiji je još i dobro.
Najzanimljiviji deo te price odnosi se na mere koja drzava preduzima da se smanji nezaposlenost. Ogromna kolicina novca koja odlazi na institucije koje se bave ovim problemom (Nacionalna sluzba za zaposljavenje itd.), kao i drzavne mere stimulisanja zaposaljvanja (uglavnom Dinkiceve) pokazuju da niko i ne traga za nacinom kako da smanji nezaposlenost, vec kako da se uspostavi drzavna kontrola i u tom segmentu.
Državna kontrola?
I kad sam u zakeranju:
eksploatacija - eksploatori
Ne kažem da je bitno, ali bas ne mora u naslovu da se potkrada greška.
Pa, Srđane, gde ćete bolji primer državne kontrole vezano za smanjenje nezaposlenosti od Dinkićevog biranja gde će Gorenje da pravi fabriku i koliko će para dobijati zavisno od izbora mesta.
Stevane,
nisam znao da subvencije tog tipa isplaćuju preko NZS-a. Smatrao sam da to rade preko ministarstva ekonomije. Možda postoji državna kontrola preko nzs, ali ne znam koja.
Budući da Vlada imenuje direktora i upravni odbor NZS, ne shvatam u čemu je suštinska razlika preko čijeg računa Dinkić daje pare. :) A u pitanju je kontrola zato što novac skupljen od poreza (dakle novac koji je smanjio broj radnih mesta i platu onih od kojih se naplaćuje) individua ili grupa individua (Vlada) dobija na korišćenje, kako bi sama odlučivala koja radna mesta treba otvarati, koja održavati, i slično, ergo državna kontrola.
Stevane,
meni se čini jako razumnim to što ste napisali.
U normalnim uslovima, u vladavini zakona a ne ličnosti, bitno je ko šta plaća, kako, čime itd. Naravno, ovde je u tolikoj meri sve dopušteno, da stvarno nema veze gde su pare, ko raspolaže, na koji način, sa kojim ciljem - jednostavno "dobiješ" pare i radiš ono što misliš da je najbolje, ono što ti korist donosi.
Dakle, sloboda je gore a uskraćenje dole, umesto obrnuto!
Srdjane,
ti kao da si pao sa duda pa se iscudjavas o kakvoj se drzavnoj kontroli radi.
U zagradi sam sem NSZ, koji je ogromna masinerija koja guta novac poreskih obveznika, a koji istovremeno iskljucivo sluzi za zaposljavanje stranackog kadra g17+, napisao i "itd". Pametnom coveku je to dovoljno. Zasto bih gubio vreme na popis idiotskih i besmislenih birokratskih tvorevina koje sluze iskljivo kao paravan da se partijski kadar finansira iz drzavnog budzeta?! Ili ce ti stvarno nesto biti jasnije ako pocnem da popisujem ministarstva, agencije (siepa isl.), i ostale tvorevine (pks isl.)?
Ukidanje svih tih institucija i deregulacija ove oblasti je ono sto trziste rada treba kako bi ono funkcionisalo,a ne program "Prva sansa", zbog kojeg svaki ozbiljan poslodavac ceka mart kako bi uzeo radnika na godinu o drzavnom trosku.
Zašto ukinuti NZS?
Baš je dobro raditi u jednoj tako izuzetnoj ustanovi. Posao ne iziskuje mnogo, nije naporan, izuzetno je plaćen, tu su odmori... Takva ustanova je neophodna kako bi se smanjila nezaposlenost. Naravno, tu su neki glasovi koji smatraju da je takva ustanova nepotrebna, no to su zlonamerni ljudi kojima svaka zamisao koja dobro ispadne, smeta!
Impotentni politički marginalci...
Post a Comment