Pages

18 February 2011

Klajnovanje

Jezik je jedan od primera spontanog poretka, austrijski ekonomisti su još od Mengera poredili evoluciju ekonomskih i društvenih institucija sa evolucijom jezika. U oba slučaja optimalna pravila igre su ona koje postepeno dolaze odozdo, koje nastaju iz promena ponašanja samih aktera -- koja su rezultat ljudske akcije, ali ne i namernog ljudskog dizajna. Suprotno tome je nametanje osmišljenih pravila od autoriteta odozgo.

Jezik je nastao spontano, ali kad su ga se u 19. veku dohvatile države, počele su da nameću svoja pravila. To u jednom trenutku nije smetalo jer je u pitanju bila kodifikacija već postojećih spontano nastalih pravila, ali postepeno sa spontanom promenom govornog jezika počinje da se vidi razlika između starih pravila i svakodnevnog govora. Ali umesto da menjamo ili proširimo pravila koja više ne odgovaraju modernom jeziku, mi se pridržavamo starih pravila koje je propisala zvanična akademija, a onda se svako odstupanje denuncira kao nepravilnost.

Šta mi je konkretno palo na pamet je upotreba neke vrste negacija. Ne znam za druge, ali meni je mnogo prirodnije reći "za nikoga", što je zvanično nepravilno, nego "ni za koga", što je navodno pravilno. I slično, "za ništa" ili "zbog ničega" umesto "ni za šta" ili "ni zbog čega". Mislim da se ne radi samo o različitim dijalektima, nego je tako prirodnije i u mejnstrim srpskom.

"Pravilna" verzija ("ni za koga") dolazi iz ruskog jezika, što verovatno znači da je starija i da je bila prirodnija kada se srpski jezik kodifikovao. Ali u međuvremenu je srpski evoluirao i približio se zapadnim jezicima -- na engleskom, italijanskom i verovatno ostalim zapadnim jezicima kaže se nešto ekvivalentno našem "za nikoga". Ali sa okoštalim, zvaničnim gramatičkim pravilima deca u školi uče da je to nekako nepravilno, dok je staroslovenska verzija pravilna.

Apsurdno je što se uz sve to srpski jezik ponosi devizom "Piši kao što govoriš". Kad bismo pisali kao što govorimo, onda bi Matica srpska, ako već mora da se meša u jezik, rekla da su pravilne i jedna i druga verzija. Pa neka koristi ko koju hoće.

30 comments:

Срђан said...

Šta će Vam taj rusko-staroslovenski argument? Bespotrebno i štetno.

A što se tiče jezika, pisanja, jeste li primetili kako Prokopijević lepo piše? Jasno, kratko, pažljivo - prava pesma! Zato je jedno silom nametati pravila, a drugo unaprediti svoju upotrebu jezika.

Marko Paunović said...

Ali cekaj Slavisa, ako ne bi bilo nikakvih pravila u govoru, pisanju, akcentovanju, pa kako bi onda mi kao elita mogli sa visine da gledamo na neuki narod?

Takodje, kako onda da Beogradjani zezaju vas Vranjance i nas Pozarevljane, ako je sve OK?

Nikola said...

О.о

Нити сам икада чуо икога ко тако говори, нити да ико тврди да му је природније, нити се на енглеском каже нешто еквивалентно. На енглеском се "ни за кога" каже "not for anyone" што би се на српски могло превести "ни за икога", "ни за шта" као "not for anything" ("не за ишта") итд.

Slaviša Tasić said...

Evo Nikola meni je prirodnije. Kad guglujes "za ništa" ili "za nikoga" dobiješ dosta linkova, što znači da je još nekima prirodnije.

Na engleskom može kako hoćeš, i for nothing i not for anything, sve je "pravilno".

Nikola said...

Али колико видим и на енглеском су ови облици знатно чешћи тако да у најмању руку отпада теза да су у српски ушли приближавањем западним језицима.

Даље, није баш ни да је у енглеском језику све правилно, где се ми надгорњавамо правописом они се надгорњавају спеловањем. Имам и мало дужу теорију поводом тога, али верујем да ово није место да је искажем.

Aleksandar Stevanović said...

"Ajde", ja opet sa mojim argumentom. Kodifikacija jezika čini književni jezik potpuno razumljivim ili barem jednako nerazumljivim svima koji govore taj jezik. Ako ne bilo standardizacije bojim se da bi Vranjanac teško razumeo Dalmatinca i obrnuto. To bi ostavilo mnogobrojne probleme kod tumačenja ugovorne volje, zakona i još mnogo čega. Ono što je pogrešno, to je da se mimo sveta kodifikacije nekoga proziva zbog načina na koji govori i koristi termin nepravilno. Bolje je reči nekodifikovano, nestandardno ili kakogod.

Inače, puka je slučajnost što nam se reformator rodio u Zapadnoj Srbiji, a nije u Južnoj. Da je bilo suprotno, danas bi kodifikovani srpski jezik bio bez padeža ili sa ponekim manje.

Slaviša Tasić said...

Nikola,

Poenta je da su oba načina dozvoljena. To je moj predlog i za srpski, da bude dozvoljeno kao što je dozvoljeno na engleskom.

Inače engleski nije jedini ni najbliži, na italijanskom se isključivo koristi forma 'za nikoga'. A srpski pod većim uticajem italijanskog i latinskog nego što mislimo.


Saša,

Ako i prihvatimo taj argument, za svrhe razumljivosti je dovoljna i mnogo manja kodifikacija. Posebno nije potrebno insistirati na rigidnim pravilima, da se toliko stvari koje se čuju u svakodnevnom govoru proglašava nepravilnim.

Чокањ said...

Шта ово би, шта се ово згоди?!
Ослободисте тржиште, па сад јуришате и на језик?

Speaker said...

Ja bih rekao da standardizacija nije loša stvar s praktičog gledišta (jezik je ipak komunikacioni kod, i dobro je da postoji neki referentni "codepage", pa makar i samo zato da bi avangardni pisci mogli da ga kreativno razbijaju :) ), sve dok standardizatori nisu odveć apriorno i normativistički nastrojeni, odnosno, ako sukcesivni "apgrejdi" ili "fejslifti" :) standarda uzimaju u obzir dominantne razvojne tendencije živog jezika a ne apstraktne ideje o "lepoti" ili "čistoći" merenoj u odnosu na neko prošlo ili buduće "idealno" stanje... Engleski i njegove razne verzije imaju otprilike takvu "meku" standardizaciju, bez centralne "L'Académie française" :) koja apodiktično propisuje šta je "katarevusa" a šta "dimotika", :) ali sa uvažavanjem stava eminentnih stručnjaka za jezik i uglednih institucija i publikacija kada je reč o prihvatanju promena. Što, naravno, odlično funkcioniše u jednoj ogromnoj, razumnoj, nedogmatičnoj, visoko razvijenoj i staroj kulturi i jeziku sa par desetina miliona sofistikovanih govornika, ali za srpski je veliko pitanje da li relativno dubiozni autoritet SANU i njenog instituta za srpski jezik nije bolji od kolektivnog nesvesnog jednog toliko zatupelog i izbezumljenog naroda kakav je trenutno srpski.

Aleksandar Stevanović said...

Ih bre, pa zar ti nisu dosta dubleti kod akcentovanja nego bi da ideš i dalje.

Mislim da stepen dubine kodifikacije nije toliko presudno pitanje koliko podcenjivački odnos "elite" prema ostalima. Mislim da bi mi neviđeno išlo na živce kada bi mi ceo život govorili da govorim nepravilno ili da sam naučio super da govorim kodifikovani jezik.

Rutkowski said...

Čemu???????

Срђан said...

Standardizacija jezika je intervencionizam. Sada je francuska akademija dobra zato što je francuska? Pa hajmo onda da nađemo i planera za privredu! Francuskog.
A balkanske igre bez granica sa istim jezikom, različito standardizovanim, pa šatro i različitim, to je za smešnu stranu istorije.

Speaker said...

Srđane, opet ste sipali kabezu u detektore za ironiju? :)) Prvi put u životu me je neko optužio da sam ljubitelj nečeg francuskog, a da to nema etiketu na flaši :))
A, inače, čini mi se da potcenjivački odnos elita ili "elita" nema baš mnogo veze sa standardizacijom jezika kao takvom, već pre svega sa ekonomskim i kulturnim faktorima koji određuju vrednosti i atmosferu u datom društvu, mada je sasvim moguće, i dešavalo se nebrojeno puta da neka rigidna i "nepromočiva" :) socijalna hijerarhija koristi jezičku politiku kao jedan od stratifikacionih mehanizama. To, međutim, samo po sebi ne obezvređuje argumente u prilog kakve-takve standardizacije: to što je nekom procentu stanovništva neprijatno što pričaju kao "paori" ili "džiberi" ne mora nužno da anulira ili da po značaju čak bude i blizu koristima od preciznog i nedvosmislenog jezika u javnoj, poslovnoj ili naučnoj komunikaciji.

Срђан said...

Ma dajte, Speaker...
Šta ima da optužujem kada sami pišete :)

Meni je radost da čitam te dugačke rečenice prekinute smešcima.

Meni to francusko dođe zanimljivo. Naime, pre revolucije imali su bogatstvo raznolikosti, svi ti dijalekti se razvijali. To su sve "standardizovali", uništili. Ko zna šta bi bilo u Burgundiji, Provansi (jezičak na krstu), da nisu bili toliko ujednačeni. Ali to su gadni, seljački izgovori.

Ivan Jankovic said...

Pitam se kako su ljudi kroz milenijume uopste uspevali da se sporazumeju bez odgovarajucih komisija za standardizaciju jezickih praksi.

Срђан said...

Rukama?

MMiillaann said...

Problem je u sistemu obrazovanja... Npr u školi te teraju da pišeš neki standardnim pravilima,zarez ovde,tačka onde itd.. Međutim ako se kojim slučajem desi da odabereš da ti književnost bude profesija možeš kako hoćeš dal zemnuskim dal vranjanskim nebitno. To mi nikad nije bilo jasno učiti decu u školi da se pišu po nekim strogim pravilima a kad neko od njih kojim slučajem postane pisac može da piše kako god hoće,ne kažem da treba piscima definisati stroge kriterijume gramatike al klince u osnovnoj terati da se drži nekih strogih normi je još veći idiotluk

Speaker said...

Imam utisak da ovde dosta ljudi polazi od neke vrste liberalnog fundamentlizma koji bilo kakva pravila instinktivno smatra za veštačku, negativnu i ograničavajuću stvar (a poneko je, biće - nomina sunt odiosa :)) - imao i lošu ocenu iz maternjeg jezika, pa tamo treba tražiti faktičke korene animoziteta prema standardizaciji :) ). Ali jezička standardizacija, ako nije zloupotrebljena, uopšte nema takvu ulogu, radi se prosto o nekom skupu pravila (koji ne bi trebalo da bude ni rigidan, ni nepromenljiv, ni udaljen od svakodnevne jezičke prakse) koji ljudi dobrovoljno prihvataju da bi se bolje razumeli i izbegli dvosmislenosti, isto kao što se u okviru neke veće političke zajednice jedan dijalekt favorizuje i promoviše u status standardnog jezika ne zato da bi svi ostali bili "ljakseri" (iako, i to povremeno može biti dopunska svrha ili slučajni efekat :) ), već da bi se ljudi bolje razumeli. To je nešto kao industrijski standardi: niko vas ne tera puškom da pravite šrafove u dvadeset propisanih veličina, ali će vam biti mnogo lakše da prodate šrafove ako se tog standarda pridržavate, i ja sam lično srećan što takvi standardi postoje, a jasno je da kada tehnologija ode dalje, profesionalne asocijacije ili, u gorem slučaju, državni organi moraju da reaguju i prilagode standard novonastaloj situaciji. Znači razlog za jezičku standardizaciju je objektivno poboljšanje kvaliteta komunikacije (a, da usput odgovorim Ivanu, ljudi su pre standardizacije prosto ili komunicirali teže i manje pouzdano nego danas ili su, pak, poštovali razne vrste neformalnih standardizacija - recimo, trudili se da oponašaju nekog prestižnog književnika ili produkt usmene književne tradicije koji je primerom postavio standard), a ne arbitrarno komplikovanje života populacije, i, premda se u nekim zemljama jezički standard zloupotrebljava na razne načine kao političko oruđe (dobar primer je oficijelna upotreba ćirilice u Srbiji ili restriktivni jezički purizam u Francuskoj, a istorija i savremena praksa obiluju i daleko grđim egzemplarima), pa je određena doza resantimana prema ideji državnih ili paradržavnih institucija koje normativno i rigidno propisuju jezički standard razumljiva i opravdana, to apsolutno ne znači da je standardizacija jezika kao takva loša ili nepotrebna stvar. Ja se, recimo, potpuno razilazim u jezičkom, pravopisnom i političkom ukusu sa SANU i ljudima sa instituta za srpski jezik, ali uprkos tome mislim da je i umereno loš standard bolji od nikakvog, i da u situaciji u kojoj je socijalni supstrat jezika u veoma žalosnom i konfuznom stanju, neka doza artificijelnog normativizma, dok se prirodni jezički kvalitet ne uspostavi ponovo, nije nužno negativna pojava.

Срђан said...

Uveli ste jednakost između tehničkih i jezičkih?
Tehnički standardi su nastali iz potrebe za smanjenjem troškova, kao što će proizvođači mobilnih telefona standardizovati punjače. Trenutan efekat je smanjenje troškova, no kako se prilike menjaju, kako se dolazi do novih saznanja, lako se da ispostaviti da neophodna promena standarda, bude izuzetno skupa! Problem tehničkih propisa, takođe nije zanemarljiv. Postoji ogromna razlika između standarda uspostavljenog od strane proizvođača i onog od strane zakonodavca ili državnog zavoda, u slučaju jezika, to je SANU.
Mrzi me da širim priču o tehničkim standardima i propisima... To je za posebnu temu.

Ali što se jezika tiče, valja razmotriti motive standardizacije. G. Stevanović je pomenuo zakone, i to je zanimljivo. Napoleonov kodeks?

MMiillaann said...

Speaker,
Nije standardizacija nužno loša stvar, ali tehničke standardizacije su relativno lake za sprovesti,mada je drugo pitanje kad i gde su potrebne tehničke standardizacije,ali je problem u apstraktnosti jezika kao pojma,a apstraktni pojmovi se uvek jako teško kodifikuju. Primer koji sam ja naveo da vam se određeni skup pravila da kao obavezan u školi a posle ga se ne pridržavaju književnici kojima je jezik osnovni alat i oni bi onda tom logikom trebali da budu najdosledniji u tome,ako je tako učeno u školama. Ako ga se ne pridržavaju književnici pa što se deci u školi predstavlja to kao obaveza. Sličan problem je sa standardizacijom apstraktnog pojma intelektualne svojine.
Standardizacija nema veze sa tim koji je književnik napisao koliko kvalitetno delo,nisu ni Vuk ni Njegoš standardizovali srpski jezik po svojim delima već su narodni jezik uveli kao standard,isto je sa većinom ostalih jezika.
Primat koji dajete latinici iz čisto praktičnih razloga je diskriminatorski,bogatstvo srpskog jezika je upravo mogućnost korišćenja 2 pisma,što bi se jedno nužno izbacivalo ako neko hoće da ga koristi,zato se ovaj blog zove tržišno rešenje a ne diktatorsko rešenje. Vaša mržnja prema Rusiji je loš argument.
Liberalni fundamentalizam postoji koliko i severo-južni pol planete Zemlje samo kao jezička konstrukcija i nigde više u svetu,u pravu ste dosta ne razumevanja kreće zbog loše naučenih lekcija u školi.

Speaker said...

Srđane, nisam uveo nikavu jednakost, samo sam se poslužio stilskom figurom poređenja, da bih osvetlio jedan aspekt jezičke standardizacije, a ne da bih izjednačio dve stvari koje, naravno, mnogo toga i razdvaja :))
Milane, argument sa književnicima ne stoji, jer oni nisu nikakvi "čuvari jezičkog poretka", već samo ljudi koji ispituju šta sve može da se radi sa jezikom i idejama. U periodima u kojima je jezik bio varvarski i haotičan, ciljevi književnika su mogli da se delimično i privremeno poklapaju sa ciljevima gramatičara i učitelja retorike, odnosno, da se od takvog jezika stvori neko manje entropično i elegantnije sredstvo komunikacije, ali u drugim epohama su radili i upravo suprotne stvari, razarali okoštali standard, uvodili dijalekte, sleng ili tehničke izraze i trudili se na sve moguće načine da svoj jezik udalje od svakodnevne upotrebe. To jest, jezička standardizacija najmanje služi piscima, oni većinom jako dobro znaju šta je standard datog doba, čak i kad nije eksplicitno formulisan i normiran ili kad ga oni sami ruše, ona je potrebna nama, skromnim jezičkim pešacima da bismo se bolje razumeli u svakodnevnim, utilitarnim kontekstima. Što se tiče latinice, neposredne praktične koristi su tu, po meni, sekundarne, iako nisu beznačajne: ja insistiram na njoj pre svega iz političkih razloga, jer smatram da je sve što Srbiju približava Rusiji a udaljava od Evrope i SAD izuzetno loše za Srbiju, a ćirilica je, bez svoje krivice, naporima lažnih patriota, poslednjih par decenija postala pre svega politička činjenica, i tu nikakvo bogatstvo kulture ili tradiocija više nemaju dovoljan značaj da je u mojim očima "spasu": Spok mora da umre :)) Doduše, razlozi za takav politički stav su, naravno, u krajnjoj liniji, takođe pragmatični, i tiču se uspešnijeg i efikasnijeg ekonomskog i društvenog uređenja (Rusija je mentalno retardirano društvo nesposobno da se suoči sa izazovima ovog stoleća, i zato umire i propada, mada tu propast još uvek, što reče Zmaj, vide samo okati), ali to je pragmatizam na jednom sasvim drugom nivou.

Драгољуб Михаиловић said...

Па добро, бре, Спикер, а шта ћемо с браћом Грцима? Јел' и њих њихов алфабет удаљава од Европе? Или с браћом Бугарима? Никад латиницом нису писали, а изгледа и неће, па нешто не видим да их то приближава Русији? А уосталом, зар не би ви требало да будете ИПАК конзервативац и традиционалиста? :-))) Први би ВИ требало да пишете ћирилицом и спасете је из канџи кагебеславјана...:-)))

MMiillaann said...

Speaker,
U pravu ste nisam bio precizan skroz moderni književnici nisu tako radili oni u srednjem veku sigurno jesu pokušavali da uzdignu nepismeni narod po sopstvenim nahođenjima,al im nije baš uvek išlo kao npr uvođenje crkveno slovenskog.
Al mi nikako nije jasno kako možete da verujete da je jezik način kojim se mi možemo ikome približiti ili udaljiti,možda je to moglo pre koju stotinu godina al danas nikako. Iako se delimično,mada u mnogo blažoj verziji,slažem sa vašom konstatacijom o Rusiji ne vidim neki zapadno-hemisferni svetionik kojem bi se mi putem latinice približili,sem možda Švajcarske.
A što se tiče ekonomske i drugih efikasnosti oni bi trebali da se postižu ostvarenjem sopstvenih interesa,najpre individualnih,jer društvo vidim samo kao zbir pojedinaca, pa sad kako ko voli neko na istok neko na zapad

Speaker said...

Dragoljube (ili vas mogu oslovljavati familijarnim "Dražo"? :) ), bedan sam vam ja konzervativac i još mizerniji tradicionalista, jer tradicionalan nisam uopšte (osim ako ljubav prema sarmi ili vanil-granclama ne iščitavate kao duboki egzistencijalni tradicionalizam :) ), a konzervativan sam isključivo tamo gde njušim da "progres" znači samo da će neka birokratska ili demagoška šuša da proba da mi zavuče ruku u džep do ramena ili mi ograniči pravo da odlučujem o vlastitoj sudbini, inače bi me većina ljudi koji me znaju pre opisala kao ultraprogresivnog tehno-frika nego tetku usedelicu Voje Koštunice :))) Što se tiče Grka i Bugara, bez obzira što ih je srećno mimoišla specifično srpska politička konstelacija koja ćirilicu - sub specie aeternitatis inače, razume se, sasvim indiferentno i ničim inferiorno pismo - čini kulturnim ekvivalentom šapa i slinavke, :) i njima bi, Dragoljube, bilo pametnije da pišu latinicom, jer su u EU na apsolutnom dnu, Grčka među starim a Bugarska među novim članicama, a rekao bih, naravno, bez ikakvih dokaza osim vlastite dubiozne intuicije (koja u Grčkoj, gde sam dosta hleba u životu izjeo, ima daleko solidnije temelje nego u Bugarskoj u koju moja noga nikada nije kročila), da su osnovni razlozi za takav status kulturne prirode, odnosno da počivaju u kolektivističkoj i iracionalnoj suštini njihovog pravoslavno-levantinskog mentaliteta/identiteta,čiji je sastavni deo i znak raspoznavanja između ostalog i ono čemu ja obično tepam "karakuke" :)) A rab božji Говорящий se, daleko pre nego epskom boju za preotimanje srpskog klinastog pisma iz kandži patrioretarda, raduje trenutku kada će vlastiti mozak moći da direktno spoji sa čipom :)))

Срђан said...

Zato ćete ispoštovati odlučivanje o sopstvenoj sudbini i priznati da se ćirilicom služi onaj ko želi, hoće.

Teza o ćirilici kao pismu koje ne dozvoljava razvoj... Trovanje. Arsenikom? Ipak cijanidom.

Vladimir said...

"Standardizacija jezika je intervencionizam."

Standardizacija jezika je standardizacija jezika. Ti, Srđane, nipošto ne moraš da poštuješ standarde u pisanju ili izražavanju. Ako te neko razume, razumeo te je.

*********************

Inače, poštovani gospodine autore teksta, primeri koje ste naveli razlikuju se u svom suštinskom značenju.

Vlad Alekš,
herezijarh moskopoljski i vaseljenski

Срђан said...

A malo ko me razume...

Драгољуб Михаиловић said...

Драги Спикер... Патриоретарди... :-))) На граници сам да вам све "опростим" због оваквих конструкта! Ал'не могу да одолим а да вас не подсетим на браћу Румуне, који у скоро истој мери деле православно-левантински менталитет, а што се колективно-ирационалне суштине тиче, БОГАМИ је и више испољавају од нас! А пишу латиницом... као и браћа Албанци, који, наравно, НИСУ православни а баш ни неки левантинци, али им латиница ЈАМАЧНО није помогла да се приближе директном прикључивању на чип, n'est-ce pas?

P.S. Драго би ми било да се ословљавамо фамилијарно, за пријатеље сам Драги, а ви? :-))

Speaker said...

Milane i Srđane, ja nikada nisam ni sporio pravo individue da bira kako će pisati, i to sam već negde na ovom blogu, mislim baš u komunkaciji s vama dvojicom, ili barem s jednim od vas, ko će sve to pohvatati, :)) već i napisao, kada govorim o "ukidanju ćirilice" mislim na oficijelne svrhe, odnosno, vraćanje istom merom za Koštunicino ukidanje srpske latinice u službenoj upotrebi. A, opet za obojicu, iako je država možda sačinjena od pojedinaca, ne bih rekao da je kao takva fantom, niti da pismo u službenoj upotrebi ima baš tako zanemarljiv uticaj na njenu spoljnopolitičku orijentaciju i mnoge druge bitne stvari. Neki svetionik na Zapadu takođe ne vidim, ali su USA još uvek najmanje od mnogobrojnih zala ovog sveta, i zemlja koja celoj Evropi, osim možda Milanove Švajcarske (koja je ipak minijaturna državica) može da služi kao primer za ugled (a i bolesna dama EU još uvek je jako pametno i prijatno mesto u poređenju s, recimo, Rusijom :) ), pa bih rekao da ovaj naš musavi južnoslovenski kuplerajčić i njegov genetski bliski komšiluk nikakav drugi realan izbor osim USA, EU i NATO trenutno nemaju. Kada se, recimo u severnoj Africi, pojavi nova super-sila sa nadmoćnim društvenim uređenjem, tehnologijom, ekonomijom i vojskom, prvi ću reći: "idemo s njima", ali sve dok su alternative (priznajem, lako degenerisanom i dekadentnom) Zapadu primitivne totalitarne satrapije tipa Rusije ili Kine (koje ne samo da su primitivne i totalitarne, već ih u bliskoj budućnosti gotovo izvesno čeka gomila ogromnih, uglavnom samoizazvanih problema, koji će ugroziti ne samo njihov globalni primat o kome već neko vreme sanja vlažne snove antiamerički ološ širom sveta, već, naročito u slučaju Rusije, možda i sam njihov opstanak kao država i nacija), kao oprezan i praktičan čovek ipak bih se najpre kladio da će severna Amerika, Australija i severozapadni deo EU još jako dugo sedeti na vrhu sveta bez ozbiljnijih problema, ako se izuzmu (uglavnom, iako ne isključivo, fašisti će u skoroj budućnosti po svoj prilici takođe sve više dizati svoju ružnu glavu) levičarski petokolonaši unutar njih samih.

Speaker said...

Mais certainement, Dragi, slažem se stoprocentno, stvarno nisam tvrdio da je ćirilica (ili grčki alfabet) jedini problem koji te zemlje imaju, to je samo jedan mali, simbolični indikator mnogo većih i temeljnijih problema, i njeno ukidanje na taj način ne bi ni bilo ništa drugo do simbolični akt koji bi mogao da označi stidiljivi početak mukotrpnog čišćenja Augijevih štala. Priznajte ipak da je Rumunima, zato što pišu latinicom i govore romanskim jezikom, moralo biti barem marginalno lakše da imaju jednog Caru, Siorana ili Brankušija, od karakukastih ili polukarakukastih komšija koji ništa slično nikada nisu imali (uz delimičan izuzetak Kavafija, čija recepcija na Zapadu je, uprkos posredovanju Forstera, Darela i drugih poznatih fanova zaključno sa Lionardom Koenom, ipak bila dovoljno spora i okasnela da bitno umanji potencijalni uticaj). Ali su očipovane Prokletije u svakom slučaju doista šarmantna pesnička slika :)) Ja sam za net-prijatelje, za sada ipak samo Speaker, izvinjavam se, ali imam jedan broj (barem sa subjektivnog gledišta) dobrih razloga da ovde budem nemilosrdno anoniman :)