Drago mi je da ste se i vi priključili borbi protiv totalitarizma! Predlažem da se prigodni posteri naprave i od ovih fotografija iz Njujorka i Tokija:
На жалост, људи који су заступници демократије у Србији (а ко су ти?), у исто време су ликови који тренутно врше власт (рецимо), па се види да то нема много везе са демократијом. Ђинђић је изгледа реформисао странку (немам релеватних података, у питању је нагађање на основу излазних величина), и тиме једну релативно демократску странку претворио у тоталитарну. Зашто? Да би задржао власт у странци, да би освојио власт у држави. Циљ, у његовом случају, оправдава средство. КАДА ИМАТЕ ТОТАЛИТАРНУ СТРУКТУРУ ВЛАСТИ НЕМОЈТЕ СЕ НИ НАДАТИ ДА ЋЕ ПОЛИТИКА БИТИ У СЛУЖБИ ЕКОНОМИЈЕ.
На жалост, људи који су заступници тржишне привреде у Србији, не сматрају да им је демократија савезник. То су лажњаци који неки други интерес претпостављају интересу тржишне привреде - тзв. лажни дисиденти а неки их зову страним плаћеницима и сва је прилика да су у праву. Њихово одредиште је: беневолентни диктатор је добар за економију. То се онда своди на (психолошку?) процену самог карактера потенцијалног диктатора. Такво одредиште не само да је непоуздано, већ води у избор од горег ка горем - "дегенерација" система. У ОВОМ СЛУЧАЈУ ТАКОЂЕ УВЕК ДОБИЈАТЕ ЕКОНОМИЈУ У СЛУЖБИ ПОЛИТИКЕ. Да не помињем правну несигурност која је сама по себи веома штетна.
Дакле, систем у коме се у Србији живи, зове се ТОТАЛИТАРНА ДЕМОКРАТИЈА. Ту је демократија фасада тоталитаризма, јер се одлуке (оне важне, оне економске) доносе без обзира на расположење становништва или заинтересованих страна "мањег калибра".
У ЧЕМУ СЕ ОГЛЕДА ЕКОНОМСКИ ИНТЕРЕС ДЕМОКРАТИЈЕ? Економски интерес демократије се не огледа само у питању слобода, политичких и економских, и то по начину евалуације или оцене "одоздо", јер су у оба случаја корисници ти који оцењују и бирају - занимљива сличност између демократије и тржишне привреде, економски интерес демократије се такође огледа и у сукобу заинтересованих страна, где се база проширује, повећава се обим и наравно, претпоставља се бенигност не једног већ многих. Да ли један верује да су људи у стању да препознају сопствени интерес и претпоставе дугорочан краткорочном? Ја верујем да јесу али сам, изгледа, прилично усамљен на том становишту.
Статут Слободарског покрета представља шансу за оне које своје заступнике немају: приватнике, предузетнике малог и средњег капацитета. Но, и то је јако тешко уочити на прву лопту, и што је најгоре, никог није ни брига. То сте и сами поменули. То јесте један од ефеката и циљева тоталитаризма - незаинтересованост и исцрпљеност, отупелост и безнадежност, другим речима предаја смрти.
3 comments:
http://www.youtube.com/watch?v=i-31Y59Ow3U
Drago mi je da ste se i vi priključili borbi protiv totalitarizma! Predlažem da se prigodni posteri naprave i od ovih fotografija iz Njujorka i Tokija:
http://www.richard-seaman.com/USA/Cities/NewYork/TimesSquare2000/Crowds/LookingForwardsOverTheCrowdsHeads.jpg
http://www.crunchgear.com/wp-content/uploads/2008/06/bild2-085-560x420.jpg
Демократија је идеализам или интерес?
На жалост, људи који су заступници демократије у Србији (а ко су ти?), у исто време су ликови који тренутно врше власт (рецимо), па се види да то нема много везе са демократијом. Ђинђић је изгледа реформисао странку (немам релеватних података, у питању је нагађање на основу излазних величина), и тиме једну релативно демократску странку претворио у тоталитарну. Зашто? Да би задржао власт у странци, да би освојио власт у држави. Циљ, у његовом случају, оправдава средство.
КАДА ИМАТЕ ТОТАЛИТАРНУ СТРУКТУРУ ВЛАСТИ НЕМОЈТЕ СЕ НИ НАДАТИ ДА ЋЕ ПОЛИТИКА БИТИ У СЛУЖБИ ЕКОНОМИЈЕ.
На жалост, људи који су заступници тржишне привреде у Србији, не сматрају да им је демократија савезник. То су лажњаци који неки други интерес претпостављају интересу тржишне привреде - тзв. лажни дисиденти а неки их зову страним плаћеницима и сва је прилика да су у праву. Њихово одредиште је: беневолентни диктатор је добар за економију. То се онда своди на (психолошку?) процену самог карактера потенцијалног диктатора. Такво одредиште не само да је непоуздано, већ води у избор од горег ка горем - "дегенерација" система. У ОВОМ СЛУЧАЈУ ТАКОЂЕ УВЕК ДОБИЈАТЕ ЕКОНОМИЈУ У СЛУЖБИ ПОЛИТИКЕ. Да не помињем правну несигурност која је сама по себи веома штетна.
Дакле, систем у коме се у Србији живи, зове се ТОТАЛИТАРНА ДЕМОКРАТИЈА. Ту је демократија фасада тоталитаризма, јер се одлуке (оне важне, оне економске) доносе без обзира на расположење становништва или заинтересованих страна "мањег калибра".
У ЧЕМУ СЕ ОГЛЕДА ЕКОНОМСКИ ИНТЕРЕС ДЕМОКРАТИЈЕ?
Економски интерес демократије се не огледа само у питању слобода, политичких и економских, и то по начину евалуације или оцене "одоздо", јер су у оба случаја корисници ти који оцењују и бирају - занимљива сличност између демократије и тржишне привреде, економски интерес демократије се такође огледа и у сукобу заинтересованих страна, где се база проширује, повећава се обим и наравно, претпоставља се бенигност не једног већ многих. Да ли један верује да су људи у стању да препознају сопствени интерес и претпоставе дугорочан краткорочном? Ја верујем да јесу али сам, изгледа, прилично усамљен на том становишту.
Статут Слободарског покрета представља шансу за оне које своје заступнике немају: приватнике, предузетнике малог и средњег капацитета. Но, и то је јако тешко уочити на прву лопту, и што је најгоре, никог није ни брига. То сте и сами поменули. То јесте један од ефеката и циљева тоталитаризма - незаинтересованост и исцрпљеност, отупелост и безнадежност, другим речима предаја смрти.
Post a Comment