Pages

11 December 2010

Fed leaks

Usred smo histerije koja prati Wikileaks aferu: Hilary naredila diplomatima da špijnuraju šta kolege u prednjim klupama kucaju na laptoopu, šta je rekao saudijski kralj o Iranu, da li je ovaj ili onaj američki službenik izjavio da je brat Hamida Karzaija mafioza itd. Ali, u senci svega toga, prava afera i skandal mnogo većih razmera se događa. I taj skandal nije nastao curenjem podataka, nego njihovim zakonitim objavljivanjem.

Naime, pre neki dan Fed je (po novom zakonu) bio prinuđen da objavi potpunije podatke o tome ko je sve dobio pare za bailout i koliko. Podaci su šokantni: cifra od 700 milijardi dolara kojom se do sada baratalo je bukvalno kap u moru. Ukupna suma je najmanje oko 10 triliona (10 hiljada milijardi!). Recimo Merill Lynch je dobila oko 2 triliona, Citigroup takođe oko dva triliona, Morgan Stanley takođe jedva nešto manje od 2 triliona. Tu su naravno i Bank of America, Godlman Sachs i drugi. Ogromne pare su dobile i mnoge strane banke, uključujući Deutche Bank, kojoj je Fed uplatio oko 300 milijardi za hipotekarne obveznice, i Credit Suisse koja je inkasirala oko 290 milijardi. Ukupno, Fed je potrošio preko 1 triliona samo na veštačko održavanje (kupovinu) hipotekarnih obveznica.

Naravno, nije čudo da su Paulsonovi i Bernankeovi drugari - investicioni bankari sa Wall Streeta - prošli ovako dobro. Ko će kome ako neće svoj svome. Ali je iznenađujuće, i do sada nepoznato da su velike pare dobili Mcdonalds, General Electric, Harley Davidson, Caterpillar, Toyota i drugi, čija aktivnost nema neke dublje veze sa bankarstvom i finansijama.

Kad ovo uzmemo u obzir, postaje jasnije da je cela operacija zapravo značila štampanje 10 triliona dolara bez pokrića da bi se spasile nesolventne banke i smanjili gubici postojećih privatnih firmi. To je bio gigantski program subvencija postojećim firmama, i povećanja barijera ulasku za nove firme.

Mimo toga, to je verovatno najveći program superhikovske redistribucije u ljudskoj istoriji. Neki od najbogatijih ljudi na planeti dobili su 10 triliona dolara kao zaštitu od konkurentskog pritiska i potrebe da svoje loše investicije plate finansijskim gubitkom, a sve je to platio običan mali poreski obveznik kroz zaduživanje i budžetski deficit od skoro dva triliona, i verovatno više poreze i inflaciju u budućnosti.

U takvoj situaciji dolazak Ron Paula na čelo pod komiteta za monetarnu politiku u Kongersu biće vrlo, vrlo zabavna i potencijalno eksplozivna stvar.

7 comments:

tiki said...

Dobro došao Ron.
ti nam budiš nadu

Slaviša Tasić said...

Dobro, to nije isto što i bailout, to su kratkoročni zajmovi koje su banke vratile. Jedna od funkcija Feda je da bude lender of last resort i ovde je to urađeno. Jeste da su to dobili po niskoj kamati, ali nije isto što i poklon ili kupovina bezvrednih obveznica od njih za stvarne pare.

Ivan Jankovic said...

Ali, Slavisa, na tu kupovinu bezvrednih obveznica je potroseno preko 1 triliona! Za trecinu vise od one cifre koja je ranije navodjena za bailout.

S druge strane, gde je predvidjeno da Fed bude lender of last resort automobilskoj industriji ili proizvodjacima nuklearnih reaktora?

Slaviša Tasić said...

Onda je bailout 1 trilion, ne 10. 10 triliona je samo ukupan obim izdatih kratkoročnih kredita, zbog čega Fed i postoji.

Ivan Jankovic said...

Pa nema veze kako ces to nazvati. Poenta je da je rec o sistemu koji je i zamisljen kao corporate welfare najgore vrste: stampas 10 triliona da bi spasao propale banke. Ja sam to hteo da naglasim, kao sto si i ti rekao - da Fed "zbog toga i postoji". Da daje bankama poput Merill Lynch ili Bank of America po 2 triliona kredita prakticno bez kamate.

Mnogi ljudi tvrde da nije tako, tj da je ovo neka zloupotreba Feda. Ja kazem da nije, da je zato bio i osnovan: da omoguci enormne profite i sigurnost od bankrota velikim bankama sa Vol Strita.

MMiillaann said...

Jel može neko da mi objasni kako ovolika suma novca nije izazvala hiperinflaciju u Americi

Slaviša Tasić said...

Tako što su odmah vratili te pare, to su bili prekonoćni ili kratkoročni zajmovi za likvidnost u vreme najveće krize.

Drugo, a to je slučaj od početka krize do danas i nevezano je za ovih 10 triliona, banka može da uzme novac od Feda ali da ga ne prosledi dalje kroz kredite u ekonomiju. Dok god novac čuči u rezervama (a na njih Fed bankama plaća kamatu) to nema efekta na inflaciju.