Pages

15 December 2010

Kineski rast

Velike količine mastila se prosipaju na temu "tajne kineskog ekonomskog rasta". Ipak, čini se da tu neke velike tajne nema. Čak i da su u pravu oni koji sumnjaju u zvanične podatke kineske vlade, popout Bryana Caplana i Svetske Banke, visoke stope rasta tokom nekoliko decenija u slučaju vrlo siromašne agrarne zemlje, koja kreće sa niske osnovice nisu nikakvo čudo, nego očekivani razvoj događaja. Kina je još uvek ekonomski vrlo siromašna zemlja sa dohotkom po glavi stanovnika od oko 6 000 dolara (Srbija ima preko 11 000).

Dalje, ako uzmemo u obzir snažno ekonomsko otvaranje Kine, enorman rast stranih direktnih ulaganja i trgovine, rezultat postaje još manje iznenađujući. Ali, zaista najzgodniji podatak se odnosi na visinu državne potrošnje u Kini - ona je oko 19,9% GDP, duplo manje nego u Americi i do tri puta manje od nekih zapadnoevropskih država blagostanja. Zdravstveno osiguranje i penzije se obezbeđuju gotovo isključivo kroz ličnu štednju. U Kini praktično ne postoji država blagostanja. Ruglo divljeg i nekontrolisanog kapitalizma.

Ja stalno volim da ponavljam legendarnu (istinitu) anegdotu šta je komunistički funkcioner iz Pekinga rekao Krisu Patenu, poslednjem britanskom guverneru Hong Konga koji je hteo tamo da uvede pay-as-you-go sistem; da gospodin Paten "može svoje skupe evrosocijalsitičke ideje da sprovodi kući, o trošku svog poreskog obveznika, a ne u Kini". Kina nije potrošačko društvo, izgrađeno na kreditima i inflaciji, nego društvo gde vlada tradicionalni princip na kome je izgrađena zapadna civilizacija u 18 i 19 veku - štednja, tj "koliko para toliko muzike". Stopa lične štednje u Kini varira između 30% i 40% (u Americi blizu nule).

Kina je jedna od najslikovitijih ilustracija pogrešnosti kejnzijanizma: tolika štednja je čist gubitak, "hoarding", povlačenje novca u "neproduktivnu upotrebu" (u sanduk kući, a ne u banke koje će onda da ga recikliraju i "ulože" u biznis, ili još bolje, direktno u kupovinu na kredit najnovijeg plazma televizora ili kuće od 200 000 dolara). Zato su i mnogi zapadni ekonomisti zabriuti zbog štednje u Kini. Misle da to ugrožava njihov ekonomski rast, i da je najbolji način da se poveća privatna potrošnja taj da se prethodno poveća državna potrošnja (!) tj. uvedu državne penzije i zdravstveno osiguranje. Onda prokleti Kinezi više neće morati da toliko gomilaju dukate za starost (i odvajaju od usta korporacijama), nego će moći da troše ko sav normalan svet, i da "stimulišu" ekonomiju! Na svu sreću, komunisti iz Pekinga izgleda da ne mare mnogo za to šta zapadni kejnzijanci imaju da kažu.

Mislim da anegdota o Kris Patenu i podataci o štednji, bolje od svega drugog objašnjavaju "tajnu kineskog uspeha".

30 comments:

Lighthouse said...

Vaša analiza, Ivane, deluje mi vrlo uverljivo, mislim da ste naveli glavne uzroke brzog privrednog rasta u Kini (niska startna pozicija, mala javna potrošnja i kultura štednje). To sve ne znači da Kina nije potrošačko društvo, u smislu da Kinezi napredak vide u nečemu drugom nego u uvećanju materijalnih dobara na ličnom/porodičnom raspolaganju. Jeste potrošačko društvo, ali za razliku od nekih drugih sličnih - "održivo" potrošačko društvo.

Ivan Jankovic said...

Lighhouse,

nisam mislio na kvazimarksisticku kritiku "potrosackog drustva" po kojoj bi Kinezi odgovarali Markuzzeovoj matrici itnergralnog coveka koji ne naseda na materijalizam, nego na kritiku ideje da potrosnja kreira prosperitet, a ne stednja. NAravno da je Kinez materijalista tacno onoliko koliko i Amerikanac, samo sto je nacin kako on obezbedjuje osnovu za svoju potrosnju razlicit. I u tom smislu se slazem sa amandmanom koji ste predlozili da je to "odrziv" potrosacki model.

Lighthouse said...

Očigledno se slažemo. Moja intervencija je imala za cilj da ne ispadne da današnji Kinez markuzeovski bagateliše dimenziju stvaranja materijalnog izobilja ili da nije podlegao "zapadnjačkom hedonizmu" u smislu u kome ga kritikuju vladika Nikolaj i slični.

fg said...

Od potrosnje/stednje do vladike Nikolaja.:)

BTW, odgledao sam prvu seriju Boardwalk Empire i preporucio bih je svim citaocima TR.

Marko Paunović said...

Moto serije: When alcohol was outlawed, outlaws became kings.

Deluje zanimljivo.

fg said...

"...First rule of politics, kiddo:
"Never let the truth get
in the way of a good story!"...."

...recenica iz serije!

charlie said...

Kinezka gospodarska rast je u stvari mirage. Ima mnogo mesta gde zapravo žive samo duhovi;)
China Faces Crash Scenario
http://globaleconomicanalysis.blogspot.com/2009/12/china-faces-crash-scenario.html

Više od 60% GDP ima u gradbeništvu:
Jim Chanos: "Adam Smith will get his Revenge on China's Real Estate Bubble"
http://globaleconomicanalysis.blogspot.com/2010/12/jim-chanos-adam-smith-will-get-his.html?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+MishsGlobalEconomicTrendAnalysis+%28Mish%27s+Global+Economic+Trend+Analysis%29

Marko Paunović said...

I SSSR je imao ogromne stope stednje, ne bih ja rekao da je to nuzno dobra stvar.

Vaznije pitanje je sta se finansira tom stednjom i koliko su efikasne te investicije.

Ivan Jankovic said...

MArko,

ja sam reagovao na pretpostavku koju mozes naci i u onom Caplanovom clanku koji sam linkovao, da posto je potrosnja u Kini niza nego sto bismo ocekivali kad to poredimo sa odnosom potrosnja-GDP na Zapadu, to verovatno znaci da su podaci o GDP u Kini prenaduvani. To po meni odrazava kejnzijansku filozofiju da je potrosnja motor rasta. Ne znam mnogo detalja o tome kako funkcionise bankarski sistem u Kini, ali ovo sto znam mi govori da oni prakticno skoro da nemaju potrosacke kredite. Visoka stednja i mala zaduzenost, sto meni lici na odrziviji obrazac nego ono sto vidimo u Americi. Ako je ista jasno o situaciji na Zapadu, s posebno u Americi, jeste da je tamo godinama vec enormna prezaduzenost domacinstava i vrlo niska stednja.

Marko Paunović said...

Koliko ja znam, tacno je da imaju visoku stednju i malu zaduzenost domacinstava, ali ne znam da li je to posledica licnih odluka ili drzavne kreditne politike. Dakle, da li nema potrosackih kredita zato sto gradjani ne zele da se zaduzuju, ili zato sto drzavne banke usmeravaju "akumulaciju" ka "propulzivnim granama"?

Evo nasao sam neki clanak na tu temu, ali me mrzi da citam. :)

http://www.bis.org/publ/bppdf/bispap46g.pdf

Ivan Jankovic said...

Mislim da je visoka stednja najvecim delom posledica odustva drzave blagostanja. Oni moraju da stede za zdravstvene izdatke, za penzije i slicne stvari. Iako postoje banke koje daju potrosacke kredite to je zanemarljivo, zato sto oni moraju da placaju svoje troskove direktno, tj nema drzave da te troskove sakrije kroz drzavne programe blagostanja.

Umesto obrasca, visoka licna potrosnja - visoka drzavna potrosnja - visi porezi - veci javni i prvatni dug - nizi ekonomski rast (tipicno za Zapad), oni imaju sekvencu: niza licna i drzavna potrosnja (veca licna stednja) - nizi porezi - veca akumulacija i rast.

VladimirV said...

Tajna je u najvecim investicijama u osnovna sredstva u odnosu na GDP, Kina je po tom pokazatelju prva zemlja u svetu, 46,3%:
https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2185rank.html?countryName=China&countryCode=ch&regionCode=eas&rank=1#ch.

VladimirV said...

Po velicini aktive i po trzisnoj vrednosti kineske banke su medju najvecim bankama u svetu, tri najvece kineske banke imaju aktivu vecu od 1000 milijardi dolara:
http://www.forbes.com/lists/2010/18/global-2000-10_The-Global-2000_Assets.html
Company Assets ($bil)
ICBC 1,428.46
China Construction Bank 1,106.20
Bank of China 1,016.31

VladimirV said...
This comment has been removed by the author.
VladimirV said...

Ivan Jankovic
Kina je još uvek ekonomski vrlo siromašna zemlja sa dohotkom po glavi stanovnika od oko 6 000 dolara
-------------------------------------------------
Velika je razlika u ravijenosti gradova i sela, kineski gradovi su kao u Evropi (sa recimo najvise nebodera na svetu), dok su kineska sela kao u Africi.
A generalno, Kina je najbolji primer uspenosti gradualnih, korak-po-korak reformskih programa i tranzicije u ex-komunistickim zemljama (a to je i prepuruka zapadnih kejnzijanskih ekonomista poput Stiglica), da su u Kini sprovodili sok-terapiju (po preporuci zapadnih neoliberalnih ekonomista poput Dzefrija Saksa) umesto ekonomskog rasta od 10% godisnje verovatno bi imali ekonomski pad od 60% kao Rusija 1990-ih.

blue swan said...

О Кини све знате, а о Викиликсу и Дику Мартију ништа.Сметају вам и питања у коментарима.
О драга децо шта ће те бити кад порастете?!Милицајци? Чувари затвора?Председници кућних савета?Секретари реонских комитета?

Pavle Mihajlović said...

blue swan, dosadan si

Marko Paunović said...

Vladimire,

Nema sumnje da kineski BDP dobrim delom "vuku" drzavne investicije. Problem sa time je u metodologiji obracuna BDP, gde sve te investicije ulaze po nominalnoj vrednosti. Tek cemo da vidimo da li se radi o isplativim investicijama. Znamo svi da je, da kada drzava investira, ekonomski povracaj investicije sekundarna stvar - primarni su politicki interesi.

Dobar primer su brze pruge, o kojima smo ranije pricali. Kineska Akademija nauka je nedavno izasla sa saopstenjem da prakticno treba obustaviti dalju izgradnju tih pruga, jer se ne isplate - suvise su skupe, pa se narod ni ne vozi.

http://www.echinacities.com/biz-china/business-topics/chinese-academy-of-sciences-high-speed-rail-construction-201.html

blue swan said...

Па шта ако сам досадан.Не успевају лепи и либертаријанци већ досадни и упорни.Али ви сте и даље јато уплашених гуски у магли.Не смете да зборите оВикиликсу, Дику Мартију, промашеној политици баке К.Оно у чему се на сваком озбиљном месту збори и говори... али шта да се ради,кад сте мимо нормалног света.

Goran Rakić said...

blue swan, одакле теби право да другима одређујеш о чему ће да пишу на сопственом блогу? Отвори и ти твоју страницу па пиши на њој о чему год ти је воља. Не само да си досадан већ и безобразан.

VladimirV said...

Kina je uspesna i ima visok rast zato sto Kinezi nisu imali ovako nekog da im sprovodi reforme/sok-terapiju:
Јегор_Гајдар

VladimirV said...

Marko Paunović said...

Vladimire,
Nema sumnje da kineski BDP dobrim delom "vuku" drzavne investicije.
Znamo svi da je, da kada drzava investira, ekonomski povracaj investicije sekundarna stvar

===================================

Ako zelite da znate koliko profita u Kini napravi biznis u drzavnom vlasnistvu kliknite na 'SOE profits' za graficki prikaz, tu su jos neki pokazatelji za Kinu - stope rasta GDP, zatvorenost trzista, udeo banaka u drzavnom vlasnistvu, investicije u R&D
China's 'State Capitalism' Sparks a Global Backlash

VladimirV said...

Tri najvece banke u Kini imaju aktivu vecu od 1000 milijardi dolara, trzisnu vrednost vecu od 150 milijardi dolara i profit veci od 10 milijardi dolara i sve tri su u drzavnom vlasnistvu...

vladygar said...

Odakle su podaci o GDP per capita? Pretpostavljam da je rec o PPP metodi?

Uostalom, GDP nije bas sjajno merilo ekonomskog uspeha jedne drzave. Mnogi ljudi pogledaju samo taj jedan podatak i onda izvuku totalno pogresne zakljucke.Da bi se stekla ukupna slika, treba pogledati realne podatke. Pogledajte npr. kolika je proizvodnja celika ili automobila u Kini. Kina je po ovim parametrima ubedljivo prva na svetu.

Pavle Mihajlović said...

metodološki je podjednako pogrešno gledati čelik ili GDP.

Slaviša Tasić said...

"metodološki je podjednako pogrešno gledati čelik ili GDP."

Nije podjednako pogrešno, GDP ima nedostatke ali je najbolja mera koju imamo. Merenje količine čelika je staljinistička besmislica koju više niko ne uzima ozbiljno. Ni Kinezi.

Pavle Mihajlović said...

Da u pravu si Slaviša, nisam se dobro izrazio.

VladimirV said...

Sta kazu americke arhitekte za kineske nebodere:

China's skyscraper boom buoys global industry

The U.S. high-rise market is "pretty much dead," said Dan Winey, a managing director for Gensler, the Shanghai Tower's San Francisco-based architects. "For us, China in the next 10 to 15 years is going to be a huge market."
"There are cities in China that most Western people have never heard of that have bigger populations and more tall buildings than half the prominent cities in the U.S.," said Antony Wood, executive director of the Council on Tall Buildings and Urban Habitat at the Illinois Institute of Technology in Chicago.
The shift is so drastic that North America's share of the 100 tallest buildings will fall from 80 percent in 1990 to just 18 percent by 2012, according to Wood. He said by then, 45 of the tallest will be in Asia, with 34 of those in China alone.
"So 34 percent of the 100 tallest buildings will be in a single country. That has only happened once before, and that was with the USA," he said.
In China, skyscrapers are going up in obscure locales such as Wenzhou, Wuhan and Jiangyin, a boomtown north of Shanghai.

charlie said...

VladimirV,

ako več pričaš o neboderima u Kini onda poglej ovaj video:
http://www.youtube.com/watch?v=ektMQGbW3wk&feature=player_embedded

i ovaj: Utopia, Part 3: The World's Largest Shopping Mall

http://vimeo.com/10784136

VladimirV said...

Znam da je drzava manje efikansa u poslovnom odlucivanju i planiranju od pojedinaca jer drzava ne moze da raspolaze sa toliko relevantnih informacija sa koliko raspolazu pojedinci i da pojedinci imaju veci podsticaj za ostvarivanje svojih interesa nego sto to ima drzava za ostvarivanje njihovih interesa i znam da je trzisna privreda u kojima pojedinci prave planove efikasnija od centralno-planske privrede u kojima drzava pravi planove, ali ipak verujem da ce svi ti neiskorisceni kapaciteti tih (polu)praznih kineskih gradova, trzisnih centara, aerodroma, vozova i nebodera biti iskorisceni sa rastom traznje zbog rasta zivotnog standarda, kupovine moci u Kini, stvarno impresivno izgledaju, a i vidim neke komentare da su neki od tih nebodera jos u zavrsnim fazama izgranje.