Pages

13 November 2010

Mises i Friedman

Netrpeljivost i ideološki ekstremizam Ludwiga von Misesa su postali deo usmenog predanja. Vrlo često se ponavlja svedočenje Miltona Friedmana o jednom događaju na sastanku Mont Pelerin društva tokom 1950ih kao ilustracija ovoga: tokom jedne debate koja je vođena na tom sastanku, iznerviran stavovima nekih kolega, Mises ih je nazvao sve "gomilom socijalista" i izjurio napolje. Sećam se video snimka u kome se Friedman priseća te epizode: njegov ton je ton ruganja i ismevanja, priča je evocirana kroz smeh koji treba da kaže - eto kakav je to smešan manijak, paranoik i ekstremista bio, koji čak i kolege liberale smatra socijalistima, samo zato što se u nečemu ne slažu sa njim. Popularna "zvanična verzija" koju će vam svaki "respektabilni" libertarijanac spremno odrecitovati glasi: imate na jednoj strani velikodušnog, tolerantnog, ironičnog Friedmana koji je u stanju da ubedi neodlučne i privuče autsajdere, nasuprot tom arogantnom aristokrati i zelotu Misesu koji samo odbija ljude, stvara sektu obožavalaca i ekskomunicira jeretike. I oni oličavaju dva različita pristupa širenju liberalnih ideja.

No, stvar postaje malo zanimljivija i kompleksnija, i otkriva nam mnogo o intelektualnoj i političkoj istoriji 20 veka, kad vidimo šta je tačno bio predmet spora na tom sastanku, i zašto ih je Mises tačno nazvao socijalistima i reagovao kako je reagovao. O tome svedoči sam Friedman:

Raspravljali smo o raspodeli dohotka i da li bi trebalo da postoji progresivni porez na dohodak. Neki ljudi su iskazivali mišljenje da postoji opravdanje za tako nešto.


Oops, izgleda da i jesu bili socijalisti, ne? Da Mises i nije pogrešio, striktno govoreći? Ne znam za vas, ali meni opravdavanje redistribucije i progresivnih poreza na dohodak liči na prilično socijalističku doktrinu, drito iz Manifesta komunističke partije. Kakav je sastav tog društva bio, i kakva je intelektualna klima tamo vladala najbolje svedoči podatak da je istaknuti član bio Karl Poper, koji se proslavio svojom knjigom "Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji", u kojoj je ubeđivao marksiste da treba da se okanu revolucije jer je najveći deo preporuka Manifesta komunističke partije ionako već ostvaren u najprogresivnijim zapadnim zemljama. U to vreme je čak i Friedman bio neka vrsta mešovitog "socijal-liberal", a o ostalima da ne govorimo.

Sama činjenica da Friedman, kanonizovani svetac i šampion libertarijanizma, ni 1995 godine, 6 posle pada Berlinskog zida, ne nalazi ništa neobično u tome da ljudi na sastanku Mont Pelerin društva zagovaraju progresivne poreze i redistribuciju dohotka, nego mu je čudno da se neko na tako šta iznervira, predstavlja prvorazredno istorijsko svedočanstvo sumraka civilizacije u 20 veku. Pokušajte da zamilite kako bi reagovao Aleksis de Tokvil, ili Banžemen Konstan, ili Edmund Berk, ili Herbert Spencer, ili bilo koji drugi klasični liberal 18 ili 19 veka na sličnu tezu. Verujem, mnogo gore od Misesa. Ipak, Mises je smatran i smatra se "ekstremistom" i nekim autsajderom koga ne treba uzimati za ozbiljno. Jedini razlog za to je što je živeo u vremenu kada su se "liberalima" nazivali ljudi koji su verovali u sprovođenje preporuka Marksovog Manifesta komunističke partije.

12 comments:

Slaviša Tasić said...

Ako je progresivno oporezivanje definicija socijalizma onda je i Adam Smith bio socijalista.

U najboljem slučaju progresivno oporezivanje može da bude potreban uslov da se neko proglasi socijalistom, ali ne i dovoljan. Socijalizam je u vreme tog Mont Pelerina krajem 1940-ih imao jasno značenje, planska ekonomija, ukidanje privatne svojine i egalitarizam (tu već i nema oporezivanja jer država određuje plate). Mises, ako je to uopšte mislio ozbiljno, nije bio u pravu.

VladimirV said...

Kao da su porezi bitni, u Istocnoj Evropi su uvedeni proporcionalni porezi pa ipak su sve zemlje prosle kroz ekonomski slom u vreme tranzicije, najbitnije su institucionalne reforme i niska korupucija, korpumirani kapitalizam nigde ne funkcionise dobro, nema veze da li su poreske stope proporcionalne, progresivne ili regresivne, ne-korumpirane ekonomije sa progresivnim porezima funcionisu vrlo dobro.

charlie said...

Ivane ja bi te malo popravio. Friedman je bio za takozvani negativni flat tax. To znači, da bi ljudima koji sa radom ne dobivaju "dovoljno" visok dohodak, država isplatila to razliku za "dovoljan" dohodak. Tako da Friedman je bio za flat tax, ali kad imaš flat tax sa obštom olakšicom (ili naplačivanjem kao kod Friedmana) onda tako porezivanje postane progresivno. Pozdrav iz Slovenije

charlie said...
This comment has been removed by the author.
Ivan Jankovic said...

"Kao da su porezi bitni, u Istocnoj Evropi su uvedeni proporcionalni porezi pa ipak su sve zemlje prosle kroz ekonomski slom u vreme tranzicije, najbitnije su institucionalne reforme i niska korupucija, korpumirani kapitalizam nigde ne funkcionise dobro,"

Nije imalo sta da se slomi jer je sistem bio propao vec davno. Samo su se neke snasle bolje neke manjedobro. I one koje su prve uvele ravne poreze snasle su se najbolje, poput Estonije.

Ne znam sta mislis pod "korumpiranim kapitalizmom". Korupcija je potpuno egozgena stvar za ekonomski rast; ona nastaje kao posledica velikog drzavnog negde nema mnogo intervencionizma i diskrecije. U Svedskoj i Danskoj je malo korupcije zato sto je malo drzavnog intervencionizma, sto su dosta deregulisane drzave. Ali, Singapur je jos manje korumpiran od Svedske. Ali, to ne znaci da su svedski porezi korisna stvar, inace ih verovatno oni ne bi smanjivali non stop u poslednjih 20 godina, ne?


"nema veze da li su poreske stope proporcionalne, progresivne ili regresivne, ne-korumpirane ekonomije sa progresivnim porezima funcionisu vrlo dobro."

Da, sto ne uvedemo 100% poreze onda? Sta fali? Progresivni porezi na dohodak su najveca barijera kreiranju bogatstva i "novih radnih mesta", jer obeshrabruju stednju i investiranje a ohrabruju potrosnju. Zasto bi neko radio naporno, stedeo i ulagao ako zna da ce mu 70% toga biti konfiskovano, i da ce biti kaznjen za svoj napor?

Ivan Jankovic said...

charlie,

ja nisam kritikovao Friedmana ovde. Najmanje zbog njegovog odnosa prema porezima. Znam da je on uvek bio protiv progresivnih poreza. Nije to bila moja poenta. Hteo sam da ukazem na to da je cak i Friedman smatrao da je normalna stvar da klasicni liberali na svom sastanku zagovaraju progresivne poreze i redistribuciju i drzavu blagostanja, a da je nevidjeni skandal i znak loseg karaktera kad se neko iznervira na to. Zabavna je ta tolerancija prema sociajlistima ili intervencionistima koji se predstavljaju kao liberali. Nemam nista protiv takve tolerancije u privatnom zivotu ili na sastanicima profesionalnih drustava ekonomista ili tako sta. Tu nema mesta cudjenju ni ljutnji kad cujes takve stvari, naravno. Ali, ovo je bilo zamisljeno kao udurzenje hard core klasicnih liberala! Kad tu cujes opravdanja drzave blagsotanja, to jeste neobicno i zavredjuje paznju i kritiku. Ali, Friedman to smatra normalnom razlikom u misljenju! To je problem. To govori da je njegov pojam liberalizma dosta sumnjiv, i da je ceo poduhvati od pocetka bio dosta sumnjiv.

Imas jedno odlicno pismo Misesa Hajeku iz vremena osnivanja Mont Pelerin drustva, gde on kritikuje HAjeka sto poziva levicare u to drustvo. I kaze, ako neko hoce da diskutuje koju novu regulaciju treba uvesti i zasto je drzava blagostanja ok, ima za to prostora ovde koliko hoce, ne mora da ide na hodocasce u svajcarske Alpe!

Ivan Jankovic said...

Slavisa,

vec 1950ih zapadni socijalisti su odbacili potpunu nacionalizaciju i plansku ekonomiju kao deo svog programa. To na Zapadu vise nije bilo pretnja. Cak je i nemacka socijldemokratska partija mislim 1956 usvojila Poperovo Otvoreno drustvo kao svoj zvanicni program.

Ovde je pitanje da li je socijal-demokratima (jer ljudi koji zaogavaraju drzavu blagostanja su to) mesto na sastanku drustva klasicnih liberala.

VladimirV said...

U Svedskoj i Danskoj je malo korupcije zato sto je malo drzavnog intervencionizma, sto su dosta deregulisane drzave. Ali, Singapur je jos manje korumpiran od Svedske. Ali, to ne znaci da su svedski porezi korisna stvar, inace ih verovatno oni ne bi smanjivali non stop u poslednjih 20 godina, ne?
-----------------------------------
Zar Svedska i Danska nisu najbolji primer "neefikasnih" drzava blagostanja sa visokim, progresivnim porezima? PDV u Svedskoj i Danskoj je 25% zar ne? :)

Ivan Jankovic said...

"Zar Svedska i Danska nisu najbolji primer "neefikasnih" drzava blagostanja sa visokim, progresivnim porezima? PDV u Svedskoj i Danskoj je 25% zar ne? :)"

Da, jesu. I u meri u kojoj imaju visoke poreze stagniraju u odnosu na to kako bi napredovali bez tih visokih poreza. Ako je PDV od 25% dobar, sto ne povecati na 50%. to bi onda bilo jos bolje. Ili 90%?

Ali korupcija nema nikakve direktne veze sa porezima i potrosnjom. Treba praviti razliku izmedju poreza i drzavnog intervencionizma. Oni cesto idu zajedno, ali ne i uvek. Danska i Svedska su primer zemalja sa visokim porezima ali relativno malom regulativom i malo drzavnog itnervencionizma, sto smanjuje korupciju.

Slaviša Tasić said...

Pitanje je bilo da li su ljudi koji zagovaraju progresivan porez socijalisti. Naravno da nisu, nisu bili ni u vreme tog sastanka 1948., nisu ni sada.

perica said...

Zagovaranje progresivnog poreza sledi iz stava da oni koji imaju više treba da ponesu veći-nego-proporcionalni teret državnih troškova. Sada u raspravu ulazi i pitanje poželjne visine državnih troškova tj. obima državnog uticaja. Ukoliko je poželjan obim državnog uticaja minimalan, što bismo mogli nazvati anarho-libertarijanskim gledištem, onda se svodi samo na kolektivnu bezbednost iliti vojsku. Minarhistički poželjan obim državnog uticaja je nešto veći, ali i dalje su to usluge koje "svima jednako trebaju" i logično je i pravedno da svi plaćaju isto ili proporcionalno bogatstvu. Ako je međutim poželjan obim državnog uticaja veliki, što je neki socijalistički iliti socijal-demokratski pogled na stvar, onda su usluge države delu društva potrebne (siromašnima) a delu nepotrebne, dok je stepen bogatstva obrnut. Da bi država ostvarila svoju redistribucionu funkciju neophodan je progresivan porez. Ako država nema redistribucionu funkciju nema smisla da porez bude progresivan. To je kao kad bi proizvodna cena hleba bila 10 dinara, bogataš hleb plaća 100 dinara a siromah 10. Zašto bi neko to radio? Drugo je ako proizvodnja hleba košta 55 dinara, onda cela stvar ima smisla - redistribucionog smisla, dakle socijalističkog smisla.
Ukratko - progresivan porez ima smisla jedino kad država redistribuira bogatstvo (Nozikova "poželjna raspodela" kao ishod) a to nije ništa drugo nego socijalizam i zato je zagovaranje progresivnog poreza zagovaranje socijalizma.

VladimirV said...

Ako je PDV od 25% dobar, sto ne povecati na 50%. to bi onda bilo jos bolje. Ili 90%?

----------------------------------

A sto ne smanjiti na 0% sve poreze, to bi onda bilo najbolje i najpodsticajnije za biznis, zar ne? Samo ne znam odakle bi se finansirali javni rashodi.