Pages

14 November 2010

Zašto su austrijanci opsednuti novcem?

Naravno da je monetarna politika važna, novac je jedna polovina svih transakcija u ekonomiji. Ali austrijski ekonomisti joj predaju enormnu važnost -- to im je glavna akademska tema, glavno političko pitanje, opsesija kongresmena Rona Paula koji je pisao knjige ranije o zlatu, sada o ukidanju Feda, univerzalna dijagnoza i rešenje za sve probleme u ekonomiji.

U poslednjih tridesetak godina glavni problem zapadnih ekonomija je enormna regulisanost. Državna potrošnja je u proseku smanjena, privatna svojina je sigurnija, državno vlasništvo i direktno upravljanje firmama retko, monetarna politika je bila uglavnom nezavisna i inflacija je blizu nule. Ako se izuzmu krizni periodi i preterane reakcije, dugoročno stvari idu nabolje u svim segmentima osim jednog -- eksponencijalno rastuće ekonomske i socijalne regulacije. Evropska unija reguliše oblik paradajza, američki kongres donosi zakone od preko 2 hiljade strana, Bazelski bankarski standardi I su stali u jednu brošuru, Bazel II je već debljine ozbiljne knjige, a za Bazel III koji se sprema ne smem ni da pomislim kako će izgledati. I najveći problem sve te regulacije nije što ona poskupljuje poslovanje i opterećuje ekonomiju, nego što prevazilazi našu moć razumevanja i stvara skup nepredviđenih i neželjenih posledica (koje će se onda opet rešavati novom regulacijom).

Austrijskim ekonomistima to nekako promiče i nastavljaju da se bave drugim temama. To je čudno, jer smisao postojanja austrijske škole, glavna ideja na kojoj je austrijska škola izdiferencirana je ideja o ulozi neznanja u složenim sistemima. Mesto na kojem je austrijska škola počela sebe da razlikuje od ostalih je bila debata o socijalizmu. U toj debati austirjanci su svoj argument zasnovali na ulozi ljudskog neznanja u vođenju ekonomije, na ograničenoj sposobnosti eksperata da upravljaju ekonomijom i na zameni ekspertskog znanja opštim pravilima koja umesto holističkog planiranja omogućavaju pojedincima da planiraju sami za sebe. Ovi, epistemološki argumenti austrijske škole su bili glavni razlog zašto se ona odvojila ili bila izopštena od ostatka akademije.

U isto vreme, autori kao Mizes i Hayek su pisali i o drugim stvarima, kao što je monetarna politika. Tu su imali svoju teoriju recesija, koja uzrok recesije vidi u prethodnim inflatornim bumovima podstaknutim ekspanzivnom monetarnom politikom. Ova teorija, dobra ili ne, nije u direktnoj vezi sa suštinom distinktno austrijskog epistemološkog argumenta. Nije u vezi ni sa radikalnim subjektivizmom, drugom važnom austrijskom idejom koja kaže da niko ne zna troškove i koristi osim samog pojedinca kojega se oni tiču (što opet ograničava mogućnost eksperta da popravi svet). Samu po sebi, "austrijsku" teoriju recesija je mogao smisliti i bilo koji drugi neaustrijanac. Uostalom, za nju je Hayek dobio Nobelovu nagradu, što pokazuje da je to bilo nešto što je neoklasični mejnstrim mogao lako da svari.

Šta se u međuvremenu desilo sa austrijskom školom? Kaže se da je poslednja finansijska kriza rekla mnogo o propustima ekonomije kao nauke, ali meni se čini da je skinula odelo i velikom delu austrijskih ekonomista. Videli smo prve reakcije austrijskih ekonomista i njihova objašnjenja finansijske krize su se oslanjala isključivo na, šta drugo, nego Mises-Hayek teoriju recesija. Bez ikakvog dubljeg ulaska u problem, pokušaja da se razmisli o uzrocima, austrijanci sa raznim institucionalnim afilijacijama od Stevea Horwitza do Toma Woodsa su odmah po izbijanju krize proglasili da je sve već rečeno kod Misesa. Kriza je nastala, kažu oni, jer je Fed u prethodnom periodu (2001-2006) štampao novac.

Mada ima spora i oko toga koliko je monetarna politika stvarno bila ekspanzivna (jer novčana masa u tom periodu nije rasla), Fed je i u najboljem slučaju po ove austrijance samo deo problema. Ostatak problema su mnogobrojne regulacije, mere koje su imale nepredviđene efekte i koje su zajedno dovele do konfuzije kako regulatora tako i učesnika na tržištu. Priroda konfuzije je bila epistemološka -- vlasnici i menadžeri banaka nisu znali koliki rizik preuzimaju, regulatori nisu znali koliki rizik je prisutan u sistemu.

Ali ovaj epistemološki aspekt krize ostao je neprimećen od strane austrijanaca. Kao da pedeset godina rastuće regulacije ništa nije promenilo, austrijanci su za objašnjenje krize po automatizmu prizvali Misesa. Pri tome nisu primetili da u Mises-Hayek teoriji nema ničeg posebno austrijskog; da su Mises i Hayek objašnjavali recesije a da se ovde govori o nečem drugom, o finansijskom slomu izazvanom pogrešnom percepcijom rizika; kao ni da su se stvari tokom skoro stotinak godina od originalne teorije promenile, da je uloga države u ekonomiji i finansijskom sektoru sada neuporedivo veća i da zbog toga monetarna politika igra relativno manju ulogu.

Ironija je tome što da su Mizes i Hayek danas živi, ja sam prilično siguran da se ni oni ne bi pozivali na svoju originalnu teoriju za objašnjenje ove krize. Posmatrajući realni svet ne bi im promakla ključna uloga koju je enormna regulacija, odnosno neočekivana kombinacija raznih regulacija -- Bazelski standardi, finansijska regulacija, pravila bankrota, opšte državno osiguranje svih bankarskih depozita, podsticaji za stanovanje, državne hipotekarne firme, kvazidržavne agencije za rejting, moralni hazard -- imala u kreiranju krize. Nešto najbliže autentično austrijskom objašnjenju krize danas nisu dali verni sledbenici Misesa i Hayeka, nego neki drugi ekonomisti -- možda prvenstveno Jeffrey Friedman, politički filozof koji najbolje razume i propagira suštinu austrijanizma. Ovde je jedan njegov kraći članak o krizi (ima i dužih, a uskoro izlazi i knjga), a i moje ranije pisanje o uzrocima krize se dosta oslanja na njegovo objašnjenje. Pogledajte i njegov Hayek Project, spisak literature epistemološkog austrijskog pravca.

Opsesija austrijanaca Fedom, monetarnom politikom i zlatnim standardom dolazi, dakle, od ignorisanja sadašnjosti i svih stvari koje su se desile od vremena kad je Mises izlagao svoje teorije. Daleko od toga da je neoklasična ekonomija bolja (ona je realnost već odavno žrtvovala formalizmu i lažnoj ekspertizi ), ali austrijanci realnost ne vide jer ne mogu da se oslobode autoriteta iz prošlosti. Umesto da posmatraju svet uživo i pokušaju da objasne pojave u njemu, oni gledaju u prašnjave knjige i pitaju šta bi Mises rekao. Ali baš zbog toga, onda ne uspevaju ni da vide šta bi Mises stvarno rekao -- jer on sam nije gledao u Mengera i svoje prethodnike nego je bio okrenut postojećem svetu. Da je živ, Mizes bi svoju monetarnu teorije recesije do sada sveo na fusnotu, jer bi shvatao da je u međuvremenu bilo mnogo neuporedivo važnijih institucionalnih i regulatornih promena koje doktrinarnim austrijancima izgleda da su potpuno promakle.

16 comments:

Ivan Jankovic said...

Slavisa,

pokreces dosta pitanja, ali mislim da je osnovni problem ono o cemu smo vec raspravljali vise puta ovde; kako objasniti ponovljene recesije, taj iznenadni cluster of errors? Cela ekonomija raste, skoro svi beleze enormne profite, i odna odjednom - buc, isti oni geniji koji su do juce tako uspesno pogadjalii zgrtali profite, pocinju da gube. Svi odjednom! Izgleda da se ceo ovaj proces uvek iznova vraca u poslednjih 200 godina, a da ti mislis da je on u 19 veku ili prvoj polovini 20-og imao jednu vrstu uzroka, a danas ima drugu. Meni to cisto logicki ne deluje uverljivo.

Dalje, mislim da je govor o "finansijkoj krizi" problematican. Ne postoji nista takvo kao "finanijska kriza": ta takozvana kriza je samo prvi, rani simptom, prvi znak da je neodrizivi monetarni bum u "realnoj" ekonomiji pri kraju, da trziste polako pocinje da otkriva greske koje su pocinjene u prvoj fazi ciklusa. Ta "kriza" nekad uzima oblik jurisa na banke, nekad samo pojacanih teskoca banaka, nekad velike investicione banke mogu da potpuno bankrotiraju (kao ovaj put). Ali, to su sve epifenomeni, posledice, znaci da se proces kreditne ekspanzije priblizava kraju, a uzrok je dramaticno preinvestiranje izazvano monetarnom ekspanzijom.

Govoris o pogresnoj percepciji rizika kao vaznom faktoru. Upravo tako! Pogresna percpecija, pogresna informacija koju snizene kamatne stope daju investitorima je kljuc. To je potpuno konzistentno sa klasicnom ABCT. Regulacije i restrikcije su ucinile da novac bude preusmeren ovaj put u nekretnina i vise nego sto bi obicno (kod svakog spekulativnog buma nekretnine rastu disproporcionalo), ali nisu mogle izazvati pogresnu percpecpciju rizika, tj profitabilnosti. Da novac niej zavrsio u nekretninama zavrsio bi negde drugde. S druge strane, cak i da nije bilo politickih pritisaka i regulativa da se snize standardi za izdavanje hipoteka, jeftin novac bi prirodno vodio tom snizavanju.

Opet, ponavljam ono sto sam rekao ranije; ti ne moras privhatiti ABCT, ali fenomen recesija je suvise uniforman, suvise homogen, da bi bilo koje objasnjene koje kaze da su one bile uzrokovane faktorom A 1920e a faktorom B danas moglo biti uverljivo.

Ivan Jankovic said...

P.S. Cudno je da mislis da je maisntream mogao da "svari" ABCT. Ako je nesto predmet neprekidnih napada "eksperata" i "respektabilnih ekonomista", od Brad de Longa do Tylera Cowena, onda je to upravo ABCT. Kako mislis da je mainstream mogao to da prihvati, kad je sam Friedman rekao da su Cene i prozivodnja nanele mnogo zla svojim zagovaranjem pasivne monetarne politike tokom recesije? Sta ocekivati tek od kejznijanskog "mainstreama"?

Slaviša Tasić said...

Regulacija takođe objašnjava cluster of errors, regulacija je uniformna i kad svi moraju da je prate svi prave iste greške. To se desilo kod poslednje krize.

Finansijska kriza nije početni simptom, nego fenomen koji sam po sebi zahteva objašnjenje. Ustvari to da je kriza samo manifestacija je pokušaj da se kriza uklopi u priču o monetarnoj recesiji. Ali nije svaka kriza niti recesija ista, nema razloga da imamo samo jedno objašnjenje za sve njih. To je ustvari doktrinarni stav koji sadašnji austrijanci pokazuju. Iz Mizesovog "monetarna ekspanzija stvara recesije" oni su pogrešno izveli "svaka recesija se može objasniti monetarnom ekpanzijom".

"Govoris o pogresnoj percepciji rizika kao vaznom faktoru. Upravo tako! Pogresna percpecija, pogresna informacija koju snizene kamatne stope daju investitorima je kljuc."

Bilo je toliko važnijih i direktnijih faktora koji su stvarali pogrešne percepcije da kamatne stope jedva da zaslužuju pomen. Šta onda reći o AAA rejtingu hipotekarnih obveznica u koji su verovali i regulatori i CEO-ovi banaka. Oni su ih kupovali ne zato što su imali pogrešnu ideju o procentu kamatne stope nego zato što su mislili da su to sigurne hartije. I kupovali bi ih sa bilo kakvom monetarnom politikom.

Mejnstrim napada ABCT baš zato što je u njihovom domenu, pristupačna im je. Čak i to pokazuje da je to mogla da bude i nečija druga teorija, nema ništa posebno austrijskog u njoj. Ne kažem da se svi oni slažu sa ABCT.

Ivan Jankovic said...

Imam jos jednu objekciju: mozda nekome moze izgledati cudno da su austrijanci "opsednuti novcem", ali je meni zagonetnije da su drugi free market ekonomisti ubedjeni da je drzava inace los centralni planer, osim u oblasti novca, gde je dobra, i gde se, stavise pretpostavlja da je normalno da ona centralno planira, a dovodjenje u pitanje toga se iz nekog razloga smatra ekscentrizmom.

Slaviša Tasić said...

Ali nisu -- zato Friedman kaže da ne treba da upravlja novcem, nego da uspostavi neko jednostavno pravilo. Ili obustavu štampanja novca ili automatkog pilota i štampanje po nekom fiksnom, nepromenjivom procentu od 3 ili 5%.

Ivan Jankovic said...

"Bilo je toliko važnijih i direktnijih faktora koji su stvarali pogrešne percepcije da kamatne stope jedva da zaslužuju pomen. Šta onda reći o AAA rejtingu hipotekarnih obveznica u koji su verovali i regulatori i CEO-ovi banaka. Oni su ih kupovali ne zato što su imali pogrešnu ideju o procentu kamatne stope nego zato što su mislili da su to sigurne hartije. I kupovali bi ih sa bilo kakvom monetarnom politikom."

Ne bi kupovali, jer je monetarna politika ucinila da lose investicije izgledaju dobro, recimo cak i NINJA hipoteke. Kao sto niza kamatna stopa salje pogresnu ifnormaciju da je duzi i kapitalno intenzivniji projekat profitabilan, tako i salje poruku da je subprime klijent solventan. Regulative mogu donekle da objasne zasto su hipotekarne hartije tako enormno narasle. Ali ne moze da objasni opsti bum ni sa hipotekama ni inace. Nisu samo nekretnine porasle, nego celokupna kapitalno intenzivna industrija koja nije imala nikakve veze sa hipotekama, FM i FM ili bilo cime slicnim. I kad je recesija pocela, ti sektori su takodje bili zestoko pogodjeni, kao i nekretnine. Regulacije su kao brane na reci, one mogu da preusmere tok vode levo ili desno, ali ne mogu da podignu ili spuste vodostaj. Za to je potrebna kisa ili sneg, tj inflacija.

Meni i dalje ovo izgleda kao slucaj za Okamovu britvu; ne postoji ni jedna karakteristika ove recesije koju nismo videli hiljadu puta ranije; od "finansijske krize", bankarske panike, pada proizvodnje, pritiska ka deflaciji, buma i busta nekretnina, rasta nezaposlenosti itd. Ne treba nam ni jedan analiticki alat da to objasnimo osim onog kojim bismo objasnili Veliku depresiju ili bilo koju drugu prethodnu recesiju (sta god da smatramo ispravnom opstom teorijom). Kljucni faktori su isti, iako tajming i detalji nisu uvek isti.

Ivan Jankovic said...

"Ali nisu -- zato Friedman kaže da ne treba da upravlja novcem, nego da uspostavi neko jednostavno pravilo. Ili obustavu štampanja novca ili automatkog pilota i štampanje po nekom fiksnom, nepromenjivom procentu od 3 ili 5%."

Friedman je odustao od pravila kasnije i priznao da je to nemoguce. Na kraju karijere je rekao da treba ukinuti Fed. Ali, poenta je da to niko ne citira danas. Nadji mi "respektabilnog" free market ekonomistu koji kaze - ukinimo centralnu banku. Selgin i White kao, kobajagi to kazu, kad pisu teorijske radove, ali evo u skorasnjem papiru za Cato nema ni reci. Fed nije dobro radio, ali sta bi bio bolji sistem, nemamo pojma. Ni rec da zucnu o free bankingu. Pri tom su oni najradikalniji kriticari u mainstreamu za koje ja znam. Od danasnje cikaske skole ne znam ni kog ko bi bio za ukidanje centralne banke. Svi ce reci da ovo ili ono nije valjalo u "monetarnoj politici" (cak ce se i sloziti da je kamatna stopa bila mozda suvise niska) ali niko nece reci da je problem samo postojanje Feda (jos jedna preporuka Manifesta komunisticke partije btw:)). Fed samo nije bio dovoljno kompetentan u centralnom planiranju ovaj put, i to je greska koju treba ispraviti. Niko ne zeli da ukine centralno planiranje, osim, jel tako, Ron Paula i ostalih austrijskih krekpotova koje niko respektabilan ne uzima za ozbiljno.

Жељко Симовић said...

Цитат: Friedman je odustao od pravila kasnije i priznao da je to nemoguce. Na kraju karijere je rekao da treba ukinuti Fed. Ali, poenta je da to niko ne citira danas.



Milton Friedman о Федералним Резервама

Slaviša Tasić said...

"Ne bi kupovali, jer je monetarna politika ucinila da lose investicije izgledaju dobro, recimo cak i NINJA hipoteke"

A dokaz za to je...? Mnogo loših investicija izgleda dobro a imali smo koncentraciju jedne vrste investicija iz koje je nastala kriza. Austrijski odgovor na to je -- pa desilo se da su to bile hipotekarne obveznice, ali moglo je i bilo šta drugo. Upravo o tome govorim, to je žmurenje, ne objašnjava se šta se stvarno desilo nego se peva ista pesma iz Mizesove čitanke. Sve ostale fakte koje treba objasniti ili ignorišemo ili pokušamo da uklopimo u unapred dato objašnjenje.

"Friedman je odustao od pravila kasnije i priznao da je to nemoguce."

Ne znam gde je to priznao, u intervjuu par meseci pred smrt je još uvek govorio o zamrzavanju novčane mase.

Ivan Jankovic said...

"A dokaz za to je...? Mnogo loših investicija izgleda dobro a imali smo koncentraciju jedne vrste investicija iz koje je nastala kriza."

Ovo sad nije konstatovanje cinjenica, nego teorija. Ko kaze da je "kriza nastala iz jedne vrste investicija"? Ja osporavam sve vreme to. Finansijska kriza i problemi sa sekjuritizovanim hipotekarnim obveznicama su samo pojavni oblik krize na koji je regulativa delimicno uticala. Ne postoji kauzalni lanac - hipotekarna kriza - finansijska kriza - ekonomska recesija.

"Sve ostale fakte koje treba objasniti ili ignorišemo ili pokušamo da uklopimo u unapred dato objašnjenje".

Ali svi ostali fakti su isti, zar ne? Jeidn arazlika je sto su u ovoj recesiji stradale banke koje su drzale veliki deo tih hipoteka. Sve ostalo je isto. Svaka recesija vodi disproporcionalnom kolapsu cena nekretnina. Svaka recesija vodi usporavanju inflacije ili cak deflaciji. Svaka recesija vodi porastu nezaposlenosti. I tako redom. Prosto, 90% stvari koje su se desile u ovoj recesiji se desavaju uvek. A ti kazes mi treba da analiziramo uzroke onih 10% specificnosti i da iz tih uzroka izvedemo objasnjenje celokupnog fenomena.

Ivan Jankovic said...

Da monetarno pravilo ne funkcionise priznao je ja mislim jos krajem 1980-ih. Zato je onda predlagao konstantnu novcanu masu i slicne stvari.

Ali, vaznije od toga; poenta sa Friedmanom je da ti njegovi stavovi (koji su se menjali vremenom) nisu mainstream danas. Niko "ozbiljan" ih ne prihvata. Ko prihvata da treba ukinuti Fed? Ili drzati konstantnu novcanu masu? Od svega sto je Friedman napisao, klasika je postalo samo bacanje novca iz helikoptera. Bernanke to stalno citira. De Long i Krugman sa slascu to stalno citiraju; vidite, arhi papa libertarijanizma Friedman je verovao da inflacija spasava od recesije. Da niste vi mozda bolji libertarijanac od Friedmana?

Tvrdnja da je Fed izazvao Veliku depresiju jer nije stammpao dovoljno para je kanonska mudrost danas. Nju je bukvalno izmislio Friedman. To je jedino sto je ostalo od Friedmanove monetarne teorije, nazalost.

MMiillaann said...

Austrijanci su opsednuti novcem kao uzrokom krize jer je u svakoj krizi novac bar jedan od uzroka. Preterana regulacija jeste bila u ovoj krizi jedan od uzroka,al nije uvek. Pa zar ne govore stariji ekonomisti,poput Stiva Pejovića,da je kriza 70-ih bila gora od ove,a ona u sebi nije imala nikakav element regulacije,sem regulacije(manipulacije) novca.

Slaviša Tasić said...

Vi stvarno mislite da bi sistem sa Fannie i Freddie, agencijama za rejting, bazelskim pravilima, recourse rule, ovim pravilima bankrota itd., funkcionisao bez problema samo da prethodno Greenspan nekoliko godina pre toga nije smanjio kamatne stope za pola procenta? Da do krize ne bi došlo? Da banke ne bi ulagale u MBS jer ne bi bile prevarene niskom kamatnom stopom (kao da niko na Wall Streetu ne ume da razlikuje realnu od nominalne stope)?

Pavle Mihajlović said...

Slaviša, može da se kaže i ovako. Ulagači su posmatrali toliko visoke prinose na MBS bez predstave o riziku da bi im delovalo isplativo ulaganje pod svakom kamatnom stopom koju je FED mogao da raspiše.

Slaviša Tasić said...

Pavle,

Ovde se ne radi o grešci u proceni rizika i prinosa, nego o neizvesnosti, crnom labudu, potpuno nepredviđenom događaju. Da su pogrešno procenile prinos za 2%, banke bi izgubile tih 2% profita i sve bi bilo u redu. Ali nije se desilo to. Hartija koja je vredela $100 nije počela da vredi $98, nego nula. To ne može da bude izazvano prosto greškom u percepciji kamatne stope.

andreas breme said...

sta mislite o ovome?