Pages

05 November 2010

Američki izbori i njihove posledice

Pre dva dana održani su takozvani midterm izbori u Americi za Kongres i dobar deo Senata, kao i za guvernere saveznih država i njihova zakonodavna tela. Republikanci su odneli veliku pobedu: "pokupili" su najmanje 61 novo mesto u Kongresu, i time osvojili komotnu većinu, imaju sedam novih senatora, među njima najmanje 5 ili 6 novih Tea Party "ekstremista", i gomilu novih guvernera, uključujući i mnoge važne države u kojima je pre dve godine pobedio Obama (Indijana, Ohajo, Florida, Mičigen itd).

Sve ovo je na taktičkom planu važno, jer će zaustaviti Obaminu puzajuću revoluciju. On je gotov. Štetočinksi zakon o zdravstvenom osiguranju verovatno neće biti ukinut u dogledno vreme, ali će biti opstruiran, uskraćeno finansiranje i verovatno neke od ključnih odredbi osporene na sudovima. Cela ludorija za oporezivanjem ugljen-dikosida, zelenim poslovima, Kjotom i ostalim budalaštinama je zapečaćena. Pažljivo planirani sindikalni zakon je ad akta. Daljem divljanju ekstremne fiskalne neodovornosti, "stimulusima" i sličnom je takođe odzvonilo. Poznajući Obamu, njegovu filozofiju i psihologiju, on će nastaviti da se glupira i konfrontira bez mnogo praktičnog efekta, i sve što će dobiti je karta kući za Ilinois 2012. Američko otklizavanje ka statusu banana-republike će verovatno biti znatno usporeno.

Međutim, ovi rezultati ne znače mnogo sa strateške taktičke gledišta. Rešavanje problema penzija i Medicarea, Feda, decentralizacije itd, ništa od toga neće doći na dnevni red samim faktom pobede republikanaca. Uostalom, zar je prošlo mnogo vremena od kad su republikanski predsednik i Kongres zajedno napravili najveći rast državne potrošnje posle Lindona Johnsona? 700 milijardi bailouta za banke? Proširenje državnog zdravstvenog osiguranja? Isti ljudi su opet tu, isti oni koji su 8 godina žarili i palili, napravili neviđenu korupciju, rasipništvo i javni dug (koji naravno bledi u odnosu na ono što je uradio Obama i demokrati)? Da li je neko dovoljno naivan ili glup da poveruje u obećanja takvih lažnjaka kao što su Mitch McConnel i John Boehner? Zaista je trebalo imati dobar stomak pa da gledate celo veče na Fox Newsu Carl Rovea kako čita lekcije okolo o tome da ovi izbori znače povratak fiskalne odgovornosti i razumne ekonomske politike, među ostalim divotama! Mislim stvarno...

Jedina stvar koja zaista ima značaja i koju sam ja nervozno pratio sve vreme je - koliko Tea Party senatora i guvernera će pobediti? Onih koji su natrljali nos D.C. insajderima pobedivši režimske republikance u preliminarnim izborima. Ispalo je da su neki od ključnih i najradikalnijih pobedili - Rand Paul u Kentakiju, Pat Toomey u Pensilvaniji, Mike Lee u Juti, Marco Rubio na Floridi, Ron Johnson u Viskonsinu. Svi oni su prethodno pobedili na stranačkim izborima favorite establišmenta, uz pomoć legendarnog senatora Jim Deminta iz Južne Karoline i Sare Palin. Jim Demint je neka vrsta Ron Paula u Senatu, najomraženija faca među republikanskim insajderima, i on je uspeo da obezbedi da najmanje 5 ili 6 "njegovih" radikalnih ljudi prođe u Senat (i poželeo im već juče ujutro u WSJ sledeću dobrodošlicu). Neki nažalost nisu prošli kao Sharron Angle u Nevadi ili Ken Buck u Koloradu, ali većina jeste. I ti ljudi su stvarno radikalni - ne prosečni plastični "fiskalni konzervativci" nego stvarni radikali: Rand Paul kao i njegov otac Ron je za ukidanje Federalnih rezervi i lične štedne račune za penzije. Ron Paul je najavio da će otac i sin koordinirano promovisati predlog zakona o ukidanju Feda u Kongresu i Senatu. Pokušajte da zamislite face vašingtosnkih insajdera, na čelu sa liderima Republikanaca u Kongresu i Senatu, Carl Roveom i plišanim fašistima iz National Review i Weekly Standarda kad neka ovakva incijativa krene! Dalje, Mike Lee iz Jute (možda najradikalniji od svih) otvoreno zagovara ukidanje 17-og amandmana i kaže da su državne penzije i Medicare protivustavni programi koje treba ukinuti (šta će reći NGO "libertarijanci" na ovo, ne smem ni da zamislim)! Pat Toomey iz Pensilvanije je bio predsednik Club for Growth godinama, što dovoljno govori (organizacija koja među američkim levičarima predstavlja ekvivalent Trilateralne komisije ili Saveta za spoljne odnose među radikalnim desničarima). Svi ovi ljudi su izabrani uprkos volji republikanskog vođstva: ne samo da su porazili partijske favorite u "prajmerijima", nego je centrala republikanske stranke učinila sve da opstruira njihovu kampanju na opštim izborima kasnije, uglavnom uskraćujući finasiranje. Recimo, potrošili su 8 miliona na bezizglednu kampanju plastičnog establišment kandidata Carli Fiorine u Kaliforniji ali zato nisu dali ni dolara za Sharron Angle u Nevadi!

Kad na sve ove nove Tea Party senatore, dodate postojećeg Deminta, Inhofea iz Oklahome i možda još jednog ili dva dobijate tvrdo jezgro od desetak nepotkupljivih ekstremista i radikala koji će besomučno da buču, talasaju i prave probleme. Kad god režimisti pokušaju da naprave kompromi sa Obamom ili proguraju neki pork-barel, ili nešto razvodne, neće više biti jedan ludak Demint i možda njegov drugar Inhofe da se usprotive, nego deset istih takvih i još gorih radikala! Rand Paul je već najavio formiranje Tea Party kokusa u Senatu. Ne sumnjam da McConnell i ostali već od ovoga dobijaju ospice. I to je zapravo jedino bitno dostignuće i proboj ovih izbora - što će tiha libertarijansko-konzervativna većina imati desetak svojih glasnogovornika u senatu i dosta njih u Kongresu (na čelu sa Michelle Bachman i Ron Paulom). To koliko mesta imaju "republikanci" je apsolutno irelevantno na duže staze. Bitno je da se osa republikanske partije drastično pomerila u desno.

31 comments:

Speaker said...

Gospodine Jankoviću, mislim da bih mogao da potpišem svako slovo, kada to ne bi bio plagijat :)))

Slaviša Tasić said...

Amen.

Željka Buturović said...

crno-bela analiza po obicaju. s jedne strane su principijelni idealisti, s druge iskvareni pragmaticari, a izmedju nema skoro nikog. u realnosti, prakticno svi su na nekoj tacki tog kontinuuma.

principijelni rand paul je u kampanji poricao da je za $2000 medicare deductible iako je taj stav prethodno iznosio desetinama puta. ali, penzionerske privilegije su preko noci postale svetinja. i u legalizaciji droga je nesto utanjio. s druge strane, "plisani fasisti" za NRO su podrzavali rubija u trenutku kad je crist vodio 30 poena u republikanskoj nominaciji. demint je verovatno, pojedinacno uzev, najpopularniji senator na NRO.

"Svi ovi ljudi su izabrani uprkos volji republikanskog vođstva: ne samo da su porazili partijske favorite u "prajmerijima", nego je centrala republikanske stranke učinila sve da opstruira njihovu kampanju na opštim izborima kasnije, uglavnom uskraćujući finasiranje. Recimo, potrošili su 8 miliona na bezizglednu kampanju plastičnog establišment kandidata Carli Fiorine u Kaliforniji ali zato nisu dali ni dolara za Sharron Angle u Nevadi!"

tipicna teorija zavere zasnovana na polu-informacijama. sharron angle je bila katastrofalan kandidat (jednostavno, ekstremno odbojna kao osoba, sto nema nikakve veze sa ideologijom) koja nije uopste imala problem sa novcem. ona nije izgubila zbog manjka novca (kojeg je imala kao blata), nego zbog svoje nesposobnosti da komunicira sa bilo kim za koga nije unapred sigurna da je 100% njen istomisljenik. a sto se fiorine tice, tu se verovatno radi o pogresnoj proceni - ankete nisu pokazivale toliko losu situaciju za fiorinu, a kalifornija ili washington su bili nuzni da bi se osvojio senat. u tom smislu pre mozemo da se zapitamo zasto nije vise ulozeno u rossija - koji je tipican RINO, verovatno i gori od fiorine - a koji je na kraju bio mnogo blizi pobedi.

"Kad god režimisti pokušaju da naprave kompromi sa Obamom ili proguraju neki pork-barel, ili nešto razvodne, neće više biti jedan ludak Demint i možda njegov drugar Inhofe da se usprotive..."

nikako ne treba idealizovati republikansku stranku, ali tvrditi da su samo demint i inhofe opirali obami ne odgovara istini. u trenutku kad je obamina popularnost bila 70% i kad je amerikom (i svetom) vladala kolektivna histerija da se "nesto uradi" i da se saradjuje, skoro svi republikanski senatori su glasali protiv stimulisa. svi republikanci u predstavnickom domu su glasali protiv dizanja maksimalnog duga; svi republikanski senatori su glasali protiv obaminog zakona o zdravstvu itd, itd. koliko god da su republikanci bili problematicni kad su bili na vlasti, u opoziciji su se pokazali kao sasvim prihvatljivi.

Ivan Jankovic said...

"crno-bela analiza po obicaju. s jedne strane su principijelni idealisti, s druge iskvareni pragmaticari, a izmedju nema skoro nikog. u realnosti, prakticno svi su na nekoj tacki tog kontinuuma."

Tvrdnja koju prpisujes meni i tvoja "kritika" iste uopste nisu u neskladu. Svi su na nekoj tacki kontinuuma, samo sto je u sredini vrlo gusto, a prema krajevima jako retko.

Sto se tice problema koga je podrzavao republikanski establisment i kako, ja nisam ni spomennuo najgore stvari. Na Aljasci je Joe Miller, Tea Party kandidat, pobedio insajdera Lizu Murkowski, kojoj je tata ostavio mesto senatora, u prajmeriju,. I gle cuda, republikanci u DC je nisu eliminisali iz senatskog komiteta (vrlo uticajnog u kome je bila). Prakticno je svako znao da oni podrzavaju nju a ne stranackog kandidata Millera koji je regularno pobedio. Ona se hvalila time javno, kako oni samo formalno podrzavaju Millera. U Delaveru su napadali Christinu O'Donnell, Tea Party kandidata i podrzavali coveka u odnosu na koga je Arlen Specter pravi desnicar, Mike Castlea. Voljeni National Review i Weekly Standard su predvodili orkestriranu kampanju pljuvacine po istom modelu kako su "libertarijanci" svojevremeno vodili (uspesnu) kampanju protiv Ron Paula. Pojavi se dva dana pred prajmerije u Weekly Standardu moronska pljuvacina po O'Donnellovoj i onda lumeni sa NRO citiraju i podrzavaju unedogled. Sve je to tuzna prica koja samo ponavlja istoriju iz 1962 sa Goldwaterom i 1976 sa Reaganom; price o "elektabilnosti" i "losim kandidatima". Ovo sa "losim kandidatima" je samo poslednja ocajnicka linija odbrane korumpiranih insajdera i njihovih advokata, posto je frontalni napad na principe Tea Party propao. Kao ono kad muz dozvoli zeni da ima decka ako hoce, ali ni jedan koga ova nadje nije dobar, uvek nadje nekog kretena. Tako i ovde, kobajagi Sharron ne valja, Christine ne valja al u stvari, kad bolje razmislim, cela ta "polarizacija" i "ekstremizam" samo stete (kad su sad jelte svi republikanci postali divni ljudi), i sto si ekstremniji i nepomirljiviji to si zapravo "losiji kandidat".

Inace, Sharron Angle jeste imala dosta para, ali zahvaljujuci Demintu prevashodno. Republikanska centrala nije dala ni dolara. Nemam bas utisak da je to zbog "licne odbojnosti" prema Sharron Angle, a ti? I sondaze su pokazivale vrlo tesnu trku, cak davale blagu prednost Anglovoj. Meni se nekako cini da je politika bila ipak malko vazniji faktor, posebno kad je ona jasno stavila do znanja koliko prezire vasingtonske insajdere (btw, tesko je zamisliti ista odvratnije i odbojnije na licnom planu od njenog protivnika. U tv duelu sa Harry Reidom ona je ispala mnogo bolja, cak su i levicari priznali da je ona izasla kao pobednik u tom duelu).

Sto se tice toga da li su i koji republikanci podrzali Obamacere i slicne stvari, pa naravno da nisu smeli da podrze jer su znali da idu izbori i da ce biti potopljeni od Tea Party talasa. Dosta je neobican otpimizam verovati da ce isti ljudi koji su 8 godina radili sta su radili sada, kad su izbori prosli, da dozive preumljenje i postanu principijelni konzervativci-libertarijanci.

Primer: kako je Obamina finansijska reforma prosla u Senatu, dal se secamo? Ko je bio 41 da spreci filibuster? Da, voljeni Scot Brown iz Masacusetsa, tipicni RINO, cija je pobeda bila slavljena kao velika stvar. Eto, zato porazi Sharron Angle i Christine O'Donnell vise vrede od pobede Lise Murkowski, kao sto je i poraz Barryja Goldwatera 1962 vise vredeo od (sasvim moguce) pobede Nelsona Rockfellera da je osvojio nominaciju.

I naravno da nisam tvrdio da su jedino Demint i Inhofe kritikvoali Obamu, sacuvaj Boze. Samo sam rekao da su oni bili otprilike jedini koliko toliko konzistentni ljudi u Senatu na koje mozes da se oslonis (za suprotno, vidi pod Brown, McCain, Graham, Specter, Snowe, etc). Sad ima jos 5 ili 6 takvih.

Željka Buturović said...

"Sto se tice toga da li su i koji republikanci podrzali Obamacere i slicne stvari, pa naravno da nisu smeli da podrze jer su znali da idu izbori i da ce biti potopljeni od Tea Party talasa."

u trenutku kad su republikanci bili protiv stimulusa, tea party nije uopste postojao a kamoli demonstrirao sposobnost da utice na sudbine politicara.

"kako je Obamina finansijska reforma prosla u Senatu, dal se secamo? Ko je bio 41 da spreci filibuster? Da, voljeni Scot Brown iz Masacusetsa, tipicni RINO, cija je pobeda bila slavljena kao velika stvar."

ne znam samo kome je to scott brown "voljeni" senator. NRO i ostali menjstrim konzervativci su ga podrzavali zato sto su smatrali da je bolji od marthe coakley, a ne zato sto je to njihov idealan senator (zar zaista mislis da bi oni radije da senator iz masacuseca bude scott brown nego neko kao demint?).

a, da je pobedila martha coakley, ne da bi prosla finansijska reforma, nego ne bi bilo ni filibustera zdravstvene reforme koji je demokrate prinudio na deem and pass sto je dalje oduzilo ceo proces i diskreditovalo reformu.

"tesko je zamisliti ista odvratnije i odbojnije na licnom planu od njenog protivnika."

bas suprotno, heri rid je zapravo simpatican kao osoba. on jeste jako los u debatama, pa je cak i angle uspela da ga pobedi, ali privlacnost neke osobe se ne svodi samo na njenu sposobnost da debatuje (koja je inace i kod angle vrlo bedna, samo eto za nijansu bolja od ridove).

sharron angle je bila toliko los kandidat da je ni demint nije podrzavao u primariju. zena hoce da bude senator a ima patoloski strah od medija.

sto se christine o'donell tice, ona je takodje los kandidat (na potpuno drugi nacin od angle - ona je simpaticna i dobar govornik ali ima problematicnu biografiju, prakticno nikad nije imala posao, sudila se za diskriminaciju jer je zensko i slicne budalastine), ali to nije toliko ni bitno, jer i da je mnogo bolji kandidat, toliko konzervativna osoba ne moze da pobedi u drzavi kao sto je delaware. ali, to mozda nije ni potrebno, likovi kao castle fakat unistavaju kredibilitet republikanske stranke pa to mozda na kraju i nije neka steta.

Željka Buturović said...

establishment je najvise kriv za aljasku, ali je pitanje da li je to zato sto su bili protiv milera, ili zato sto su se plasili da ce murkowski u svakom slucaju da pobedi, pa su hteli da budu sigurni da ce da ostane u republikanskoj stranci. ni meni se to ne svidja, pogotovo sto mi je miler bio jedan od najomiljenijih, ali za razliku od tebe ne pripisujem svemu najgore motive i nepricipijelnost nego vidim teske i, u vrlo neizvesnim i stalno promenljivim okolnostima, cesto pogresne procene i odluke.

po tebi ispade da u svakoj drzavi moze da pobedi hard-core konzervativac/libertarijanac samo kad bi establishment stao iza njega, pa u svim ljubicastim ili plavim drzavama gde su isti izgubili vidis nekakve zavere. to je budalastina. pa jedan rand paul iz hard-core crvene drzave poput kentakija je potpuno okrenuo plocu i poslednjih sest meseci nije smeo da pisne na libertarijanske teme. da ne pominjem da je sve vreme blisko saradjivao sa mkkonelom, bez cije ogromne podrske (kao i bezuslovne podrske rina kojeg je pobedio u primariju) ne bi uopste mogao da pobedi.

"Dosta je neobican otpimizam verovati da ce isti ljudi koji su 8 godina radili sta su radili sada, kad su izbori prosli, da dozive preumljenje i postanu principijelni konzervativci-libertarijanci."

kakvo preumljenje, gde sam ja to rekla? ljudi (ne samo politicari) se ponasaju razlicito kad su u opoziciji i na vlasti. prosta je cinjenica da su se mnogi republikanci (a ne samo demint) u poslednje dve godine ponasali kao da su principijelni. verujem da bi i rossi i fiorina bili takvi, iako su daleko od mojih idealnih kandidata. kakvi ce biti ako se ponovo nadju u vecini je druga prica. ali tu si ti idealista, koji pripisuje bog zna kakvu principijelnost likovima kao sto su rubio i johnson.

Ivan Jankovic said...

Speaker,

potpisiste slobodno, ja ne hajem mnogo za intelektualna vlasnicka prava. :)

Ivan Jankovic said...

"i da je mnogo bolji kandidat, toliko konzervativna osoba ne moze da pobedi u drzavi kao sto je delaware."

Isto to su RINOi ponavljali za Toomeyja u Pensilvaniji i 2004 i prosle godine (podrzavajuci Arlena Spectera!!!!). Ne moze takav ekstremista u tako liberalnoj drzavi da prodje. Pa je ipak prosao. Isto su isti ljudi tvrdili za ekstremistu Regana, pa je on je pobedio u 49 drzava 1984. Ljudi cene integritet.

Aljaska je zanimljiva. Zabavno je to sto centrala nije razvlastila Murkowski. Ta odluka je bila kljucna; citava njena kampanja se i zasnivala na tome da je ona insjader koji zna kako se radi iznutra i koja ima podrsku establismenta. Oni su radili tacno ono sto treba da ona pobedi. I nema nikakve "zavere" (samo jos da pocnes o "paranoidnom stilu u politici" i "status anxiety" i bices ko prosecni komentator sa Huffington Posta). Sve je vrlo logicno, i uglavnom javno. Kad je O'Donnellova pobedila u Delaweru isto vece su iz NRCC rekli da nece dati ni dolara na njenu kampanju. Kad su Rush Limbaugh i Hannity podigli dreku oko toga, onda su rekli kao "hocemo". Ali, naravno da su lagali i da su sve ucinili da je opstruiraju i da nisu dali skoro nista.

Evo ti jos bolji primer od jutros. Elmers, Tea party kandidat, u Severnoj Karolini je tesno pobedila. Razlika je oko 1600 glasova i demokrati insistiraju na ponovnom prebrojavanju, sto ce da kosta. I ona je trazila od NRCC 50 000 dolara kao pomoc, i ovi su odbili. Posto su prethodno odbili da joj ista daju za kampanju. Oni zele da Tea Party kandidat propadne da bi mogli da perpetuiraju pricu o njihovoj "neelektabilnosti". I ti mi pricas da treba verovati ista republiklanskom vodjstvu. Koje zrtvuje stranacke ljude, samo zato da bi naskodilo Tea Party.

Sto se Rand Paula tice, mozda je umerio donekle retoriku tokom kampanje. To je razumljivo. Ali, poslusaj njegov pobednicki govor. I obecanje da ce formirati Tea Party kokus. To mi bas ne deluje kao izraz zahvalnosti i lojalnosti McConnellu, niti kao "spustanej lopte".

Prosta cinjenica koja se mozda ne uklapa uvek u public choice ludacku kosulju: postoji ideoloski i licni integritet i postoje nepotkupljivi politicari na koje se mozes osloniti da ce slediti ideologiju, a ne kratkorocnu korist, pare i ljubav medija. Oni nisu cesti, ima ih malo, ali postoje. I sad ce ih biti vise. Mozda ce neki od ovih novih likova takodje da izda (Rubio je prvi kanidat, bojim se) ali neki sigurno nece. Demint i Ron Paul su opstali uprkos tome sto se nisu prodali. Bachmanova se nije prodala. Dakle, to je moguce. Ako u nesto treba da "verujem" onda cu pre poverovati da ce Mike Lee i Rand Paul da ostanu nekorumpirani i slede Deminta i starijeg Paula, nego da ce laznjaci i insajderi poput McConnella i Beohnera obnoc da prestanu da budu ono sto su bili celog zivota - deo korumpirane stranacke masinerije.

Жељко Симовић said...

Изјава Мајкла Стила из Републиканске странке

Željka Buturović said...

"Isto to su RINOi ponavljali za Toomeyja u Pensilvaniji i 2004 i prosle godine (podrzavajuci Arlena Spectera!!!!). Ne moze takav ekstremista u tako liberalnoj drzavi da prodje. Pa je ipak prosao.

a isto tako svaki put kad se neko nadje u potpunom raskoraku sa birackim telom, on je novi regan. iz toga sto je tumi pobedio u pensilvaniji, ne sledi da bi pobedio u delaware-u. obama je u pensilvaniji pobedio sa 11 poena, a u delaware sa 25. pensilvanija ima veliki broj socijalnih konzervativaca (njima je santorum bio senator) kojima tumi zbog toga odgovara a koje delaware nema. i christine o'donell bi bolje prosla u pensilvaniji.

"I nema nikakve "zavere" (samo jos da pocnes o "paranoidnom stilu u politici" i "status anxiety" i bices ko prosecni komentator sa Huffington Posta)."

ali ti jesi paranoidan - pa do juce si tvrdio da je obama rodjen u keniji. ti svuda vidis paklene planove, sve je ispalo bas onako kako je establishment lukavo isplanirao. nikad nista nije slucajno, nego svaki politicki dogadjaj savrseno reflektuje moralne stavove ucesnika.

Željka Buturović said...

"Oni zele da Tea Party kandidat propadne da bi mogli da perpetuiraju pricu o njihovoj "neelektabilnosti". I ti mi pricas da treba verovati ista republiklanskom vodjstvu."

gde sam ja to rekla da "treba verovati republikanskom vodjstvu"? ja sam o njima popravila misljenje na osnovu njihovog ponasanja pod obamom, a ne zato sto su oni sami sebe hvalili.

"Sto se Rand Paula tice, mozda je umerio donekle retoriku tokom kampanje. To je razumljivo. Ali, poslusaj njegov pobednicki govor. I obecanje da ce formirati Tea Party kokus."

i sta kazes, dao je govor i obecao da ce napraviti kokus (btw, upravo sam slusala mike lee-ja, i on je rekao da ne vidi potrebu za posebnim TP kokusom). i zbog toga treba da mislim da je on neki nadcovek. da, njegov otac je principijelan, ali njegov otac nikad nije u svojoj kampanji uradio ono sto je rand uradio - preokrenuo svoje stavove za 160 stepeni. vezano sa tim, njegov otac ni u juti ne bi uspeo da postane senator.

"postoji ideoloski i licni integritet i postoje nepotkupljivi politicari na koje se mozes osloniti da ce slediti ideologiju, a ne kratkorocnu korist, pare i ljubav medija."

da, postoje principijelni i manje principijelni politicari, ali to su korekcije na marginama a ne nekakav fundamentalni preobrazaj. niti su pragmaticni politicari nuzno motivisani novcem i medijima. mozes biti najcistiji ideolog, ali ako hoces da se neke tvoje ideje prihvate, onda ces verovatno morati i ti bar ponekad da glasas za tudje ideje koje ti nisu po volji.

Igor said...

"Prosta cinjenica koja se mozda ne uklapa uvek u public choice ludacku kosulju: postoji ideoloski i licni integritet i postoje nepotkupljivi politicari na koje se mozes osloniti da ce slediti ideologiju, a ne kratkorocnu korist, pare i ljubav medija."

Molim te pojasni ovo. Da li ti ljudi postoje samo kada slede "nasu" idologiju (sta god ona bila), ili oni mogu biti i u protivnickom taboru? Takve tvrdnje iznose i levicari kada govore o svojim progresivnim herojima a konzervativnim oponentima uvek pripisuju najgore osobine (potkupljivost, gramzivost, koruptivnost etc).
Ja sam mislio da je lepota public choice objasnjenja upravo u tome sto je ideoloski neutralna, tj. objasnjava delovanje i "nasih" i "njihovih" politicara.

Жељко Симовић said...

Коментар Хозеa Пињере на Твитеру о победницима на mid-term изборима који подржавају приватизацију социјалног осигурања

Ivan Jankovic said...

Igore,

naravno da vazi i za leve i za desne radikale. Lenjin je bio apsolutno nekoruptibilan. Ne postoje te pare, moc ni privilegije ovog sveta zbog kojih bi on odustao od komunizma.

Public choice je samo free market, razblazena verzija marksizma - licni interes odredjuje politicku svest. Ako si politicar hoces reizbor i tacka. Samo sto onda ne mozes da objasnis Obamu, ni recimo Margaret Thatcher, ni sve druge ljude koji su bili spremni da zrtvuju svoju karijeru zarad principa. Obama je smrtno ozbiljan kad kaze da ce radije biti 4 godine predsednik koji ce da uradi velike stvari (ono sto on smatra "velikim stvarima") nego mediokritet poput Klintona 8 godina. Mnogi ljudi se zanose da on ovo ne misli ozbiljno. Pa on je svesno zrtvovao Kongres da bi progurao health care! Njega se nije ticalo koliko kosta politicki. On je spreman da zrtvuje sebe 2012 ako ce to garantovati boljitak za njegovu ideju.

S druge strane, Demint koji kaze novim senatorima da misle vise na stvari koje moraju da urade nego na rezibor, je takodje iskren. Njemu bi bilo mnogo "bolje" da ne talasa mnogo. Samo stvara neprijatelje sebi, i to vrlo mocne. Ali on ipak talasa.

Ivan Jankovic said...

ali ti jesi paranoidan - pa do juce si tvrdio da je obama rodjen u keniji. ti svuda vidis paklene planove, sve je ispalo bas onako kako je establishment lukavo isplanirao. nikad nista nije slucajno, nego svaki politicki dogadjaj savrseno reflektuje moralne stavove ucesnika."

Ja nisam tvrdio da je rodjen u Keniji, nego da ne znamo gde je rodjen jer njegov sertifikat nikad nismo videli (onaj drugi format). I znamo da je potrosio nekoliko stotina hiljada dolara da spreci objavljivanje tog sertifikata. Ja samo konstatujem cinjenice i primenjujem elementarnu logiku. Jeidni logican zakljucak odatle koji ja vidim je da on nesto krije. Da li bi ti potrosila 200 000 dolara da sprecis objavljivanje necega sto ni na koji nacin ne moze da ti steti? To nema mnogo logickog smisla, ne?

I ostale invektive ti nisu mnogo bolje - ja nisam tvrdio da je republikanski establisment svemoguc (ocigledno nije, i Bogu hvala da nije) nego nesto mnogo jendostavnije i elementarnije: da se oni, posto predstavljaju deo vladajuce klase, plase Tea Party i pokusavaju da ih osptruiraju na sve nacine. I dao sam obilje dokaza za to, od kojih ti nisi u stanju ni jedan da osporis osim tih nesuvislih ad hominema za paranoju.

"i sta kazes, dao je govor i obecao da ce napraviti kokus (btw, upravo sam slusala mike lee-ja, i on je rekao da ne vidi potrebu za posebnim TP kokusom). i zbog toga treba da mislim da je on neki nadcovek. da, njegov otac je principijelan, ali njegov otac nikad nije u svojoj kampanji uradio ono sto je rand uradio - preokrenuo svoje stavove za 160 stepeni. vezano sa tim, njegov otac ni u juti ne bi uspeo da postane senator."

Da li ovo znaci da ti, kao i svi "analiticari" i dalje verujes da je Obama "pragmatista" koji ce da "vlada iz centra" (jel to bese mantra?), samo zato sto u kampanji nije mnogo trubio o svojim planovima da nacionalizuje zdravstvo? I da je imenovanje Summersa i Christine Romer konacni dokaz da smo svi mi "birtheri", ludaci i ekstremisti koji tvrdimo da je njegov konacni cilj socijalizam? Obamina kampanja je bila pojam miline, sloge, sabornosti i mejnstrima, u odnosu na Paula. Toliko da su libertarijanci uzeli ili da se kunu u njega ili da pljuju druge libertarijance koji su u Jednom videli levicarskog radikala. Rand Paul je ideolog, kao i Obama, u to nema sumnje. I mislim jos tvrdoglaviji. Sta god mu govorili njegovi davidi Axelrodi o tome koje teme treba naglasiti u kampanji, a sta izbegavati. Ako ocekujes da ce on da bude kupljen ili korumpiran msilim da ces se razocarati. On ce da se ideolsoki proda jednako koliko Obama "vlada iz centra".

Oko "nadcoveka", ne vidim sta postizes tom ociglednom besmislicom. No, ako te zaista zabavlja da moj opis Deminta i Paula okvalifikujes kao pridavanje nekih "nadljudskih" sposobnosti, onda ok, na volju ti. Onda priznajem da i Lee i Paul i Toomey imaju potencijala da budu "nadljudi".

"da, postoje principijelni i manje principijelni politicari, ali to su korekcije na marginama a ne nekakav fundamentalni preobrazaj."

Ovo nema bas mnogo logickog smisla takodje. Ako su sve samo korekcije na marginama onda principijelnost i neprincipijelnost i nisu bogzna sta, samo visokoparna imena za neke sitne modifikacije ponasanja. Onda je razlika izmedju npr. Ron Paula i Arlena Spectera eto, u nekim nijansama njihove taktike, ne u pridrzavanju odredjenih fiksnih principa.

I da, mozes biti intelektualno pokvaren ili kukavica, i bez nekog finansijskog interesa, u to nema sumnje (mada bih rekao da empirijski gledano dve korupcije najcesce idu zajedno, tj "zavedeni idealisti" cesto znaju da budu "naivni u sopstvenom interesu" sto rece Rothbard).

Igor said...

Ivane:

OK, razumem. Samo je meni public choice teorija uvek bila jos jedan dodatni razlog za manju drzavu.

Nego mislim da je Zeljka u pravu kad primecuje kako ti prenebegavas regionalne karakteristike uspeha teapartijevaca na ovim izborima. I DeMint i Paul mogu biti hrabri kontrasi posto su iz SC i KY, ali je Brown (koji je takodje bio Tea Party kandidat) svojom pobedom i fillibusterom vise uradio za rusenje health care reform. Zamisli da je recimo umesto njega (socijalno umerenog) na primariju pobedio neko poput O'Donnelove, za koju ti smatras da je dobar kandidat. Pa dobili bi public option i ko zna sta jos sa super majority posto takav kandidat ne bi prosao u MA.
Brown je inace fascinantan lik (znam ljude koje su mu slali donacije iz cele Amerike), vidjen kao veliki spasical koji je na kraju ispao najveci centras u Senatu, zajedno sa dve senatorke iz Mejna. Koliko dan posle izbora nasao se na RedState-ovom teaparty hitlist-u za odsrel na sledecim izborima...

Željka Buturović said...

"Ja samo konstatujem cinjenice i primenjujem elementarnu logiku."

ne, ti pokusavas da probrane i cesto netacne "cinjenice" uklopis u svoju teoriju.

"I ostale invektive ti nisu mnogo bolje - ja nisam tvrdio da je republikanski establisment svemoguc (ocigledno nije, i Bogu hvala da nije) nego nesto mnogo jendostavnije i elementarnije: da se oni, posto predstavljaju deo vladajuce klase, plase Tea Party i pokusavaju da ih osptruiraju na sve nacine."

to nije tacno, prvo cinjenicki, a drugo jer je bazirano na crno-belom vidjenju situacije. medju tea-party kandidati postoje brojni oportunisti a establishment je pun ljudi sa principima. svodi se na to da razlika izmedju establishment i tea partyja uopste nije tako drasticna kao sto je ti predstavljas, a, kad tea party kandidati budu (ako budu) proveli neko vreme na vlasti, bice jos manja.

uopste, ova tvoja bajka je zapravo varijanta tvoje opstije price po kojoj su elite uvek zle (socijalisti) a narod, i to od avganistana od amerike, sam principijelni libertarijanac.

"Da li ovo znaci da ti, kao i svi "analiticari" i dalje verujes da je Obama "pragmatista" koji ce da "vlada iz centra" (jel to bese mantra?)..."

stvarno nemam pojma zbog cega si ubacio ovo predavanje o obami - prepricavas mi talking points sa hannityja kao da su neki genijalni uvidi. imputiras mi da ja verujem recima politicara, a zapravo si ti taj koji to radi. kao rezultat toga, idealizujes tea-party a ne vidis neke vrline establishmenta.

"Onda je razlika izmedju npr. Ron Paula i Arlena Spectera eto, u nekim nijansama njihove taktike, ne u pridrzavanju odredjenih fiksnih principa."

ron paul se zaista razlikuje od vecine, ali to je jedan od razloga zasto nikad nije dogurao dalje od kongresmena. demint nije ni izbliza tako rigidan kao ron paul - pa njegovo pismo novim senatorima je objavljeno u wall stree journalu. takodje, arlen spekter je krajnost oportunizma i nije tipican predstavnik establishmenta.

"I da, mozes biti intelektualno pokvaren ili kukavica, i bez nekog finansijskog interesa, u to nema sumnje...

sta hoces da kazes, da je svaki trade-off pokvaren? znaci ako pera nagovori ziku da glasa za ponistavanje zakona o zdravstvu tako sto je obecao da ce glasa za subvencije farmerima u zikinom selu, pera je pokvaren i kukavica?

Ivan Jankovic said...

"Nego mislim da je Zeljka u pravu kad primecuje kako ti prenebegavas regionalne karakteristike uspeha teapartijevaca na ovim izborima. I DeMint i Paul mogu biti hrabri kontrasi posto su iz SC i KY, ali je Brown (koji je takodje bio Tea Party kandidat) svojom pobedom i fillibusterom vise uradio za rusenje health care reform. Zamisli da je recimo umesto njega (socijalno umerenog) na primariju pobedio neko poput O'Donnelove, za koju ti smatras da je dobar kandidat. Pa dobili bi public option i ko zna sta jos sa super majority posto takav kandidat ne bi prosao u MA."

Upravo to je problem. Ja ne mislim da je to sto neko ima R ispred imena ikakve vrednost po sebi. Protiv-kandidat O Donelovoj u Delaveru je bio covek koji glasa 60% sa demokratima. kakva je korist za bilo koga da on sedi u Senatu, da kobajabi na papiru dobri momci imaju jednog vise, kad nemaju? Ako ne moze normalan kandidat da pobedi u Nju Hemp[ajru, neka pobedi demokrata. Za 5 godina ce pobediti neko bolji. Podsecam stalno na Goldwatera i Reagana i da svi argumenti koje primenjujete na danasnje Tea Partiers vaze i za Goldwatera 1960ih i Reagana kasnije. Problem je sto mnogi ljudi izjednacavaju stranacki interes republikanaca sa interesom konzervativne-libertarijanske stvari u Americi.

Željka Buturović said...

"Upravo to je problem. Ja ne mislim da je to sto neko ima R ispred imena ikakve vrednost po sebi...Problem je sto mnogi ljudi izjednacavaju stranacki interes republikanaca sa interesom konzervativne-libertarijanske stvari u Americi."

ne znam ama bas nijednog coveka - a svakako ne na ovoj diskusiji - ko to izjednacava. a opet znam gomilu ljudi (amerikanaca, konzervativaca, libertarijanaca itd) koji se uopste ne slazu sa tvojom smesnom analizom o zlom establismentu i divnom, principijelnom narodu.

niko nije toliko glup da misli da je bitno da li stoji R ili D pored imena (?!). radi se o tome da li je bolje imati nekog ko oponira obami 65% ili neko ko oponira 0% vremena. i mnogi ce se sloziti da u nekim slucajevima (castle moze biti takav slucaj) se ne isplati zarad par glasova regrutovati kandidate koji toliko ideoloski razblazuju stranku da vise ne stoji ni zasta, pa pocinje da gubi i medju onima koji su prijemcivi za principe. pitanje je samo gde je ta granica.

ali, to optimalno mesto se ne moze oceniti dedukcijom iz prvih principa pogotovo jer ti umisljas da u sustini ne postoje prepreke za izbor hard core konzervativaca. samo kad bi kandidati bili malo principijelniji, pobedjivali bi na havajima i u vermontu k'o od sale!

stoga ti se i cini da je svaki amater koji izbaci par konzervativnih floskula zrtva establishmenta pa povlacis taj bajati, milion puta vidjeni primer sa reganom, to je opet neki novi regan... (da ne pominjem tu tvoju idealizaciju regana. regan je bio blizi spekteru nego ronu paulu.)

Ivan Jankovic said...

"stvarno nemam pojma zbog cega si ubacio ovo predavanje o obami - prepricavas mi talking points sa hannityja kao da su neki genijalni uvidi."

Ja sam ove stvari pisao na ovom blogu pre dve i po godine, pre Obaminog izbora za predsednika. No, nemam nista protiv da me proglasis za slesdbanika Hannityja ili Rusha. Kao sto sam to napisao 2008 oni su mnogo bolji, perceptivniji i razumniji od Tylera Cowena ili Mankiwa i slicnih.

Paralela sa Obamom je tu samo da ti pokazem da tvoja teza da ako neko (Paul npr) prizemlji ili utuli retoriku u kampanji to znaci da se ideoloski promenio, nema mnogo smisla.

"uopste, ova tvoja bajka je zapravo varijanta tvoje opstije price po kojoj su elite uvek zle (socijalisti) a narod, i to od avganistana od amerike, sam principijelni libertarijanac."

Ne nego su se isti ljudi (ne figurativno, nego doslovno) koji su upropastili stvar 20000-2008 sad odjednom "popravili" i usvojili neke "nove vrline" koje mi ekstremisti ne vidimo a ti vidis.

"ron paul se zaista razlikuje od vecine, ali to je jedan od razloga zasto nikad nije dogurao dalje od kongresmena."

A, pa sad vidim: ti to smatras manom! Nije nista "postigao u zivotu" svojim ekstremizmom i bandoglavoscu. Nije postao predsednik (ko bi glasao za frika koji je za ukidanje Feda i zlatni standard). Moze i tako da se gleda na stvar, sto da ne.

Igor said...

"Ako ne moze normalan kandidat da pobedi u Nju Hemp[ajru, neka pobedi demokrata. Za 5 godina ce pobediti neko bolji."

To bi bilo tacno da se stvari odvijaju po nekom odredjenom determinizmu. Ali pogledaj ovako: ako bi Brown izgubio i dobili bi neki public option i gomilu dodatnih entitlement programa, zar to ne bi naviklo generacije biraca da ocekuju jos vise od drzave (kao sto je to danas slucaj sa SS, Medicare/Medicaid)? Goldwater/Reagan paralela je jedan istorijski primer. Ko ti garantuje da ce se slicno dogoditi i sledeci put? Izmedju 60-tih i 80-tih se desilo mnogo toga. Na osnovu cega mozemo da zakljucimo da je Goldwater neminovno prouzrokovao Reagana?

"A, pa sad vidim: ti to smatras manom! Nije nista "postigao u zivotu" svojim ekstremizmom i bandoglavoscu. Nije postao predsednik (ko bi glasao za frika koji je za ukidanje Feda i zlatni standard). Moze i tako da se gleda na stvar, sto da ne."

Glavno pitanje je sta ti vidis kao uspeh? Da se bude u pravu ili da se nesto promeni (pa makar i nesavrseno). Nego, meni se cini da si ti jednom kritikovao Paul-a da nije dovoljno radikalan, tj. da se ne zalaze za potpunu dekonstrukciju welfare state-a, pa mi je to iznenadjujuce da njega a ne recimo Ryan-a uzimas kao prototipa dobrog libertarijanskog republikanca.

Ivan Jankovic said...

Igore,

razlika izmedju public option sistema i ovoga ne postoji. Ovo je public option. Korak po korak privatno osiguranje ce biti unisteno i doci cemo do kanadskog sistema. Ostace samo Medicare i Medicaid, koji ce preuaeti celo trziste. To je Obama obrazlozio jos 2004 godine nekim aktivistima. Rekao je ja sam za single payer sistem, ali moramo korak po korak, ne moze odjednom.

Primere Goldwatera i Reagana sam uzeo ne zato sto smatram d apostoji gvozdeni determinizam, nego zato sto su "argumenti" protiv Tea Party, da se bude "razuman", da se nadju elektabilniji kandidati, da se prilagodi, isti oni argumenti kojima je establisment tukao Regana i Goldwatera. Da su Tea Party ljudi na istom zadataku, i protiv istog neprijatelja kao i Goldwater 1962. On je izgubio zato sto mu je stranka, tj vrhuska okrenula ledja i minirala ga. Isto su uradili Reaganu 1976 i pokusali 1980. isto pokusavaju danas sa Tea Party kandidatima. Trent Lot, bivsi sef kongresne vecine a sada lobista je rekao: "Ne trebaju nam novi Jim Demintovi. Cim dodju mi cemo ih kooptirati".

Sto se tice Paula, da tacno je da sam ga kritikovao u domenu welfare state. Ali je on uprkos tome medju nekoliko najpouzdanijih ljudi tamo. Stvar na koju ja "padam" je to sto ima hrabrosti da se suprotstavi banksterima, sto je za ukidanje Feda i povratak zlatnom standardu. Politicar kome je guru Ludvig fon Mizes. Samo to je veliko kao kuca! Da ne govorim o tome da on ne glasa nikad ni za kakvo povecanje poreza ni potrosnje. Ni jednom do sada, za toliko godina! Stvarno treba imati karakter za tako nesto.

Ivan Jankovic said...

"ne znam ama bas nijednog coveka - a svakako ne na ovoj diskusiji - ko to izjednacava."

Ja znam - tebe. Kad kazes da je vaznije da pobedi RINO nego demokrata u plavoj drzavi, jer je on manje zlo od demokrate. Ja kazem to je tako samo iz perspektive republikanskog stranackog establismenta i njegovog interesa da ima veci kokus. Iz perspektive nekog ko veruje u slobodu bolje je da prodje demokrata nego Arlen Specter (ops, on je sad i formalno demokrata).

Zato ajde, napadni Goldwatera kao esktremistu koji nije trebalo da se kandiduje, sto se ustezes i ogranicavas na ove nesrecnike danas koji jos nisu usli u istoriju. Kazi da su Nelson Rockfeller i ostali koji su minirali Goldwatera bili u pravu. On je doziveo najgori debakl koji su republikanci ikad doziveli u 20 veku, i omogucio Great Society i sve ostale uzase. On je bio gori od Angle i O'Donnell zajedno. Da je nominovan Rockfeller verovatno bi cak i pobedio, i sve uzasi bi bili malo usporeni. On ne bi bio toliko los kao Johnson.

Dakle, jel bila greska nominovanje Goldwatera i Reaganova podrska istom kroz onaj legendarni govor? Prosto ko pasulj. Ako mislis da nije bila greska, please nemoj da mi spominjes vise Sharron Angle, O Donnellovu i bilo sta slicno jer je besmisleno i alogicno. Ako mislis da jeste bila greska, onda smo opet napravili napredak i razjasnili mnogo stvari.

"ali, to optimalno mesto se ne moze oceniti dedukcijom iz prvih principa pogotovo jer ti umisljas da u sustini ne postoje prepreke za izbor hard core konzervativaca."

Opet ista stvar; izabrati nekog ovde i sada je apsolutni prioritet. Ne, nije, nego unaprediti konzervativne principe. To nekad znaci podrzati kandidate sa dobrim sansama za pobedu, nekad podrzati one sa losijim sansama ali koji ce prodrmati, podici prasinu, razobliciti nistarije i pripremiti teren za buducu pobedu (kao sto je recimo Goldwaterova kampanja ucinila, kreirajuci pokret koji je doveo do pobede kasnije).

Ti zapravo sve vreme govoris kao stranackii strateg, ko da slusam Carl Rovea i njegove naricaljke nad neelektabilnim kandidatima i dal ce biti 6 ili 8 mesta u Senatu. Nije cilj da republikanska stranka ima vise kongresmena po svaku cenu, nego da sto vise ljudi sa konzervativnim-libertarijanskim principima bude u Kongresu, bili oni demokrati ili republikanci (ili "konstitucionalisti" kao Tankredo (znam, jos jedan neelektabilni ludak) u Koloradu koji je, ako smem da primetim, takodje bio direktno miniran kandidovanjem (odnosno ne povlacenjem iz trke) republikanca koji je osvojio 6% glasova, taman dovoljno da ustolici demokratu)

Željka Buturović said...

"bili oni demokrati ili republikanci (ili "konstitucionalisti" kao Tankredo (znam, jos jedan neelektabilni ludak) u Koloradu koji je, ako smem da primetim, takodje bio direktno miniran kandidovanjem (odnosno ne povlacenjem iz trke) republikanca koji je osvojio 6% glasova, taman dovoljno da ustolici demokratu)"

po obicaju netacno. maes nije osvojio 6% nego 11%, a i da su svi ti glasovi otisli tankredu, tankredo bi opet izgubio jer je hipenluker osvojio preko 50% glasova. mrtav-ladan jos ovde izbacuje i cifre...

Ivan Jankovic said...

Da, 6% je bila cifra na sondazama, a stvarno je osvojio 11%. Ali to nista bitno ne menja! Poenta je da su republikanci drzali svog coveka za koga su pretpostavljali po sondazama da ne moze da osvoji vise od 6-7% glasova, a iste sondaze su pokazivale da su demokrata i Tancredo na 3-5% razlike.http://www.realclearpolitics.com/epolls/2010/governor/co/colorado_governor_maes_vs_hickenlooper_vs_tancredo-1677.html. Dakle, sveseno su isli na to da bude izabran demokrata, a ne Tancredo Q.E.D.

Pokusaj da zamislis kakva bi kosmicka buka nastala da je bilo obrnuto; da su ispitivanja pokazivala da republikanac zaostaje 4-5 % glasova a da mu neki manijak iz Tea Party oduzima vise od toga! Obstrukcionisti, ludaci, destruktivci, veruju "sto gore to bolje"!

Željka Buturović said...

"Da, 6% je bila cifra na sondazama, a stvarno je osvojio 11%. Ali to nista bitno ne menja!"

naprotiv, to sve menja. postoji razlog zasto si ti koristio ovaj "podatak" - jer se uklapao u tvoju bajku o popularnim konzervativcima koje opstruira zli establishment. ali, ispostavilo se da konzervativci i nisu bas toliko popularni u koloradu.

jer, nije problem samo u tome koliko je osvojio maes, nego koliko je osvojio tankredo i koliko je osvojio hikenluper. da ne pominjemo da maes nije nikakav kandidat establishmenta, vec je u republican primaryju bio podrzan od strane tea-party-ja - tankredo je u mnogo vecoj meri deo republikanskog establishmenta nego maes i imao je njihovu skoro nepodeljenju podrsku iako je isao kao kandidat druge stranke. uopste, ceo taj haos u koloradu ima vrlo malo veze sa ideologijom i principima, tankredo se okomio na maesa zato sto je smatrao da maes ne moze da pobedi (zbog lazi da je radio kao undercover policijaca itd), a ne zato sto nije bio ideoloski cist.

ti svuda trazis nekakve moralne pouke i ponasas se kao da je jedino tebi stalo do ideja dok su svi ostali pokvarenjaci koji se bore za vlast po svaku cenu. to nema veze sa realnoscu.

Ivan Jankovic said...

Ne ne smatram da su svi pokvarenjaci, ocigledno. Smatram da su neki vrlo dobri i pouzdani, drugi nesto manje, a vecina u DC pokvarenjaci. Ali to nema veze ni sa kakvim "moralnim fundamentalizmom" nego sa jednostavnom logikom politickog sistema.

Procitaj poglavlje "Zasto najgori dolaze na vrh?" iz Hajekovog 'Puta u ropstvo', i videces da to sto su ljudi establismenta pokvarenjaci ("najgori") prosto sledi iz prirode sistema. Ako je sistem postavljen tako da zahteva i nagradjuje pokvarenjstvo, naravno da ce najgori najcesce dolaziti na vrh, i da ce Deminotvi, Polovi i Lijevi da budu izuzeci, a Mconnelli, McCainovi i Grahami pravilo.

Ivan Jankovic said...

I ako oje nesto "bajka" ond aj eto ideja da su partijske glavesine srecne kad njihove marionete pogube masu prajmerija a nekontrolabilni frikovi pobede, i znatan broj njih dodje u Senat. Da, bas to oni vole, kao kad bi Tadic bio odusevljen da mu dodje 15 ili 20 poslanika od 80 koji njega napadaju da je pokvario Demokratsku stranku, i izvinjavaju se okolo zbog onog sto je on u prethodnih 8 godina uradio, obecavajuci da ce da poprave to sada.

Lazar Antonić said...

Meni je svakako drago sto je nekoliko tipartijevaca uslo u senat. Mislim da je to super platforma za sirenje ideja.

Jedini problem je sto kada god se desi da javno mnjenje ode previse na jednu stranu (recimo kao pre dve godine: senat, kongres i predsednistvo demokratama)glasaci vrlo brzo to menjaju. Isto tako, tiparti kandidati mogu da prosecnog glasaca priblize demokratama a ne republikancima. Sto "ekstremnije" popune kongres i senat na desnoj strani to ce brze i da ga isprazne.

Ipak, meni je i dalje drago sto su tipartijevci trijumfovali.

Ivan Jankovic said...

Lazare,

ni ja ne precenjujem domete ovoga. Generalno, mislim da u Americi prava promena moze doci samo odozdo sa nivoa drzava, kad guverneri i njihova zakonodavstva krenu ozbiljnije da koriste states rights tradiciju da se suprotstave federalnoj vladi (recimo kroz nulifikaciju, koju su Jefferson i Madison koncipirali jos u 18 veku, ali koja se malo koristi). I zato mislim i da je ovaj prodor Tea Party u federalne ustanove vrlo dobra stvar, iako verovanto na kratak rok nece imati dramaticne posledice, jer dolazi odozdo i demostrira da je kontrarevolucija moguca, da ljudi nisu sasvim bespomocni, tj izruceni dvama grupama hohstaplera koji se samo rotiraju na vlasti.

Harberger said...

malo propagande:
http://whatthefuckhasobamadonesofar.com/