Kurs, inflacija, NBS

Guverner Šoškić o deviznom kursu:

Naša privredna struktura u ovom trenutku, a to je posledica desetogodišnjih tranzicionih promena, nije takva da svojim izvozom može da generiše dovoljan devizni priliv . Srbija ima stalni debalans u razmeni sa inostranstvom i platnobilansni deficit iznad devet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je osnovni razlog pritiska na deviznom tržištu.

Ne bih rekao. Platnobilansni deficit nije uzrok kretanja kursa, on je, ad nauseum na ovom blogu, posledica odnosa štednje i investicija u zemlji, ili direktnije u našem slučaju, priliva deviza. Kretanje deviznog kursa je takođe funkcija priliva deviza, što je veći priliv strane valute dinar više jača. Obe stvari dakle, platnobilansni deficit i devizni kurs, zavise od priliva deviza u istom smeru -- veći priliv deviza znači i veći deficit i jači dinar. Zato povezivanje slabijeg dinara sa većim deficitom, iako Šoškić nije jedini koji će to izgovoriti, nema ekonomskog smisla.

Opet guverner:

On je rekao da će stabilnost deviznog kursa dolaziti postepeno uz rast BDP-a, koji bi u budućnosti trebalo da bude zasnovan na rastu izvoza. Ocenjujući da će prodaja „Telekoma Srbija" eventualno doneti kratkoročnu stabilnost kursa, Šoškić je naveo da „suština nije da prodajemo i da na taj način generišemo prilive, već da postanemo zemlja u koju se investira, u kojoj se otvaraju radna mesta i u kojoj se proizvodi nešto da bi se izvozilo".

Stabilnost deviznog kursa nema mnogo veze ni sa rastom GDP-ja, pa ni sa rastom izvoza. Opet sve zavisi od razlike priliva i odliva deviza u zemlju. Izvoz je samo jedan deo ukupnog priliva deviza i obično posledica većeg izvoza bude to da se onda više i uvozi. Ako su cene nivelisane veličina koja će se prilagoditi neće biti kurs nego uvoz.

I tako dolazimo do ključne tačke, odgovornosti NBS za pad kursa i inflaciju. NBS se mogla donekle izuzimati od optužbi za inflaciju u vreme dok je kurs dinara stajao ili rastao. To je značilo da je veliki priliv deviza, od stranih ulaganja preko remitendi do bankarskih kredita, gurao cene na gore i istovremeno jačao kurs. Sada kada priliv deviza ne podiže cene šta ih podiže? Odgovor je samo jedan. Pogledaću ovih dana kad budem imao više vremena rast različitih monetarnih agregata, ali jasno je da je posle smanjenja deviznog priliva sve teže izuzimati NBS od odgovornosti za inflaciju. Kada istovremeno kurs valute pada i inflacija raste obično je odgovornost kod centralne banke.