Nemačka vs SAD

Već smo ovde imali post o konfliktu vizija kako da se bori sa recesijom: švapska domaćica protiv kejnzijanskih profesora.

Larry White u Wall Street Journalu pišući nemačkom privrednom čudu 1950ih navodi fascinatnan podatak, vezan za sadasnje vreme koji dramatično potvrđuje ispravnost pristupa švapske domaćice (štednja, stezanje kaiša umesto divljanja potrošnjom i "stimulusima"): u drugom kvartalu ovde godine nemački GDP ("uprkos" škrtarenju države) je rastao po godišnjoj stopi od oko 9% dok je američki rast bio bledunjavih 1,6%. Pitam se da li će profesori da se manu ćorava posla i "sofizama kojima mute zdrav razum čovečanstva" (Adam Smit) posle ovog najnovijeg debakla kejnzijanizma? Ipak, koliko vidim, za sada nema odstupanja: Pol Krugman je čak pre neki dan Obamu nazvao čovekom bez vizije jer okleva da potroši sledeći trilion dolara koji ne postoji na kopanje i zatrpavanje rupa, "klankere", GM i korumpirane banke.