Pages

20 September 2010

Jedna minijatura o Kvebeku

Ovo je jedina vlada na čitavom severnoameričkom kontinentu koja je za slobodno tržište, pre izbora, za vreme izbora i posle izbora, jer verujemo da je privatno preduzetništvo jedini izvor trajnog prosperiteta.


Grešite ako mislite da je ovo rekao neki američki predsednik, pa bio on i Ronald Regan ili Waren Harding. Ovo je rekao Maurice Duplessis, premijer kanadske provincije Kvebek (1944-1959) u svom govoru 1956 godine. Kvebek je jedan od najfascinantnijih prostora u Severnoj Americi. Francuski element tamo nema nikakve veze sa Francuskom kakvu mi znamo - republikanskom, egalitarističkom, antikapitalističkom. Kvebečki frankofoni su došli u Severnu Ameriku u 16 i 17 veku, mnogo pre revolucije u Francuskoj krajem 18-og veka: kada se revolucija desila, oni su već uveliko bili podanici Britanske imperije, još od poraza u ratu 1763. Na njih "prosvećeni mislioci", jakobinizam i Napoleon nisu ostavili traga. Oni su ostali Francuzi 16 veka - feudalni mračnjaci, monarhisti, katolici i konzervativci. Prihvatili su slobodno tržište i dominaciju anglosaksonskog biznisa oberučke jer im je sve to bilo od koristi. Ali su zauvek ostali "neprosvećeni" i "nemodernizovani" "rednekovi" (pogrdan izraz za američke provincijalce koji kvebečki elitisti vrlo rado koriste i za svoje "seljake". Takođe ih zovu i "Pepsijima" - prazni od vrata na gore).

Duplessis je bio izdanak tog tradicionalnog miksa katoličkog tradicionalizma i free market filozofije Montreala. On je vladao u ime koalicije frankofone većine, uglavnom ruralne i malovaroške, tradicionalne, religiozne, vrlo netrpeljive prema inovacijama "budžovana" iz Toronta i Otave, sa njihovim "modernim" ekscentrizmima poput državnih penzija, škola i nacionalizovanja fabrika, i anglosaksonske poslovne elite iz Montreala. Bio je zagovornik prava provincija, ali u ime ideje klasičnog federalizma, ne frankofonog nacionalizma (bio je ponosni kanadski patriota). Minimalni porezi, slobodno preduzetnništvo, lokalna autonomija, otpor sindikatima, suzbijanje komunista, privatna filantropija umesto države blagsotanja i katoličke škole i bolnice umesto državnih "javnih servisa" - to je bio Duplessijev program zbog koga su ga kvebečki nacionalisti i levičari uvek mrzeli, i zbog koga je i ceo period njegove vladavine nazvan "mračnim dobom".

Nema ništa dalje od istine. Period Duplessijeve vladavine je bio period najvećeg ekonomskog i kulturnog procvata Kvebeka. Montreal je bio najvažniji finansijski, trgovački i akademski centar Kanade i drugo finansijsko središte Severne Amerike, odmah posle Njujorka. Ulica Saint Jacques nazivana je kanadskim Vol Stritom. U periodu Duplessija sagrađen je montrealski metro i najveći deo svih onih lepih niskih zgrada koje uvek zapadaju za oko turisti koji prvi put dođe u grad. Propast Kvebeka i Montreala počinje sa dolaskom levičara na vlast posle Duplessijeve smrti 1959. Levesque, Sauvet, Trudeau i ostali progresivci školovani na američkim univerzitetima preuzeli su dizgine da "modernizuju" Kvebek, i izvuku ga iz mraka zaostalosti. To je značilo opštu nacionalizaciju industrije, progon anglosaksosnke manjine koji je doveo do ruiniranja finansijskog primata Montreala, podgrevanje agresivnog nacionalizma i širenje države blagostanja. Posle 6 ili 7 godina te takozvane "tihe revolucije" Kvebek se pretvorio manje-više u ruinu, a agresivni progresivci na njegovom čelu počeli po prvi put da traže nezavisnost, jer nisu bili zadovoljni stepenom napredovanja socijalizma u ostatku Kanade. Tako da ideja nezavisnosti Kvebeka uopšte ne potiče od frankofonskih tradicionalista, nju su "zasadili" i odgajili levičarski progresivci i liberali školovani po Stanfordima i Harvardima.

Jurodivi francuski "nacionalni karakter" doveo je, međutim, do najnovijeg obrta poslednjih godina. Kvebek jeste najkorumpiranija, najrasipničkija i najzaduženija kanadska provincija. Ali jedino tu se nešto mrda u idejnom i ideološkom smislu. Lucien Bushard, vođa neuspelog pokreta za nezavisnost 1990-ih i veliki zagovornik države blagostanja u međuvremenu je postao njen veliki kritičar i tvrdi da Kvebek mora da se reformiše u pravcu kapitalizma. Sve više lekara i pacijenata počinje da se buni protiv severnokorejskog sistema zdravstvenog osiguranja koji je Sveta krava u Ontariju. Uopšte, za razliku od Ontarija (gde sam ja trenutno), koji zaista podseća na Hakslijev Vrli novi svet, gde niko ne sme (i ne želi) ništa da kaže, gde su svi fini prema svima (osim prema desničarima koje možeš i da skuvaš za večeru, nema veze), gde su građani srećni da mogu da plate što više poreza da bi ih vlada što više usrećila, Kvebečani pokazuju ne samo više političke strasti nego i više smisla za protržišne ideje. Oni hule na vlast, psuju svakoga, ne veruju nikome na reč, ne haju za političku korektnost. U Ontariju ne možete da živite od vetrenjača, ekološke svesti i reklama o spašavanju sveta po ulicama i autoputevima. Bukvalno su svuda. Međutim, ovog leta sam se vozio od Montreala do Kvebek Sitija i nisam video ni jednu! Samo duhovite opaske o pijanim vozačima i lokalne kvebečke doskočice, na francuskom, razume se. Nema Vrlog novog sveta, nema PC Inkvizicije. Stvarni svež vazduh, stvarni ljudi! Rekao bih stoga, na osnovu ograničenog jedniopogodišnjeg iskustva da je frankofonski element u Kvebeku jedina potencijalno progresivna sila u današnjoj Kanadi, osim možda Alberte na Zapadu.

6 comments:

Brut said...

U ovom sjajnom krokiju meni se najviše svidelo ovo:

"Uopšte, za razliku od Ontarija, koji zaista podseća na Hakslijev Vrli novi svet...Kvebečani pokazuju ne samo više političke strasti nego i više smisla za protržišne ideje. Oni hule na vlast, psuju svakoga, ne veruju nikome na reč, ne haju za političku korektnost."

Mislim da bi nešto slično moglo da se kaže i za Srbiju (uz sva ograničenja takvog poređenja), kao jedna "nenameravana posledica" komunističke vladavine, naročito tokom Miloševićevih devedesetih, kada je ona dostigla tačku kulminacije. Ako je igde bila tako vidljiva i očigledna iracionalnost državnih institucija, ako je igde narod mogao da izgubi veru u državu kao spasioca, onda je to u Srbiji. I mislim da većina Srba ima još uvek jaku tu prvu asocijaciju kada se kaže "država" - nepoverenje, bogohuljenje, bes - bez obzira da li kažemo vojska, policija, narodna banka, zdravstvo, školstvo, bilo šta! Narod u Srbiji ne veruje u državu. Ona ga asocira na rat, na pljačku, inflaciju, na korupciju, na nesposobnost. Mislim da je etatistička svest u Srbiji i kada poredimo sa ex-Yu prostorima najniža (uprkos vatrici zvanoj "kosovski problem"). Tamo su ljudi mnogo više zakucani u državu. U EU da ne pričam, tamo je pravi "Ontario" ili bar osećaj nemoći, jer vam život diktiraju nevidljivi i neizabrani birokrati iz Brisela. Ta "moralna anarhija" koja je, po meni, vladajuća u Srbiji, mislim da je i prava nada za liberalnu Srbiju.

Offtopic: Zašto niko ne iskomentariše EPS-ovo sponzorisanje "Partizana"? Zar 60% "cigana" treba da, kroz pretplatu, sponzoriše "grobarski" klub za koji navija cca 30% ljudi u Srbiji?! Neka se privatizuju, pa neka sponzorišu koga hoće!

MMiillaann said...

Kako klasični liberalizam objašnjava pojavu da široke narodne mase tako lako polaze za povikom političara da će država da im reši sve probleme. Znam da kod nas ima još toga od komunizma i da je to populističko popaljivanje naroda,ali kakvo univerzalno objašnjenje može da se da,pitanje za vas g-dine Jankoviću.
offtopic- 800 000 evra je sitnica i za mnogo manje kompanije,a ne za EPS,zašto niko ne kometariše kako EPS-u građani i privreda duguju 700 miliona evra,al naravno ko će narod da kritikuje,kad može po svemu drugom da se pljuje,a i vi cigani morate malo da platite da gledate Evropu,makar kroz prozor u komšiluku.Uostalom na zapadu JNA kao po običaju biće više fensera i cigana,al to je naš problem

Ivan Jankovic said...

MMilaan,

ja ne mislim da je pravi razlog za napredak socijalizma i drzave blagsotanja bio u tome sto su mase posle sa demagozima. Obratno, barem na Zapadu, rec je bila o elitama koje su krenule da prosvete i poprave glupi i neprosveceni narod socijalizmom. Kvebek je knjiski primer toga. Ja bih rekao i cela Severna Amerika, cije je otklizavanje kao socijalizmu bilo posledica ne populistickih pokreta nego elitnog socijalnog-inzinjeringa.

Ivan said...

Odlican tekst, samo jedno mi nije jasno zasto je postojanje vetrenjaca losa stvar, a odsustvo istih dobra. Slazem se da je cela prica o globalnom zagrevanju sumnjiva i vrlo verovatno netacna, ali to ne znaci da se treba podsmevati svakoj ekoloskoj svesti. Postoje industrije koje zagadjuju sredine u kojima se nalaze i normalno je da to zagadjenje pokusaju da smanje i pociste za sobom. Voditi racuna o sredini u koj zivis nije za podsmevanje jer cemo u protivnom svi zavrsiti na deponiji. U ostalom imati svest i voditi racuna o svom okruzenju je pitanje domaceg vaspitanja i civilizacijskog nivoa razvoja. Dakle, ako neko hoce i ima racunicu da proizvodi struju na nacin koji nije stetan po okolinu ona svaka cast! To nije za podsmeh

jovanović said...

Janković se ne podsmeva tome što neko hoće da pravi struju od vetra, nego tome što je sad popularno da se ta struja subvencioniše.
I tu se slažem s njim, mada imam znatno drukčij pogled na tu problematiku od njega :).

perica said...

"Elektroprivreda" je gotovo svuda, a pogotovo u Srbiji relikt komunizma i permanentna državna pljačka stanovništva. Da bi tu stvari krenule na bolje, prvi korak je razbucavanje monopola, žestoko usitnjavanje i prodaja. Posle nek pravi ko šta oće.