U čemu je sličnost između monopola i inflacije? Dana Popović je dobro primetila kako su novinari lako naseli na državnu propagandu o borbi protiv monopola:
Setimo se samo kako je ogromni izvor bogatstva Bogoljuba Karića bila ona jedna (jedina) izdata licenca za mobilnu telefoniju. ... Da je tada iz vlade procurila vest država kreće u borbu protiv monopola u mobilnoj telefoniji, čak da je to i sam Milošević izjavio, ne znam stvarno koji bi novinar (uključujući one režimske) tako svečano i tako radosno izveštavao o tome, a barem kroz polovinu medijske scene bi se provuklo ono otrovno pitanje – pa zašto ne izdate još jednu-dve licence pa da taj monopol otpadne sam, kao zrela kruška?
Analognu grešku mediji prave kada poveruju političarima da se država nekako bori protiv inflacije. Država se "bori" ili "obuzdava" inflaciju kao da je reč o prirodnoj nepogodi, a ne posledici ekonomske politike same države. Tačno je da postoje neki spoljni faktori, veći priliv novca iz inostranstva može uticati na domaće cene ili se one u nekim prelaznim periodima mogu nivelisati sa inostranstvom, ali na kraju krajeva država je ta koja ima monopol na štampanje novca. Ona je jedina koja može stvoriti njegovu inflaciju. Sličnih izuzetaka ima i kod monopola, koji teoretski mogu nastati i sami od sebe, ali sa monopolima o kojima se govori u Srbiji jasno je da to nije slučaj. I državni i privatni monopoli su kreirani i održavaju se u životu državnim merama. Protiv čega se onda država bori?
7 comments:
Zamišljam Slobodana Milosavljevića kako se bori protiv sebe ...scena iz filma "Fight club"
Sve je to tacno, ali...
Sustina je da kad kazes "drzava" pomislis na nesto veoma centralizovano i disciplinovano, gde postoji neki zajednicki cilj i da je sve to uskladjeno.
U stvarnosti to nije tako. Ne samo u Srbiji, vec i inace. Imas gomilu raznoraznih ljudi sa veoma razlicitim, a cesto i suprotstavljenim interesima i misljenjima. Dodaj na to zlobu, glupost, nekompetentnost i partijske interese i dobijas situaciju u kojoj izjava "drzava se bori protiv same sebe" nije toliko besmislena. U stvari, jedna drzavna institucija se bori protiv neke druge, ili se neke grupe u okviru institucije bore jedna sa drugom.
Iz te perspektive, mnoge budalastine imaju smisla. Na primer, onda ima nekog smisla to sto ministarstvo poljoprivrede subvencionise proizvodnju duvana, ministarstvo zdravlja se bori protiv pusenja, a ministarstvo finansija oporezuje pusenje, ali ne da bi ljudi ostavili pusenje, vec da bi prikupili pare. Jeste besmisleno iz perspektive "drustva" ili "drzave", ali nije besmisleno iz perspektive svake od tih institucija.
Sve to lici na sizofreniju, ali nije....
Donekle povezano, Toma Nikolic me je slatko nasmejao. Kaze, otprilike "DSS nece sa nama jer smo za Evropu, DS nece sa nama jer smo protiv Evrope. To je sizofreno!", ne shvatajuci da je sizofrenija samo kada JEDNA OSOBA ima suprotne stavove. Tako i ovo sa drzavom... Drzava je skup institucija i ljudi, bilo bi sumnjivo da nije sizofrena. Meni bi to licilo na jednoumlje.
Sve ovo ne znaci da ti nisi u pravu da skreces paznju na te stvari, jer mnogim ljudima uopste nije jasno da je drzava najbitniji uzrok kako inflacije, tako i monopola.
"Liči na šizofreniju, ali nije."
Odlična diskusija! Država je pravno lice, legal person. A za šizofreniju postoji spisak simptoma. I pokazuje se da to pravno lice boluje od šizofrenije. Ovo nije zezanje, jer ako to pravno lice ozbiljno shvatamo, dajemo mu ogromna prava i ovlašćenja, onda i "mentalno zdravlje" odnosno način funkcionisanja tog pravnog lica treba da ozbiljno shvatamo, mora biti uređen i uredan, inače su naši životi stavljeni na milost i nemilost psihopate - ne individualnog diktatora već despotske organizacije.
Upravo se koristeci Markovom argumentacijom, mene je na skupu o monopolima napao pomocnik Milosavljevicev koji ne znam kako se zove, valjda Protic, rekavsi da je stereotip reci - drzava je kriva za sve, jer se ne moze reci drzava je kriva nego lepo to treba poimence govoriti. A kad sam mu ja na to rekla da je za mene pomocnik ministra bas - drzava, covek je rekao hvala, kao da sam ga opsovala, pa nece dalje da razgovara sa mnom pa da se blamira na javnom mestu.
Ne verujem da bi ovako reagovao bilo koji pomocnik ministra u bilo kojoj ozbiljnoj zemlji, mozda neki ćata, ali svakako ne lik sa vrha ministarstva.
SAMO DVIJE POLOVINE JEDNOG
„Ja nisam šizofren čovek. Nemam dva mozga“ - Tomislav Nikolić, zamjenik predsjednika SRS. („Alo“)
Za razliku od pisanih medija, u izvestajima elektronskih medija je diskusija Dane Popovic tako iskasapljena i falsifikovana da se pre dobijao utisak da poziva drzavu na obracun sa monopolistima nego da napada drzavu kao izvor monopola. Novinari u pisanim medijima, medjutim, nisu se lisili zadovoljstva da, uz citat, daju poneki zajedljiv komentar. Neverovatan animozitet, gotovo zaverenicko izvestavanje.
Sve se ja slazem za novinare, samo to mi je nekako suvise laka, i mozda pogresna meta. Nisu oni to iz glave dosli na ideju da brane drzavu, nego su ih naucili "eksperti", u prvom redu ekonomisti. Da se sad napravi anketa medju profesrorima ekonomije u Beogradu mislim da bi na svakog koji se slaze sa Slavisom, doslo 5 koji je slazu sa novinarima.
Post a Comment