Drugo, uvozne restrikcije povećavaju domaću cenu. To je ključni, veoma jednostavni, argument za slobodnu trgovinu.
Ovde mi se čini da je vlast na ivici velikog saznanja:
Ukoliko kartel postoji interventan uvoz ulja po nižim cenama bi ga razbio i uticao trenutno na sniženje cena", kaže Bajalovićeva, predsednica Komisije za zaštitu konkurencije.
Kao da otrivaju zakon gravitacije, pa se svi vrte tu negde oko istine, dok na kraju ne pronađu jednačine kod Njutna u fioci. Bajalović je toliko blizu, samo nikako da napravi taj poslednji korak -- ako interventan uvoz razbija kartel, šta bi bilo da je slobodan uvoz permanentan? Šta bi se onda desilo kartelima i monopolima, zauvek? Šta bi se desilo sa cenama, za stalno?
To shvata bivši ministar Goran Živkov, koji kaže da "kartele drži zapravo država svojom carinskom politikom".
A ništa ne shvata sadašnji ministar, Saša Dragin:
On čak poziva potrošače na bojkot svih proizvođača koji se ne ponašaju socijalno i moralno odgovorno, već brinu isključivo o sopstvenom profitu.
Što danas kažu, sedi, jedan. Da su se proizvođači ponašali moralno odgovorno a ne brinuli o profitu, svet ne bi odmakao dalje od drvenog pluga.
9 comments:
Стварно нема смисла рећи да несташица у тржишној економији не може да постоји. Ако се производи мање хране него што је људима неопходно за преживљавање, то је несташица у било којој економији. Цена хране ће порасти у бесконачност. Кад поједу све псе луталице и пацове, људи ће почети да убијају једни друге да би дошли до хране и ту је крај сваког тржишта.
Углавном, шта би се десило картелима и монополима да је слободан увоз перманентан? Десило би се да бисмо заменили домаће картеле и монополе (на које у теорији можемо да извршимо неки утицај) страним картелима и монополима (над којима ни у теорији немамо ама баш никакав утицај).
Заборавих, још једна смена која би се десила је да би домаће произвођачке и прерађивачке картеле и монополе заменили домаћи увознички картели и монополи.
Nikola,
Ako je tražnja veća, cena poraste. Kad cena raste, biznis vidi prilike za profit pa ulazi u tu granu i povećava ponudu (proizvodi ili na kratak rok uvozi). Ponuda prestane da raste tek kada cena opet padne na nivo koji ne donosi nikakav ekstra profit. Tako funckioniše osnovni zakon ponude i tražnje. Nestašici mesta nema jer ponuda i tražnja reaguju na cenu - tražnja opada a ponuda raste.
Kod uvoza, kada može da uveze bilo ko, onda kartela i monopola ne može biti. Otići ćeš sam i dovesti kamionom iz Subotice ili Kumanova i prodavati jeftinije od njih. Tu je kraj svakom monopolu -- osim ako ti neko ne zabrani da to radiš.
Stranih kartela i monopola takođe nema. Kad bi postojali onda u inostranstvu ne bi bilo jeftinije nego skuplje. U tom slučaju i da je slobodan uvoz niko ništa ne bi uvozio, nego bi izvozili jer je kod nas jeftinije.
Slobodna trgovina je najefikasnije sredstvo antimonopolske politike. A najefikasnije sredstvo stvaranja monopola su zaštita i državne privilegije, koje sadašnji oligopolisti u Srbiji imaju.
То је веома поједностављени модел тржишта. Наравно да ће, ако нека пошаст уништи сву пшеницу, бизнис видети прилику за профит у производњи хране. Проблем је што производња хране има циклус од годину дана, а до тад се мора некако и преживети. Уосталом, знамо из историје да је и пре модерне државе и постојања могућности да држава свеобухватно контролише економију било глади - такође познате као несташица хране.
Чињеница, компјутере или авионе не може да производи било ко. Али уље или млеко може да производи било ко. Ако мислиш да би у условима слободног увоза било исплативо купити камион па увозити, зашто у садашњим условима слободне производње није исплативо купити пресу или краве па продавати уље или млеко јефтиније од картела?
Сам кажеш да су заштита и државне привилегије средство стварања монопола. Земље ЕУ воде веома заштитничку (да не кажем протекционистичку) политику према својим произвођачима и пољопривреди. Како то да то код њих не доведе до монопола? Зашто мислиш да би се страни привредници понашали друкчије него наши и не би правили картеле и монополе ако имају прилику?
Страних картела и монопола наравно да има, и цене у иностранству и јесу скупље него што би биле кад их не би било.
Hajde kad sam već krenuo da odgovaram, ali čini mi se da je gubljenje vremena.
"зашто у садашњим условима слободне производње није исплативо купити пресу или краве па продавати уље или млеко јефтиније од картела?"
Ako ne možeš da proizvodiš jeftinije od kartela onda znači da kartel ne posotji, tj. da cene tog kartela nisu više od idealnih tržišnih.
Samo je moguće da su uvozne cene još i niže, jer možda neko u inostranstvu proizvodi jeftinije.
"Земље ЕУ воде веома заштитничку (да не кажем протекционистичку) политику према својим произвођачима и пољопривреди. Како то да то код њих не доведе до монопола? Зашто мислиш да би се страни привредници понашали друкчије него наши и не би правили картеле и монополе ако имају прилику?"
Zato što nemaju državno garantovane privilegije u našoj zemlji nego tu moraju da se bore sa konkurencijom. Onda će prodavati skuplje kod kuće, a jeftinije kod nas (to se zove diskriminacija cena, recimo Zastava je prodavala Yugo jeftinije u Americi nego kod nas, jer je tamo imala konkurenciju). Bitno je da se naše tržište otvori za konkurenciju, pa nek prodaje ko šta hoće, bio u svojoj zemlji monopolista ili državna firma, nama je svejedno.
"Страних картела и монопола наравно да има, и цене у иностранству и јесу скупље него што би биле кад их не би било."
Ovo je gatanje -- kartela mora da ima, zato što su cene više od nepoznatih cena u zamišljenoj situaciji gde kartela nema.
Ценим блог, читам га иако се не логујем (мрзи ме коментарисати), али око пољопривреде, цењени аутори блога, НЕМАТЕ појма.
Извињавам се што сам откуцао "немате" великим словима јер је заиста тако.
Овде имате доста паметних коментара:
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/u_fokusu/story/132317/Dr%C5%BEavno+ulje+po+120+dinara!.html
Толико.
Vojvodo,
Iskreno, nikada nisam pomuzao kravu. Pretpostavljam da me to diskvalifikuje da raspravljam na temu mleka?
Ali, zaboravljate da, cak i ako NEMAM POJMA o tome kako se mleko pravi, ja sam potrosac mleka i to je ono sto mene zanima - da mleka ima i da bude jeftino.
Da li mozete da mi objasnite kako je i zasto poljoprivreda specificna, pa sve ono sto vazi za automobile, pantalone, naftu i mobilne telefone, ne vazi i za psenicu, mleko, hleb i kroasane?
Кренули смо од претпоставке да у Србији постоје картели прерађивача хране. Уколико си умеђувремену променио мишљење и сад мислиш да ти картели не постоје, мислим да је најмање што би требало да учиниш да напишеш нови пост у ком би то саопштио читаоцима свог блога. Уколико пак ти картели постоје, и даље остаје отворено питање зашто је цене које они формирају могуће оборити једино увозом а не и производњом ван картела.
Пошто колико видим не обараш тезу да протекционистичка политика ЕУ доводи до стварања картела и монопола у ЕУ, зашто мислиш да привредници окупљени у тим картелима сарађују у фиксирању цена на тржишту ЕУ, а не би сарађивали у фиксирању цена на нашем тржишту? Државно-гарантоване привилегије у нашој земљи им нису неопходне кад их већ имају код куће, а оне им успут омогућавају и да истисну са тржишта компаније које су ван ЕУ. Застава је могла да продаје аутомобиле у САД јефитније него овде јер није постојала могућност за иког да те аутомобиле купује у САД и продаје овде, што са уљем и млеком није случај.
Гатање је оно што си ти рекао: "Stranih kartela i monopola takođe nema. Kad bi postojali onda u inostranstvu ne bi bilo jeftinije nego skuplje" (него где)? Ја сам рекао да постоје, а да су цене веће него да их нема следи по дефиницији.
"Уколико пак ти картели постоје, и даље остаје отворено питање зашто је цене које они формирају могуће оборити једино увозом а не и производњом ван картела."
Već sam rekao, moguće je da su efikasniji od domaćih konkurenata, ali nisu od stranih. Zato treba liberalizovati uvoz.
"Пошто колико видим не обараш тезу да протекционистичка политика ЕУ доводи до стварања картела и монопола у ЕУ"
Obaram tu tezu, ta teza je besmislena, tržište EU je ogromno i u domenu hrane nema govora o bilo kakvim kartelima. Ali hteo sam da ti kažem da čak i kad bi EU bila puna kartela, opet bi mi trebalo da oslobodimo uvoz da bi povećali konkurenciju na svom tržištu. Pročitaj ponovo gornji komentar.
"зашто мислиш да привредници окупљени у тим картелима сарађују у фиксирању цена на тржишту ЕУ, а не би сарађивали у фиксирању цена на нашем тржишту?"
Zato što bi imali i naše i strane firme, mnogo firmi. Karteli su veoma nestabilne strukture, veoma ih je teško održati, a što je više potencijalnih članova to su manje verovatni. Zato su karteli na slobodnim tržištima jako, jako retka pojava.
Post a Comment