Pages

07 September 2010

Efikasnost

Jovo Bakić u "Politici" lamentira nad neefikasnošću američke demokratije:

Ако се има у виду да само четири одсто предлога закона заиста и постану закони, тј. да их се 96 одсто одбије услед изузетно компликованог процеса доношења закона, онда је јасно да ни ефикасност недовољно репрезентативног тела није на нарочитом нивоу.


Bakić bi možda mogao da patentira neki indeks demokratičnosti baziran na količini usvojenih zakona ili broju reči po dolaru plate poslanika a da analizu svrsishodnosti parlamentarnih procedura prepusti čitaocima "Politike":

SAD nisu ni zamisljene kao predstavnicka demokratija, vec kao balans prava pojedinaca , pojedinacnih drzava I federalne vlade. Mumificiranost ustava, dvodomni kongres I povisena lestvica u donosenju federalnih zakona su posledica genijalnosti Dzefersona, Frenklina I ostalih osnivaca. Silne prepreke u promeni zakona, sprecile su tiraniju vecine nad manjinom I naterale vecinu na konsezus I sporazum, sprecavajuci nagle drustvene promene.


i:

pa ovo je neverovatan zakljucak - upravo zahvaljujuci takvom sistemu i tvrdim proverama reprezentativno telo i dokazuje svoju efikasnosti i uhodanost - dok kod nas moze proci svakakav zakon samo zato sto je iza njega stala vecina skupstinskih lenjivaca dizanjem svoje ruke, u americkom kongresu mogu proci samo zakoni koji izdrze mukotrpnu proceduru usaglasavanja i rafinisanja. uopste ne sumnjam da bi makar 96 posto zakona koji kod nas prodju u istoj toj americi zavrsili u kanti za smece, mozda i svih 100 posto. ali, upravo to je ono sto razlikuje skupstinu srbije od americkog kongresa.

11 comments:

Marko Paunović said...

Pa i te njihove rasprave su potpuno neefikasne - moze da prica ko sta hoce satima, trebaju im godine da donesu zakon.

Kod nas je zakonodavac pametno propisao da rasprava moze da traje 5 sati (koji se dele medju poslanickim grupama proporcionalno zastupljenosti u parlamentu) i nema nepotrebnog gubljenja vremena na trivijalnosti poput - kakvi ce biti efekti zakona, jel nam bas treba taj zakon, da li moze nesto da se promeni da zakon bude jeftiniji i/ili smisleniji tako to.

U stvari, cela ta koncepcija parlamenta je potpuno neefikasna. Zar ne bi bilo mnogo efikasnije da jedan covek lepo donosi sve odluke, da ne gubimo vreme i ne placamo tolike poslanike bez veze?

Aleksandar Stevanović said...

Ev o recimo BoTa. A i on ne bi gubio puno vremena na razmisljanje

немања ненадић said...

То што наш законодавни процес не ваља, не значи да је амерички добар. Наравно, то што велики број "билова" не буде усвојен није никакав проблем, међутим, велика је вероватноћа да предлог не буде ни разматран, зато што никада не дође на дневни ред и то нема, барем колико је мени познато, много везе са њиховим квалитетом већ са чисто политичким разлозима, снагом промотера и успешношћу политичке трговине. Друга ствар која је свакако накарадна за правни систем последица је праксе која се развила услед могућности председничког вета - пошто председник може да одбаци само закон у целини а не и поједине његове одредбе, онда се у Конгресу у закон који је важан извршној власти и који уређује једну ствар, убацују "на силу" и одредбе које са тиме немају никакве суштинске везе, али које конгресмени успеју да наметну као услов да се закон усвоји. Ја оволико на основу стручне литературе писане пре петнаестак година, ако неко зна боље како стоје ствари, нека ме исправи.

Slaviša Tasić said...

Nemanja, druga stvar je klasična trgovina, to im se dešava sve vreme ali mislim da je glavni razlog teritorijalni, većinski sistem, gde svako gura svoj projekat. Teško da bi i drugačija vrsta veta to popravila.

Ali mi kod prve nije jasno na šta misliš: "велика је вероватноћа да предлог не буде ни разматран, зато што никада не дође на дневни ред велика је вероватноћа да предлог не буде ни разматран, зато што никада не дође на дневни ред."

Željka Buturović said...

"пошто председник може да одбаци само закон у целини а не и поједине његове одредбе..."

pojavljuju se svako malo inicijative za line-item veto ali to ima svojih zamki i pitanje je da li bi na kraju donelo vise koristi ili stete. verovatno ce na kraju iz te dileme da evoluira neka nova proceduralna skalamerija ala filibuster/cloture/reconciliation/byrd rule etc. sto ce sve proces da ucini jos samo sporijim i manje "efikasnim".

Ivan Jankovic said...

Nemanja,
americki Kongres je originalno bio zamisljen da bude jos manje efikasan nego sada, jer su po Ustavu senatori postavljani od strane samih drzava, a ne birani direktno kao danas (tek 17im amandmanom je to promenjeno). Sama rec "Kongres" je u 18 veku znacila mesto gde se suverene drzave sastaju da raspravljaju i odlucuju, i moze da ima samo one moci koje mu strane delegiraju. To je bilo i izvorno razumevanje americke Unije; dobrovoljni savez suverenih drzava. Moc Kongresa je bila ogranicena samo na one oblasti koje su eksplciitno bile delegirane, a sve ostalo je pripadalo drzavama, sto kaze 10 amandman. Kongres nikad nije bio zamisljen kao Parlament suverene drzave, jer USA nije bila zamisljena kao suverena drzava.

vladygar said...

Ovo je samo jos jedna potvrda teze da ovdasnji evro-komunisti tipa Bakica jednostavno ne razumeju pojmove kao npr "demokratija" i "vladavina prava", iako su deklarativno najveci zagovornici ovih ideja.

немања ненадић said...

Славиша, наравно да је реч о политичкој трговини и без ње се вероватно не може. Мени је са "правночистуначког" становишта засметало нешто друго - то што та трговина резултира убацивањем "истргованих" норми у законе у којима им, једноставно, није место. За овај део у којем нисам био довољно јасан, морао бих и сам да обновим градиво, како тај механизам "неразматрања закона" функционише. По сећању говорећи, челник одбора у представничком дому једноставно може да не стави предлог никада на дневни ред и то се често и дешава, али остајем дужан за детаљније објашњење када се поново докопам књиге.

Жељка, чини ми се да line item veto не би морао да буде ишта или барем не много компликованији од постојећег. Да ли га треба увести игде, не знам, има пуно разлога и за и против. Ова мана о којој сам писао је у ствари опет последица политичких разматрања а не уставног решења као таквог - председник би могао да ветира закон у који су убачене норме којима ту није место, али то не чини. И када би имао line item veto, опет би се руководио само политичким разлозима, а не би размишљао о томе да ли је некој норми место у овом или неком другом закону. Међутим, када вета не би ни било, већа је вероватноћа да би свака норма нашла место у "свом" закону, јер конгресмени не би калкулисали са тим да је "удену" у закон који председник из неког разлога мора да потпише.

Иване, све се слажем око историје устројства Конгреса и САД. Међутим, чини ми се да су у међувремену, поред преговора и договора између држава око тога о чему и какве федералне законе ће доносити, код конгресмена добили превагу неки други фактори.

Lazar Antonić said...

Marko, i u Americi je rasprava ogranicena vremenski. Cini mi se jos manje vremena ide na raspravu nego u Srbiji. Zakon prvo mora da prodje komitet pa tek onda ide na glasanje. Tu najvise zakona i otpada.

Americki kongresmeni odlicno znaju da veliki broj njihovih zakona nece da prodje. Ali im to nije bitno, jer kod kuce u kampanji pokazu listu zakona koje su predlozili, sto im je uglavnom i glavni adut pored zakona protiv kojih su glasali.

Ja mislim da je Klinton imao line-item veto ali da ga je ustavni sud oborio po tuzbi Rudy Guliani-ja. Line-item veto odlicna stvar za ameriku.

Procedure za donosenje zakona u nasem parlamentu su nebitne. Da ne mazemo oci ljudima. Dokle god imamo proporcionalni sistem zakoni ce se pisati u vladi a parlament ce samo da ih izglasava. Tu sustinski nema ni P od podele vlasti. Srpski parlament ce postati relevantna institucija tek kada i ako se uvede vecinski sistem.

tiki said...

Željka , dojedrija ti je Sanader na Kolumbiju
http://www.jutarnji.hr/ivo-sanader-predavac-i-sef-tima-na-uglednom-sveucilistu-u-americi-/884770/

Vojvoda said...

Иван је у праву.

Данашње САД су карикатура оригиналне Уније, ал''опет у односу на нас не вреди ни коментарисати.

А Јово је "експерт" ко и моја баба-комшиница... У ствари, он је класичан режимски "експерт". Прошли пут кад се хвалио у "Политици" како је био у САД, не да су га наши из дијаспоре исекли у коментарима, него...