Svetski regulatori su se dogovorili oko novih kapitalnih standarda, sa ciljem da se spreče nove finansijske krize. Pravila su komplikovana, ali suština je povećanje kapitalne adekvatnosti -- osnovni kapital, čiji je međunarodni limit bio 2%, sada će biti u zavisnosti od situacije, od 4.5% do 7%.
Kapitalni standardi su minimum kapitala koji banka mora da ima u odnosu na plasmane. Ako je to 7%, to znači da za svakih 100 dinara kredita banka mora imati 7 dinara sopstvenog akcijskog kapitala, dok se ostatak od 93 može finansirati tuđim depozitima. Standardi su u stvarnosti složeniji od ovoga, jer se svi plasmani ne tretiraju jednako nego množe rizikom, pa je za neke potrebno više a za neke manje kapitala. Kolika je naznačena rizičnost pojedinačnih vrsta plasmana takođe propisuju Bazel i nacionalni regulatori. (Tako je američki regulator čuvene hipotekarne obveznice proglasio nerizičnim.)
Evo zašto Bazel III ništa ne rešava. Ekonomista Frank Knight je još 1920-ih napravio razliku između rizika i neizvesnosti. Rizik je merljiv i moguće je znati koliko se rizikuje. Neizvesnost je kada smo u mraku, ne poznajemo situaciju, nemamo pojma šta se dešava i ne znamo da li i koliko rizikujemo. Sve upućuje na to da je poslednja kriza bila posledica ne uzimanja poznatih rizika, nego neizvesnosti koju je donela regulaciona konfuzija. Do bankrotstava nije došlo zato što su bankari ulazili u rizik, nego zato što nisu imali pojma da ulaze u rizik. Za ono što su bankari, bazelski i naiconalni regulatori i agencije za rejting mislili da je sigurno, ispostavilo se da je bilo veoma rizično. Kod banaka koje su se našle u problemima, prethodni bazelski standardi kapitalne adekvatnosti bili su više nego ispunjeni, one nisu držale kapital na regulatornom minimumu da bi ostvatile veći profit nego, naprotiv, čuvale više nego što je od njih traženo. Mislile su da igraju konzervativno. Njihovi top menadžeri su mislili da igraju na sigurno i zato izgubili milijarde sopstvenog novca. (O uzrocima krize detaljnije ovde).
Novi bazelski standardi sada povećavaju kapitalni minimum, ali opet rade pod pretpostavkom da je rizik plasmana poznat. U isto vreme, novonastajuće naiconalne regulacije dodaju još opskurnosti i neizvesnosti u sistemu i nastavljaju da homogenizuju ponašanje banaka propisivanjem šta je rizično a šta nije. Zato situacija neće biti mnogo različita od prethodne. Banke se u odgovoru na regulaciju i dalje moraju ponašati sve sličnije jedna drugoj, što povećava rizik serijskih bankrotstava, pada celog sistema.
I naravno, regulacija košta. Cena Bazela III će biti skuplji kapital, više kamatne stope i usporavanje svetske ekonomije, a da verovatnoća nastanka nove nepredvidive krize nije ništa manja nego ranije.
17 comments:
Od Nju Dila do Reganomike, dakle u periodu od 5 decenija nije bilo ni jedne vece finansijske krize u SAD, a od Reganomike do danas je bilo 6 velikih finansijskih kriza, bankarskih i berzanskih slomova:
-S&L crisis - masovni kolaps stedno-kreditnih asocijacija i bailout agencije za osiguranje depozita 80-ih
-Black Monday - kolaps berze oktobra 1987. (Dow opao za preko 20% u jednom danu 17. oktobra '87.)
-kolaps hedge fonda Long Term Capital Management (1998. godina)
-dot.com bubble i masovna bankrostva novog start-up Internet biznisa i venture capital fondova (Nasdaq opao za 80% od 2000. do 2003.)
-bankrotstvo Enrona, WorldComa, skandal oko revizorske firme Arthur Andersen 2001/2002.
-subprime mortgage crisis - masovni kolaps bankarskog i finansijskog sistema 2008.
U zadnje 3 decenije u proseku svakih 5 godina imamo po jedan veliki slom na finansijskom trzistu i recesiju kao posledicu finansijskog sloma, finansijsko trziste dobro funkcionise samo ako je dobro regulisano.
@VladimirV,
Čudno kako se taj period baš poklapa sa drastično povećanom regulacijom istog tog sektora, zar ne?
Iluzija je da je Ruzvelt popravio ekonomiju. Recesija je trajala do 1942. a procene su da je do rata nezaposlenost ostala na preko 15%. U periodu koji navodiš bilo je ukupno 10 recesija čiji su efekti bili mnogo veći nego skorašnja recesija.
Ne razmišljaš i o tome da je finansijsko tržište postalo mnogo aktivnije (i unosnije) od 1980ih i razvoja kompjutera, te da je izloženost riziku i neizvesnosti (u potpuno novom okruženju veća)
Ideja da je regulacija u tih 50 godina koje navodiš "popravila stvar" je jednostavno netačna.
Slavisa, nije li vrlo jeftin kapital bio glavni generator finansijske krize i recesije? Tacno je da ovo nece nista bitno popraviti, ali nece ni pokvariti. Mogucnost banaka da pumpaju kredite uz sadejstvo centralnih banaka koje to omogucavaju je izvor problema. Problem su vestacki niske, a ne visoke kamatne stope. Kamatna stopa Feda je na nuli realno sada, ili cak negativna. Nije li to glavna opasnost, a ne povecanje standardad kapitalne edekvatnostyi. U takvoj situaciji 100% sistem rezervi bi bio jedini spas.
Vladimire,
propadanje starih i nastanak novih firmi i banaka je deo trzisnog procesa kreativne destrukcije, a ne neka anomalija. Najveci deo tvojih "prigovora" na kapitalizam se odnosi na taj normalni trzisni proces: Enron, Worldcom, Arthur Andersen, dot com, LTCm itd. To su sve dokazi u u prilog trzistu, a ne kritika kako ti naivno verujes. Ti slucajevi su samo promovisani i reklamirani kao znak "krize kapitalizma" od ljudi koji ne znaju nista (ili koji u svemu zele da vide "gresku" kapitalizma jer ga ne vole). Svi primeri koje navodis pokazuju da je trziste krajnje efikasan mehanizam koji je otkrio i kaznio greske, odnosno lose poslovanje.
Reci da je kriza 2008 posledica deregulacije je vec sasvim elementarna greska. Ako ista, poslednjih 10 godina finansijsko trziste je bilo re-regulisano. Pogledaj samo talas reregulacije posle Enrona. U ovom trenutku je to verovatno najregulisanija grana u Americi. Posebno je smesno subprime krizu pripisivati trzistu kad znamo koliko je vlada ucinila preko Fannie Mae i Freddie Maca na promociji tih zajmova, i kakve su kamatne stope Feda bile u periodu 2002-2005.
S druge strane, odsustvo kriza uopste nije ideal samo po sebi. SSSR nije imao ni jednu finansijsku krizu nikad. Da li to znaci da treba da se kopira sovjetski "finansijski" sistem? Ako vlada podstice jeftine kredite ekstremno jeftinim novcem i regulativom, onda je kriza dobra stvar - ona samo otkriva da postoji probolem i prisiljava nas da ga resimo. Nije problem u glasniku, nego u losoj vesti za koju je odgovorna vlada.
Ivane, pisali smo ranije o tome, ja ne vidim kako je monetarna politika u ovom slučaju uzrok. Kao prvo, glavno merilo monetarno politike, novčana masa M2-M3 nisu ni preterano porasle u periodu do 2007. Kamatne stope su bile nešto niže od proseka, ali otkud mi znamo šta je bio njihov realni nivo? Ekspanzivne monetarne politike, merene novčanom masom, nije bilo.
Drugo, čak i da je austrijska teorija važila, ostalo bi pitanje kakva je bila njena relativna važnost u ovom slučaju. U svakom slučaju veoma mala, tim pre što imamo dosta pouzdana objašnjenja drugih faktora (kao u mom linkovanom tekstu). Kad je Mizes to pisao nije bilo Bazela, rejting agencija i komplikovanih regulacija. Da je Mizes živ siguran sam da bi se složio sa mojom (tačnije Jeffrey Friedman, Charles Calomiris, Arnold Kling i još neki) pričom. I u nekom smislu to je prava austrijska, epistemološka priča, a ne ono što su Horwitz i Thomas Woods napamet napisali i prodavali dve nedelje posle krize.
Slavisa,
ti se dakle slazes sa Lafferom da je monetarna politika bila "spektakularna"? Ili barem ok? Alan Greenspan je nepravedno optuzen? Tacno, ne znamo koliko je realna kamatna stopa, ali kad je o Fedova referentna stopa realno negativna ili nula tri godine, nije mnogo tesko zakljuciti da je to jako jeftin novac.
Sto se tice Horwitza i Woodsa, oni jesu pisali posle krize, ali su mnogi od njih upozoravali i mnogo pre, secas se onog video gde Peter Shief oslanjajuci se iskljucivo na Austrijsku teoriju predvidja, jos 2006, do u tancine sta ce se desiti. Mozda su Woods i Horwitz trebali da pisu pre krize, ali to vazi i za Klinga, Kalomirisa a i ostale jos vise, ne?
I dalje ostaje sporno kako su to regulacije i standardi izazvali poslovni ciklus. Tako bi ispalo da nema neke opste teorije zasto dolazi do recesije, nego je svaka jedinstvena, svaka ima razlicite uzroke, ili sklopove uzroka? meni to objasnjenje ne deluje zadovoljavajuce. Ne kazem da je Austrijsko tacno, samo kazem da mora postojati jedinstveno objasnjenje, a ne teza da su uvek razliciti uzrokci a efekti isti ili slicni.
U tom smislu, ti mozes da objasnis bankarskim regulacijama zasto je bilo vise subprime kredita, ili zasto su se neke banke nasle u problemu a hedz fondovi nisu, ali ne mozes da objasnis zasto je uopste doslo do generalnog ekonoskog buma, i na kraju do ostre recesije. Ili finansijska kriza nije imala nikakve veze sa opstom ekonomskom recesijom? Regulative su kanalisale preterane investicije u odredjenom smeru, ali sta ih je generisalo?
samo da dodam jos da nisu jedino Austrijanci kritikovali Greenspanovu monetarnu politiku kao vrlo vazan faktor krize, nego i mnogi mainstream ekonomisti, recimo John Taylor, Sam Peltzman, cak i Richard Posner.
"ti se dakle slazes sa Lafferom da je monetarna politika bila "spektakularna"? Ili barem ok?"
Nemam ja normativno mišljenje o kvalitetu monetarne politike, jednostavno po podacima o novčanoj masi ona u ključnom periodu pre krize nije bila ekspanzivna.
"Peter Shief oslanjajuci se iskljucivo na Austrijsku teoriju predvidja".
Nije se oslanjao isključivo na austrijsku teoriju, tu što sam ja gledao pominjao je i lake standarde za hipoteke, znao je da je mnogo uloženo u hipotekarne obveznice čiji se rizik loše percipira, itd. Osim toga krizu su predvideli i drugi, kao Roubini, na
sličnim osnovama a bez poznavanja austirjske teorije.
"I dalje ostaje sporno kako su to regulacije i standardi izazvali poslovni ciklus. Tako bi ispalo da nema neke opste teorije zasto dolazi do recesije, nego je svaka jedinstvena, svaka ima razlicite uzroke, ili sklopove uzroka?"
Ja govorim o ovoj finansijskoj krizi, ne o recesiji uopšte. A uzroci recesija uopšte mogu biti razni. Austrijsko-monetarni je samo jedan mogući scenario, ali to mogu biti i u moderno vreme su sve češće i finansijska kriza, fiskalna politika, režimska neizvesnost i drugo.
"Tako bi ispalo da nema neke opste teorije zasto dolazi do recesije, nego je svaka jedinstvena, svaka ima razlicite uzroke, ili sklopove uzroka? meni to objasnjenje ne deluje zadovoljavajuce. Ne kazem da je Austrijsko tacno, samo kazem da mora postojati jedinstveno objasnjenje, a ne teza da su uvek razliciti uzrokci a efekti isti ili slicni."
Ivane:
Molim te objasni ovo - jedinstveno objasnjenje zbog cega dolazi do recesije. Trziste sacinjavaju nesagledivi broj igraca i situacija. Zar nije insistiranje na jedinstvenom objasnjenju zbog cega dolazi do recesije nekako planerski poriv. Dakle, ako mozemo da dokazemo da teorija A, B ili C tacno objasnjava (dakle i predvidja) recesije, onda je logicno zakljuciti da na osnovu te teorije mozemo da predupredimo recesiju ili bar smanjimo ekstremne oscilacije poslovnog ciklusa.
Ako u drugom slucaju kazemo, ok, mozda je monetarna politika bila donekla odgovorna za recesiju, ali bilo je tu jos mnogo drugih razloga, mi priznajemo da je objasnjenje uvek mnogostruko i van domasaja nase spoznaje.
Nisam ekspert za austrijance, ali mi nekako "austrijskije" zvuci reci da je uzrok recesijama uvek mnogostruk a ne jedinstven upravo zbog nemogucnosti saznanja o svim situacijama i ciniocima na trzistu.
No zanima me kako ti objasnjavas svoje insistiranje na metanarativu u objasnjenu krize.
P.S. Mozda mi je Shiff simpatican, ali taj doom&gloom tip medijskih ekonomista ja ne shvatam ozbiljno. To mi se cini kao kad 100 puta kazes da ce pasti kisa i onda konacno 101 put zaista kisa i padne pa prognosticar ispadne u pravu.
"Nemam ja normativno mišljenje o kvalitetu monetarne politike, jednostavno po podacima o novčanoj masi ona u ključnom periodu pre krize nije bila ekspanzivna."
Nije rec o normativnom misljenju, nego o misljenju o odnosu izmedju monetarne politike i poslovnog ciklusa. Poslovni ciklus ne uzrokuje opsti porast novcane mase kao takav, nego drastican pad kamatne stope ispod trzisnog (to za ovu recesiju ne tvrde samo Austrijanci). Cak i John Taylor je dokazivao da Greesnpan nije postovao njegovo pravilo tokom perioda 2002-2006, tj da je vodio izrazito ekspanzivnu monetarnu politiku.
"Ja govorim o ovoj finansijskoj krizi, ne o recesiji uopšte. A uzroci recesija uopšte mogu biti razni. Austrijsko-monetarni je samo jedan mogući scenario, ali to mogu biti i u moderno vreme su sve češće i finansijska kriza, fiskalna politika, režimska neizvesnost i drugo."
Dakle, ti mislis da su pokusaji da se razvije opsta teorija poslovnog ciklusa bespredmetni posto nemaju sve recesije iste uzroke.
Od ovih drugih uzroka koje spominjes finansijska kriza i rezimska neizvesnot su delovali i u Velikoj Depresiji, kao sto je Higs pokazao, ali i znatno pre. Bankarske panike su barem u Americi u 19 veku bile skoro uvek okidaci recesije. Ne vidim da su "finansijske krize" neka promena koju je donelo "moderno vreme". Osim toga, rezimska neizvensnost moze da uspori oporavak, tj novu ekspanziju, kao sto je usporila tokom Njudila, i kao sto je sve vise znakova da cini sada, ali ne moze da se racuna medju uzroke recesije.
Igore,
najbolji vodic za to sta izaziva recesije i kako po mom sudu imas na sledecim linkovima
http://mises.org/rothbard/agd.pdf
http://mises.org/pdf/austtrad.pdf
P.S. Pogledaj video Shief vs Laffer i promenices misljenje. Nije uopste rec o crackpot predvidjanjima smaka sveta.
http://www.youtube.com/watch?v=LfascZSTU4o
Ivan Jankovic,
Da, dobra poslovna praksa istiskuje losu poslovnu praksu na trzistu, znam to... ali Enron, WorldCom i Arhur Andersen su bile PREVARE investitora/akcionara a ne losa poslovna praksa, investitori/akcionari su na osnovu raspolozivih informacija verovali da su Enron i WorldCom dobra poslovna praksa... da je bilo bolje regulacije menadzment Enrona i WorldComa i Arthur Andersen ne bi mogli da organizuju prevaru akcionara/investitora... LTCM je bio losa poslovna praksa koja je mogla 1998. da uzrokuju SVETSKU FINANSIJSKU KRIZU da nije organizovan bailout... a drzava uopste ne regulise hedge fondove
A kakav je bio finansijski sistem SSSR-a stvarno ne znam... verovatno su banke nudile realno negativne kamatne stope stanovnistvu i privredi, verovatno su imale ogromnu toksicnu aktivu i ogroman visak zaposlenih i verovatno su pravile ogromne gubitke koje je pokrivala drzava, tako da je finansijski sistem verovatno bio KONSTANTNO U KRIZI...
A i Arthur Laffer je liberalni ekonomista/predstavnik ekonomije ponude a ne zagovornik drzavne intervencije i regulacije finansijskog trzista, a i kada bi po vasim preporukama SEC i FDIC bili ukinuti imali bi po jedan bankarski/berzanski/finansijski slom ne svakih pet godina nego svakih godinu-dve.
"da je bilo bolje regulacije menadzment Enrona i WorldComa i Arthur Andersen ne bi mogli da organizuju prevaru akcionara/investitora..."
Bilo je i tada regulacije i to uopšte nisu bile tako jasne prevare kao što izgleda. Googleuj članke Malcolma Gladwella i Jonathana Maceyja o Enronu. Nije jasno da je bila u pitanju prevara, osim u delu pred sam kraj, kada su vrdali da priznaju da firma propada pa su rekli akcionarima da ne prodaju akcije.
Što ne znači da prevare nisu moguće ili da ne postoji problem korporativnog upravljanja, razdvajanja vlasništva od menadžmenta -- ali to najbolje rešiš sam lično tako što ne ulažeš u akcije ako nećeš da te menadžeri varaju.
Drugo, posle ovih kriza uvedena je obimna i skupa SOX regulacija. I jesu sprečili sledeću krizu? Jesu bar uhvatili najočiglednijeg od svih prevaranata, Bernija Madoffa?
"Da, dobra poslovna praksa istiskuje losu poslovnu praksu na trzistu, znam to... ali Enron, WorldCom i Arhur Andersen su bile "PREVARE investitora/akcionara a ne losa poslovna praksa, investitori/akcionari su na osnovu raspolozivih informacija verovali da su Enron i WorldCom dobra poslovna praksa..."
To je kljuc. "Na osnovu dostupnih informacija". Sta mislis, da li su zakoni (regulacije) protiv "insajderske trgovine" malo poskupeli i otezali protok informacija na finansijskim trzistima? Na kraju da li znas kako su prevare u Enronu otkrivene? Ko ih je otkrio - mozda regulatori?
"da je bilo bolje regulacije menadzment Enrona i WorldComa i Arthur Andersen ne bi mogli da organizuju prevaru akcionara/investitora..."
Vidi prethodno, a takodje i pod SOX.
Što ne znači da prevare nisu moguće ili da ne postoji problem korporativnog upravljanja, razdvajanja vlasništva od menadžmenta"
koji je (problem razdvojenosti), sam po sebi, velikim delom takodje posledica regulativa iz progresivne ere i Njudila koje su obeshrabrivale koncentraciju vlasnistva iz straha od "monopola"
Post a Comment