Poznata je Čerčilova izreka da je "Demokratija najlošija forma vladavine, ako izuzmemo sve ostale". Neki ljudi ovu rečenicu shvataju kao odbranu demokratije, odnosno tumače da je demokratija najbolji mogući oblik vladavine.
Dejvid Fridman kaže:
Mislim da je očigledan zaključak tog citata, mada to nije zaključak koji većina ljudi iz njega izvlači, da su svi oblici državne vlasti prilično loši i da zato treba izbegavati državno donošenje odluka, koliko god je to moguće.
Ne mogu da se sjetim, mozda ostali znaju, neko je rekao i negdje da ljudi vise vole jednakost nego slobodu. Mozda to dosta govori o kakvo je uredjenje najbolje.
U mračnom socijalističkom XX veku (1914-1989), ova formulacija je predstavljala efektnu stilsku formulu (čiji autor je još Aristotel), kojom se podvlačila razlika između komunističkog i nekomunističkog sveta. To je samo šala napravljena pred topovskim cevima.
Danas te vrste ucene nema, pa smo postali osetljiviji na opasnosti po slobodu koje nosi demokratija. Fridmanova formulacija je bolja, izražava tu svest. no, retko koji liberal bi danas predlagao reformu demokratskog sistema, u pravcu koji bi bio bliži ideji slobode. Na primer, meni je mnogo smislenije shvatanje iz XIX veka, gde je postojao imovinski cenzus koji je neko morao da zadovolji da bi se smatrao nosiocem političkih prava (da bira i bude biran). Danas se to pravo naprosto dobija čim čovek dođe u godine punoletstva. Sistem sa imovinskim cenzusom je bliži ideji socijalnog takmičenja, podsticao bi ljude na štednju i želju da stvore bogatstvo, da postanu samostalni građani. Pretpostavljam da bi i ljudi mnogo više cenili svoj glas i kontrolisali one kojima su dali poverenje. Mnoge prednosti ima taj sistem nad sistemom gde ti političko pravo pripada gotovo rođenjem. Al, ajd nek se neko usudi da to predloži... Mislim da bi ga ljudskopravaši pojeli sa sve cipela.
7 comments:
Sad treba biti pametan i reći gde treba podvući crtu.
Ali, ja mislim da treba puno ljudi ubediti da uopste treba negde povuci crtu.
Ima mnogo ljudi koji smatraju da drzava treba da ima pravo da radi manje-vise sta god hoce, ako iza toga stoji volja znacajne vecine.
Ne mogu da se sjetim, mozda ostali znaju, neko je rekao i negdje da ljudi vise vole jednakost nego slobodu. Mozda to dosta govori o kakvo je uredjenje najbolje.
To su pravila igre i to je OK.
To je jedan od razloga zašto je ovaj blog meni drag - promoviše progresivne (recimo to tako) ideje u našoj sredini.
Demokratija je nužna iako je često zlo
najveca vrednost demokratije je sto omogucava mirnu promenu vlasti. ali, mi smo se u medjuvremenu razmazili pa ocekujemo cuda.
U mračnom socijalističkom XX veku (1914-1989), ova formulacija je predstavljala efektnu stilsku formulu (čiji autor je još Aristotel), kojom se podvlačila razlika između komunističkog i nekomunističkog sveta. To je samo šala napravljena pred topovskim cevima.
Danas te vrste ucene nema, pa smo postali osetljiviji na opasnosti po slobodu koje nosi demokratija. Fridmanova formulacija je bolja, izražava tu svest. no, retko koji liberal bi danas predlagao reformu demokratskog sistema, u pravcu koji bi bio bliži ideji slobode. Na primer, meni je mnogo smislenije shvatanje iz XIX veka, gde je postojao imovinski cenzus koji je neko morao da zadovolji da bi se smatrao nosiocem političkih prava (da bira i bude biran). Danas se to pravo naprosto dobija čim čovek dođe u godine punoletstva. Sistem sa imovinskim cenzusom je bliži ideji socijalnog takmičenja, podsticao bi ljude na štednju i želju da stvore bogatstvo, da postanu samostalni građani. Pretpostavljam da bi i ljudi mnogo više cenili svoj glas i kontrolisali one kojima su dali poverenje. Mnoge prednosti ima taj sistem nad sistemom gde ti političko pravo pripada gotovo rođenjem. Al, ajd nek se neko usudi da to predloži... Mislim da bi ga ljudskopravaši pojeli sa sve cipela.
Post a Comment