Pages

22 June 2010

Jenki eksperti protiv švapske domaćice

U celoj ovoj gunguli oko grčkog kolapsa i mera kojima evropske vlade pokušavaju da ograniče štetu i spreče sličnu krizu u drugim zemljama, jedna okolnost je nekako izmakla pažnji. Naime, barem u Evropi, učenje Lorda Kejnza o borbi protiv recesije državnom potrošnjom i visokim deficitima je potpuno napušteno. Tiho, bez famfara, lovorika, panegirika njegovoj genijalnosti i gluposti liberala, sa kojima je pre godinu, godinu i po dana rehabilitovano, sada se to učenje otpravlja natrag na "smetlište istorije" gde je decnijama tavorilo. Jedna za drugom, evropske zemlje, u tišini smanjuju državnu potrošnju i povećavaju poreze da bi uravnotežile budžete i izbegle dužničku krizu, a da recesija čestito nije ni prošla. Razlog je jasan - veliko zaduživanje, enormna potrošnja i deficiti budžeta prete da drastično smanje vrednost državnih obveznica (tj mogućnost daljeg zaduživanja) i izvrše time pritisak ili ka inflaciji, ili ka potpunom slomu države blagostanja. Prvi jeretici zdravog razuma su opet Irci, koji su drastično skresali potrošnju države, uključujući smanjenja plata i otpuštanja u javnom sektoru, Grci su to još ranije morali da urade pod pritiskom ekonomskog kolapsa zbog duga, Velika Britanija takođe (mada ne zbog kolapsa), dok Nemačka priprema najveći projekat smanjenja državne potrošnje u poslednjih 40 godina. Po napisu na srpskoj stranici BBC'ja evropske vlade usvajaju naveliko ono što je Angela Merkel još ranije nazvala doktrinom švapske domaćice, što će reći, štednja i škrtost.

Naravno, "progresivna" vlada s druge strane Atlantika je vrlo nezadovoljna, misli da bi ovo moglo da "produbi recesiju", a njeni progresivni eksperti su van sebe od užasa: ima li šta opasnije, gluplje, idiotskije od mera štednje i kontrole deficita u recesiji ili tek po izlasku iz recesije? Pa za ti idioti nikad nisu čitali Kejnza, te ne znaju da smo svi mi u "zamci likvidnosti", i da je jedini lek da država besomučno troši i zadužuje se? Balansiranje budžeta u recesiji - pa zar to nije recept za Veliku Depresiju, do koje je sličnim merama doveo Herbert Huver svojevremeno?

Čudno, Amerika kao da uvek ide protiv trenda. Tradicionalno smo bili naviknuti na američke vlade koje generalno prednjače u odnosu na evropske u ekonomskom liberalizmu (uz sve ograde). Sada vidimo da je američka vlada, naprotiv, poslednji bastion ortodoksnog kejnzijanizma u svetu, koji, pod teretom dugova i deficita, napuštaju i najortodoksnije levičarske vlade u Evropi.

24 comments:

Жељко Симовић said...

Шелдон Ричмен, либертеријански аутор пише у чланку о фашизму, да је у почетку владавине фашизма спровођена либерална економска политика.Италијански либерални економиста и министар финансија де Стефани је спроводио либералне мере.Он је био члан тадашње владајуће партије.Касније је либерални курс напуштен и прихваћена варијанта еснафског (гилдског) социјализма позната као корпоратизам, који никада у пракси није био спроведен, него је спровођен класични етатизам Бизмарка и Ласала.

From 1922 to 1925, Mussolini's regime pursued a laissez-faire economic policy under the liberal finance minister Alberto De Stefani. De Stefani reduced taxes, regulations, and trade restrictions and allowed businesses to compete with one another. But his opposition to protectionism and business subsidies alienated some industrial leaders, and De Stefani was eventually forced to resign. After Mussolini consolidated his dictatorship in 1925, Italy entered a new phase. Mussolini, like many leaders at this time, believed that economies did not operate constructively without supervision by the government. Foreshadowing events in Nazi Germany, and to some extent in New Deal America, Mussolini began a program of massive deficit spending, public works, and eventually, militarism.

Према италијанској Wikipediji мере де Стефанија су дале добре резултате. Према енглеској Wikipediji Министар де Стефани је смењен под притиском big biznisa, као противник bailouta истога, а и расла му је популарност,што није било по вољи тадашњег преседника владе Италије.

Nemanja said...

Interesantan je stav jednog kanadskog ekonomiste, koji se pita da li je dobro investirati u infrastrukturu, kada nas ocekuju "triple-digit oil prices".

VladimirV said...

To je zato sto su Amerika i zemlje u Evropi bile prezaduzene i pre krize, kejnzijanski koncept ekonomske politike podrazumeva deficit budzeta i zaduzivanje drzave u vreme recesije i suficit i otplatu dugova u vreme ekspanzije, Amerika i zemlje u Evropi uopste nisu imali budzetski suficit i mali javni dug pre krize u vreme ekspanzije, budzetski deficit i javni dug su bili veoma veliki i u vreme Busove administracije dok je ekonomija bila u ekpanziji, sada u vreme Obamine administracije budzetski deficit i javni dug su samo jos veci ali i pre krize su bili veoma veliki.

VladimirV said...

A i ako u Evropi povecavaju poreze da bi smanjili budzetski deficit i javni dug, zasto vi podrzavate povecanje poreza? Mislim da neoliberalni koncept ekonomske politike ne podrazumeva povecanje poreza i uopste visoke poreske stope, zar ne?

Igor said...

Ivane:

Juce sam slusao Niall Ferguson-a na ovu temu, i kad tako postavis, zaista je cudno sto se evropske vlade postavljaju kao stedljivije od americke.

No zar nije pitanje solventnosti suverena odvojeno od pitanja recesije i izlaska iz nje? Posto administracija u Washington-u nema problem solventnosti (za sada), njima je prioritet stimulacija radi izlaska iz recesije. Evropljanima je zagustilo, evro se drma pa je za ocekivati da ce morati skresati potrosnju.

Nego vise mi je zanimljivo kako su velike evropske vlade (Nemacka, Francuska, UK), iako naizgled fiskalno konzervativnije od Washington-a, mnogo gore sto se tice reforme financijske regulacije.
Geithner-ovi budzeti su ogromni, ali je dobro sto je on radio sa Wall Street-om, tako da cak i ovakva reforma koja se krcka u conference committee je bolja od zabrana koje evropljani uspostavljaju.

Ivan Jankovic said...

ja nisam rekao da podrzavam povecanje poreza, nego smanjenje potrosnje. Mnoge zemlje u Evropi rade i jedno i drugo. Ja samo podrzavam otpravljanje kejnzijanizma na otpad, odnosno te teze da kad si u recesiji, izacices tako sto povecavas potrosnju drzave. Obama i njegovi eksperti jos uvek veruju u to, dok je u Evropi stvar toliko dogorela do nokata, da ta ideoloska obmana vise ne moze da se odrzi. Dug i potrosnja su prosto preveliki za odrzavanje privida da ce se stvar popraviti njihovim dodatnim povecanjem.

Igore,

"stimulacija" kroz deficitarno trosenje ne vodi izlasku iz krize nego njenom produbljavanju. To na kratki rok moze popraviti stvar u smislu rasta GDP, ali vec na srednji rok pogorsava stvar. Finansiranje potrosnje drzave jede realne resurse koji bi bili upotrebljene u privatnim investicijama.

To sto Geitner radi sa Wall Streetom za mene nije razlog ni za kakav optimizam, vec naprotiv, za vrlo veliki pesmizam. To samo znaci da ce bilo kakva finansijska reforma biti u interesu velikih banaka i firmi sa Wall Streeta koje ce biti dodatno zasticene. Bice vise kontrolisane i regulisane, ali i vise zasticene od konkurencije hedz-fondova itd.

VladimirV said...

Ivane i ostali zanima me da napisete sta mislite o ekonomskom programu Otacastvenog pokreta Obraz?
Oni su kao i vi isto libertarijanci i isto su za slobdno privatno preduzetnistvo i slobodno trizste i ideje Adama Smita i Miltona Fridmana i za Cileanski/Pinoceov model ekonomije i model Azijskih tigrova i za niske poreze i privatno obrazovanje i zdrastvo i isto su protiv drzavne intervencije u ekonomiji, protiv su Kejnza, drzave blagostanja i protiv su deficitarnog finansiranja javnih rashoda:

ОТАЧАСТВЕНИ ПОКРЕТ ОБРАЗ
КАО СРБСКА ЛИБЕРТЕРИЈАНСКА ДЕСНИЦА

http://www.text-upload.com/read.php?id=93&c=2946294

Marko Paunović said...

Vladimire,

Hvala na linku, mogu samo da kazem da se u najvecoj meri slazem sa ovime. Ceo ovaj tekst bi u izvesnoj meri mogao da predstavlja i rezime stavova americke patriotsko/ konzervativno/libertarijanske desnice. Osim, naravno, pozivanja na stavove Nikolaja Velimirovica.:)

Moj licni stav je da je veoma tesko (ali izgleda ne i nemoguce) biti libertarijanac kolektivista. Ako ne posmatras ljude kao individue, vec unapred pretpostavljas da su neke GRUPE ljudi lose (kao sto Obraz ima prilicno antisemitske stavove), mislim da u sustini nisi libertarijanac.

Doduse, oni za sebe ni ne kazu da su libertarijanci, vec da su im stavovi po pitanju ekonomije libertarijanski. Medjutim, pitanje je koliki procenat njihovog clanstva to uopste i zna, a tek je pitanje koliki se procenat clanstva sa time slaze. Ja bih voleo da je taj procenat visok, ali sumnjam - Obraz je organizovao raznorazne akcije, ali se ne secam da je tema ijedne od tih akcija bila na bilo koji nacin vezana za ekonomiju. Uostalom, cak ni na njihovom sajtu nisam uspeo da pronadjem ovaj tekst.

Saša said...

"Робство човека човеку се огледа у постојању владавине богаташких картела који нагомилавају богатство без намере да улажу део богатства за помоћ сиромашнима"

Super, slažem se sa Vladikom... Mislim da pomaganje siromašnim treba da bude moralno pohvalno, ali ne i moralno obavezujuće. To je suština.

Slobodan said...
This comment has been removed by the author.
Slobodan fon Miroslavljevic said...

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Zlato-mek-metal-cvrsta-valuta.sr.html

Ne znam kako da zapocnem temu, pa cu evo ovde ostaviti link. Radi se o interesantonm clanku u politici. Sta mislite...

Slaviša Tasić said...

Cena zlata raste, to drugačije znači da sve valute padaju. Isto kao i berze - trebalo bi da već dve godine padaju, a one ustvari rastu. To znači da niko neće da drži keš pa ljudi kupuju bilo šta.

Čudno je samo da se po nekim drugim pokazateljima (projekcije, kamate) ne očekuje velika inflacija. Neko mora da greši.

Slaviša Tasić said...

VladimirV,

I ja mislim isto kao Marko. Kad se počne od "naših" ljudi i naše nacije obično nije dalek put do naših preduzeća, naših strateških resursa, naše valute, zaštite domaće ekonomije, pa i nacionalizacija, samodovoljnost, itd. Nacionalizam, fašizam i socijalizam su srodne ideje jer je u osnovi svih kolektivizam. Zato je komunistima krajem 1980ih bilo tako lako da se preodenu u nacionaliste. Tako bi se i Obraz nacionalisti za čas preodenuli u najgore socijaliste/fašiste kad bi bili na nekoj vlasti. Posle prve krize bi uveli privremene mere da zaštite srbski ekonomski interes.

VladimirV said...

Slobodan fon Miroslavljevic said...

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Zlato-mek-metal-cvrsta-valuta.sr.html

Ne znam kako da zapocnem temu, pa cu evo ovde ostaviti link. Radi se o interesantonm clanku u politici. Sta mislite...

==================================

Cena zlata na svetskom trzistu je u zadnjih 10 godina porasla 5 puta (sa 250 na 1250 dolara po unci) zbog spekulanata na trzistu futures-a iako uopste nema fundamentalnog osnova za toliki rast (pad ponude ili rast traznje za zlatom na svetskom trzistu ili i jedno i drugo), isto tako je cena nafte na svetskom trzistu od 1998. do 2008. porasla 15 puta (sa 10 na 150 dolara po barelu) iako uopste nije bilo fundamentalnog osnova za toliki rast cene nafte.

VladimirV said...

Znao sam da vam se program Obraza uopste nece svideti iako je 100% desnicarsko-neoliberalni.

Pavle Mihajlović said...

Program Obraza je takav, ne zato što oni razumeju ekonomiju, ili im je libertarijanska filozofija bliska srcu, nego zato što im je neko rekao da je to ultra desničarski. A pošto se trude da po svim pitanjima budu što desniji, morali su i tu ekonomsku sferu nečim da popune. Iako je za njihovu kolektivističku perspektivu zastupanje takvih ideja nekonzistentno.

Ivan Jankovic said...

VladimireV

Program Obraza koji je ovde citiran jeste liberalana, cak najliberalniji koji sam ja do sada video. Bolji cak od LDP-ovog. :) Koliko shvatam niko ovde to ne negira. Jedino sto je problematicno je koliko Obraz zaista stoji iza toga.

Ako imamo u vidu da je rec o otvoreno fasistickoj organizaciji, koja recimo propagaira Protokole Sionskih mudraca kao vazan dokument za razumevanje sveta, i koja generalno ima jednu fasisticku i kolektivisticku filozofiju drustva, onda je nejasno kakvo znacenje ima ovaj program.
"Зашто је најславнији период србске историје био у време Светих Немањића? Само зато што су тада сви Срби били православно побожни. Тада су сви Срби без изузетка – од Владара до ратара и од радника до ратника – веровали у Бога Живог и Истинитог и управо зато су постали наши Свети Преци. Србија је тада била богата и снажна, берићетна и срећна зато што је нису кварили безбожници и секташи.-за христољубивог Владара уместо властољубивих партијаша
-за политику са поштењем уместо партијашког лицемерја
-за србску саборност уместо антисрбске демократије"

Meni ovo lici na formulaciju Musolinijevog stato corporativo, a ne na neku "libertarijansku" utopiju. I to je razlog zasto mislim da je Obrazov program (koga btw, nema nigde na njihovom sajtu) prazna prica.

Ivan Jankovic said...

Evo jos malo "libertarijanizma" ala Obraz:

"ЦИОНИСТИ (АНТИХРИШЋАНСКИ ЈЕВРЕЈСКИ РАСИСТИ): Народ коме припадате имао је јединствену благодат да му се открио и у времену од Аврама до Христа јављао Бог Живи и Истинити. Сам Син Божији и Спаситељ људског рода, Господ Исус Христос, појавио се и проповедао је управо у вашем народу, али сте Га ви презрели, одбацили и распели. Зато сте изгубили своју богоизабраност, веру и разум. Почели сте да лутате и другим народима отимате оно без чега сте остали сопственом кривицом.

Од фарисеја и садукеја, преко кабалиста и манихејаца, па до масонерије и илумината – траје ваш поход против Христа и хришћана. У сулудој жељи да завладате целим светом, ви сте подстицали, организовали и финансирали највеће и најкрвавије светске ратове и револуције у којима су изгинули милиони људи.

"У свој заслепљености ви сте, међутим, заборавили да чак и у вашој садашњој религији, сатанистичкој Кабали, стоји да се "зло учињено другима неумољиво враћа ономе ко га је починио". Ваша злодела одвешће вас у вечну патњу, јер лихварски новац можда може поткупити људе, али ништа не може поткупити Бога Правде – Господа Исуса Христа."

Жељко Симовић said...

Коментар читаоца ТР VladimirV поводом Ивановог текста Jenki eksperti protiv švapske domaćice је, за мене неочекивано покренуо дискусију о либертеријанској платформи србске патриотске организације Отачаствени Покрет Образ из 2001.
Kао аутор тога текста,а који је прихватио тадашњи Председник Покрета, покојни Небојша М. Крстић, захваљујем поменутом читаоцу на томе.
Захваљујем се такође и Марку и Ивану,које познајем,( kao и Славиши) на коментарима, који су , макар и неафирмативни у односу на укупну позицију Покрета , ипак прилично умеренији у односу на стил аутора са сајтова фабијанско-социјалистичке тзв. „Druge Srbijе“.
Мислим да је добро да Марко и Иван неке основне тезе поменутог текста сматрају прихватљивим.
Заваљујем се и читаоцу Saša на коментару. Сматрам да су они (богаташки картели по речима Светог Владике Николаја) који стоје иза Волстритских банака (које су добиле паре америчких пореских обвезника) веома наклоњени држави благостања и социјализму, као и корпоратизму. Корпоратизам свакако представља озакоњење картела и додељивање улоге тим корпоративистичким картелима улоге совјетског Госплана. Улогу Госплана жели и админстрација Барака Обаме.
Они кругови у САД које је Марко, сасвим правилно назвао патриотско/конзервативна/либертеријанска десница су деценијама упозоравали америчку јавност на чињеницу да су људи који стоје иза Вол Стрита створили Систем Федералних Резерви, подржавали New Deal корпоратизам , програме државе благостања и основали ММФ и Светску Банку ,подржавали светски комунизам и социјалдемократију све у циљу стварања светске владе, и због тога су патриотско/конзервативна/либертеријански десничари били жигосани као фашисти и нацисти.
Администрација Барака Обаме је најновији производ људи иза Вол Стрита, а политика те администрације представља рециклажу Бизмаркове и Ласалове државе благостања, и ранијих америчких издања бизмаркизма: New Deal и New Frontier.
Проблем дефицита буџета је хронични проблем бизмаркизма и корпоратизма.
Сазнања о правилним анализама америчког фабијанског Вол Стрит глобализма, аутора и представника америчке патриотско/конзервативна/либертеријанске деснице, као о успешној чилеанској реформи економског система , која је једина због Пињерине реформу пензијског система учинила чилеанске раднике инвеститорима, је подстакла напор да предлагањем поменутог текста тадашњем руководству Отачаственог Покрета Образ, подстакнем преокрет барем неких србских патриотских кругова од корпоратизма и етатизма ка економским слободама. Србска либертеријанска десница, (као ни америчка патриотско/конзервативна/либертеријанска десница) свакако није део либертеријанског глобалистичког free-trade покрета, нити то може бити.
Да ли ће садашње руководство Образа реафирмисати позицију Покрета из поменутог документа , остаје да се види.То је искључиво одлука руководства Образа.
Учинио сам што сам могао 2001 године. Одлука је на њима. Усвајање корпоратизма од стране било које србске патриотске групе је по мом мишљењу свакако губитничка варијанта. Поменути документ су својевремено напали неки учесници са десно-социјалистичких Интернет форума као и анархосиндикалисти.
Пињерина пензијска реформа у Чилеу је добра школа предузетништва и економских слобода за саме чилеанске раднике који су прихватили да повере своје пензијске фондове админстративним фондовима приватних пензије, и током времена схватили су значај економских слобода.

Жељко Симовић said...

У првом коментару на Иванов текст сам пренео сазнања о Алберту де Стефанију, италијанском либертеријанцу који је био и десничар и националиста из текста либертеријанца Шелдона Ричмена
Ево линка на још један текст где се помиње краткотрајни либерални период у почетку владавине фашизма, који је као резултат имао привредни раст Италије.

http://en.academic.ru/dic.nsf/enwiki/1549400

Оно што је успело чилеанским либертеријанским реформаторима , међу њима и Хозеу Пињери, под генералом Пиночеом, није успело де Стефанију под тадашњим италијанским диктатором.
У тексту се помиње и прихватање корпоратизма од стране генерала Франка, као и одбацивање истог педесетих година 20. века, прихватањем економских слобода, а што је условило привредни препрод Шпаније.
In 1954, Franco abandoned his old economic policies. Free-market reforms were implemented by economic technocrats who were often members of the religious organization Opus DeiFact|, a Catholic lay group to which Franco had given powerful positions within the ministry of finance and economics. The 1950s reforms were a huge success, and Spain experienced a massive economic boom known as "the miracle of Spain", continuing until Franco's death in 1975. During this period, tourism became an important part of the Spanish economy. The corporativist organs and rhetoric from the protectionist years were maintained, but now played a secondary role. Spain's economy was further liberalized by the Spanish transition to democracy following Franco's death.

Примери де Стефанија,генерала Франка и генерала Пиночеа показују да прихватање или одбијање економских слобода или етатизама није условљено припадношћу десници, нити су националисти и десничари , попут де Стефанија нужно у свему колективисти.То је ствар избора и сагледавања или несагледавање економске стварности.
Они који су антитрадиционалисти и free-trade глобалисти могу, ако су довољно прагматични сарађивати на примени мера у циљу економских слобода са ауторитарцима и националистима. Пример Лудвига фон Мизеса који је за живота био нихилистички орјентисан према хришћанству, национализму и идеји националних суверенитета је сарађивао са аустријским римокатоличким десничарима и аустријским премијерима ,Игнацом Зајпелом, и присталицом корпоратизма Енгелбертом Долфусом, у вези спровођења неких либералних економских мера, је пример убеђеног free-trade глобалисте које је био довољно прагматичан у односу на десничаре у Аустрији. Наравно, и Зајпел и Долфус су такође били прагматични.
Примери де Стефанија,генерала Франка и генерала Пиночеа,као и Зајпела и Долфуса показују да одбијање или прихватање појединих либералних економских мера није нужно условљено припадношћу десници или националистичком покрету, нити су сви националисти и десничари , попут де Стефанија нужно у свему колективисти. То је ствар избора и сагледавања или несагледавање економске стварности од стране десничара и националиста.
Прагматична сарадња ( попут сарадње Мизеса са Зајпелом и Долфусом ) или категоричко одбијање сарадње са десничарима, националистима и ауторитарцима на плану спровођења либералних мера је ствар сагледавања или несагледавања политичких реалности од стране free-trade глобалиста.

Ivan Jankovic said...

Zeljko,

za mene de Stefani bio novost. To je zanimljivo i moze delimicno objasniti razloge zasto se Mizes u prvom trenutku pozitivno izrazio o fasizmu (iako je jos 1923 napisao da dosledno primenjena Musolinijeva nacela moraju voditi u opsti rat).

Medjutim, moramo biti precizniji na sta mislimo pod "desnicom" a na sta pod "levicom". Mozemo Pinocea nazvati desnicarom, ali on nije bio fasista, kao ni Franko. Bio je sekularni nacionalista i vojnik. Svrstavati njih u isti rang sa Musolinijem kao "desnicara" je pogresno. Musolini je bio komunista koji je zadrzao ideologiju a odbacio komunisticko ime. Lenjin je rekao da je "Musolini nas najjaci covek u Evropi" i da je "njegov gubitak ogromna steta za nas pokret".

Sto se tice saradnje liberala i ljudi poput Franka ili Pinocea, ja se slazem da je ona postojala, i imala je smisla u situaciji pretnje komunizma. Svaki normalan liberal ce pre izabrati Pinocea nego komunistu Aljendea, i Franka nego Staljinove ljude. Bar ja ne moram to da podvlacim, koji sam zbog naglasavanja ovih, za mene ociglednih, stvari cesto bio nazivan "pinoceovcem" i fasistom, cak i do strane nekih liberala (ili "liberala").

Medjutim, kad govorimo o Obrazu, ja ne znam kako je libertarijanski ekonomski program zalutao kod njih (da li je to tvoje delo?). Moj problem sa njima nije sto su "desnicari" ili monarhisti, ili imaju tu religioznu i skoro teokratsku crtu. Ne mislim da su tradicionalizam i monarhizam nespojivi sa liberalnim uredjenjem po sebi, ali je problem sto ti imas direktan antisemitizam nacistickog tipa kod njih (Musolini nije bio antisemita, on je imao veliki broj Jevreja u svojoj partiji), svu tu poviku na jevrejske lihvare koji su izazivali ratove iz ciste zloce itd. Za mene licno, a verujem i za mnoge druge liberale, to je nepremostiv problem, kao da bi od nas neko ocekivao da imamo pozitivan stav o Staljinovoj ideologiji. Imam direktan utisak da je neko direktno povampirio Dimitrija Ljotica i dao mu da pise te njihove pamflete, i samo cekas kad ce da uzvikne "Sieg Heil" i da krene neku tiradu o nepobedivosti Vermahta i Novom Dobu pod nacizmom u Evropi.

Ivan Jankovic said...

Jos samo jedna stvar: napisao si da americka konzervativno-libertarijanska desnica nije deo free trade pokreta. To je tacno ukoliko pod "free trade pokretom" mislis na stvari poput NAFTAe ili WTO. Americki liberalni desnicari to i ne priznaju za free trade, nego smatraju samo predtekstom za politicke integracije i nadnacionalnu regulativu. Ali, gresis ako mislis da su oni protiv slobodne trgovine kao takve. Murray Rothbard je bio protiv NAFTA, smatrajuci to socijalistickom ujdurmom da se podrije americki suverentit i nametne ekonomska regulativa koju ne mogu da proguraju inace. Ali, covek je bio najradikalniji liberal i zagovornik free tradea, a ne protekcionista.

Жељко Симовић said...

Medjutim, kad govorimo o Obrazu, ja ne znam kako je libertarijanski ekonomski program zalutao kod njih (da li je to tvoje delo?)

Иване, поменути текст сам написао 2001 године, у настојању да србска десница окупљена око Отачаственог Покрета Образ прихвати идеје економских слобода.Текст је био прихваћен од стране покојног Небојше М. Крстића тадашњег председниока Покрета и био је објављен на Интернет сајт Образа почетком августа 2001.Касније је под новим руководством Покрета текст уклоњен са сајта.
Искористио сам Твој текст против промашених кејнзијанских политика председника САД Обаме да у облику коментара на њега објавим информације о италијанском десничару и либертеријанцу де Стефанију, чија је економска политика помогла обнављању италијанске економије.Де Стефани је и за мене био новост.Смењивањем де Стефанија 1925 и прихватањем еснафског социјализма под називом корпоративизам, заустављен је привредни раст Италије.
Нисам имао у виду Ротбарда као конзервативног либертеријанца него Петрика Бјукенена и Пол Крејг Робертса, као и ауторе окупљене око листа American Free Press.Они су противници социјализма и New Deal, али су и за неке протекционистичке мере.
Зато сам и написао да америчка конзервативна либертеријанска десница није део либертеријанског free-trade покрета.Сматрам да слободна трговина није условљена постојањем ГОСПЛАН шема фабијанских социјалиста из Лондона и Вол Стрита, као што су WTO i NAFTA.
Европска Унија је такође ГОСПЛАН шема.И корпоративизам је ГОСПЛАН шема само што у корпоративизму има,формално, онолико ГОСПЛАН-ова колико има државних монопола-корпорација, а у стварности ГОСПЛАН је воља диктатора, а корпорације су трансмисија режима.

VladimirV said...
This comment has been removed by the author.