Baš sam pre neki dan pričao sa prijateljem koliko me iznenađuje stereotip o Grcima kao lenštinama. Za mene su Grci u velikoj meri upravo prototip preduzetničke kulture, sa svojim porodičnim restoranima, prodavnicama, pansionima, gde po tri generacije rade od ujutru do uveče, uvek uz osmeh i uz nameru da mušterija bude zadovoljna.
Zato sam baš bio zadovoljan kada sam video ovaj grafikon, koji pokazuje koliko se radi u kojoj članici OECD-a.
Kao što je na grafiku označeno, "lenji" Grci rade skoro 50% više od "vrednih" Nemaca.
Problem Grčke, izgleda, nije lenj narod, već izuzetno neefikasan i prezaštićen javni sektor. To mi je postalo jasno pre jedno tri godine, kada sam se igrom slučajeva našao u sudu, na overi ugovora, sa direktorom jedne grčke firme prisutne u Srbiji. Na moje pitanje kako komentariše činjenicu da mora da stoji u redu i čeka pola sata da overi kupoprodajni ugovor, rekao mi je bukvalno "Pa ovo je sjajno. U Atini bih verovatno morao da dolazim 2-3 puta pošto nikoga ne bi bilo na šalteru. Ovde bar znam da ću da završim posao."
9 comments:
Ne znam odakle vam grafikon, ali to ne menja cinjenicu da broj sati skoro da nije bitan. Verovatno je tu ukljuceno xx-sati grckih javnih sluzbenika koji za to vreme ne rade nista.
Dodao sam izvor.
Grcke javne sluzbe, a i banke, su uzasne. Kada sam ziveo tamo pre desetak godina radno vreme im je bilo do 13:00.
Ako rade 50% vise od nemaca a imaju 30% manji GDP/capita, onda to najvise govori o njihovoj neproduktivnosti.
Izgleda da restorani nisu resenje. Potreban im je strateski plan povecavanja izvoza :)
A zašto im je potreban strateški plan povećanja izvoza? Pretpostavljam da bi takvu strategiju opet sprovodila ta neefikasna administracija?
@Pavle
Očita ironija, sa sve smajlijem ;)
Tačno je da Nemci nisu izrazito vredni, svoju relativnu lenjost kompenzuju ubitačno efikasnom organizacijom, gastarbajteri rmbaju.
Svojevremeno sam čitao nekakav poluironični esej nekog upravo nemačkog autora u kome razvija tezu kako baš lenjivac pokušava da što brže i efikasnije odradi svoje neizbežne obaveze (ili organizuje tim u te svrhe), e da bi posle mogao na miru da se zeza.
Izvinjavam se što nisam prepoznao ironiju :) povlačim komentar...
I ja sam nasao podatak iz 2002. o nedeljnom radnom vremenu u zemljama EU - na prvom mestu je Grcka 43,2 sata, a na poslednjem Holandija 31,1 sat - a ipak Holandija ima mnogo jacu privredu nego Grcka, tako da nije najbitnije radno vreme, bitna je produktivnost rada koja zavisi od velicine kapitala, nivoa tehnologije, obucenosti radne snage.
Produktivnost ne znači, da se u nekoj zemlji u celini mnogo radi zato što se izračunava samo za odrađene časove. Ako postoje politike, koje destimulišu rad manje produktivnih (npr. obsežni socialni programi) ta če zemlja imati višu produktivnost ali ne i visoku uključenost svih u proces stvaranja (i standard koji iz toga potiče).
Pa tako Španjolska ima jednaku produktivnost kao Švajcarska ... ali ima i 20% stopu bezposlenosti.
Bitno pitanje je, kakva bi produktivnost, da Španjolska te ljude (večinom bez posebnih znanja) uključi na trg rada.
Produktivnost u privredi zavisi od nekoliko najbitnijih faktora:
-velicine kapitala po zaposlenom
-moderne tehnologije ("kvaliteta" kapitala)
-obucenosti i obrazovanja radne snage ("kvaliteta" radne snage)
-efikasnosti organizacije, planiranja i upravljanja
U Holandiji je BDP po stanovniku oko 50 hiljada dolara, a u Grckoj je oko 30 hiljada dolara, a ako je nedeljno radno vreme u Grckoj 12 sati duze nego u Holandiji onda neki od tih faktora od koje zavisi produktivnost u privredi u Grckoj nije dobar... verovatno manji kapital/investicije ili starije tehnologija ili losija obucenost radnika... ili statisticki metod merenja radnog vremena nije dobar...
Post a Comment