To je komentar jednog od komentatora na post Brajana Kaplana. U tom postu on pita čitaoce da li da iz svoje buduće knjige "Sebični razlozi da imate još dece" izbaci sledeći pasus:
Priznajem da argumente kojima se osporava kloniranje shvatam lično. Ne samo da se njima vređaju moja dva identična sina koje već imam, već se vređa i moj sin koga se nadam da ću imati. Da, želim da kloniram sebe i da to dete uzgajam kao svog sina. Ozbiljno. Želim da doživim tu sjajnu vezu koju bismo sigurno imali. Uveren sam da bi i on bio oduševljen, zato što bih i ja voleo da sam sebe imao za oca. Ne teram druge da kloniraju sebe. Ne tražim od bilo koga da plati ostvarenje mog sna. Samo želim da vlada ostavi na miru mene i druge koji bi hteli da se bave kloniranjem. Jel tražim previše?
Teško je reći da li Brajan ovo zaista misli, ili samo želi da podstakne raspravu iz koje će se pokazati da protivnici njegove ideje i nemaju neke baš jake racionalne argumente.
Ja vidim nekoliko razloga zašto ja ne bih želeo tako nešto, ali ne vidim praktično nijedan razlog zašto bi tako nešto moralo da bude zabranjeno Brajanu. Efekti njegovog kloniranja sebe bi bili limitirani na njega i njegovu porodicu, što znači da su, valjda, njihova privatna stvar. Pozivanje na to da bi to bilo loše "za to dete" mi nisu previše uverljivi, jer bi to dete, valjda, više volelo da bude rođeno, makar kao klon svoga oca, nego da ne bude uopšte rođeno.
Ali, ovime se otvara jedno, čini mi se, bitnije i relevantnije pitanje - da li i šire shvaćeni "genetski inženjering" treba zabraniti? Prvo treba skrenuti pažnju na činjenicu da je "genetski inženjering" putem selektivnih abortusa i sada dozvoljen. Najočigledniji primer je izbor pola deteta - u Srbiji je danas sasvim dozvoljeno "isprobavati" sve dok ultrazvuk ne pokaže pol koji ti se sviđa. O tome koliko se ovo radi, pogledajte ovaj tekst iz The Economista, koji ukazuje na to da se u mnogim zemljama (pa i u Srbiji) rađa neprirodno mnogo dečaka. Možda najbolji dokaz rasprostranjenosti selektivnih abortusa je grafikon koji pokazuje da, kada se radi o trećem detetu, na 100 devojčica se u Južnoj Koreji 1992. godine rađalo skoro 200 dečaka.
Teorijski, ako bi inženjeri napravili ultra zvuk (ili neki sličan uređaj) koji bi mogao dovoljno rano da pokaže i boju očiju, selektivnim abortusima bi mogli da dođete do boje očiju koju želite. I to bi sada u Srbiji, ali i širom sveta, uglavnom bilo dozvoljeno.
Pitanje je zašto genetski inženjering treba da bude zabranjen ako se radi o direktnoj intervenciji na genu? Ako išta, to je manje nehumano od selektivnih abortusa, koji su dozvoljeni, a gde strada veliki broj sasvim nedužnih fetusa sa "pogrešnom" karakteristikom. A, ako se već dozvoli da se menjaju elementi genetskog koda, zašto onda zabraniti kopiranje nečijeg celog genetskog koda?
Priznajem da sve ovo meni deluje krajnje bizarno, ali postoji mnogo stvari koje smatram bizarnim, pa ne mislim da ih treba zabraniti. Bizarnost, prosto, ne treba da bude relevantan argument.
4 comments:
"Teško je reći da li Brajan ovo zaista misli, ili samo želi da podstakne raspravu iz koje će se pokazati da protivnici njegove ideje i nemaju neke baš jake racionalne argumente."
koje ideje? da bi se kaplan super slagao sa svojim klonom i da bi klon bio presrecan sto ima njega za oca? ili ideje da ne treba zabraniti kloniranje u opstem slucaju?
posto o ovom drugom se i na econlogu i na MR vrlo malo diskutovalo. vecina komentatora se sa tim verovatno slaze. a sam kaplan, u navedenom pasusu, se takodje nije prevashodno bavio opravdanoscu zabrane u opstem slucaju, vec, kako je sam priznao, razlozima zasto zabranu kloniranja dozivaljava kao licni atak.
ali, velika vecina ostalih protivnika zabrane kloniranja tu zabranu uopste ne dozivljava na taj nacin. zagovornici legalizacije kloniranja u najvecem broju slucajeva ne zele da se kloniraju, kao sto i zagovornici legalizacije droge najcesce nisu narkomani.
inace analogija kaplanovog primera sa genetskim inzenjeringom a i kloniranjem u opstem slucaju ne stoji. problem koji ljudi imaju sa kaplanovim primerom nije (samo) u cinjenici da covek bira kakvo hoce dete, nego da je ono sto je on izabrao on sam. da je rekao da bi voleo da gaji hajekovog klona verovatno bi komentatori imali vise razumevanja.
Koliko ja shvatam, njegova ideja je da bude dozvoljeno da kloniras sebe i odgajas to dete kao svog sina/cerku.
Da, to su dva odvojena pitanja - da li smes da kloniras SEBE i da li smes da kloniras NEKOG DRUGOG.
Ja nisam ubedjen da bi ljudi imali vise razumevanja za zelju da kloniras nekog drugog i odgajas ga kao svog sina/cerku. Meni to cak deluje bizarnije - "hocu da mi klon Breda Pita bude sin".
Takodje, naravno da ima neke razlike izmedju "zelim da kloniram sebe" i "zelim da mi dete ima plave oci", ali po mom misljenju razlika je tu samo u stepenu genetskog inzerenjinga.
Ova rasprava ima posledice i po mnogo siri krug pitanja od samog kloniranja. Recimo abortus koji je Marko spomenuo. On se smatra normalnim, i cak "ljudskim pravom" u mnogim zemljama, potpuno nezavisno od ralzoga. Protivnici abortusa koji se pozivaju na teoloske intuicije i nazivaju lekare "cedomorcima" i ljudima koji se "igraju Boga" opisuju se kao srednjovekovni bigoti i zatucani mracnjaci koji hoce da zene vrate u “okove patrijarhata".
Ipak, kad dodjemo do kloniranja, odjednom religijske intuicije ozivljavaju i isti vajni slobodoumni zastitinici "prava zena na abortus" (cesto "libertarijanci") se premecu u prave pravcate krstase brobe za coveka kao bozji lik, anatemisuci zagovornnike kloniranja kao satanine sluge koji se "igraju Boga", i ceo galimatijas teoloske kazuistike se povampiruje ponovo.
U slucaju kloniranja ja vidim mnogo manje problema nego sa abortusom, sa libertarijanske tacke gledista (sto se Caplan, koliko god inace bio jurodiv i "kontras" ipak ne bi usudio da kaze) mnogo lakse bilo imati vise dece ako zabranimo abortus). Kloniranjem se ne dovode u pitanje nicija individualna prava, za razliku od abortusa gde je otvoreno pitanje u najmanju ruku da li se cini ubistvo ili ne. Ovde sigurno nema ubistva, naprotiv stvara se novo ljudsko bice.
"Koliko ja shvatam, njegova ideja je da bude dozvoljeno da kloniras sebe i odgajas to dete kao svog sina/cerku."
to nije jedina njegova ideja i svakako nije ona koja izaziva reakcije. glavna ideja koju je izlozio u ovom pasusu je da bi on to zaista voleo da uradi, da bi njegov sin/klon time bio odusevljen i da bi njih dvojica imali super odnos. kao sto sam otvoreno kaze, on zabranu kloniranja dozivljava licno.
i taj licni element je ono sto izaziva reakcije. a koliko shvatam, celo to poglavlje (u koje ce mozda da stavi sporni pasus) je o kloniranju tako da ima dosta mesta gde se kloniranje moze braniti na manje bizarne tj. licne nacine.
"Ja nisam ubedjen da bi ljudi imali vise razumevanja za zelju da kloniras nekog drugog i odgajas ga kao svog sina/cerku. Meni to cak deluje bizarnije - "hocu da mi klon Breda Pita bude sin"."
ne slazem se, meni to deluje daleko normalnije u smislu kontinuiteta sa postojecom praksom. i sad zene idu u banke sperme i biraju donore, i oko toga se ne pravi neka frka. mislim da bi se oko sperme breda razvila prava pomama, pri cemu bi se, verujem, veliki broj zena nadao da ce deca da lice na oca. iz toga zakljucujem da bi zainteresovanost za klona breda pita, iako manja, takodje bila relativno visoka. suprotno tome, zainteresovanost za kloniranje i odgajanje samog sebe ili svog muza bi, verujem, bila prilicno niska.
uopste, ja mislim da bi glavne musterije za klonove bile neudate zene, eventualno parovi sa reproduktivnim problemima, a ne porodice. mislim, mozda kaplanova zena zudi da rodi klona bas svog muza. ja iz toga mogu da zakljucim da je ona ili ludo zaljubljena ili ima jako malo drugih opcija. ako bi na raspolaganju bili klonovi tipa grejs keli, brizit bardo, albert ajnstajn i sl. (sto mozda i ne bi bili - kao sto na raspolaganju nije ni sperma breda pita) to bi se verovatno promenilo.
Post a Comment