Ne treba prodavati Telekom jer pravi profit, kaže Institut za tržišna istraživanja.
Hiljadu puta smo čuli da kad državno preduzeće pravi gubitak ne treba ga prodavati u bescenje, nego ga treba restrukturisati da mu se podigne cena.
Sada od istih ekonomista čujemo da kada je državno preduzeće profitabilno, ne treba ga prodati jer pravi profit.
Kako god okreneš ne treba prodavati i uvek postoji dobar razlog.
57 comments:
Jedan od asova IZIT-a (Direktor Miloje Kanjevac) je poznat po izjavi da bi kurs trebao da bude recimo 150 dinara, da bi se podstakao izvoz....
Mislim da nije bilo recimo već je to isticao kao rezultat nekih njihovih analiza i itraživanja. Nisam siguran da je bio tako neodređen.
Ја заиста не разумем, може ли неко да ми објасни, због чега је боље продати државно предузеће које послује са суфицитом(ваљда сам се правилно изразио), него га задржати у државном власништву?
Која је ту рачуница, можете ли ми рећи?
Или барем наговестити на коју страну мисли да усмерим?
Хвала унапред.
Evo jednog pravca razmisljanja :)
Telekom pravi profit jer je monopolista!
Da li bi pravilo profit ukoliko ne bi bilo monopola?
Чокањ,
Nema racionalnih razloga za prodaju Telekoma, bar ne sa stanovista drzavnog interesa. Telekom se prodaje zato sto vladajucoj ekipi trebaju devize za odrzavanje "makroekonomske stabilnosti" tj kursa dinara.
Premijer objasnjava narodu da je drzava los gazda po sebi te da stoga treba prodati Telekom. Kad mu novinar skrece paznju da postoje drzave koje sasvim lepo upravljaju drzavnom imovinom, premijer nam objasnjava da su oni fin i kulturan narod a mi smo sljam i olos koji ne ume nista da radi, pa zato treba da prodamo Telekom (dabome strancima, a zasto i ne bi kad su oni lepsi i pametniji od nas?). Dakle, premijer kaze da je drzava los gazda ("to je aksiom ekonomske nauke"), ali nisam siguran da uvidja da time zapravo govori o sebi i nacinu kako se u Srbiji "posluje" u drzavnim firmama.
Ovde ima dva Vladimira :)
Telekom pravi profit samo u mobilnoj telefoniji, ne i u fiksnoj telefoniji, a samo u fiksnoj ima monopol, dok u mobilnoj telefoniji ima jake konkurente - Telenor i Vip.
Od sad sam VladimirV.
U Francuskoj su u vecinskom drzavnom vlasnistvu: SNCF (zeleznicki transport), EDF (elektroprivreda), GDF (gasna privreda), Air France (avio transport),... SNCF ima najduzu mrezu brzih pruga od svih zemalja u Evropi (TGV vozovi), EDF je najveci proizvodjac elektricne energije u Evropi, 3/4 proizvodje je iz nuklearnih elektrana,... a sve su uspesne firme, korporativizovane i listirane na berzi - u Francuskoj je S.A. ono sto je u Srbiji a.d, koriste najmodernije tehnologije u proizvodnji i poslovanju, ne prave gubitke nego prave profite... a vecinski vlasnik je drzava... a znacajan udeo drzava ima i u France Telecom-u, Renaultu-u, EADS-u (proizvodjacu Airbus aviona),... itd. A i u Deutsche Telekom-u najveci akcionar je drzava.
Znaci u Deutshe Telekomu najveci akcionar je drzava (nemacka Vlada), a i u Telenoru drzava (norveska Vlada) je ne najveci akcionar nego vecinski akcionar (>50%)! Znaci Mobtel uopste nije privatizovan nego je presao iz vlasnistva srpske u vlasnistvo norveske Vlade :)
Privatne firme su efikasnije, inovativnije i nepolitizovane. Državne ponegde uspevaju, negde zato što imaju monopole, dilove sa državom i posebne pogodnosti (kao razne energetske firme po Evropi), negde jer imaju subvencije (kao te čuvene francuske železnice), negde zato što rizik i druge troškove prevaljuju na državu. Negde je nekim čudom možda državna firma efikasna i bez toga. Ali to je izuzetak a ne pravilo.
Vladimire, to da Telekom pravi profit u mobilnoj a ne u fiksnoj ne verujem dok im ne vidim knjige i gde upisuju koje troškove.
Argument da u mobilnoj telefoniji ima slobodne konkurencije ne stoji jer drzava regulise broj kompanija izdavanjem licenci. Da bi usli na trziste mobilne telefonije nije dovoljno ni da ispunite odredjene uslove vec drzava treba da odluci da dozvoli jos jednu licencu. Tu nema S od slobodne konkurencije. Prodajom telekoma drzava ce izgubiti interes da regulise mobilnu telefoniju pa se za par godina moze ocekivati prava konkurencija. Pitanje je da li bi i tada drzavni telekom bio profitabilan.
Čokanjče,
zar zaista misliš da se taj suficit o kome govoriš troši za bilo šta drugo osim za pokrivanje eventualnog budžetskog deficita ili za isplatu povišica zaposlenim u državnom birokratskom aparatu?
Vladimire (obojica),
Imam jedno pitanje. Zasto tacno zelite da Telekom bude drzavna firma? Sta vi (i vasa deca, porodica, prijatelji) imate od toga? Bolju uslugu, nize cene, sta bi ste tacno izgubili privatizacijom?
Evo sta je problem. Meni je jasan komunisticki argument "privatna svojina je losa i sve treba da bude drzavno".
Jasan mi je i kvazi-ekonomski argument "neke firme treba da budu drzavne kako bi vodile poslovnu politiku u skladu sa sirim drustvenim interesima". Na primer, Zeleznice moraju da budu drzavne jer ako su privatne niko nece da vozi za Kladovo, a to je nama kao drzavi bitno. To znaci da mi je jasno (mada se sa time ne slazem) zasto drzava treba da upravlja gubitasima, zato sto NIKO DRUGI TO NECE POD OVAKVIM USLOVIMA. Ja ne mislim da je to dovoljan razlog da firma bude drzavna (jer se to lakse moze resiti promenom uslova, recimo uvodjenjem subvencija za prevoz do Kladova), ali razumem logiku.
Ali, uopste mi nije jasan argument "drzava treba da upravlja preduzecima kako bi ostvarivala dobit". Navodite primere drzavnih firmi koje se u potpunosti ponasaju kao privatne. Zasto bi to iko zeleo? Ako ce sve njihove odluke da budu iskljucivo motivisane profitom, zasto onda uopste da budu drzavne?
Meni je, dakle, prilicno cudan taj argument da drzava treba da se bavi profitabilnim stvarima. Po meni (a i ogromnoj vecini ekonomista) drzava treba da se bavi NEPROFITABILNIM stvarima, onim stvarima u kojima ne mogu da se zarade pare, pa nijedan privatnik nece biti zainteresovan da to radi, poput vojske, policije ili sudstva.
Tu se onda postavlja pitanje - A KOJIM TACNO neprofitabilnim stvarima treba da se bavi (recimo, zasto bi drzava uopste pruzala uslugu brzih pruga ako na tome ne mogu da se zarade pare), ali to je drugo pitanje o kojem mozemo posebno da raspravljamo.
Ako ce drzava da se bavi telekomunikacionim uslugama samo zato sto je to profitabilno, sto onda ne bi imala i fabriku carapa, siguran sam da i to moze da bude profitabilno. Ili, da drzava Srbija napravi fabriku mobilnih telefona u Kini i to kazu da je profitabilno.
Ja bih mogao da shvatim argument tipa "fiksni telefon i internet su ljudsko pravo i drzava ima obavezu da ih besplatno pruza svim gradjanima". Ali, to onda znaci da takva firma nece da pravi profit. I to mislim da je lose, ali bi mi bilo jasno. A da drzavna firma treba da se u potpunosti ponasa kao privatna, to mi stvarno nije jasno. Koji je onda razlog da bude drzavna?
Cokanj,
Da li mozete da zamislite situaciju u kojoj prodajete svoj stan iako mozete i da ga izdate za 500 evra mesecno (pa na njemu pravite "dobit")?
Odgovor je naravno "DA", u slucaju da je dobijena cena dovoljno visoka. Samo to sto na tom stanu imate redovnu mesecnu zaradu ne znaci da ga necete prodati, odnosno da cete cekati da mesecni troskovi odrzavanja predju prihod od kirije da biste ga prodali.
To je i jedan razlog zasto drzava treba da proda Telekom, jer je cena koju ce dobiti sigurno veca od kapitalizovane dobiti ukoliko Telekom ostane drzavni.
Cokanj,
pogledaj pivare:sve privatizovane, sve rade relativno dobro (mnogo bolje nego pre privatizacije), nikada vise radnika nisu zaposaljavale (poredim period pre i posle privatizacije), i kolika je korist budzeta republike srbije od poreza koji se ubira sto oporezivanjem profita koji su maksimalizovani sto po drugim osnovama (radnici, PDV zbog povecanje potrosnje piva)? A poseban benefit po nasu privrdu je i to sto je doslo do ulaganja i u druge delatnosti, kao sto je marketing, zbog pojacane potrebe da se priblizi svojoj ciljnoj grupi.
Dok kod telekoma u ovakvoj situaciji mi ne znamo koji su njegovi dometi i sta se uopste tamo radi.
Da li iko zna da nam kaze koliko su nas kostali (mislim na nas budzet) poslovne odluke Telekoma da na pragu 21. veka uvodi telefonske govornice po srbiji i da je posle samo par godina jedva 10% istih u funkciji? Koliko je zapravo kostala ova totalno pogresna odluka? Pri tome bi trebalo pomenuti i podatak koliko ljudi danas ceka odgovor na zahtev za uvodjenje ADSL interneta, a da je razlog sto telekom nema dovoljno rutera i ostalih stvari neophodnoih za uvodjenje interneta na neki pretplatnicki broj
(situacija u Cacku)!
Da li iko zna koliko nas kostaju razni aranzmani telekoma sa Zdravkom Colicem, Razna sponzorstva - partijska zloupotreba...?
Ne bih imao dilemu da li se radi o pametnim potezima da je Telekom u privatnom vlasnistvu! Za pogresne odluke menadzmenta neko bi u startu odgovarao jer tu ne bi bilo budzeta Republike da se preliva iz supljeg u prazno!
Pavle Mihajlović,
upravo je bilo onako kako je rekao Vlada.
To je izjavio prvi put u jutarnjem programu B92! Kasnije se pojavljivao u jos nekim emisijama i izjavljivao je slicne stvari.
"Kurs dinara bi trebalo da bude najmanje 150 dinara za evro kako bi se pospešila domaća proizvodnja i izvoz, kaže beogradski Institut za tržišna istraživanja."
13. januar
Bez recimo. Đogović i Kanjevac su potpisani.
Ne znam da li se odnosi na mene ali ne mislim da telekom treba da bude drzavana firma.
Iako iz drzave navode da telekom pravi profit, moram da sumnjam. Tako su pricali i za NIS,
pa je na kraju ispalo da prave gubitak.
Cak i da prave profit treba videti kako to rade?
Znam da je u jednoj drzavnoj firmi veci brolj radnika (otprilike svi sem cistacica i cuvara)
dobio po telefon i 064 karticu sa mesecnom pretplatom koju im placa ta drzavna firma u kojoj rade.
Navodno su oni umrezeni i mogu da pricaju za dzabe izmedju sebe ali tim ljudima sigurno ne treba to za posao koji obavljaju.
pozdrav za imenjake o/ :)
Da bi firma bila uspešna (pogotovo u ovoj oblasti) treba da ima dobro plaćene stručnjake da je vode i da rade u njoj. Ako je ta firma državna nastaju dve posledice: populizam i naslovi u Kuriru o "astronomskim platama a narod nema 'leba da jede" i drugo, ta dobro plaćena mesta ponovo postaju meta raznih stranaka na vlasti i na njih se postavljaju rođaci, kumovi partijski saborci itd...
Između ostalog i zato treba prodati i Telekom i EPS i Železnice i sva ostala slična državna preduzeća...država je nesposoban menadžer!
mislim da se ljudi pre svega boje da ce neko "dobiti telekom u bescenje", a ako neko dobije, po njihovom misljenju, telekom u bescenje, osecace se licno pokradeni.
gabriela,
To je opravdana bojazan, ali onda treba da razgovaramo o tome KAKO treba privatizovati, a ne DA LI treba privatizovati.
Potrebno je pre svega da ljudi shvate da Deutsche Telekom ili ma koja druga strana firma dolaze ovde samo iz jednog razloga: kupovina i eksploatacija domaceg trzista. Novi vlasnik nece uloziti u Telekom Srbije ni jedan cent preko onoga sto mora platiti za akcije firme! Onaj ko investira svoj (poprilicno veliki) novac nema nameru da i dalje sipa jos novca u preduzece, ali ima nameru da povlaci profit i da iz tog profita otplacuje kredit koji je morao da uzme da bi kupio Telekom. U tom kontekstu postaje jasno da predsednik (ne)svesno obmanjuje svoje gradjane kada tvrdi da je privatizacija neophodna da bi se zemlja resila prokletih dvojnika i obezbedile investicije i razvoj telekomunikacija. Rec je o klasicnoj kupovini trzista, a to nece doneti razvoj.
"Onaj ko investira svoj (poprilicno veliki) novac nema nameru da i dalje sipa jos novca u preduzece"
Znači privatne firme nikada ne reinvestiraju u svoj razvoj!?
To mora da je neka nova teorema nauke o menadžmentu.
@Vladygar
sigurno imaš u vidu iskustva sa domaćim "privrednicima" koji su u privatizaciji pokupovali razne firme?
Kao što je Lazar rekao, ovde ne postoji slobodno tržište, naša država ga ograničava licencama. Kad postoji konkurencija, svaki vlasnik itekako ulaže u razvoj i zaposlene.
Dakle ako neko može da bude kriv za "klasičnu kupovinu tržišta" onda su to naše vlasti koje to tržište ograničavaju...
Argument vezan za gubitak profita jednostavno ne stoji... Racionalni privatnici ce praviti mnogo veci profit pri istim uslovima nego sto to sad drzava radi. Taj ocekivani profit je uracunat u cenu, tako da pri fer ko-da-vise prodaji drzava dobija nekoliko decenija trenutnog profita
Primer: Telenor
Da tih nekoliko milijardi evra drzava stavi u banku verovatno bi se budzet vise punio nego sto to telekom sad radi
Mislim da ovo samo pobija argument da cemo "mi" da izgubimo nesto u bescenje... posle ovoga ostaju sve pogodnosti uklanjanja drzave iz privrede i vece konkurencije u telekomunikacijama
Pošto sam dosta dobro upoznat sa poslovanjem Telekoma (da ne kažem insajdeski :), dodao bih par komentara.
Kao prvo, da odmah kažem da 100% podržavam privatizaciju. Država ne (bi trebalo da) postoji da bi se bavila poslom i pravila profit. To smo probali i svi znamo kako je komunizam prošao bilo gde u svetu.
Tačno je da Telekom ima veliki profit, to nije sporno. Ali ko može da kaže da profit ne bi bio još veći da nema raznih političkih uticaja: da se neko zaposli kao direktor jer je kadar partije, da se postavlja nova skupa oprema tamo gde je nerentabilno zato što su tu na vlasti "naši", da se bude sponzor raznih državnih projekata (Univerzijada, SerbianOpen...), da se sa nekim umetnikom sklopi ogroman sponzorski ugovor jer je podržao "naše", da se kupuje Telekom u Bosni da bi država imala instrument regionalne politike...
Ipak, dosta argumanata koji zagovornici privatizacije koriste u slučaju Telekoma, nisu tačni.
Na primer, odluka da se postavljaju telefonske govornice nije slobodna (pogrešna) poslovna odluka. Niko nije imao procenu da će se to isplatiti, već su govornice postavljane jer je to država (Ministarstvo, pa RATEL) propisala kao obavezu u paketu "univerzalnog servisa" za licencu u fiksnoj telefoniji.
Veliki broj korisnika čeka ADSL, ne zato što Telekom ne može da nabavi rutere, već zato što je potrebno postaviti novu prisupnu mrežu kablova, a tu je najveći problem dobiti sve potrebne dozvole i mišljenja od malih milion državnih sekretarijata, agencija, zavoda i sl.
Ista je priča i za dvojnike i ljude koji čekaju da dobiju broj. Ako je u prošlosti postavljeno npr. 50 bakarnih kablova od centrale do neke ulice, a danas u toj ulici ima 120 stanova, jedini način da se razdvajaju dvojnici, omoguće novi priključci i kvalitet veze koji omogućava brzi pristup internetu je da se postavi nova kablovska infrastruktura.
Dalje, cene pretplate za fiksni priključak moraju da odu gore. Do sada je tarifna politika (opet, propisuje je vlada, a ne telekom) išla logikom da imati telefon (pretplata) predstavlja socijalnu kategoriju, a koristiti telefon (cena razgovora, interneta, svih "dodatnih usluga") je luksuz. Prvo mora biti džabe a kroz cenu drugog se pokrivaju gubici prvog. Ovo nije biznis model koji omogućava investiranje u napredne tehnologije niti njihovu dostupnost širim krugovima.
Privatizacijom će se rašiti deo problema, ali samo deo. Državno mešanje u svaki korak poslovanja i dalje ostaje i na to se stalno mora skretati pažnja, jer je državna politika i regulativa krivac za 90% problema.
@vladygar
Kakav komentar. Prvo, naravno je da firme dolaze u Srbiju da naprave profit. Sigurno Nemačka firma neće doći u Srbiju da bi donirala naše neradnike i političke direktorčiće iz humanitarnih razloga.
Ako u zemlji ne može da se napravi profit, niko neće ni doći, a kako to onda izgleda videli smo devedesetih. Neki tvrde da je onda bilo bolje nego sad, ja ipak mislim da nije.
Druga glupost je da će neko kupiti Telekom i onda ubirati kajmak i "povlačiti profit" bez daljenjeg ulaganja. Možda je Telekom je tako mogao da životari i ignoriše dvojnike i ADSL zahteve jer je imao apsolutni monopol. Sa otvaranjem tržišta, svaka firma koja ne bude investirala i razvijala se praktično nazaduje, pogotovu na dinamičnom tržištu telekomunikacija gde danas ne znamo šta će nam tehnologija doneti za dve godine.
Pogledaj recimo VIP, mislim da tri godine već posluju sa debelim gubicima jer investiraju u marketing, svoju mrežu i sl. Pa ti onda pametuj kako neko "povlači profit" bez investicija. Jedno bez drugog jednostavno ne ide, vodio STR ili mobilnog operatera, isto ti je. Ako ne okrečiš radnju komšija će hleb da kupuju prekoputa, simple as that.
Milane,
u Cacku je to bio problem (ruteri) vise meseci u periodu od septembra - oktobra do nove godine.
A vi proverite ako ste u mogucnosti!
To sam namerno naveo kao primer da bi ilustrovao kakve se sve greske desvaju a vezane su za upravljanje.
I u tom kontekstu bih napomenuo i ne tako cestu pojavu da neko uspe da za samo par dana dobije ADSL prikljucak kod Sezama, nakon nekoliko meseci cekanja i slusanja salterskog "uskoro" kod Vasih kolega u Telekomu!
Sto se tice dela sa govornicama, ja bih vas pitao koja je razlika izmedju ljudi koji upravljaju RATEL-om i ljudi koji upravljaju Telekomom?
Nemojte pogresno da me shvatite, ali sami ste konstatovali da telekomom upravlja politika a ne interesi na trzistu!
Mogće je da je negde (npr. u Čačku) bio problem nedostatak korisničkih modema i najverovatnije je problem u proceduri javnih nabavki. Za razliku od privatne firme Telekom ne može da poruči opremu koja mu je potrebna za rad i za par dana nastavi normalan rad, već sve ide po precudri javnih nabavki, koje se otežu mesecima.
Ovo je primer problema koji će biti rešen privatizacijom. Međutim ja sam govorio o masovnijem problemu - mnogo češći razlog nemogućnosti dobijanja adsl ili čak običnog priključka je sporost izgradnje infrastrukture (pristupne mreže). Mislim da na ovom blogu treba skretati pažnju da privatizacija firme bez uklanjanja regulatornih barijera neće rezultovati slobodnim tržištom.
Ne može se raći da (operativno) Telekomom upravlja politika, više je slučaj da politički interesi čerupaju profit koji Telekom operativno ostvari za podmirivanje svojih interesa.
I to je razlog više za privatizaciju.
Problem je to što država ograničava cene i time vodi socijalnu politiku. Kao i za bilo koji drugi proizvod ako država određuje cenu razultat je nestašica tog proizvoda. Dokle god je pretplata socijalna kategorija taj proizvod će biti u nestašici (odnosna neće biti priključaka za sve koji ga žele).
Dokle god je državi prioritet da penzioneri mora da imaju telefone koje će dobijati skoro džabe, dotle će račun za to plaćati oni koji hoće da se "luksuziraju" i koriste brz internet ili puno telefoniraju. Besplatan ručak ne postoji.
Ako DT ili bilo koji drugi ozbiljan kupac bude mogao da investira u izgradnju mreže i na tome ostvaruje profit, on će investirati. Ako ne može da ostvari profit jer mu je cena "zakucana" na 300din, on neće graditi mrežu.
@Slaviša Tasić
"Znači privatne firme nikada ne reinvestiraju u svoj razvoj!?
To mora da je neka nova teorema nauke o menadžmentu."
Ahem...Uz duzno postovanje moram da ti kazem da cu ovaj tvoj komentar shvatiti kao dobru salu. Predlazem dakle da, ukoliko imas vremena, ponovo procitas moj gornji komentar, ali ovaj put pazljivo, i u celosti. Ne moze se razumeti "sta je pisac hteo da kaze" ako se presece misao na polovini.
@Vlada
Kada Merkator otvori ili kupi trzni centar u Srbiji, on to cini zbog potrosaca u Srbiji. Kada Volksbank osnuje svoju filijalu u Srbiji ili kupi neku domacu banku, oni investiraju zato sto su zainteresovani za posao na srpskom finansijskom trzistu. Kada Telenor kupi Mobtel i plati krvavo za to zadovoljstvo, oni to cine zato sto ocekuju dobit na srpskom trzistu mobilne telefonije.
Sta hocu da kazem?
U svim ovim slucajevima rec je o usluznim delatnostima (trgovina, telekomunikacije, bankarstvo i sl.).Za razliku od roba, vecina usluga se ne moze uvoziti, zato se pribegava izvozu kapitala. Onaj ko zeli pristup inostranom trzistu svakako mora investirati svoj kapital i biti fizicki prisutan u zemlji preko zavisnog preduzeca. Jedina svrha i smisao ovakvih investicija (a tu spada i privatizacija Telekoma, jer i ovaj se bavi usluznom delatnoscu) jeste dobijanje pristupa domacem trzistu. DT, OTE ili neko treci ulazi, kupuje Telekom, a sa njim i korisnicku bazu, kao i profit koji ovaj ostvaruje - gotovo.
Korist od ove vrste investicija je prevashodno u tome sto pomazu da se razbiju lokalni monopoli. Kako rekoh, vecina usluga se ne moze uvoziti, nisu izlozeni stranoj konkurenciji, sto stvara problem lokalnog monopola. Medjutim ova vrsta ulaganja ne moze spasiti srpsku ekonomiju, niti moze resiti nezaposlenost. Srbiji moze pomoci samo izvozno orijentisana proizvodnja a takvih investicija u Srbiji ocigledno - nema. Investira se samo u usluzne delatnosti, tu se mora jer alternative nema. Nadam se da sam bio jasan.
@mileusna
Hm, hm...
Posto si zahvaljujuci dobroj moci zapazanja uocio i prepoznao mnogobrojne gluposti i prazna pametovanja u mom komentaru, bio bih ti vrlo zahvalan da mi samo jos ukazes gde u inkriminisanom komentaru stoji da Telekom nece nista investirati? Kad nadjemo odgovor na ovo pitanje, priblizicemo se konacnom resenju.
"Jedina svrha i smisao ovakvih investicija (a tu spada i privatizacija Telekoma, jer i ovaj se bavi usluznom delatnoscu) jeste dobijanje pristupa domacem trzistu. DT, OTE ili neko treci ulazi, kupuje Telekom, a sa njim i korisnicku bazu, kao i profit koji ovaj ostvaruje - gotovo."
Verovatno su i Rusi išli tom logikom, kupiće NIS a sa njim i nekretnine i godišnji profit koji država prikazuje.....kad ne lezi vraže :)))
"Novi vlasnik nece uloziti u Telekom Srbije ni jedan cent preko onoga sto mora platiti za akcije firme!"
Znači novi vlasnik kupi firmu, ne investira ništa, korisnička baza ostaje ista, profit ostaje isti!?! Bez obzira šta radi konkurencija?!?
Vladygar:
"Srbiji moze pomoci samo izvozno orijentisana proizvodnja"
Još jedna mantra iste grupe srpskih ekonomista. Pod hitno moraš da prestaneš da čitaš Mlađena Kovačevića.
Druga stvar koja ti se provlači po komentarima, ti stalno previđaš da je namera SVIH koji negde ulažu neke pare da zarade. Ali korist za društvo dolazi baš iz toga što oni hoće da zarade profit, ne zato što hoće da nam pomognu.
Zapamti Adama Smitha: Večeru ne dobijamo zato što su pekar, mesar i mlekar dobrodušni - nego zato što su sebični.
Prevedi ga u sadašnje vreme: Jeftine usluge ne dobijamo zato što firme, domaće ili strane, hoće da ulažu u tržište i razvijaju ekonomiju zemlje - nego baš zato što hoće da profitiraju.
Marko: "Po meni (a i ogromnoj vecini ekonomista) drzava treba da se bavi NEPROFITABILNIM stvarima, onim stvarima u kojima ne mogu da se zarade pare, pa nijedan privatnik nece biti zainteresovan da to radi, poput vojske, policije ili sudstva."
Recimo da se za vojsku slažemo, vojska je druga priča, ali nije tačno da na poslovima policije i sudstva ne mogu da se zarade pare. Naravno da mogu, čak i sada, u situaciji kada država nasilno eliminiše konkurenciju postoje privatne bezbednosne agencije i privatne agencije za arbitražu. Postoje privatnici zainteresovani da to rade. Ali su ove delatnosti previše regulisane tj. praktično državno-monopolisane i stoga su te usluge preskupe i nekvalitetne, kao i u svakom drugom slučaju kada država to radi. Znači, usluge bezbednosti i pravosuđa nisu inherentno neprofitabilne ("ekonomisti" koji to tvrde greše) već se tu radi o agresivnom nasilju stacionarnog bandita.
Imate osobu A sa jedne strane koja bi da gradi puteve iz para evropskih i svetskih fondova i naravno uzme svoj deo za sebe i svoju stranku, u kom slucaju bi druga bitna figura B, ostala bez svog dela kolaca.
E, sad posto je figura B uticajnija, dosetila se da je moguce prodati Telekom i tim parama graditi puteve, uz naravno pozamasno ucesce svoje malenkosti i svoje stranke u tom kolacu.
Zato se prodaje Telekom. Ne postoje neke druge pare, kojima bi se izgradili putevi, a osoba B i "vecito gladna usta" oko nje namirili.
Svejedno je kakvi su im motivi, važni su nam efekti. Niko ne kaže da Telekom prodaju (ili da su ga čuvali u stranačkom vlasništvu) iz plemenitih razloga.
Vlado,
Kada novi vlasnik plati drzavi i u perspektivi malim akcionarima, njegova investicija se tu zavrsava. Od tog trenutka, pa nadalje i ubuduce Telekom mora biti finansijski samoodrziva kompanija, i novi vlasnik s punim pravom to ocekuje. Dakle sav novac za sopstvena ulaganja, za razvoj infrastukture, uklanjanje dvojnika itd. Telekom mora sam obezbediti i u tom pogledu se ne moze osloniti na vlasnika. Ali novi vlasnik isto tako ocekuje i da Telekom ostvari profit, i to profit koji ce omoguciti vlasniku da uredno vrati kredit koji mora uzeti da bi finansirao kupovinu. Ako kompanija sama sebe ne isplacuje, u cemu je smisao investicije? Telekom ce kao i konkurencija svakako investirati u razvoj, ekonomija ce verovatno rasti, samim tim i prihodi i profit Telekoma. Ja samo ukazujem da u slucaju prodaje Telekom prosto menja vlasnika i nista vise. Mozda ce taj vlasnik bolje upravljati svojom novom imovinom nego stari. Ali da ce novi vlasnik obezbediti sredstva za razvoj kompanije - nazalost, nece.
Slavisa iskreno govoreci da sam na tvom mestu ja ne bih sebi dopustio takav luksuz da akademskog ekonomistu nazivam neznalicom, ma koliko da se ne slazem sa njim.
Možeš da gledaš u kvalifikacije (mada je i to sumnjivo, "akademski ekonomista" u SANU, komunistički univerzitet, doktorirao na samoupravljanju), a možeš da gledaš i rezultate. On od 2001. godine Srbiji predviđa katastrofe, kolapse, argentinske scenarije i ništa se od toga nije desilo. Dešava se suprotno, sa tim toliko precenjenim kursom, devizne rezerve sve vreme rastu. Kada devizne rezerve rastu, to je definicija POTCENJENOG kursa.
Predlaže izvozne subvencije i carinsku zaštitu -- stvari za koje je u osnovnim udžebnicima ekonomije objašnjeno da su loše ideje. Ne govorim o nekakvim austrijskim tržišnim ekstremima, govorim o mainstream ekonomistima. Čovek ne bi prošao ispit iz međunarodne ekonomije (ili bilo čega) na osnovnim dodiplomskim studijama.
"...sav novac za sopstvena ulaganja, za razvoj infrastukture, uklanjanje dvojnika itd. Telekom mora sam obezbediti i u tom pogledu se ne moze osloniti na vlasnika."
Hajde malo razjasni ovo....valjda vlasnik upravlja imovinom, novcem, kreditima......
mnogo mi se dopada vladygarov recnik i etitjud u diskusiji. diskurs&glamur sto kaze peljevin. :)
Kada srpski politicari govore o "neophodnosti" privatizacije Telekoma, obicno kazu da je to potrebno zato da bi se obezbedio razvoj telekomunikacija u Srbiji. Razvoja nema bez investicija, a ministarka Matic se zali na dezinvestiranje u telekomunikacionom sektoru. Da bi se vise investiralo, potreban je strateski partner koji ce doneti svez kapital.
Taj strateski partner svez kapital moze obezbediti na dva nacina: a) da dokapitalizuje Telekom ili b) da mu obezbedi kredit.
Dokapitalizacija znaci da ce Telekom izvrsiti emisiju akcija koje onda kupuje taj strateski partner. Novac ide direktno Telekomu, i on ga moze upotrebiti kako zeli. Ali dokapitalizacija podrazumeva i izmenu vlasnicke strukture Telekoma, tako sto partner povecava svoj udeo na stetu svih ostalih akcionara.
Secam se kako su se svojevremeno neki nasi politicari zalili kod prodaje NIS-a. Cena je bila 400 miliona jevrica plus 500 miliona investicija. Dinkic je pitao zasto 500 miliona za investicije dolaze u formi kredita. Tvrdio je da NIS moze i sam da se zaduzi za 500 miliona. Da li NIS moze sam da se zaduzi za 500 miliona ne znam, ali znam da u slucaju dokapitalizacije Vlada moze da se pozdravi sa svojih 49% vlasnistva. Mozda je Dinkic ocekivao da mu Rusi poklone 500 miliona?
Kako god, sve ovo vazi i u slucaju Telekoma. Razlika je samo u tome sto Telekom za razliku od NIS-a ima dovoljno sopstvenog novca za razvoj.
@Slaviša Tasić
Pa dobro, taj "komunisticki univerzitet" je zavrsila ogromna vecina ovdasnjih ekonomista. Medju njima, recimo, i Dana Popovic, ucila zena sve isto sto i M.K. pa opet imaju dijametralno suprotna gledista. Jes da su ucili samoupravljanje al sta da radimo kad drugih nema. U nedostatku drugih moras se osloniti na ove "samoupravljace", a bogami ima se i ponesto pametno cuti od oboje.
Meni je zanimljiv ovaj drugi deo:
"Dešava se suprotno, sa tim toliko precenjenim kursom, devizne rezerve sve vreme rastu. Kada devizne rezerve rastu, to je definicija POTCENJENOG kursa."
Postoje razni nacini da devizne rezerve rastu. Recimo odes kod MMF-a i zaduzis se za 3 milijarde evra. Prodas NIS, Telekom, Mobtel i devizne rezerve ce ekspresno da porastu. Tvoj brat iz Amerike mozda ce ti poslati preko Western Uniona kovertu punu zelenih novcanica, promeni u dinare i eto ti jos deviznih rezevi. Ako postanes guverner NBS, mozes podici obaveznu rezervu na deviznu stednju i eto ti deviznih rezervi kolko ti dusa iste...
Nije bitna samo visina deviznih rezervi, nego i nacin na koji nastaju i njihova struktura. U Srbiji devizne rezerve nastaju na opisani nacin. Operativna sredstva koja NBS moze upotrebiti za odbranu kursa ili bilo koju drugu namenu su mnogo manja nego sto izgleda na prvi pogled. Ako su devizne rezerve tako stabilne i sigurne, zasto se drzava obraca MMF-u za novac?
Jos mi je zanimljivija tvoja tvrdnja da je dinar potcenjen a ne precenjen, ali kako se u tome ocito ne mozemo usaglasiti ostaje mi samo da ti pozelim - svako dobro.
Da ali ja Danu Popović ne cenim zato što je "akademski ekonomista" nego zato što zna šta govori (i kad se ne složim). Kod Mlađena to nije slučaj.
Za kurs nije bitno kako devize ulaze u zemlju. Bilo kako da ulaze, to što se ne odlivaju u još većoj meri govori da dinar nije precenjen.
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/184557/Mladjen-Kovacevic-Vlast-vodi-drzavu-u-bankrot
:)
@vladygar
"bio bih ti vrlo zahvalan da mi samo jos ukazes gde u inkriminisanom komentaru stoji da Telekom nece nista investirati?"
Pa evo recimo ovde da ne tražim sad dalje.
"Kada novi vlasnik plati drzavi i u perspektivi malim akcionarima, njegova investicija se tu zavrsava."
Toliki ekonomisti i toliki komentari, a niko da kaze sustinu...
Jedni zastupaju tezu da prirodni monopol treba da ostane u drzavnom vlasnistvu.Dok drugi, iskazuju cinjenicu da je privatni vlasnik bolji jer se gube birokratija i nepotizam, koji su sada moguci (i vrlo verovatni) u TELEKOMU.
A sta cemo sa regulacijom monopola dragi prijatelji?Na to ste zaboravili, ko ce taj posao valjano da obavlja?
Nemam nista protiv da se Telekom proda nekakvim Nemcima, ali, ne mozemo tim istim Nemcima da prepustimo da rade sta hoce.Ko garantuje da sadasnje sluzbe za regulaciju monopola nece dobiti "pokloncice" za gledanje u stranu.
Jel nista nismo naucili iz afere DAIMLER?
Od regulacije monopola u proseku ima više štete nego koristi. Monopole mnogo bolje regulišu potrošači i potencijalna konkurencija nego birokratija.
A drugo, zašto bi telekomunikacije bile monopol.
@Slaviša Tasić
Bas bih voleo da cujem zasto TELEKOM nije (prirodni) monopol...
Da nije mozda zbog toga sto ga karakterisu visoki fiksni troskovi a niski varijabilni?
"Monopole mnogo bolje regulišu potrošači i potencijalna konkurencija nego birokratija"
A ko "regulise" potencijalnu konkurenciju?
"Bas bih voleo da cujem zasto TELEKOM nije (prirodni) monopol..."
Nekada davno telekomunikacije su navođene kao primer prirodnog monopola. U međuvremenu, da li zbog pojeftinjenja tehnologije ili zato što su države prestale da štite monopole, pojavila se konkurencija i sada je tako svuda u svetu. Čim ima konkurencije to znači da ta grana nije prirodni monopol. Još bolje, čim država mora da zabranjuje ulazak u granu (garantuje monopol, kao što je Srbija radila do sada), to je siguran znak da nije u pitanju prirodni monopol nego da postoji potencijalna konkurencija.
"A ko "regulise" potencijalnu konkurenciju?"
Niko ne treba da reguliše, zašto bi ova grana bila posebno regulisana.
U mom pitanju sam namerno napisao TELEKOM, a ne telekomunikacije.
Pa tako dodjosmo do kljucne stavke.Mi zivimo u Srbiji, godina 2010.
U sadasnjem vremenu, Telekom jeste monopol, jedan od razloga za to je i drzava koja "garantuje monopol, kao što je Srbija radila do sada".Uveli su drugog operatera koji jos uvek ni nema izgradjenu infrastrukturu, vec "zajmi" od Telekoma.
Odakle nama pravo da pomislimo, da ce se Nemac odreci "nasledjenog" monopolskog polozaja.Da nece mozda profit kao motiv, uciniti da Deutsche Telekom gleda blagonaklono na podsticanje konkurencije.
Sta garantuje da nece pribeci metodama DAIMLER korporacije (podmicivanje politicara), i iskoristiti svoj uticaj da zabetonira monopolski polozaj.
I onda se vracamo opet na kljucno pitanje REGULACIJE, koje sam naveo na pocetku...
Napisao si "prirodni", što upućuje da je Telekom nekakav prirodni monopol. Pa sam ti odgovorio da nije prirodni monopol.
Bio je državni monopol ali i to je isteklo, mada još nekako sprečavaju komkurenciju. Prodaja Telekoma upravo jeste korak ka liberalizaciji tržišta, taman posla da se nekom da to kriminalno "pravo" da nastavi monopol (koje ionako više ne postoji).
Znaci po vama Telekom vise nema nikakvu monopolsku moc?
I nije u redu to sto neke mocne zemlje i dalje imaju u drzavnom vlasnistvu sektor telekomunikacija.Iako je to inace u skladu sa "staromodnom" teorijom o prirodnom monopolu
"Prodaja Telekoma upravo jeste korak ka liberalizaciji tržišta"
Necemo da koristimo sofizam.Jeste korak, ali kakav korak.Dobar ili los?Hajde da pitamo Dzozefa Stiglica:
"Private property and competition are the two essential ingredients of a market economy.
The order in which they are introduced, however, is very important. Allowing private companies
to compete with a monopoly state-owned enterprise can put pressure on it to become more
efficient and eventually could lead to its privatization. Both Ghana and Uganda, for instance,
have recently licensed a second national operator in all major market segments prior to
privatizing the government telecommunications company.
But while competition may well lead to privatization, the opposite is not true. To the
contrary, a privatized monopoly will often attempt to use its money and political influence to
stifle reforms, especially ones that threaten to introduce greater competition. The result will be
that rents are transferred from the public sector to the private sector, with little gain in efficiency,
lower prices, or broader service."
Pa kaze dalje:
"This consideration suggests several important principles for privatization (telecommunications sector):
· First, It should be preceded by the establishment of an effective regulatory structure, along the
lines I have just described, to ensure that competition is maintained and that, so long as
competition is limited, there is not monopoly pricing.
· Second, wherever possible it should be preceded by the introduction of greater competition,
possibly through the extension of licenses to new private companies or by splitting up the
telecommunications company.
· Third, it may be easier to introduce competition by privatizing only part of the system.
Especially promising are moves in some Sub-Saharan African countries to try to enhance
competition by contracting for the purchase of commodity-like aspects of the system, e.g. lines.
· Finally, regulations need to ensure that privatization and monopoly power, whether exercised by
the state or privately, do not restrict diversity. (Regulations may entail ownership restrictions,
again because practices are hard to monitor.)"
I na kraju finale:
"These measures should precede privatization not just to ensure a more efficient
telecommunications sector, but also in order for the privatization process itself to proceed
smoothly. In the absence of regulatory certainty, the government will not be able to attain a fair
market value for the assets; potential purchasers will insist on a risk premium to compensate them
for bearing this regulatory risk. Also, a change in regulatory structure may be viewed as a partial
expropriation, and thus adversely affect the investment climate. The political economy
consideration I discussed above, that it is politically easier to introduce competition in advance of
privatization, strengthens these arguments."
Znaci u kontekstu sadasnjeg stanja u Srbiji, imamo LOS "korak ka liberalizaciji trzista"...
Izvor:
http://cdi.mecon.gov.ar/biblio/docelec/uade/WP02.pdf
Ako Joe Stigliz kaze onda je tako. Deregulacija je loš korak, birokratizacija je dobar korak. Ko sam ja da protivrecim.
Ne, Joe Stiglitz kaze ono sto je Sun Tzu rekao jos pre dve hiljade godina:
"Pobednicka vojska prvo pobedjuje a potom ide u bitku; porazena
vojska se prvo bori a potom pokusava da pobedi."
Тако сам срећан што сам добио зајам од госпође Каила Абубакер, а сада се мој живот вратио у нормалу, а посао ми иде несметано захваљујући госпођи Каила Абубакер. Можете ли га контактирати и ако вам данас треба кредит? Пошаљите му е-пошту путем: (финанерлибертицапиталс@гмаил.цом)
Post a Comment